|
Sve lične planete su nam u direktnom hodu. Eto pokojeg ličnog kontakta, a sve ostalo je na svetskom nivou. Prepušteni smo sami sebi. Niko nas ne opterećuje. Moramo da napravimo barem jedan valjan korak. Jednu pravu odluku da donesemo. I barem jedan posao da započnemo. Sve ono što je tavorilo bilo sticajem okolnosti ili našom voljom, sada se samo otvara kao cvet. Život je to - cvet. Ali i taj cvet beru a neki kidaju. Pa i život. Ali sve dođe na svoje. Nije svet zbog nas. Zamena teza. Treba dobro razmisliti, nismo li mi tu radi sveta? Da ga ukrasimo? Šire gledano (i ostale konstelacije), stižu zakasneli ljudi, zakasnele emocije, zakasnele odluke, zakasneli novci i darovi. Ali, želimo li ih više? Vreme će pokazati z avreme Merkurove retrogradne senke. Novim stavovlima i odlukama čistimo sebe. Predugo smo čekali. Svako smeće sada mora biti izbačeno. Pa i ono ljudsko. Jesmo li spremni za najveću bitku u svom životu? Biti sretni!? Retrogradni Merkur u Vagi kreće sutra direktnim hodom još jednom po rubovima svoje i naše kože. Retrogradnost će još malo da nas dotačinje. Repova je uvek u svemu kada se studiozno ne prilazi rešavanju. A ova retrogradnost je na površinu izvukla sve heroje i zločince. U bitkama poput naših. Sve viktorijanske pobede i gorčine. I one poraze koje nismo očekivali od onih kojima smo se dali. Pre mesec dana vreme kao da je stalo. Poverenje je postalo upitna stanica za dalje. Iskrenost se pokazala kao laž. Neki razgovori s nama samima, došli su u pogrešno vreme. Povučenost je bila neobjašnjiva. Potezi drugih, takođe. Eto, mnogi će reći da je ta retrogradnost stalno prisutna. Jeste. U pravu ste. Samo ljudi vole da se kriju od sebe. Predugo traje. Vreme je da se suzbije jer će ostaviti posledice, ne samo z anas starije, već , pre svega, na mlade. Niko o tome ne misli. Bežeći mislimo da se čuvamo i od razočaranja i od sramote. Ili da se nećemo zaraziti. Bolje da ne vrtimo filmove u svojoj glavi i pitamo sebe šta se dogodilo? Kad se već mi nismo dogodili. Povučeni u svoj svet. Duboko zagledani u sebe. Skočili bi i preskočili najradije sve što nas muči. Naše otrežnjenje dolazi ili je već došlo. Ili ja to samo tako želim da vidim. Svet gledamo očima ubojitih preživelih gavrana. Ljudi se podelili. Gledamo se mrkih pogleda, samo nam nišani fale. Jesmo li spremni za najveću bitku u svom životu? Dogovoriti se sa neprijateljem. Biti sretni. Jer sada nema ko bi nam na tom putu podmetnuo nogu. Put pred nama je ravan. Raščistilo se sve. Sve se zna, barem ono što je bitno za aktuelan trenutak. Osmeh leluja na licima. Više nas ništa ne dodiruje. I kad boli, kao da boli neko tuđe telo. Jesmo li se u susretu sa samim sobom zaista skamenili? Razbili smo zid glavom. Prizor koji nas čeka i više je nego lep. Ah, Merkur kreće konačno direktno. Toliko nas još života čeka. Uzbuđenje u nama, kontrolisano i dozirano. Ne jurimo i ne nadamo se jer sila je velik apred nama. Potpuno smireni u sebi prihvatamo svaki novi obzor. Nemamo izbora. Mora tako. Samo tako. Suočeni sa saznanjem da možemo menjati samo sebe, ne opterećujemo se više drugima. To jeste važno za našu svest, ali moramo napraviti i korak prema drugim judima. Pa makar im i priužili ruku. Važno se umiuriti i stabilizovati situaciju.
