|
Kada od 1.000 radova poslatih iz 33 zemlje Evrope, žiri izabere logotip dizajnera iz Srbije, objavi ga u EULDA 07 godišnjaku i dodeli mu Best of Europe nagradu, to je vest za naslovne strane. Kod nas se, medjutim, osim u užim dizajnerskim krugovima o tome malo zna, pa su - do sada - samo u tim krugovima čuli za priznanja koja je "pokupio" srpski dizajner Jovan Rocanov. "Reč je o nagradi iza koje stoji jedan dizajnerski studio iz Milana. Oni su primetili da Evropa nema jedinstvenu nagradu za logotip, kao što ima Amerika. Kada su dobili podršku od vodećih evropskih dizajnerskih asocijacija nastao je godišnjak najboljih logotipova u Evropi, EULDA (European logo design annual). Ja sam konkurisao sa logotipom koji sam uradio za Udruženje za zaštitu potrošača Ukrajine, i eto, nagradjen sam", kaže za MONDO Rocanov. Iako već nekoliko godina živi i radi u Ukrajini, Rocanov se na konkurs prijavio kao dizajner iz Srbije - pa je automatski dobio i priznanje da je najbolji u svojoj zemlji. Da li se tako i oseća? "Ima mnogo talentovanih dizajnera, ali se ne prijavljuju, ne interesuje ih, a nekima je i skupo. Meni je nagrada donela slavu, ali i nove poslove. Sada me zovu iz raznih zemalja i radim za ljude koje možda nikada neću ni videti. Internet je čudo!", primećuje Jovan. Internet je zaslužan i za uspeh EULDE jer je reč o konkursu sa inovativnim žiriranjem. Trostepeni žiriji koji se sastoji od 10 profesionalnih dizajnera, 10 marketing menadžera i 10 predstavnika potrošača, moguće je okupiti samo preko Interneta. "Tako se, zapravo, kopira postupak iz stvarnog života. Kada napraviš logo pokažeš ga prvo kolegama u agenciji, zatim klijentu, da bi tek na kraju logotip stigao do potrošača. Taj sistem je primenjen i prilikom nagradjivanja jer je misija EULDE da promoviše najviše domete u vizualnim komunikacijama. Svi odabrani radovi, uključujući i moj, ulaze u visokokvalitetno štampano izdanje, u EULDA godišnjak", objasnio je Jovan. 
Osim što je diplomirani dizajner, on je i član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna. Da li to znači da je dizajn umetnost? "Kada biste to pitali austrijskog dizajnera Stefana Sagmeistera, koji, po nekim anketama, ima najveći uticaj na grafički dizajn danas, on bi rekao da to ne može tačno da se razluči. Slažem se sa njim. Kada radim nešto za klijenta i imam unapred zadate odrednice, to onda više nije umetnost. Zaista su retki projekti u kojima dobijem potpunu slobodu. Slično je i sa modom. Da li je moda umetnost? Moda je svake godine drugačija, za razliku od umetničkog dela koje je večno. Opet, ako pogledamo postere Tuluza Lotreka, koji su i danas sveži i intrigantni, onda možemo reći da dizajn jeste umetnost", kaže Jovan. On smatra da bi se pre moglo reći da je dizajn stil života: "Postoje zemlje, kao što je Italija, gde se još od starog Rima razmišlja kako će izgledati svaki kutak jednog grada. I u Holandiji, na svakom ćošku imate neku 'zezalicu', neki ’dizajn’. Čak i u Njujorku, gde je borba za preživljavanje surova, ima puno volontarizma. Tamo je u modi 'stencil art' kojim se ulepšavaju zidovi zgrada." Da li to znači da je dizajn "u modi" i da sve mora biti lepo upakovano? "Dizajn je uvek 'u modi', a od tržišta zavisi koje vrednosti donosi. U razvijenim zemljama kupci vode računa o tome šta jedu, piju, oblače, u kakvim kućama žive. Jedan od mojih klijenata, 'Tetrapak', svake godine radi istraživanja koja pokazuju koliko je planeta 'iscrpljena', o tome se sve više vodi računa. Na Bijenalu u Veneciji sam video projekte za kuće koje, kao suncokret, prate sunce. Medjutim, to je jedan deo sveta, neki drugi, i dalje brendovima kupuju status. Postoje žene koje daju bogatstvo za Luj Viton (Louis Vuitton) tašnu, ili za bundu od krzna neke retke i ugrožene životinje. U Evropi, posebno u Skandinaviji, gde