Možda nam se prošle dve i po godine ponovno prikažu pred očima:

šta nam donosi Saturn u Škorpiji

Sam povratak Saturna u znak Škorpije podstaćiće sve potisnute emocije. Možda vam se prošle dve i po godine ponovno prikažu pred očima...

"Da se bar mogu probuditi u svijetu Ljubavi bez starih dugova i ovih nakaza što su me stalno pratile. Da te bar mogu poljubiti bez loših sjećanja na stara proljeća, na slike stradnja, što se baš na nas zaljepe..."

Mislim da u ovom trenutku kada otpočinjemo još jedan ples sa Saturnom, nema osobe u čija sećanja nisu duboko urezana niti događaja koji su se odvila u poslednje dve i po godine. Kad sam pisala prvi tekst o Saturnovom ulasku u znak Škorpije, ni slutila nisam koliko će te reči, tada, toliko dramatične i jake, pune naboja, zapravo označiti naše živote. Čini li vam se da ste u poslednje dve i po godine i umrli i oživeli? Kao da u magli pamtite neke obrise prošlih života, koji kao da i nisu bili vaši.

Čini vam se daleko to tlo po kojem ste nekad hodali... I te suze, u hiljadu nijansi prolivene. Močvara strahova. Najdublje zarezani bol na odgriženoj usni koja podseća da ste voleli. Koliko je teško bilo prevaliti preko nekih gubitaka. Mislili ste da su vam suđeni ljudi koji to nikad nisu ni bili. Od stanja potpune ekstaze, do stanje potpune bespomoćnosti. Kao da miris vaših izgorelih snova, želja i nada, još uvijek negde, potajno podseća da ste nekad baš dobro bili ubijeni od voljenja...

Odjeci ljudskog u vama samima, nakon svakog ponovnog rasta, činili su se nestvarnim. Ja ne znam da li je iko imao više promašaja i ponovnih pokušaja, nego ljudski rod u ovom prošlom periodu. Najfascinantnije od svega bila je upravo hrabrost. Kao ratnik koji na gubitku svoje snage, uništen od bitaka, sakuplja poslednji atom da ustane i pokuša ponovno. I opet padne i opet ustane. Neverovatno je koliko smo prilika dali sebi i drugima. Sebi da se spasimo, ustanemo, da verujemo i ponovo volimo i drugima da nas unište.

Astrologija otkriva: da li ste čuvar tradicije, propovednik, hodočasnik ili intuitivno produhovljeni...

Izgleda kao da sve što smo započeli, na samom kraju je imalo isti ili sličan scenario. Pokušate pa propadne i tako sa svakim i svačim. Bezgranično smo bili veliki u toj ludosti da se dajemo, do kosti. Valjda je to bio naš način suočavanja sa samim sobom. Kao neki ispit izdržljivosti. Koliko smo zapravo spremni da se regenerišemo u najkraćem roku, na najbrži način i ponovo prolaziti ta gazišta.

Ni jedna crkva, ni hram u ovom periodu nije iznedrila toliko vere i snage kao naša duša. Upoznali smo osobe sa kojima karmički susreti izgledaju kao dečija igra. I tačno ste znali, od prvog trenutka, gde pripadate i kome. Prepoznaje se taj treptaj u očima. Kada jednostavno bljesne hiljade života pred očima i vi znate, prosto, da otpočinje jedna nova era življenja.

Od prvog rastanka znate da ima nastavka. Tačno osećate da nedovršene priče moraju biti dovršene. Prosto vam je dato da se sretnete. Kao nekad ratnici, najljući neprijatelji, kao nekad ljubavnici, kao nekad spasioci. Kao dužni i kao dužnici. Duboko u sebi znate tačno gde će vas nešto odvesti... A odvelo vas je, baš predaleko.