Sve što nam drugi rade, njihova je karma. A kako reagujemo na njih, naša je karma. Potpuno pomireni s trenjem u našoj koži. Ježi nas pomisao na strast života jer poput libida je nestao. Opušak na vrhu našeg jezika više ne peče. Rekli smo tišini sve što smo imali reći. Sve boli smo otkinuli od sebe. U šapatimasmo jer MArkur ide prema Škorpionu. Nijanse su već prisutne. Te energije polaneta nisu žiletom podeljene ili postoji granuca. Prožimaju se. Nagoveštaji. Bez vriska. Prećutno smo im dali isto što i oni nama – ništa. Odgovorili smo neodgovorenim porukama tako što im nikad više nismo poslali upit. I prestali smo tražiti odgovore na pitanja. To je problem. To je posledica ovih godinu dana, a i razmišljanje u vree retrogradnosti. Jer, ako povučeš jezik nakon toliko ispričanih noći, ako odbaciš reči i ako iza njih ne stojiš, glasovi više nemaju smisao. Kada Merkur izađe iz seneke, probližiće se Škorpionu. I tu upada u tišinu. Nešto mučki tada može da se desi. Ostavi će nas bez teksta. Bez odgovora. bez objašnjenja. Eto zato moramo sada da vučemo poteze. U škorpiou je krv. U vagi samo teške reči. Učinimo sve da prećutno odu. I da se raznesu u sebi. Miuslim da ono pružanje ruke jeste džentlmenski, ali ga elita neće prihvatiti jer je sirovo moižna. Ne dobiti poruku isto je poruka. Znate šta vam je činiti Eto, bio je to taj ozloglašeni MErkur. A vi samo razmišljate o kašnjenjima i ugovorima. Retrogradnost u+ima suptilnije puteve. A mko želi da misli, lako dolazi do mnogih zaključaka i putokaza. Mnogi ih ne vide. Samo mogu reći sebi: "Imali smo opravdanje koje smo sami sebi napisali. A sada ga više nema." Šta se za njih promenilo? Ništa! Kao da ga i nije bilo. Dobro i zlo ne dotačinju svakog. Formule postoje, kakve god da jesu. Sada se treba okrenuti onome što znamo da imamo i na šta se možemo osloniti. Jer kada izađemo iz sebe, oko nas je svet. Onakav kakav jeste. Ljudi nas uporno lažu, misleći da im verujemo. Ne trepćemo i ne odgovaramo. Misle da prihvatamo njihove reči kao istinu, n Ali ne onakav kakvog želimo da bude. Većina i dalje spava i nema pojma za Merkura. Priliku za spoznajma je propustio. Ne znaju oni da smo 100 proživljenih života ispred njih. Ali nikakve vajde ni nama. Samo saznanje da ćemo mmorati da zapnemo i da radimo i za druge. Mi znamo tajnu koju čuva Merkur. A ove druge, pustimo ih da misle što hoće. Hod u našim venama žubori. Potreba za samoćom više nije naglašena. Svi nešto zahtevaju i traže, obaveze nas razapete drže na sve strane, ali centar našeg bića sada je Mir. Znamo šta nam je činiti. Nema neizvesnosti. U trenu kad to odlučimo – ne može nam nitko ništa. Eto Stižu zakasneli ljudi, zakasnele emocije, zakaneli novci i darovi. Ali, želimo li ih više? Vreme će pokazati. Čistimo sebe. Predugo smo čekali. Svako smeće sada mora biti bačeno. Pa i ono ljudsko. Mi raspoznajemo mane u drugima, ali ih ne osuđujemo. I ljudi se čude, kako tako olako s osmehom progutamo sve fekalije? Zar nama da ne bude dobro zbog drugih? Otrovi uvek nagrizaju svog vlasnika, bočicu u kojoj stoje. Znamo to jako dobro. Nama odavno nije svejedno. Sada izgledamo tako. Čistilište života u našim je rukama. Kao u 9. krugu pakla, odigravamo posljednji krug pred cevima elite kojoj je cilj da nas vakcinišu i unište. Eliminacija. Još uvek ne znamo zašto kada na planeti ima dovoljno za sve nas. Ali kada postanemo ravnodušni, pomireni, suočeni, tada bivamo najmoćniji. Postajemo odlučni jer smo spremni. Odupiremo se svađi, ljubomori, posesivnosti. Znamo da nije naše ništa što nam nije dano. I ljude to najviše čudi. Ali znamo šta je naše. I to ne damo. To su znali i naši preci koji su krvarili za ovo danas. Zašto oh ne želimo obeležiti kao oni nas? Staviti znak našeg posedovanja? Zašto ih ne želimo ugroziti, utopiti, učiniti da nestanu? Zašto ih ne želimo oteti i preoblikovati kako želimo? Zašto ih gledamo u oči sa osmehom dok znamo da nas lažu? Svet koji oni žive, davno smo proživeli. Nokti grebu. Koža puca. Rađa se neki novi svet. Vrata širom otvorena stoje. Svet je na nogama. Svakim danom ih je sve više. Neka uđe ko treba kroz ta vrata slobode, jer čistilište je oza nas. a pred nama ravan put. Neka ode ko misli da treba otići. Mi ne zaustavljamo vreme, jer znamo da ne znamo voditi borbu s tim divom. Prepuštamo se vremenu uz usklađivanje. Neiszvesnost je nebitna. Važno je da se budimo. A ukoliko pregovori ne uspeju, ostaje nam vrlo brzo, posle retrogradne senke da krenemo škorpionski. plutonovski. hadski. Mnogi nemaju petljiu. To su oni koji i ne znaju šta je na nebu. Ako ti ljudi nisu toliko važni, ostajemo mi. Mi sebi. Mi koji znamo postaviti svakoga na svoje mesto. Ponajviše Sebe. ❤ Za cenu nisu pitali ni oni koji su nam opredhodili. Hvala ti Merkure. Hvala za lepo mesto na koje te neko postavio u mojoj karti i sve lepe aspekte koje imam s tobom. Putuj Merkure. Znam šta nam je činiti. A kao i uvek, eto i sada, ćemo svi čekati na okidač oličen u položaju Meseca u konkretnoj konfiguraciji. Znam. Rečićeš šta čekam. Saturn kaže odmereno i akekvatno odgovoriti, ne preterivati, nije tu Uran koji se udaljava još uvek. Gledam u nebo - gužva je u svemiru. Gužva je i ovde. I u glavama i na moru i u zraku i u odnosima i u željama i u pozadini. Vreme obeleženo gužvom koja može da eskalira u haos. Izgleda do smirenja kao da nema drugog puta. Taj jedan nam je svima znan. A po onom: Kako gore, biće i dole. Bogami, kako vidim, biće! 🐉 
|