Ako misli da opstane čovek mora brinuti o sebi i poštovati sebe do obožavanja!
Astrozmaj

Otvaranje

Smatra se da u svakome od nas obitava večna duša, koja se s vremena na vreme otelotvoruje u ovom materijalnom svetu da bi prošla određene lekcije, odradila karmičke posledice ranijih dejstava. Smatra se dakle da živimo više života. S druge strane, nije na odmet i postaviti pitanje važnosti budućnosti, a ane samo prošlosti i sadašnjosti koja je bitna u smislu osnove, podloge i razlogu u smislu posledice, svemu što nam dolazi.

Danas ćemo se zadržati samo na ovom, u duhu pitanja koliko mislimo na sebe i samim tim, koliko volimo samo sebe?

Nisam mnogo razmišljao o ovoj temi kada sam bio mali, ali jednog momenta u životu sam napravio kardinalnu grešku. Mogao sam da je zaboravim. Ali nisam. Mogao sam sebe da kaznim. Ali nisam. Iako sam tako učen da odgovornost za sebe imam od onog trenutka kada znam kako se zovem i da sam ljudsko biće. Svestan svog postojanja, imao sam manje od deset godina. Da, i sam sebe sam kažnjavao, jer otac to nije želeo obzirom, kako reče, omrznuću ga zbog svojih grešaka. Mudarac! Tako da me je često pitao kada dobijem slabiju ocenu u školi - šta sam uradio po tom pitanju? Ko pažljivo prati tekst, shvata šta se dešavalo. Klasičan dril. Ali i ovaranje prema odgovornosti porema sebi.

Jednog trenutka moje maloletnosti u istom danu kada sam napravio gaf, nešto sam video što nije imalo direktne veze sa tim. Nekakva, do tada, nepoznata vrata svesti su se otvorila i ja sam se probudio. Ali i pobunilo. U meni se rodila želja da ne kaznim sebe - nego da čak sebe nagradim! Otac se nije složio. Ali nisam ni ja prihvatio njegov stav.

Tako sam i postupio. I time je kao po nekoj nepoznatoj formuli i algoritmu počelo i razvilo se sve ono što je sledilo.

Odnos prema sebi

Vođen nekom mišlju ili nevidljivom rukom. nisam odmah shvatio tu poruku u svojoj suštini, jer sam bio ipak mali. Ali želja da učinim sebi nešto lepo je bila ogromna.

Od tog dana, sve do danas, uvek tako i činim - nagrađujem sebe. I nema mi veće radosti.

Kasnije u životu, taj odnos prema sebi je evoluirao. S ljubavlju, uvažavanjem i brižnošću sam se odnosio prema svom telu. Shvatio sam neraskidivu vezu uma i tela. Počeo sam da vodim zdrav način života. Znači, pravilno da se hranim. Duša, koja se ponaša na ovaj način, slična je dobrom vozaču, koji pažljivo prati stanje svoje mašine. A ja kao sportista, znao sam za to. Sve se poklopilo - uzročno-posledično. Kao da mi je neko to sipao "od gore" ili spustio mi u svest nekim kanalima...

Ima li smisla?

Idem malo prebrzo i preskačem bitne momente i raskrsnice na putu. Ali, svestan sam da ako "zaglavim duboko u noć" sa tekstom, da neće biti čitan - osim onih koji su mi tražili moj stav o ljubavi prema sebi.

Ne volim da radim nešto što je besmisleno i nekorisno. Nije to koristoljublje, to je poštovanje svoje uložene energije i vremena. Vreme nam je najskuplje. A još skuplje je ako si radio nešto uzalud. Uzalud si potrošio svoje životno vreme. Strašno. Znam ljudi to čine sebi jer nisu sveni tog čina.

