Pre nekog vremena napisan je tekst pod nazivom "Biti drugačiji"... pa sam se odlučio proanalizirati pojam "istosti". "Biti isti" nije fraza koju koristimo u svakodnevnom životu kao frazu, ali nas vodi u zanimljivu polarnost spram ideje "biti drugačiji"...

Što bi uopšte moglo značiti kada bismo za nekog rekli da je "isti", pre svega u smislu biti isti sam sa sobom? Grčka reč za istost je authos (ima i mnogo drugih značenja...), a taj pojam je u korenu jednog drugog pojma koji se danas češće koristi i kojega možemo za našu temu koristiti kao sinonim za "istost" a to je autentičnost ...

Što bi dakle značilo biti autentičan tj. biti isti (sa sobom)? Mogli bi govoriti o autentičnosti u smislu doslednosti sebi. Taj proces bi zapravo pretpostavljao nekakvi proces integracije tj. povezivanja raznih naših delova psihe u funkcionalnu celinu (koja je više od sume pojedinih delova). To pak pretpostavlja neki proces bavljenja sobom ili suočavanje sa sobom. U konačnici to znači biti ono što jesi ili biti isti sa sobom. Nešto poput nalaženje vlastitog identiteta kroz integraciju raznih delova, stanja, iskustava koji onda sačinjavaju tu integriranu celinu našeg identiteta. Integritet je na razne načine motiv psihologija, ali i mnogih ezoterijskih disciplina, i to je veoma složena tema koju ovde zapravo krajnje pojednostavljujem. Za astrologe je to važno pitanje jer se ipak u većini slučajeva astrologija bavi čovekom pa bi morali imati ideju o tome čime se zapravo bavimo tj. što je identitet, autentičnost, pa i što je taj proces integracije u smislu samorazvoja.

Kako bismo onda pristupili pitanju što smo tj. identitetu? Jer, to što jesmo i nije nešto što se može opisati samo u smislu kvaliteta osobnosti. Pitanje identiteta je veoma kompleksan filozofski i psihološki problem koji zapravo nema jasnih odgovora. Osobno, često opisujem taj identitet nekom vrstom referentne tačke u nama, dok se sve "drugo" onda referira i definira u odnosu na tu tačku... To je poput centra kruga koji je jedina stabilna i nepromenjiva tačka dok se svi drugi delovi kruga kreću (ili rotiraju tj. menjaju). Zato i mnogi mistici govore o centru našeg bića, o "centriranju" sebe, o nalaženju te mirne nepokretne, stabilne tačke u nama pomoću raznih duhovnih ili psiholoških tehnika...
Teško je zapravo reći što je taj centar, teško ga je opisati, ne neki čudan način on i ne postoji, no možda možemo reći da li ostala svojstva osobnosti referiraju na isti centar tj. da li konzistentno funkcionišu. Tu se vraćamo na ideju integracije i autentičnosti. Centar je poput tačke koja sama nema svojstva (ili opisa), ali sve druge stvari (karakteristike) u odnosu na nju poprimaju određena svojstva. Zato recimo, isti aspekti daju veoma različite efekte kod raznih ljudi. Problemi nastaju kada neki delovi nas samih (koji su poput nekih sekundarnih krugova ili centara) izgube tu referencu s centrom i počinju (manje-više) nezavisno funkcionisati, što onda stvara konflikte i razbija celinu. U ekstremnim slučajevima to mogu biti i patološka stanja. Jer svi mi imamo unutrašnje delove, obrasce, koji su poput različitih krugova koji referiraju na različite centre osobnosti (ili pod-osobnosti).

Na neki način trebali bi uspostaviti svoje unutarnje uređenje tako da teži tom našem glavnom centru. To znači usklađivati konflikte, naći im zajedničke vrednosti (obično neke više, opštenitije kategorije vrednosti), povezati naše različite porive oko nekog centra, nečeg zajedničkog. I to je taj proces integracije: povezivanje raznih delova u funkcionalnu celinu. Čak i ako ne znamo što je taj centar možemo raditi na našim unutarnjim konfliktima jer svaki rad na razrešenju takvih konflikata je korak ka integraciji osobnosti. To znači staviti krugove u svoje orbite u odnosu na naš centar.

