Latinska reè "vatican" izvedena je iz dve reèi: vatis = prorok i can-zmija. Vatikan - grad i bazilika Svetog Petra u Rimu, sagraðeni su na starom paganskom mestu nazvanom Vaticanus Mons ili Vaticanus Collis, što znaèi "brdo proroštva" ili "zmija proroštva". Novèiæi kovani u Vatikanu èesto su nosili oznaku CITTA DEL VATICANO što znaèi Grad Proroštva. ("The Wine of Babylon").

"Kata"je na grèkom predlog koji oznaèava kretanje ka nekom cilju. "Holos" znaèi ceo. Kata + holos = katholikos, što znaèi težnja ka sveobuhvatnom. Princip koji simboliše ouroboros (uroborus) je upravo taj, a to je, pokazalo se, i vekovna doktrina Rimokatolièke crkve. Zloèini koje je ova doktrina poèinila u svetu u ime borbe protiv jeresi, poznati su.

Krilata zmija (serpent, aždaja, zmaj)nalazi se na starom papskom grbu u vatikanskom muzeju, kao i na podu Vatikana.

Aždaja koja jede ljude u bugarskom manastiru (simbolizuje Satanu) i Sveti Georgije (simbolizuje Hrista) koji ubija neman. Ovo je princip na kome katolièka crkva propoveda svoju doktrinu - borba dobrih anðela protiv Satane (u islamu je Šejtan).

Kako je ovaj simbol vavilonskih alhemièara i pagana stigao u sedište hrišæanske crkve u Rimu, postao deo njene doktrine i našao se, ne samo na podu, veæ i na grbu i papskoj kruni? Mnogo vekova kasnije on ce se naæi i na grbovima najmoænijih srpskih vladarskih dinastija - Brankoviæa, Jugoviæa, Crnojeviæa. I Obrenoviæi su imali na grbu uroborusa.

Sve je više sumnji poslednjih godina izneto o tome da li je rimkatolièka crkva uopšte hrišæanska. Za mnoge istorièare i istraživaèe brutalni i genocidni zloèini koje je crkva èinila u raznim istorijkim epohama, odraz su uprvo satanistièke doktrine u borbi protiv "jeresi", a koju je ova crkva sprovodila u ime "hrišæanske vere". Znamo iz istorije da su "jeretici" bili baš oni koji su bili tvrði u svojim hrišæanskim uverenjima. Pljaèka i sticanje ogromnog bogatstva putem krstaških ratova takoðe nemaju veze sa hrišæanstvom.

Zanimljiva je i knjiga izdata 1962. pod naslovom "Zavera protiv crkve" ("The plot against Church"), koju je napisala grupa sveštenika rimokatolièke crkve i potpisala se kao Maurice Pinay. Celu knjigu na engleskom možete preuzeti ovde. U knjizi se navodi kako je ova Crkva razradila brojne doktrine za pokoravanje naroda i država, a najmoænije su bile - komunizam, fašizam i nacizam. Ustaški pokret u Hrvatskoj takoðe je delo istih ideologa.

Da li je rimokatolièka crkva od poèetka bila formirana kao zaverenièki projekat vavilonskih kabalista i alhemièara ili su se oni u ovu instituciju infiltrirali vremenom i preoblikovali je preuzevši kontrolu nad njom? To je upravo tema istraživanja koje je sprovela Barbara Ejho u svom radu "MYSTERY, BABYLON THE GREAT- CATHOLIC OR JEWISH?"

ALEKSANDRIJSKI GNOSTICI, ANÐELI I ISCELITELJI

Pre nego što doðemo do formiranja rimokatolièke crkve, vratimo se još malo judejskim gnosticima i kabalistima, koji su se kao "Vavilonsko bratstvo" našli u Filistini kako bi preuzeli funkciju nove judejske aristokratije i postavili svog èoveka kao Mesiju, odnosno vladara na prostoru starog Kanaana (Izraela i Judeje).

