....

Vrline i mane...


Tranzit Sunca kroz Blizance


Dodosmo do Blizanaca. Znak o kome svi sve znaju i niko ništa ne zna. O njima se govori sa lakoćom da su brzi, radoznali, promućurni, brbljivi a sa ozbiljnošću da su nepouzdani i dvolični. Možda nijedan znak nije dobio toliko etiketa kao ovaj. Eventualno bi im parirao u tim predrasudama Rak – “njanjavi plačljivko” a koji je zapravo čest u hrabrim borbama, ratnim pohodima, smelim akcijama – samo ljudi ne znaju da Rakovi više od mnogih brane sve što vole i po cenu sopstvene žrtve.

Upravo zato negde sa razlogom baš Blizanci najmanje od svih čitaju horoscope, gotovo da ih astrologija ne zanima, čak ni onaj naučni deo koji je prisutan. Jer, površno je. Da, Blizanci su ti koji odreduju šta je površno a šta nije, a ne obrnuto. Oni sasvim sigurno od površnosti nemaju ni P, a to što vidite kao “ne posvećuje se dovoljno” je nemanje ideologije a tek nemanje fanatizma ili kakve ostrašćenosti koja bi od njega napravila slugu bilo kakvoj ideji ili stavu. Zato vas pomno slušaju ali se ne udubljuju jer ste prilično lični dok im pričate o svojim planovima, oni su već videli i kada vas ne poznaju dovoljno nekoliko mogućih prepreka koje vas čekaju na toj misiji o kojoj nadahnuto zborite da vas obmanu i zavedu, ali vam ni o tome neće ni reč reći. Zašto bi nametali svoju pamet, jer za razliku od Strelca koji je njihov opozit i koji bi svakako dao savet, ukazao najdobronamernije ali bez razlike pametnjakovićevski i kad ga se ne pita šta misli Blizanci nemaju lični motiv da vas urazumljuju. Blizancima pamet, uvidi, razum, informacije kojima raspolaže služe njemu samom i samo njemu samom. Samo tada kad mu se desi da mu je baš dobro došlo što je nešto znao, bilo da je to bila neka informacija ili znanje, neko iskustvo, veština ili trač – on se istinski raduje. I tada se oseća kao mala figurica na nekom gejmboardu koja je uspešno zahvaljujući raznim sposobnostima savladala prepreke i spasila sebe.

A vi ih pitate koja im je misija? U čemu je smisao života? Gde vide sebe za deset godina? Da li socijalizam ili kapitalizam? Da li crno ili belo? Sve su to prekrupne reči za razgovor sa Blizancima i on će ih lako spustiti na ovozemaljsku dimenziju u kojoj ideologiju i nepobitne stavove zamenjuje eklektika. Pa će vam objasniti kako se mnogo toga nauči i smisla nade tamo gde nikada ne biste ni pomislili da ćete ih naći. Zato treba tražiti svuda, čitati sve, pažljivo osluškivati, zavirivati i kad vas zanima a još više kad vas ne zanima, jer tu je istinica.

No da bi se ovakav bio, ego stvarno mora biti ako ne mali, onda makar umanjen za sve ono što je čovečanstvo pripisalo ljudima kao nekakav atriut ka kome se teži – slava, autoritet, moć, posebnost, ekskluzivnost i tako dalje. Nemajući potrebu da budu bilo šta od navedenog, ovi majstori eklektike uče od celog sveta o svetu, iz svačijih iskustava o životu (zbog čega znaju puno anegdota, trivija i sličica iz tudih primera) i tek kasnije u zrelijim godinama možda se ipak probudi smisao ili nešto što na smisao liči, a koji se svodi na jednu reč – IGRATI SE.

Biti posvećen životu kao igri, bez patosa i tragičnog, bez uzvišenstva i spiritualnog i ostati večno mlad. Kako drugačije nego kroz mlade, najpre svoju decu – jer Blizanci sa lakoćom odgajaju i vaspitavaju. Nikada se neće postaviti previše zaštitnički, no i tada će uspeti da čuju glas razuma koji ih bodri da dete osposobe, umesto da ga preterano za sebe vežu (što Rakovi rade, ne iz želje da dete ostane večno uz njih, već zato što su upoznali direktno il’ indirektno sve strahote života). Dok Blizanci, oni se radaju sa tim da svoju decu osposobe za život. Da budu snalažljiva, da se oslanjaju na sebe, i najvažnije od svega da umeju da misle. Zato ih neće puštati u tablićima ili Ne ljuti se čoveče, već će ih kad dode trenutak i prevariti u toj igri tek da procene pažnju, percepciju, reakciju mladog izdanka. I nikada, ali nikada ih nećete čuti da o svom detetu govore samo lepo. Realni, kakvi svakako jesu – biće pošteni (kakvi tek jesu) čak i spram svog mezimca. No kako rekoh, sa godinama će sve više biti okružen mladim svetom, profesionalno, porodično kako god, jer mladost se pojavljuje kao nešto što je produžetak njihove mladosti za koju su se jedino zavetovali i nastavak igre, jer život to je gameboard, jedan podijum, scena sa koje je nemoguće umaći. A mladi održavaju radoznalost, pokretljivost koja im je važna, spremnost na promenu od koje uvek dobijaju novu snagu.

