Ništa nije kao što je bilo pre. Ljudi, društvo i svest današnjeg čovečanstva ubrzano se menjaju. Norme i vrednosti iščezavaju, hijerarhije i autoritarne strukture se urušavaju, iluzija je razotkrivena, skrivene realnosti se opažaju mnogo svesnije. Od početka 20. veka, naročito od kasnih 1960-tih, taj proces se pojačao. Ezoterizam to pripisuje važnim promenama u Eri Vodolije, koja šalje duhovne impulse čovečanstvu. Kada počinje vreme duhovne promene?Ljudi koji su prijemčivi na atmosferske uticaje, osećaju da je vreme duhovne promene došlo. Ali ako istražimo kada Era Vodolije stvarno počinje ili je već počela, značajna razlika postaje očigledna. Međunarodna astronomska unija (IAU) kao datum početka uzima 2601. Astrologija proglašava 2375. kao početak Ere Vodolije. Antropozof Rudolf Štajner (1861-1925) i duhovni vođa Lectorium Rosicrucianuma Jan van Rajkenborg (1896-1968) dolaze do drugih zaključaka. Dok je Štajner 3574. označio kao godinu Vodolije, van Rajkenborg ukazuje na 1908. kao značajan datum. To čini 1666 godina razlike. Šta je tačno? Astronomski i astrološki odgovoriRazličita računanja imaju svoje poreklo u različitim ishodištima ili polaznim osnovama o početku Ere Vodolije. IAU ima astronomsku osnovu. Njena računanja su bazirana na projekcijama fizičkih konstelacija ekliptike. Ekliptika je površina Zemljine orbite po kojoj se ona okreće oko Sunca, zamišljena granica koja formira veliki krug, nebeski ekvator. Ugao između Zemljinog ekvatora i ravni ekliptike je 23,5 stepena. Projekcija dvanaest znakova zodijaka, prema tome, pokriva različite segmente ekliptike. Astrolozi, s druge strane, polaze od teorije da je nebeski ekvator podeljen na dvanaest jednakih segmenata, svaki od po 30 stepeni, koji čine astrološki zodijak. Oba ova pristupa se ne slažu oko raspona znakova zodijaka, i, zato, u proračunima, dolazi do različitih rezultata koji se tiču početka Ere Vodolije. Gledište astrozofijeS druge strane, Rudolf Štajner i Jan van Rajkenborg pokazuju sasvim različiti pristup Eri Vodolije. Iako obojica, u pricipu, imaju astrozofsku perspektivu činjenica, njihovi datumi se razlikuju za 1666 godina. Da bi rešili ovu misteriju, ne treba gledati u nebo, već treba baciti pogled na čoveka. Kada počinje čovekov život? Začećem? Sa prvim pokretom u materici? U trenutku fizičkog rođenja? Ili čovek stvarno ulazi u svet tek kad sazri i postane član društva? Odgovor takođe zavisi od perspektive posmatrača. Jan van Rajkenborg i Rudolf Štajner se razlikuju po gledištima na Eru Vodolije. Da bi to ilustrovali, važno je napomenuti da akvarijanski impuls dolazi iz kosmosa. Čovek može odgovoriti na taj uticaj na tri načina: preko uma, duše ili tela. Sve što pokreće čoveka dolazi iz njegovog uma. Akvarijanski impuls se ispoljava u kolektivnom umu čovečanstva prvo kao ideja. U početku, ta ideja ostaje samo apstraktna i bez emotivne ili psihičke energije. Na tom stupnju čovek samo misli, govori i piše o novoj ideji. Neki ljudi, koji su pioniri, odmah reaguju na nov impuls, dok ga drugi prepoznaju tek kasnije, prijanjajući više starim idejama. Ako nova ideja vremenom postane dovoljno jaka, onda se razotkriva na duševnom nivou. Čovek je usvaja kao svoju i oživljava je. Tako zadobija snagu. Ideja postepeno postaje određujući faktor u njegovom životu. A onda sledi treći korak: čovek deluje. On koristi svoju dinamičku volju i počinje da shvata ideju s punom svešću. On preokreće duhovni impuls u akciju. Dotle, novi impuls zrači iz kosmosa i stare ideje i strukture se vraćaju opet u metež. Da li je Era Vodolije već doprla do današnjeg društva?Onaj ko istražuje društvo u kojem danas živimo, uzimajući u obzir tri stupnja ostvarenja duhovnog impulsa Akvarijusa, doći će do raznolikih zaključaka. U svakom slučaju, vidimo da put duhovnog impulsa Akvarijusa, od početka pa do svog savršenog otkrivanja čovečanstvu, traje vrlo dugo. Vekovi su već prošli. To je takođe razlog za različita gledišta Štajnera i van Rajkenborga na početak Ere Vodolije. Prvi impuls se javlja kada prva zvezda Vodolije dostigne horizont, kao što Sunce već emituje svoju svetlost pre nego što izađe na horizontu. To je situacija na koju je van Rajkenborg ukazao kada je govorio o 1908. i 1968. godini, kada je prva grupa mladih ljudi počela da reaguje na Akvarijus na emotivnom i metalnom planu. Hipi pokret 1960-tih je primer izražavanja te činjenice. Kristalizacija AkvarijusaTek će mnogo vekova kasnije kulturna žetva ovog impulsa doći do potpunog otkrivanja. Ona se manifestuje kao kulturna epoha čovečanstva, koja usklađuje svoje delovanje sa Akvarijanskim uticajem. To je faza koju Štajner dovodi u vezu sa 3574. godinom. Ovaj period čini vrhunac Ere Vodolije. Ali iz duhovne perspektive, ovaj period već nosi seme kristalizacije. Pošto se zora nove zvedane godine već uzdiže, tako je i Akvarijus poslednje doba u ciklusu zvezdane godine, koja traje otprilike 26 000 godina. Tačke preokreta su uvek prisutneProces postepenog otkrivanja duhovnog impulsa je i kolektivan i individualan. Čovečanstvo kao celina prolazi kroz taj proces, isto kao i svako individualno ljudsko biće. Era Vodolije čini dostupnim oslobađajuće i duhovne mogućnosti – to je ono što je van Rajkenborg naglasio, na primer, na duhovnim skupovima Rozenkrojcera 1960-ih, koji su se održavali tokom nekoliko vikenda. Ti skupovi su nazvani po novoj eri: „Akvarijus konferencije“. Tada je on objasnio kako tragaoci treba da rade sa Akvarijus- Rozenkrojceri veruju da taj put nije nije stvar prošlosti, niti budućnosti, već da je njegova realnost sada! Svako ko traži ovo oslobađanje iz najdublje nutrine bića i ko prepoznaje da ovaj svet, sa svojim tačkom rađanja i smrti, nije njegov pravi dom, može pronaći svoju ličnu tačku preokreta u bilo koje vreme. Era Vodolije pruža takvom čoveku „more“ potpuno novih mogućnosti. |