Grupa ovih gnostika boravila je i u Aleksandriji u Egiptu. Aleksandrija je u to vreme bila stecište gnostika svih istoènjaèkih škola i tu se obavljala razmena uèenja gnostika iz Grèke i Judeje. U sluèaju pada Jerusalima, Aleksandrija bi bila centar kabalistièkih uèitelja u kome bi oni nastavili rad.
Tako su se vremenom judejska kabala i grèka neoplatonska filozofija sintetizovale. Stvorene je nov kabalizam u obliku hrišæanske (uèene) terminologije.

U osnovi ovog novog gnosticizma je mešavina uèenja koje ukljuèuje i istoènjaèki misticizam sa svojom poznatom školom koja uèi da se nakon smrti duša oslobaða iz tela i odlazi u nebo kako bi se ujedinila sa bogom. I mnogi bogovi iz Vavilona i Egipta dobili su nova imena, pa su postali grèki bogovi. Tako su antièku Grèku, kako nas laike i danas uèe, stvorili bogovi sa Olimpa, baš kao što su Rim stvorili Romul i Rem koje je dojila vuèica. Naravno, pravo je svakoga da u ovo veruje, ali i da mu ponešto nije realno.

Aleksandrijska biblioteka je 200. godine n. e. razorena , a znaèajne knjige i zapisi su navodno uništeni. Istorija za laike kaže da su to uradila izvesna sukobljena varvarska plemena. Ali, pošto istorija ume i da laže, možemo li pretpostaviti da su mnoga znanja iz ove biblioteke završila NEGDE i kod NEKOG ko je znao da scientia ipsa potentia est.

Po "Jevrejskoj Enciklopediji" gnosticizam je "...bio jevrejski mnogo pre nego što je postao hrišæanski".( Ovde se koristi termin jevrejski, iako se ova reè pojavila mnogo vekova kasnije. Ja æu se za sada radije držati termina "Vavilonsko bratstvo", videæete kasnije zašto.)

Tajna doktrina aleksandrijskih gnostika je tako postala hristijanizovana verzija onoga što je bilo sastavni deo vavilonske kabale. Tako je gnostièko jevanðelje bazirano na kabalistièkom poimanju oslobaðanja duha od materijalnog sveta uz pomoæ anðela.

Savremenik Isusa Hrista bio je i Filo Judeus (30 p.n.e do 45 n.e). Ovom helenizovanom Judejcu iz Aleksandrije pripisuje se alegorizacija i misticizam u pisanju Starog Zaveta. "Filo je bio tada Pisar bez premca u ezoterijskom znanju", tvrdi Helena Blavatski izuzetan autoritet u prouèavanju teozofije. Filo je bio i èlan elitnog aleksandrijskog teozofskog društva nazvanog "Terapeuti", koji su se nazivali i "Ezoterijski krug prosveæenih ljudi"(Iluminati) ili "Mudraci".

Oni su bili iscelitelji fizièkih i mentalnih bolesti i uèenici ezoterijske škole. Neki sledbenici hrišcanstva takoðe su pripadali ovom društvu "Terapeuta".

I "Terapeuti" i "Eseni" upražnjavali su celibat, sledeæi gnostièko uverenje da je materijalni svet stvorio zli anðeo Demijurg (Satan), te umnožavanje ljudi znaèi širenje satanske populacije.

Nakon Filove smrti, uzdiglo se u Aleksandriji društvo "Ormus", poznato i kao "Mudraci svetla". Ime su dobili po "misterioznoj" materiji "orme". I danas neki istraživaèi nagaðaju šta je to taèno, a koja je sastavni deo vode, ali i Sunca, i sadrži neke metale meðu kojima i zlato, platinu, iridijum... Ova materija je, navodno, povezivala duhovni i materijalni svet. Ormus se nosio kao beli prah, koji je nazivan belo zlato (monoatomsko). Bila je to vrsta soli iz koje je poticala mudrost (Filozofski kamen), ali je korišæen i kao hrana i lek. Nosio se na glavi u kapama. To je verovatno so koju pominje Isus Hrist svojim apostolima uèeæi ih da su oni Svetlost sveta i So na zemlji. Društvo "Ormus" imalo je kao svoj znak crveni krst. (Krst je preuzet od egipatskog simbola života - ank-a). Mešavina magije, alhemije i fantastike koja je prisutna i u Novom Zavetu svakako je delo Pisara iz ove škola.

