“Od četiri godišnja doba – proleća, leta, jeseni i zime – proleće nadmašuje vlagom usled svog širenja nakon što je zima prošla, a toplina nastupa; leto vrelinom usled blizine Sunca zenitu; jesen suvoćom jer je vlagu usisalo vrelo godišnje doba koje je tek prošlo, a zima hladnoćom jer je Sunce najudaljenije od zenita. Iz tog razloga nema prirodnog početka Zodijaka, jer je to krug, ali drevni pretpostavljaše da je znak koji počinje sa prolećnim ekvinocijem, to jest Ovan, početna tačka za sve njih...”  (“Tetrabiblos”, Klaudije Ptolomej, izdavač Astro.Lab, Zemun, 2002).

Natalni dijagram Stvaranja, Thema Mundi, verovatno je najdrevnija od svih astroloških hipoteza, veoma konzistentna, dugo vremena etablirana i prihvatana od strane najstarijih astroloških autoriteta poput Firmikusa, Aleksandrina, Makrobija. Poslednji je, na ovu temu, a povodom večitog razmatranja koju tačku zodijačke kružnice uzeti za početnu, rekao: "Kažu da kada je započeo onaj dan koji beše prvi od svih i stoga pravilno zvan rođendan sveta, Ovan bio u zenitu, a kako zenit jeste, kao što je i bio, vrhunac sveta (mundani vrhunac u primarnom kretanju Sunca), i Ovan je smatran prvim od njih, onim što beše čelom sveta kada se zbi svetlost. I dodaju razlog zasto su tih 12 znakova pridati moćima raznih bogova. Jer, kažu da je u tom istom dijagramu sveta, dok je Ovan, kao što rekosmo, bio u zenitu, znak horoscopusa (ascendenta) sveta koji se rađao bio Rak, u kome je tog trenutka boravio Mesec. Sunce se uspinjalo sledeće s Lavom, Merkur sa Devicom, Venera sa Vagom, Mars beše u Škorpiji, Jupiter u Strelcu, a Saturn lutaše u Jarcu. Tako je i došlo da za svakog kažu da je gospodar onog znaka u kom se verovalo da je bio dok se svet rađao. Starina je dvoma svetlima pripisala samo znake, po jedan svakom, u kojima su onda bili, Lava Suncu, a Raka Mesecu. Uz ovih pet zvezda, međutim, pored onih znaka u kojima behu, drevna su vremena dodala i drugih pet, da započnu novi sled na kraju prvog. Ranije smo reklli da je Saturn, poslednji od svih, bio u Jarcu, a druga podela negdašnjeg poslednjeg učini sada prvim i Vodolija, koja sledi Jarca, bi data Saturnu. Jupiteru, koji mu je prethodio, behu dodeljene Ribe...”

Problem početne tačke zodijačkog kruga star je koliko i sam Zodijak. Nije samo Ptolomej upućivao na relativnost ovog pravila već i astrolozi pre i posle njegovog doba. Tako recimo Retorije, astrološki pisac s kraja IV veka nove ere, ukazuje na činjenicu da i posle hiljadu godina postojanja Zodijaka neki astrolozi uzimaju kao njegov početak  znak  Raka jer je isti stajao u ascendentu u Themi Mundi, dok neki drugi krug počinju fiksnim znakom Lava koji pripada Suncu, centralnoj planetarnoj sferi. Ipak, daleko najveći broj astrologa tada i danas početak zodijačkog kruga stavlja u znak Ovna jer posle tačke prolećnog ekvinocija Sunce započinje tranzit prema muškom, severnom i višem nebeskom polukrugu. Iz ove proste astronomske činjenice Ovnu je dodeljena pozicija znaka egzaltacije za najveći i najvažniji nebeski vidljivi objekat, Sunce. U skladu sa činjenicom da stvarna astronomska godina  počinje u proleće, Ovan je u primarnoj signifikaciji znak svih početaka, pionirskih poduhvata i novina. U horarnoj astrologiji kada se nađe u pozadini relevantnog signifikatora označiće upravo ovo, novu ili početnu situaciju ili okolnost. U najvišoj signifikaciji ovaj znak, kao deo kardinalnog četverstva, simbolizuje stvaranje svih stanja ovog sveta, naročito onih koja se odnose na iznenadne događaje. U prostoru označava istok i velike dubine na rubnim i graničnm mestima, poput dubine u istočnim delovima velikih voda ili dubine u pećinama na istočnim stranama planina, vulkanska grotla i sl.

Ukoliko signifikator  neke osobe koja je predmet horarnog pitanja ili događaja padne u ovaj deo Zodijaka, to će biti znak da je osoba koleričnog temperamenta, veoma nestrpljiva i brzopleta, vitkog i muskulaturnog tela prosečne visine (osim ako signifikator ili vrh relevantne kuće nije u bliskom aspektu sa planetom ili zvezdom drugačije signifikacije), duguljastog lica i širokog čela, a uže i špicaste brade. Obrve su često veoma naglašene, kosa takođe u smislu gustine ili valovitosti. Gornji deo tela je upadljivo razvijeniji od donjeg (uži bokovi). Znak je bestijalne (životinjske) grupe. Osoba pod primarnom signifikacijom ovog znaka je nagla, veoma brza, snažnog glasa i upadljive gestikulacije, često netaktična ili gruba.

U signifikacijama drugih vrsta Ovan simbolizuje nova naselja u urbanim sredinama, nove delove grada, rubne delove grada, nepoznata mesta. U ruralnim krajevima označava mala brdovita mesta i pašnjake na njima, zatim obore, napuštena i opustela mesta daleko od naseljenih sredina i tek uzoranu zemlju. U kući ili stanu odnosi se na plafon, ali i na zidove, naročito one na istočnoj strani i sve izvore toplote, peći i kamine posebno. U pitanjima vremenskih uslova simbolizuje umereno toplo, suvo i vedro vreme. Vlada istočnom stranom sveta, ali u geografskoj podeli Klaudija Ptolomeja zauzima severozapadni kvadrant  naseljenog sveta, odnosno, simbolizuje Britanska ostrva, Francusku, Skandinaviju, Nemačku i sve slovenske zemlje do Urala i Karpata. Van Evrope odnosi se na Siriju, Palestinu i Izrael mada su ove zemlje pod primarnom signifikacijom zemljanih znakova pa se Ovan javlja tek kao sekundarni signifikator. U ostatku sveta vlada svim rubnim i istočnim delovima kontinenata. Beograd, Napulj, Firenca, Verona, Utreht, Padova, Bergamo neki su od gradova pod osnovnom signifikacijom ovog znaka. Ovan simbolizuje i oštre ivice i uglove svih predmeta.

U medicinskim pitanjima odnosi se na bolesti u predelu glave,  na probleme vida, epilepsiju, sve bolesti mozga, migrenu, zubobolju, opadanje i slabost kose i kože glave i lica. Nikada ne ukazuje na bolesti sa smrtnim ishodom, osim ako glavni signifikator bolesti ne pada na 1. stepen znaka koji se odnosi na 1. lunarnu manzilu. U dvojnoj klasifikaciji elemenata Ovan pripada vatri, odnosno, toploti i suvoći.

www.natasakaralic.com