Predhodne dve godine sa virusom korona su bile ne-inteligentno osmišljene. Cilj je bio da se zaustavi progres. Ustvari opstanak novca je bio doveden u pitanje. Ne nikakav virus nije bio. Sve priče i svi događaji su išli u prilog zaštrašivanja naroda i njihova (nas svih) totalna kontrola. To, izgleda, neće proći. Budućnost nam je izvesnija nego što nam se prikazuje.
Pa šta ako ne bude novčanica, pa šta ako ne bude bilo granica, pa šta ako bude postojao jedan Predsednik Planete, pa šta ako se religije dogovore i oformi se jedna za one kojima je potrebno da poklanjaju svioju dušu. Pa šta?
Ono što su naumili, izjalovilo se, i problem je kako nastaviti dalje, jer je istina isplivala. Ne, apsolutno je netačno da je bila namera da se pobije pola čovečanstva, a možda i više. Jer to onda ne ide u prilog globalistima - kome bi oni davali kredite? Shvatate?
Ima puno lepih vesti, ali ostavimo da do njih sami dođete i shvatite da postoji samo jedan izlaz, a to je - da se sami oslobodimo.
Vreme je da konačno shvatimo šta znači biti čovek i kako živeti zajedno na ovoj planeti bez svađe oko bilo čega. Planeta Zemlja je prebogata i podatna. To mora da sazri u svesti svakog čoveka, pa makar čekali na taj trenutak 100 godina. Ali sigurno se to neće desiti za nekoliko godina. Potrebno je silno strpljenje, volja i vreme.
Šta god da se dogodi u narednim godinama, možemo biti sigurni da neće doći do naglog pomaka prema liberalnijem društvu ili progresivnom blagfostanju, odnosno "stanju raja" ili prema slobodama i jednakosti. Toga neće biti odmah. I tu će se voditi borbe. Ratovi će se nastaviti, biće nepravde, biće katastrofa, nećemo skoro ni leteti na Mars ili na Mesec na odmor za vikend... npr. 🙃 ... ali... Ali Vodolijanski sindrom oslobađanja već deluje. To se ne može zaustaviti. Pratite događaje u ovom svetlu. Biće vam jasno. Inače, Vodolija je lukav znak i sklon je pogrešnom predstavljanju i gledanju kroz ružičaste New Age specifikacije (sa sočivima u obliku srca). To predstavlja našu potrebu da reformišemo društvo uvođenjem novih ideja i zajedničkim radom u prijateljstvu na stvaranju veće slobode . Kao autsajder, Vodolija ima objektivan pogled kako bi mogla da pravi teorije i planove za promene. Ali to ne znači da su teorije tačne ili da će čak funkcionirati u praksi. Vodolija nije toliko objektivna kao što misli da jeste i može se uhvatiti u grupno razmišljanje i fanatizam . Uprkos tome što proklamuje svoju ljubav prema čovečanstvu, ima ozbiljnih problema sa neurednim ljudskim stvarima kao što su osećanja i telo. A to znači da njegena senka postaje prilično mutna. (Ne bih sada da ovtraram dosije "Mitovi o Vodoliji". Možda neki drugi put. Ili na leto. Kada Pluton uđe u Vodoliju, možemo očekivati da će želja za reformama i revolucijom rasti, posebno u oblastima nauke i tehnologije i načina na koji je društvo organizovano. Ali prvo će svi problemi s ovim stvarima morati isplivati na površinu. Moramo biti svesni šta treba promeniti i zašto, pre nego što shvatimo šta da radimo u vezi s tim. A za to je potrebna samospoznaja – jedina stvar u kojoj nismo. Pluton u Vodoliji će to verovatno do bola pokazati. Vreme je da shvatimo šta znači biti čovek i kako živeti zajedno na ovoj planeti bez svađe oko svega. Vodolija je orijentisana na budućnost i želi da društvo i budućnost učini boljim mestom. Ali pre nego što to možete učiniti, morate razumeti ko ste i zašto ste ovde . Ovo su velika pitanja i zahtevaju veće odgovore nego što im trenutno dajemo. Smisao života se ne može pronaći u najnovijoj aplikaciji ili prenaduvanim obećanjima o našoj blistavoj novoj budućnosti u zvezdama. Mnoge stvari će se promeniti u narednim godinama i možemo očekivati da će se naš odnos s tehnologijom radikalno promeniti, ali verovatno ne na način na koji sada zamišljamo.