Blizanci koji su čitavog života vezani za jedan posao – a ima ih naravno, nisu srećni, ali i oni će se snaći pa će uspešno kompenzovati tu stacioniranost koja ih urušava tako što će se seliti petnaest puta, imaće više brakova, menjati zemlje, interesovanja, okruženje, nameštaj po kući, izgled… U najnezgodnijoj varijanti – nemajući šta da menja u svom životu – Blizanac postaje zainteresovan za tude živote koje bi da promeni.

I šta je sa tom “dvoličnošću” koja im se pripisuje. Tačno je da može izgledati dvolično neko ko može da započne razgovor sa svakim, ko ne odbacuje ljude unapred dok ih nije čuo, pa evo ga ‘i sa ovim, i sa onim’ u društvu. Tačno je da može izgledati dvoličnim neko ko vam kaže da vas voli a potom kada ste u nekom cedilu vas ostavi da se snalazite sami. No pre nego krenete na njih, pitanje je: da li ste sigurni da oni znaju da vam je teško? Sa Blizancima mora da se priča. Da se kaže. Oni i kada naslute da se nešto u vašoj duši zbiva ne usuduju se da pitaju već čekaju da se razgovor spontano povede, da možda dodjete vi do njih i otvorite im se. Zbog toga oni nisu ni znali da ste na cedilu, a za sve informacije koje nisu imali oni se nikada neće osećati krivim. Vašu zatvorenost će tumačiti kao “ne želim da pričam o tome”. Jer on se tako ponaša kad o nečemu ne želi da priča. Samo se povuče, nekad potpuno nestane i nema ga neko vreme, da bi se pojavio sa poznatim osmehom i nastavio razgovore o svim temama na svetu. A dok je u toj ličnoj izolaciji on ne drami, ne patetiše, on se pita. Treba smernice u vidu znakova više nego saveta. Više traži saputnika nap utu nego gurua i učitelja, jer celoga života uči od sebe, što ne znači da nema čitavi HallofFame likova koje poštuje i kojima je zahvalan na životnim uvidima koja su mu značila. Ali baš – značila, jer sve što je upio nije ostala puka teorija, već je pretočeno u praksu bivalo istina.

Zato “practice what you preach” je može se reći, potpuno Blizanački moto. Oni možda jedini praktikuju ono što govore, i smelo sumnjaju u ono što ne govore ali misle. Pitaju se neprestano i posmatraju svet, ljude, tražeći ključ i za sebe. Zato su kao klijenti Blizanci najčešće oni koji veruju u modele. U šablone. Vole da znaju kako je neko izašao iz neke situacije? Raduju ih praktični tutorijali koje će spremno ponoviti ako im zatreba. Rupa na saksiji je davno izmišljena, pa otuda nemaju potrebu ni da ih svet pamti kao genijalne, prve koji su nešto smislili – iako je njihovo inventivno beskrajno. Tek kada se nade u nekoj nauci kao profesiji to onda zasigurno dolazi do izražaja, jer Blizanci su osmislili praktiku ovog sveta. Pre njihove dominacije svet je bio pasivan, ljudi se nisu puno kretali niti putovali, mišljenja se nisu razmenjivala sa različitim od sebe, već samo sa sličnim što je doprinosilo ustajalosti i same misli. Zato je ovo doba u mnogočemu – njihovo. Pokretno, dinamično, svet informacija je postao važan u meduvremenu, a zdrav razum na ceni u poredenju sa toliko zatrovanih ili slepih umova, ideološki obojenim ili ostrašćenim na bilo koji način. Otvorenih očiju širom da im nešto ne promakne oni hodaju ovom planetom. Njihov dan uvek zavisi od njih, i retko kada ćete ih čuti (ili nikada) da im je neko pokvario dan. No ono što nekada zaborave pa im pokvari generalni ukus života, jeste to koliko im je važno da u svom tom istraživanju, pokretu, zaprepašćivanju i déjŕ vu – ima, imaju nekoga uz sebe kog drže za ruku. Nekoga ko je njihova veza sa sobom, konekcija koja je bez alternative za radost i igru. Jer, niko ne uživa kada se igra sasvim sam.

Tako da svake godine u ovo doba kada smo u Blizanačkom delu neba, otvorenih očiju tražimo prijatelje, nove ljude, povezujemo se sa lakoćom, izlazimo in a ulicama smo i u pokretu više nego inače. Tražimo svi to nešto što je znak, skriven od očiglednog a koji nam govori da je ovo naša staza. Da je ovo naša igra.


Predhodna stranica