Za svu decu koja su rodjena i preživela
1950-te i 60-te!!

Prvo, preživeli smo i rodjeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetis.

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od dohvata dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormanima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e. Pišali smo u krevet.


Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolerima.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovinskim lancima. Delili smo flašicu Coca cole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli
zato što smo smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutru i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, planova, školice, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, lastiša, fantoma i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli,

Neretko, nas niko nije mogao naći po ceo dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako rešiti problem


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...

 

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne),
nismo imali video rekordere, surround sound, mobitele, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DRUZITI SE S NJIMA !

 

Padali smo s drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga

 

Igrali smo se s lukom i strelom, pravili prangije i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preživeli bez posledica!

 

Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

 

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

 

Posljednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo živeti s tim !

I ti pripadas toj generaciji?

ČESTITAM!

 

MOŽDA ĆEŠ ŽELETI PODELITI OVO S OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI ODREDJIVATI KAKO TREBA ŽIVETI !

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali



Da bi ste lakše čitali, ovaj mail je napisan
VELIKIM SLOVIMA !!

Pozdrav generaciji.
ŽIVELI !!!