Previše verujemo u tehnologiju i verujemo da ona može rešiti sve naše probleme i spasiti nas od nas samih. Pretpostavljamo da su određeni razvoji neizbežni, znak napretka, a da uopšte ne razmišljamo o tome da li su neophodni. Možemo započeti s ciljem poboljšanja života, ali onda otkrijemo da nenamerne posledice tehnološkog razvoja stvaraju još više problema. Čini se da je ovo vođeno mitom o napretku i idejom da nekako možemo pobeći od zakona prirode i smrti. To je verski poriv: želja za apoteozom (divinizacija, oboženje) putem tehnologije umesto preko Boga. To stvara distorzije, kao što je transhumanistička fantazija o rešavanju problema ljudske prirode pretvarajući je u mašinu. Ili korištenje tehnologije za oponašanje sposobnosti koje imamo prirodno, kao što su telepatija i empatija. Očigledno, tehnologija se ne mora koristiti na ove neuravnotežene načine. Ne moramo u potpunosti odbaciti nauku i tehnologiju – oni nisu pravi problem. Naš stav i naše razmišljanje je ono što treba da se promeni . Naš trenutni stav je infantilizirajući i baziran na fantaziji o robotu Peri gde možete sedeti na dupetu i čekati vas kao aristokrata (ili dete). Ovo može biti zabavno neko vreme, ali vas čini zavisnim od tehnologije (i nauke) koju ne razumete i koju ne možete kontrolisati. Takođe vas čini pasivnim i lakim za manipulisanje – otuda privlačnost ovoj fantaziji u 'moći koje postoje'. Ovaj tehnokratski pogled na svet neće još dugo opstati. Već se susreće sa prirodnim granicama i tokom naredne decenije verovatno će implodirati. Pluton u Vodoliji će verovatno izvući svu korupciju u nauci na površinu i otkriti fantaziju iza naših tehnoloških opsesija. Takođe će otkriti mračnu stranu tehnologije – ratove koji se vode putem ekrana, dronova i robota, biotehnologije i DNK. Pronađite na netu i pročitajte članak o vojnim korenima interneta za više... zove se "Tajna istorija Silikonske doline". U najboljem slučaju, mogli bismo videti porast tehnologije otvorenog koda i decentraliziranog interneta koji prevazilazi probleme nadzora i gubitka privatnosti. Moglo bi biti više interesa za niskotehnološka rešenja za zajednice sa većom samodovoljnošću, deljenjem resursa, popravkom i recikliranjem – umreženi i vođeni od strane ljudi za ljude, umesto kroz hijerarhijske birokratije odozgo prema dolje. U najgorem slučaju, mogli bismo videti veću kontrolu pojedinca i društva u digitalnoj distopiji koju vode algoritmi. Ali to neće dugo trajati. Ona će se rastresti i implodirati pod teretom vlastitog ludila i inherentnih kontradikcija. To takođe neće proći bez izazova i trebali bismo videti sve veću plimu ljudi koji se bore za rušenje starog poretka i odbacivanje te vrste dehumanizirajuće kontrole.
Osim što bi izvukao beskorisno staro đubre iz sistema vlasti, Pluton u Vodoliji bi mogao pokrenuti prodore i nove ideje u nauci . Možda ćemo konačno videti pozadinu Teorije velikog praska i besmislice tamne materije. Fizika plazme i nove teorije svesti mogle bi radikalno promeniti način na koji vidimo stvarnost, pružajući rešenja koja sada ne možemo ni zamisliti. (Nauka jedva čeka das joj se pruži prilika). Postoji veza između vrste fizike koju kultura koristi i onoga što veruje o stvarnosti. Na primer, ako vidite fiziku kao zatvoreni sistem sa konačnom energijom, ona određuje kako ćete stvarati energiju i manipulisati materijom. To dovodi do izvlačenja resursa za vođenje društva zasnovanog na dugu koji se nikada ne može platiti. Uvek kasnite jer je trošak projektovan u budućnost. To je sistem ropstva. Međutim, ako vidite svest kao primarnu, a fiziku kao otvoreni sistem, to dovodi do radikalno drugačijeg pogleda na svet i društva – onog bez dugova i ropstva. Proboj u nekom obliku besplatne energije bi to postigao.
Pluton u Vodoliji znači da se moć prebacuje na ljude i društvo u celini, a ne na malu grupu koja dominira od vrha prema dole - KAO ŠTO JE SADA! Ali neće se lako odreći svoje moći. To znači da se stvari neće promeniti ako se mi ne promenimo . S druge strane, okruženje bi nas moglo naterati na promene, koje bi takođe moglo odvojiti 'elitu' od njihove moći. Zavisni smo o našoj tehnologiji i to nas čini ranjivim na šokove, kao što su kvarovi na mreži i ekstremni vremenski događaji. Potpuni gubitak naše tehnologije je vrlo verovatan i postaje verovatniji kako vreme prolazi. Više o tome u postu Uran u Blizancima uskoro .
Umesto da pretpostavimo da svako rešenje mora biti tehnološko, trebali bismo usmeriti našu inovativnu energiju na ponovno razmišljanje o načinu na koji živimo zajedno u društvu. Možda ćemo videti revoluciju u politici s novim strankama koje predstavljaju narod, a ne vladajuće klase. To bi značilo da bismo umesto da koristimo 'power over' za dominaciju i kontrolu, prešli na 'power with' da osnažimo pojedince radeći zajedno u mrežama. Sledi i prilog: Aktivna nada i nova vrsta moći Društvo čine pojedinci – poput vas! – pa ako želiš promeniti društvo, moraš promeniti sebe – a ne po nalogu nekog tehnokrate! Potrebna nam je stvarna unutrašnja promena ako želimo da preživimo posle sredine ovog veka.
|