Nisam bez razloga spominjao "krugove" jer je kružno pomeranje jedan od temeljnih načina opisivanja stanja i procesa u ljudskoj duši još od klasičnih vremena. Kada Pitagora kaže pre smrti "ne dirajte mi moje krugove" možda i nije mislio samo na matematičke krugove koje je iscrtavao na pesku (navodno)... :-)

Platon celu kosmologiju temelji na kretanja dva osnovna kruga koja zove kretanje istog i kretanje drugačijeg. A pojmovi istog i drugog (ili drugačijeg, ili različitog) se na razne načine provlače kroz mnoge filozofije, psihologije ili antropologije. Mi astrolozi bi trebali razumeti taj koncept jer se i doslovno bavimo tim kružnim kretanjima planeta koji su reflektirani u kretanjima u našoj duši (tj. psihi) i gotovo doslovce možemo videti usklađene i neusklađene planetarne orbite iz kojih možemo prepoznati i moguće konflikte. Svako od nas u horoskopu (ili u psihi) ima različite delove koji nisu uvek usklađeni, a život je stalni proces ili pokušaj povezivanja naših različitih potreba, vrednosti, stanja. Kada tome još dodamo odnose s drugim ljudima ili zajednicom, stvari se još više komplikuju. Možda zato danas postoji sve više metoda za samopomoć jer se ljudi teško nose sa kompleksnošću života i sveta oko nas. Možda je u davna vremena život (i astrologija) i bio jednostavniji. S druge strane ta kompleksnost života je i ogromni potencijal i na čudan način imamo više mogućnosti za integrisanje raznih naših delova i više načina za izražavanje te integrisane celine. Ali to pretpostavlja i ulaganje puno više energije i truda u učenje i bavljenje sobom.

Spomenuti pojmovi istosti i drugačijosti možda se najbolje oslikavaju u tretmanu svetala horoskopa, Sunca i Meseca. Oduvek mi je bilo interesantno koliko je zapadna astrologija vremenom prebacila fokus na Sunce kao taj identitet (istost), i većina novijih tehnika počinje od analize Sunca (čak i kolokvijalno na pitanje "koji si znak" govorimo o znaku Sunca). S druge strane indijska je astrologija kao da je otišla u drugu stranu i fokus je nekako na lunarni pristup (često i tehnike povezane s mesečevim kretanjem). Zato mi je helenistička astrologija beskrajno zanimljiva jer ima izvesnu "ravnopravnost" Sunca i Meseca. U svakom se horoskopu procenjuje što je primarnije ili dominantnije: od prvog pogleda na horoskop s pitanjem da li je dnevno ili noćno rođenje (tj. da li je solarno ili lunarno rođenje), pa do analize svakog planeta gdje je uvek činilac dan/noć tj. solarno/lunarno. I gotovo svaka metoda ima to sadržano pa se tehnike drugačije koriste u zavisnosti o sklonu tj. dnevnom ili noćnom rođenju. I tako "biti isti" i "biti drugačiji" imaju izvesnu ravnotežu – Sunce i Mesec su usklađeni.

No ta istost ili autentičnost ima i svoju negativnu stranu kada se pretvori u potrebu za unifikacijom svega, ili u konačnici najčešće u potrebu za kontrolom, kako sebe tako i drugih. Na svakom koraku nam se sugerira da "trebamo preuzeti kontrolu nad našim životima". No zbog previše kontrole čovek često gubi fleksibilnost koja je potrebna za usklađivanjem raznih delova svoje psihe (da ne govorim o odnosima s drugim ljudima), pa lako postaje rigidan. Fleksibilnost je nužna jer se životne okolnosti menjaju, pa bi i mi trebali kroz život menjati svoj pristup i način reagovanja... Fleksibilnost je uvažavanje drugog i drugačijeg ne samo u vanjskom svetu, već i u nama samima. A mi često brkamo rigidnost, tvrdoglavost ili "principijelnost", sa autentičnošću i integritetom... Jer nije svaka principijelnost kod ljudi uvek znak da je čovek autentičan tj. celovit (što bi u idealnom slučaju trebalo biti). Takva principijelnost često skriva spomenutu rigidnost iza koje zapravo skrivamo svoje mane i slabosti.