Staroegipatska "prièest" uz beli prah - ormusa? Ormus se skupljao od Sunca pomoæi ankha koji je predstavljao je krst života. Soliti nekom pamet i danas je èesta izrema. (Ili je to bila obièna morska so koja bi ostajala u posudi nakon što bi morska voda na Suncu jednostavno isparila, i kojoj su "Mudraci" dali POSEBAN znaèaj?Zakljuèite sami.)

Osnivaè ovog društva je bio monah iz Egipta koji se preobratio u svetog Marka (verovatno) i nastavio da spaja uèenje mistiènih tehnika i obièaja egipatskih sveštenika sa Hrišæanstvom.("Antiquities of the Illuminati")

JUDAIZERI I KRIPTO- JEVREJI

Dva veka kasnije Filov sistem alegorijske interpretacije Biblije uèili su Klement i Origen u svojoj katehetièkoj školi u Aleksandriji gde su sintetisali neoplatonizam sa hrišæanskim uèenjem kako bi proizveli hrišæansku verziju gnosticizma. Ovi, pogrešnim imenom nazvani "Crkveni oèevi", bili su asketi. Kasnije su formirali monaška društva koja su vremenom prerasla u duhovnu aristokratiju koja je bila iznad obiènih graðana. Dakle, duhovnici posebnih moralnih karakteristika, posebno uèeni, koji su zbog toga tražili i dobili najviši društveni status u Judeji. Poznati su kao judaizeri. Veruje se, mada ne postoje pisani izvori, da su oni uveli i pojam Goja što se odnosilo na sve one pojedince i narode koji ne pripadaju veri koju je propovedalo vavilonsko kabalistièko bratstvo, kroz svoje škole i svoja uèenja. Tako, su samo njihovi sledbenici jedini imali pravo na Spasenje.

Ako se ovde primeni pojam Jevrejin (kako se prevodi i iz Talmuda), i koji danas obuhvata i Judejce i Izrailje i Hazare i svakog ko primi "judejsku veru" (jer i tako se postaje Jevrejin), znaèi da su oni praktièno svi veæ judaizovani, odnosno preko "judejske vere" prevedeni u isti narod. Jedan narod, jedna nacija, jedna vera. Isti princip koji ima i islam. Hrišæani su , meðutim , i nacionalno i etnièki podeljeni. Ali šta je prava judejska vera - uèenje Hristovo, Mojsijevo (Tora) ili vavilonski Talmud?

Ipak, ova novokomponovana duhovna elita prilièno je iritirala Judejce.

Biblija kaže da su novokomponovani sveštenici (fariseji) išli obuèeni u skupe haljine i okiæeni zlatom, dok je narod grcao u siromaštvu pod okupacijom Rimljana. Ova slika ih prikazuje kao starce bez ikakvog nakita.

Isus Nazareæanin i njegovi sledbenici ovo su oštro kritikovali nazivajuæi fariseje slepim voðama i licemerima, kojima je više stalo do zlata u hramu nego do naroda.

Konstantna borba za vlast plemenskih starešina i njihovo nastojanje da baš iz njihovog plemena potièe Mesija (Spasitelj) uèinilo je da narod poène da gubi nadu da æe Spasioca ikada doèekati. Kada je rimski imperator Titus razorio Drugi (Solomonov) hram (oko 70. n.e), staro judejsko sveštenstvo, nasleðeno po krvi (sadukejci-potomci Zadoka), prilièno je izgubilo svoj uticaj. To je bila prilika da fariseji ojaèaju svoj uticaj i maskimalno razviju "alhemijske" doktrine (verske obièaje) prekopirane iz Vavilona i Aleksandrije i da preuzmu potpunu duhovnu upravu nad neukim i lakovernim narodom.

Ovo falš sveštenstvo judaizera prihvatiæe kasnije hrišæansko uèenje, ali tako da æe delovalo kao "peta kolona" meðu Hristovim sledbenicima.

