Velika borba sila svetlosti i sila mraka oznacila je pocetak nase kreacije unutar mnogobrojnih kosmoloskih sastava. Ta osonovna dualnost unutar sveprisutne iluzije ostavila je odraz i na poimanju ljudske psihe i usmerila glavninu modernih psihologa na proucavanje skrivenih nesvesnih sadrzaja. Uranjanje u mrak nasih neistrazenih dubina psihe postala je opstom odrednicom ukupne civilizacije koja se nezadrzivo primice svom kraju. Sve ono sto je pre bilo obavijeno velom straha i strogih zabrana zadobija danas neopisivu privlacnost i pocinje egzistirati kao neizostavna komponenta trzisno isplativih produkata. Pri tome se najcešce zanemaruje suština tih arhetipskih fenomena i koristi tek njihova spoljna forma. Slicnu sudbinu su dozivele i eklipse. Velika eklipsa 1999. godine najbolji je primer pretvaranja citavog dogadjaja u jedan globalni spektakl. Ipak, ma koliko covecanstvo insistiralo na svojoj neopisivoj povrsnosti postojanja cak i ovakav tretman eklipsi ne moze ukinuti njihovu snagu delovanja. Od samog pocetka postojanja one su uz pojavu povremenih kometa bile najimpresivniji nebeski fenomeni i jednostavno nisu mogle ne ostati primecene. Mesopotamski astrolozi pridavali su im izuzetan znacaj i po njihovim ciklusima uredjivali zivot unutar citave drzave.
U Vavilonu su otkrili da eklipse nisu izolovana pojava, nego da se one precizno uklapaju u nizove koji imaju svoj jasno odredjeni pocetak i kraj. Jos 747. godine pre Hrista izuzetno precizno su predvidjali svaku buducu pojavu eklipsi na nebu i sortirali ih u cikluse. Ti ciklusi su kasnije od strane grckog leksikografa Suidasa iz 10. veka nazvani Sarosovi ciklusi (saros na grckom znaci ponavljanje). Sarosovi ciklusi izuzetno su vazni prilikom bilo kakvog ozbiljnijeg bavljenja mundanom astrologijom. Tokom proslih vekova smisljeno su zaboravljani i eklipse su tretirane na nacin izolovanih fenomena. Belezio se samo njihov zodijakalni stepen i posmatrao uticaj na nivou aspekata unutar neke astroloske karte. Tek je pre desetak godina Bernadette Brady u svojoj knjizi o prediktivnim tehnikama obratila paznju i na kvalitet pojedinog Sarosovog niza kojem eklipse pripadaju i pri tome dala vrlo inspirativne naznake za tumacenje. Posto su eklipse od davnina smatrane svetim trenucima spajanja neba i zemlje, njima je uvek pridavana velika paznja. To su bili trenuci kad su se otvarala inace zatvorena nebeska vrata i ljudi su mogli dolaziti u direktni kontakt s razlicitim bicima iz drugih dimenzija. Bogovi i demoni tada su se spustali sa neba i slobodno koracali medju obicnim smrtnicima. Isto tako ljudi su u tim trenucima dobivali veliku priliku za oslobodjenje od materijalnih okova i odlazak na visi nivo postojanja. Smatralo se da u vreme mraka eklipsi prestaju da vrede dijalekticki zakoni prirode, nastaje neka vrsta kratkog spoja u kojem citav sastav iluzije zastaje i oni koji su spremni mogu izaci iz njega.
Princip tranzicije izmedju razlicitih dimenzija postojanja moze se primeniti i na tumacenje prenatalnih eklipsi. Prenatalne eklipse su one eklipse koje prethode rodjenju i dogadjaju se za vreme boravka deteta u majci. Za vreme prenatalne Sunceve eklipse otvara se prolaz za ljudske duse i one silaze u podrucje materijalne manifestacije koju uredjuje Mesec. Ljudske duse dolaze u grupama cije karakteristike su povezane uz Sarosov ciklus kojem pripada spomenuta Sunceva eklipsa. Kasnije spustanje i inkarniranje pojedinih dusa iz Meseceve u zemaljsku sferu dogadja se za vreme lunacija (puni i mladi mesec). Izuzetno vazan astroloski dogadjaj za pojedinu osobu je kada se neka od eklipsa i dogodi unutar sekundarnih progresija. Godina zivota kada se ostvari spomenuta situacija predstavlja kljucni preokret u pristupu citavoj stvarnosti. Za doticnu osobu to je prilika da se uskladi sa zakonitostima novog Sarosovog niza i napravi iskorak na planu evolucije. Slikovito receno to je kao da presedate iz jednog voza u drugi.
|