Naši političari su ogledni primerci takvih procesa - kontrola i moć su srodnici koji se kod njih često prejako manifestuju i odvajaju ih od stvarnosti. Prilagođavanje i menjanje za njih nije znak razvoja već znak slabosti. Osim toga, takva principijelnost može biti i linija manjeg otpora jer je lakše kategorički prihvatiti (ili napadati) neku vrednost negoli ulaziti u proces stalnog preispitivanja sebe i sveta oko nas, ili povezivanja, usklađivanja pa i modifikovanja tih vrednosti. A još k tome takva "principijelnost" često znači da smo prihvatili neke "vanjske" principe i pravila po kojim živimo, a da pritom možda i nismo ozbiljnije preispitali ta pravila i vrednosti (religiozne, političke, društvene, porodične vrednosti ...).

Drugim rečima, naš unutarnji "centar" postaje nekakva vanjska struktura. Često ćemo videti kod ljudi tu stalnu potrebu za vanjskim potvrdama, naprimer, ljudi koji za svako znanje trebaju potvrde u diplomama ili certifikatima ili nečim sličnim od raznih institucija; ili kojima stalno treba pljesak publike ili javnosti za ono što rade itd. To je gotovo siguran način da se pre ili kasnije radikalno urušimo ako nemamo neki unutarnji centar i "oslonac".

Setite se svih onih ljudi koji su možda čak i iskreno verovali u komunizam (ili kod nas u Jugoslaviju) i onda su morali gledati kako se sve urušava. Sa urušavanjem tih vanjskih struktura rušila se i njihova psiha, pa ne čudi kako su mnogi počeli pucati po šavovima ili su postajali krajnje iracionalni, pa čak i poremećeni. Vanjska potvrda naših unutrašnjih vizija i potreba je korisno sredstvo - neka vrsta povratne informacije o sebi i onom što radimo - no kada postane prejaki deo identiteta može postati nezgodna.

Astrološki ta priča o integritetu ima veze i sa 4. kućom ili IC-om. Svi mi prvo gledamo Ascendent, MC, Sunce i Mesec, no prečesto se zanemaruje 4. kuća (koja je ugaona kuća). No upravo ona puno govori o našim temeljima osobnosti, pa i spomenutoj autentičnosti. Planeti u 4., i vladari 4. kuće, su oni koji govore o stabilnosti i osobnosti. MC opisuje ono što s time radimo. Četvrta kuća nisu samo roditelji ili obitelj već i ono što je podloga, ili ako hoćete centar, osobnosti.

Poput temelja kuće: ako su temelji loši i slabi, što više i veće gradili to je veća opasnost urušavanja. Naravno, roditelji i orodica su najčešća vanjska slika te osobnosti koja se od rođenja formira. No prečesto te porodične vrednosti postaju poput spomenute vanjske strukture koju prihvaćamo a da o njoj ni ne razmišljamo. Zato bi analizu osobnosti i njene stabilnosti trebalo početi od IC-a i 4. kuće.

Ako uporedimo pojam istosti i drugačijosti s kojim smo počeli priču nekako se zapravo naslućuje kako jedan bez drugoga ne može. "Biti drugačiji" zapravo implicira autentičnost i integraciju (tj. "istost) osobnosti, a integracija i autentičnost ("istost") implicira prihvaćanje i povezivanje različitosti (prvo u sebi, a onda i u drugima). I to je zapravo suština priče o osobnom razvoju. U tom smislu je horoskop sjajno pomoćno sredstvo koje pomaže našoj fleksibilnosti: kada biti aktivan i kontrolirati stvari, a kada ih malo otpustiti i pustiti da nas događaji vode. Ili, koji su potencijalni konflikti u nama i na koji način ih rešavati. No, koristiti horoskop na taj način nije uvek tako jednostavno. Čovek treba visok stepen iskrenosti pa i kritičnosti prema sebi što je prilično retko, pogotovo kada se treba suočiti sa ne baš ugodnim stvarima u sebi. No to je rad na "temeljima" koji nam onda omogućavaju beskrajne mogućnosti "gradnje" tj razvoja.