Deo Judejaca iz Vavilonskog bratstva u Egiptu preobratilo se u zaèetnike hrišæanstva tamo, i postali kripto - talmudisti. Za Grke je to ipak bila samo jedna nova vrsta "judaizma".

JUDAIZERI OSVAJAJU RIM

Jevrejska komuna u Rimu je najstarije mesto naseljavanja Jevreja u Evropu. Za razliku od brutalnog odnosa prema Jevrejima u Filistini (misli se na sva plemena koja su od 300 p.n.e živela na prostoru bivšeg Kanaana), odnos Rimljana prema jevrejskim robovima u Rimu je bio mnogo bolji.

Ovi dobri odnosi posledica su savezništva i prijateljstva Makabejaca sa Rimljanima. Tako su neki od Jevreja, koji su pripadali bogatijim društvenim slojevima i zahvaljujuæi Makabejcima, došli do veoma visokih državnih pozicija u Rimu, pa su držali i sopstvene robove.

Pominje se naroèito naklonost Julija Cezara prema Jevrejima. Kasnije im je naklonjen bio i Augustus ("Jewish Virtual Library")

U vreme ranog hrišæanstva jevrejska zajednica u Rimu imala je 40 000 èlanova.
Nihov broj u Rimu je bio sve veæi nakon masovnih deportacija posle razaranja Jerusalima 70. godina n.e. i odvoðenja Jevreja (iz svih plemena) kao robova širom rimske imperije.

Najveæa koncentracija Jevreja bila je na mestu današnjag Vatikana.

Sama jevrejska zajednica u Rimu od poèetka je bila u konstantnom sukobu hrišæana i judaizera. Kako bi iznutra razorili hrišæansku zajednicu judaizeri su se èak lsžno preobraæali u hrišæanstvo, kako bi i tu unutar hrišæanskih kongregacija delovali kao "peta kolona".

Apostol Pavle se još u Filistini hrabro suprostavljao ovim lažnim hrišæanima, pa su ga oni èesto proganjali, tako da je morao da pobegne od njih iz Jerusalima.

Zanimljivo je da je on i pre nego što je morao da napusti Jerusalim prorokovao da æe hrišæanske crkve i u Rimu biti infiltrirane jereticima, meðu kojima æe biti najviše judaizera. Posebno je ukazivao na ove jeretike u Korintu i Galateji upuæujuæi im poslanicu: "... I za lažnu braæu koja doðoše i privukoše se krišom da uhode slobodu našu koju imamo sa Isusom Hristom, da nas porobe. Kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost da istina jevanðelja ostane meðu nama"(Galatima 2:4,5)
Pavle je verovatno anticipirao da se judejska jeres, koja se prvo pojavila u Korintu i Galatiji, može kasnije razviti i u drugim crkvama, posebno u Rimu koji je bio centrar tadašnje najveæe vojne i politièke moæi.

Iz Pavlove poslanice Rimljanima (16:5 do 15) vidi se da je hrišæanska zajednica u Rimu tada bila podeljena na više crkava, kao i da su veæ postojale trzavice izmeðu hrišcana Jevreja i nejevreja.

"Iz ovog razloga doktrinarna pozicija jevrejske hrišæanske zajednice u Rimu, sa snagom i uticajem koji je bio predodreðen da raste, nosila je veliki teret u sukobljenosti sa judaizerskom doktrinom koju su nametali sledbenici vavilonskog uèenja", veruje Barbara Ejho. Zato u svojoj poslanici Rimljanima apostol Pavle im nalaže da imaju "revnost za boga, ali ne po razumu i zakonu, veæ po oseæaju pravednosti..."

"...Jer je Hristos svršetak zakona. Koji god veruje, opravdan je".

