Mislila sam da napišem neki tekst o retrogradnom Merkuru koji je eto, ponovo u igri, ili možda o Saturnu u Lavu. Možda da nastavim priču o Mesecu… medjutim postoji nešto o čemu već danima razmišljam. Klijenti više nisu kao pre. To jest, mi nismo više kao pre. Retki su oni koji umeju danas da žele. The thrill is gone, peva sada sa mog kompa BB King, i nema druge, jasno mi je pisaću o Saturnu. O drugom pogledu na ovog do zla boga ozloglašenog djavola. O njemu kao pokretaču svake želje. Ne sumnjam da će biti onih koji već razrogačenih očiju čitaju ove redove, ukoliko su pročitali makar jednu astrološku knjigu… ali zaista je tako. Razmislite, zašto je baš njemu dato da vlada DESETOM kućom horoskopa, kućom ambicija, a samim tim i onih želja koje ćemo poput neke “plave zvezde” za sebe hvatati i pružati ka njoj ruke još iz kreveca, koji je uvek prikazan ČETVRTOM kućom, dakle onom koja se nalazi tačno preko puta desete. To je i slika dečijeg oka zagledanog bilo u roditeljski lik pun iskustva, koji baš zbog samog tog iskustva želimo da oponašamo, osvojimo, uzmemo za uzor, ili zagledanog u plavetnilo neba. Visoko gore. Tamo žive nade. Tamo je vrhunac, tamo je kako astrolozi kažu Zenit. Ali priča ne bi bila potpuna ako ne bih spomenula upravo Mesec koji je vladar tog četvrtog polja, koji kaže “ma raširiću ruke i primiti koliko god mogu”, koji je željan svega, i iz najveće želje on sanja i mašta… i što je veći izazov Saturna u koji je Mesec prirodno stalno zagledan, to je veća želja. Glup primer, ali primer… šta su za moju generaciju recimo predstavljale banane?

Nešto što će ti možda doneti stric iz Beča tek dva put godišnje, i samim tim nešto čemu ćeš se normalno obradovati. Jupiter, koji kaže imamo svega, kapitalistički nastrojen, nudi mnogo, previše i prebrzo da bi se to isto poželelo. Deca danas dobijaju sve unapred, još ni ne stignu da požele… a Mesec koji ne sanja i ne mašta, koji ne strepi u tom ushićenju, ne može ni da se raduje. Jer radost nije Venera. Venera je čulnost, poljubac, smeh. Mesec je zaljubljenost i onaj osećaj koji svi znamo da može da nas uzdigne nebu pod oblake, to je trenutak kada uz omiljenu pesmu (kao ja sad, uz Bobby Womacka i stvar iz mog omiljenog možda filma “Jackie Brown”) ne možemo a da ne pustimo telo da prati ritam ili nas pesma, reč, miris ponese da napišemo nešto što ne predstavlja ništa drugo nego materijalizaciju naših želja, snova i naše duše.

Pa iako svako dodje zbog čini se nekog konkretnog problema, neke porodične svadje, sudske rasprave, novca, posla… čini se da svako ima ovo pitanje koje ipak ne postavlja na glas… pitanje:

“Gde su nestale moje želje!?”

A odgovor je, nisu nestale. Samo ste odustali… Astrološki odgovor je gotovo apsurdan koji mi se nameće, i slobodno ću prihvatiti bilo kakvu astrološku prozivku od strane onih koji barataju ovom veštinom, ali stojim iza ovoga što ću reći. Dakle, došao je Jupiter. Svega ima, ali ne za svakoga. Takva situacija prirodno nameće odustajanje. Ljudi su spoznali svoje mogućnosti i odmerili šta mogu da imaju a šta ne. Drugim rečima, društvo nam je nametnulo šta možemo da želimo za sebe a šta ne. Gde možemo sebe da vidimo a gde ne. Deca po tom principu upisuju škole, zato se uvek radujem roditlejima koji razmišljaju vizionarski, ne projektujući sebe i svoju možda skučenost danas na buduće generacije. Veći deo je opet onih koji veruju da je budućnost u menadžerima i bankarima. Jer to se nudi…

Tako da epilog je takav da nas je Jupiter, taj dobronamerni darodavac saterao u ćošak, razdelio po staležima i platnim mogućnostima, tačno je, svega ima, ali ne za svakoga. Jupiter čak diktira i brakove danas. Kada će brak biti sklopljen odredjuje banka kada da kredit. Mnogo toga u stvari i nije naša realnost, pa kao opijeni živimo nekim životom koji nam se nudi, zaboravljajući da može i drugačije… drugačije je saturnovski – polako, a to znaju ono koji umeju da čekaju.

Ispada na kraju da samo ono što se ne može imati lako vredi, samo to je nešto što nas može pokrenuti da iz korena potegnemo sve svoje snage i založimo se da to nešto i ostvarimo, pod uslovom da nismo unapred već odustali jer nam država garantuje da nećemo uspeti jer nije realno, i da je pametnije da se privatimo onoga što se nudi. To je ona stara poslovica, “bolje vrabac u ruci nego golub na grani”. E pa, vrabac po vrabac, i ostadosmo potpuno bez želja. Zato pogledajte Saturn u svojim horoskopima. On ima odgovor uvek na to “gde su nestale želje”, i on će vam uvek reći kako i na koji način da ih povratite. Ne Jupiter, niti Venera. Sve što je servirano daleko je od zanosa i strasti.

A Saturn je sve vreme tu. I verujte da samo on vas može vratiti u stanje uzbudjenosti koje ne pamtite možda još od dana kada je trebalo da krenete na fakultet, da se preselite u novi grad, da otputujete… stanete pred oltar. Svaki aspekt Saturna sa Venerom donosi mnogima zabranjene i tajne ljubavi, koje što su više nemoguće bivaju jače i fatalnije.

Saturn sa Marsom koji ima prirodu takvu da se stalno kreće, je strast osobe koja se u svojoj zemlji možda oseća skučeno i živi, ali bukvalno živi svakikm danom za dan kada će otići. To je i onaj sportista koji još ne igra u reprezentaciji, ili još nije stao na teren Vimbldona, i čini se da će sagoreti od želje pre nego li je dočeka. Da, zato ovaj aspekt često imaju sportisti u svojim horoskopima. Saturn sa Mesecom je osoba čiji je život istinski a ne foliranstki težak, pun sudbinskih udaraca, konkretnih situacija sa kojima se hrabro i polumučenički izborila, to su zato ljudi koji se ni ne žale puno, sami nose svoje breme, ali ne prestaju da žele poput deteta i to svakodnevno. To su oni koji će vam reći da ih ništa ne obvraduje kao “sitnice”, poziv drage osobe, prijatna atmosfera i dečiji smeh i sl…

Ovim tekstom sam htela da bacim jedno novo svetlo na Saturna, koji tačno je stalno donosi neke restrikcije, sputavanja, ograničavanja, zabrane… ali sad bar znate zašto. Da biste bar to što vam brani tada istinski poželeli i shvatili da sve prave vrednosti su one koje se dobijaju trudom, čekanjem ili jendostavno – jakom, neprikosnovenom željom.