postoji uravnoteženo društvo, nepristojno je pokazivati lično bogatstvo", smatra Jovan. A gde smo mi u svemu tome, šta je u Srbiji važno? "U Srbiji je važno samo da se 'okrene prasence'", šali se Jovan. "Skoro dve godine nisam bio u Srbiji, ali ne primećujem neke bitnije promene. Imamo odlične dizajnere, ali nemamo dizajn zato što nemamo ni proizvod. Dvojica naših dizajnera Slavimir Stojanović i Vladan Srdić su se pojavili u Tašenovom (Taschen) izdanju ’Contemporary Graphic Design’ medju 100 najboljih dizajnera sveta. To je zaista veliko priznanje, medjutim, prijatelji mi kažu da je to ovde prošlo nezapaženo. To je tužno", kaže Rocanov. On misli da je kod nas za sve krivo siromaštvo: "Materijalno, ne duhovno siromaštvo. Neograničene mogućnosti naših dizajnera sputava ograničena logistika. Ali, ja sam se sa tim susreo i u Kijevu. Tamo smo, na primer, dobili zadatak da napravimo reklamu za jedan muzički festival. Predložili smo da se u knjižarama postave posteri sa malim fleš memorijama gde bi kupci mogli da utaknu slušalice i čuju muziku izvodjača koji će se pojaviti na festivalu. Medjutim, nismo dobili potreban novac za to, ideja je propala, ali je zato, nakon šest meseci, to uradio Pepsi u Torontu! I još su osvojili neke nagrade! Eto, to je problem. Sve što izlazi iz stereotipa mnogo je skuplje." 
Pitali smo Jovana zašto je otišao baš u Ukrajinu, ako ni tamo nema 'sluha' za talente, možda zbog lepih žena? "Nije to ni prva, ali ni poslednja zemlja u koju sam otišao. Još dok sam živeo u Beogradu radio sam za klijente iz drugih zemalja - Amerike, Švajcarske, Tajlanda, Slovenije... Tako sam dobio nagradu na slovenačkom festivalu za dizajn Magdalena i upoznao kolegu koji me je pozvao u Kijev. U to vreme sam uradio za Bitef onaj kontroverzni plakat sa pregaženom žabom. To je bio dokaz kako nedostatak novca može da upropasti dobru ideju - realizacija tog plakata je bila očajna. To zaista demorališe i ti, ili prihvatiš tu filozofiju - daj da bar uzmem pare, ili se spakuješ i odeš. Ja sam odabrao ovo drugo i mislim da nisam pogrešio. Srbija je siromašno i malo tržište, a Ukrajina je siromašno i veliko tržište." Koliko su 'kreativci' opterećeni dizajnom - da li mogu da jedu u ružnim restoranima, da li 'njuškaju' neki parfem samo zbog super bočice... "Ne bih ušao u restoran sa lošim, a skupim enterijerom. Užasavam se lažnog glamura. Pre bih išao negde gde se dobro jede, a ne obraća pažnja na dizajn", kaže Jovan, ali ipak priznaje da se "zalepio" za jedan parfem samo zbog pakovanja. Kada je garderoba u pitanju, gleda da stvari budu jednostavne. "Volim prirodne materijale. Na jednom konkursu za ekološki plakat kao nagradu sam dobio pantalone, košulju i džemper od alpake. Organizator konkursa je bila britanska organizacija koja radi isključivo ekološku garderobu. Oni odlaze u zemlje trećeg sveta i plaćaju radnike koliko bi ih platili da su u nekoj evropskoj zemlji, a ono što proizvedu prodaju u razvijenim zemljama. To je odličan primer harmonije dizajna i ekologije", kaže Jovan. Osim kvalitetnih prirodnih stvari, šta je još nezaobilazno u želji da se bude u trendu? Kakav logotip će napraviti klijentu koji želi da bude 'ultramoderan'? "Ja uvek koncept pretpostavljam modi jer mislim da se ideje duže pamte od samih trendova. Tako je agencija za koju sada radim, Kensu, za Novu godinu, uradila Internet čestitku sa konceptom - 'instaliraj Novu godinu'. Tako smo spojili trend i ideju - čovek koga nema na Internetu ne postoji", kaže Jovan, a mi ga pitamo koliko on lično "postoji" i koji su mu omiljeni sajtovi? S obzirom na to da mu mnogi muškarci zavide što živi u Ukrajini, jer su tamo, navodno, žene prelepe, pitali smo ga da li je to istina? "Istina je, žene u Ukrajini su lepe! Medjutim, nisu 'dizajnirane'!", kaže kroz smeh Jovan.
|