Ovome je suprotan bio koncept vere judaizera koji su nametali veru po napisanim pravilima odnosno po zakonu.

color=#000000 Najuticajniji meðu judaizerima bio je Valentinus èija je gnostièka škola opstala 600 godina, sve do danas. On je Judejac roðen u Egiptu 100. godine n.e.
Valentinus je prvi tvrdio da ima vizije uskrsnulog Hrista, nakon èega je otpoèela njegova karijera kao uèitelja u Aleksandriji.

color=#000000 Valentinus se 136.n.e. premestio u Rim gde je osnovao drugu školu gnosticizma i povukao sa sobom veliki broj sledbenika iz Sirije i Egipta. U Rimu se predstavljao kao Hršæanin. Tu je osnivao i vodio najrazornije tajne sekte za hrišæene.("The Plot Against the Church", pp. 262-8)

Zbog stalnih nemira, od Rima do Egipta, koje je jevrejska zajednica podeljena na hrišæane (Jevreje i nejevreje) i talmudiste, èinila, Klaudijus koji je vladao od 41. do 54. n.e. izdao je edikt kojom je svim Jevrejima zabranio da se "sakupljaju u skladu sa tradicijama i naèinom njihoviog života". Naložio je i proterivanje Jevreja iz Rima gde su bili najviše koncentrisani.

Tada je hrišæanska zajednica u Rimu koju su saèinjavali nejevreji istinski poèela da se razvija. Ali to je trajalo sve dok Klaudijus nije umro, nakon èega se judaizeri ponovo vraæaju u Rim i zauzimaju pozicije u hrišæanskoj zajednici nejevreja.

Paljenje Rima koje je istorija pripisala Neronu, najverovatnije je delo "jevrejskih fanatika" koji su za to optužili hrišæane tako što su ih cinkarili rimskim iperatorima, baš kao što što su Judejci optuživali Pavla vladarima Tesalonikija, kao što su cinkarili Isusa Hrista kod Pontija Pilata, imputirajuæi mu da se proglašavao za kralja Judeje i time nipodaštava rimskog Cezara.

Da li je "alhemijska" doktrina sa podmetanjem i lažnim optuživanjem bila zaèetak globalne politièke doktrine "Divide ut regnes" i "Divide et impera", koju æe kasnije vekovima upražnjavati Vatikan šireæi svoj politiièki uticaj i moæ u svetu, propovedajuæi upravo "mir meðu ljudima" ?

Da li je ovo zaèetak doktrine u strategiji prikrivenog ratovanja cionista, gde æe Mosaad to uzeti i kao svoj moto("kee betachbulot ta'ase lecha milchama"), a što je danas poznato po "false flag" teroristièkim operacijama širom sveta?

NULLA DISCORDIA MAIOR QUAM QUAE A RELIGIONE FIT
( NEMA VEÆE NESLOGE OD ONE KOJA NASTAJE ZBOG RELIGIJE)

KATOLIÈKA CRKVA - HRIŠÆANSKA ILI JUDEJSKA?

Neron je 64. n.e godine otpoèeo sa žestokim progonom hrišæana.

Tek 313. n.e. imperator Konstantin Veliki zaustavio je ove progone i legalizovao hrišæanstvo postavivši ga za zvaniènu veru Rimljana. Na ovaj naèin uveo je prividan mir meðu razjedinjenim verskim voðama, ali je Jevrejima zabranio držanje državnih pozicija i posedovanje robova, kao i svedoèenje na sudu protiv hrišæana.

Tako su da bi opstali u Rimu, sledbenici Talmuda poèeli da se preobraæaju u hrišæanstvo mnogo godina i pristupaju rimokatolièkoj crkvi. Prikriveni iza rimske legalne vere nastavili svoj tajni okultni i paganski gnosticizam. Došavši u poziciju da uðu u sveštenièke redove i rimokatolièka crkva je u startu dobila svoju "Petu kolonu".Osnivanje hrišæanske rimokatolièke crkve za Jevreje hrišæane je tako od poèetka bilo oèita prevara, o èemu svedoèi i odbegli jezuita Alberto Rivera.

Kabalisti su poèeli i da menjaju svoja imena i prezimena. Samo "Bratstvo" je znalo svoje èlanove. Tako su nastali kripto -Jevreji. Zahvaljujuæi ovako prikrivenom delovanju, njihov uticaj u Crkvi je vremenom rastao. Preduzimljivi sledbenici vavilonske alhemije, koristili su boravak u Rimu i za širenje svog uticaja u Evropi. Njihov uspeh je najviše ostvaren putem novca, posebno lihvarenjem. Kolièina novca za ove namena bila je sve veæa, te su kasnije poèeli kao svoje klijente da dobijaju i evropske monarhe sklone raskalašnom životu i troškarenju državnih para.

Šema preuzimanja vlasti u Rimu otkrivena je kada su dva preobraæena Žida postali rimokatolièki sveštenici. ("La Civita Cattolica")

Mnogo godina pre pada Rimske imperije, èuvena braæa Leman, koji su se preobratili iz judaizma u katolièanstvo i postali sveštenici rimokatolièke crkve, u jednom svom radu napislai su:
"O, Izrailji Rima, mi razumemo držanje naših ljudi.Ako ste prihvatili pravo posedovanja u koje se zaklinjete, kladimo se da æe za 30 do 50 godina Rim biti u vašim rukama." (ff. "Rome et les juives" - "Rome and the Jews")

"I proroèanstvo se obistinilo. Grad Rim je brzo pao u ambis, i bio je ekonomski i materijalno podèinjen Jevrejima, kao i svi drugi glavni gradovi velikih evropskih nacija" ("La Civilta Cattolica")

Nakon 363 n. e. oživljavaju "jevrejske studije" u Rimu i mnogi školovani uèitelji kabale doprinose razvoju jevrejske tradicije kod rimskih Jevreja, uvodeæu u verske obièaje liturgijske teèajeve (koji æe se kasnije proširiti po celom Rimu).
Da li su upravo ti "liturgijski teèajevi" našli put ka rimokatolièkoj crkvi? Malo po malo oni su se utkali u ono što æe kasnije postati rimokatolièka misa?

katolièku liturgiju kao prenesenu iz Mojsijevih zakona i koja "korespondira sa zvaniènom službom u Hramu Starog Zakona".

Sveštenstvo (posrednik izmeðu èoveka i boga)
Papa = jevrejski visoki sveštenik
Skup kardinala(70) = 70 Mojsijevih mudraca
Ispovedanje greha = traženje oprosta
Dnevna Misa žrtvovanja = dnevno plajnje ponuda
Oltar za žrtvovanje
Oltarske posude zlatne i srebrne = nalik na drevne posude u kojima se èuvao ormus?
Sveštenièka odora
Kardinalska kapa
Darovnaje
Crkveni hramovi
Liturgija
Obavezna nedljna služba = jevrejski sabat
Duhovni praznici
Skapular (natpleænik)
Vaferi i prièest
Paljenje sveæa
Sveta vodica
Krštenje = Bat Mitzvah
Nema spasenja izvan Crkve = Goje moraju biti preobraæeni u judaizam da bi mogli biti spaseni.

katolièka misa hristijanizovana verzija služenja u sinagogama" koju su vodili "uèeni mudraci".

Tako, za mnoge preobraæenike u katolicizam (Jevreje) to u stvari nije znaèilo menjanje vere i preobraæanje, veæ nastavak judaizma.

(U originalnoj verziji biblije, kako je kasnije otkrio Martin Luter, nogde se nije pominjala crkva kao institucija, posebno mesto za molitve i postojanje posrednika - sveštenika). Sve ovo bilo je napisano u latinskoj vulgata bibliji

Dakle, ako su judaizeri imali glavnu ulogu u formiranju i osnivanju Rimokatolièke crkve, da li je moguæe da je ovaj projekat zapravo bio mudra kreacija Vavilonskog bratstva kako bi kroz instituciju za Goje, iznutra podrili hrišæanstvo, te da ova institucija 17 vekova fukcioniše kao prikriveno oružije Satanista? Ili, je možda i sama podela vernika na dve žestoko sukobljene religije, kojoj æe se kasnije prikljuèiti i islam, na principu zavadi pa vladaj, smišljeni projekat, kojim æe se vremenom izvršiti pokoravanja i kontrole èitavog sveta. U tom smislu uloga Isusa Hrista, Božijeg sina, ostaje nejasna. Za koga je radio?

Najzad, da li je Vavilonsko bratstvo na bilo koji naèin zaista i bilo sukobljeno sa rimskim okupatorima, ili je u potpunosti saraðivalo sa njima?