Znate, kada mi nešto treba, nije mi neprijatno niti teško da zamolim za pomoć, ali i da je pružim, ako su okolnosti takve da je to neophodno nekome. Ali ne nudim se pošto-poto da nekome pomognem. To je lična stvar pojedinca. Mora da me zamoli. Nemam ja obavezu drugima da čitam misli, pa ni rođenoj ženi u koju sam zaljubljen. Ja nisam vazduh ili zemlja pa da se podrazumevam. Ne nemam tu obavezu ni prema kome. Mogu čak, ako smatram, i da odbijem da pružim pomoć. Jednostavno, imam prava da kažem: "Neću!" Ali je to retko. Jedino uvek odbijam besmislene radnje i aktvinosti.

Poštovanje drugih i sebe

Pošto razmislim, uvek odbijem kada će mi ispunjenje takve molbe doneti velike neprijatnosti, ili mojoj porodici ili drugim ljudima (osim, ​​naravno, ako nije pitanje života i smrti). Onda ponovo razmislim (iako imam već kovertiran odgovor).

Poštovanje sebe mi je primarno. Imaš stav da nikome ne radiš ono što ne bi voleo tebi da rade. To znaju svi, ali svi to ne poštuju. Ja to jako poštujem - jer poštujem sebe. Popštujem sebe do obožavanja. Poštujem datu reč. Poštujem obećanje. Poštujem tvoju različitost u odnosu na mene. Poštujem da imaš stav. Pa bila ona i tvrdoglavost nečija. Znam da će jednog dana ukapirati besmisao takvog stava. Ali, eto poštujem ga.

Poštujući druge, pošteđuješ sebe bespotrebnih trzavica. A kada si uskratio sebi takva stanja, ti si sebi uradio dobro, A kada sebi radiš dobro, ti voliš sebe.

Volim sebe

Pomažući drugima, ili odbijajući, u konačnici brineš o sebi - poštuješ i voliš sebe.

S druge strane, ako ispuniš tu nebuiloznu želju, a često i bilo kakvu želju, druge činiš parazitima. Učiš ga da se navikava na tebe. Navikavanjem drugih da računaju stalno na tvoju pomoić, ti si unapred odredio sebi da mu služiš. To je sve u suprotnosti sa ljubavlju prema sebi. Ne čini te ljude i sbe debilima. U smislu poštovanja sebe, uvek kada je bezobrazluk u pitanju, uvek mora da se postavi cena za svoje usluge i uzme novac. Uvek. Sve što je naplativo, mora da se naplati. To je smisao vrednosti i novca. Čista žicvotna kauzalnost. Praštanje nij kategorija obavezna za čoveka, a ponajmanje za nečoveka - koji je očekuje neosnovano.

Odnos prema drugima

Mogu da izdržim torturu. Pritisak. Nemoguće zahteve da ispunim a da ne trepnem. Mogu jer sam to trenirao. Sport i posao. Ali ne dozvoljavam da mi se odnose i obraćaju grubo i sa nepoštovanjem. Da bih mogao to da tražim od drugih, ja komuniciram i imam odnose sa drugima s poštovanjem i učtivo. Izbegavam kritike, optužbe a posebno i nikada i nikako javne osude - kako sebe, tako i drugih. Takva dela nemaju opravdanost. To je vređanje i u suprotnosti je za pozitivnim i konstruktivnim životnim stavom. Svako ima prava da živi u svojoj diskreciji i na svoj način kako mu odgovara i godi. Pusti ga. Jer svako ko brine tuđu brigu - "nebriga o sebi"!

Čovek mora sam da planira i gradi svoj život, iako treba da se pažljivo odnosi prema mišljenju i savetima drugih ljudi. Da sasluša da, ali nema obavezu da posluša nikoga. Čak ni zakone države. Sve odluke mora da donosi samostalno. Jer ukoliko mu se drugi mešaju u život, on ne poštuje sebe. Ne poštuje svoje mišljenje, jer ga možda nema. A kada ga nema, onda nema ljubavi prema sebi. Neodgovornost i neodgovorno ponašanje je potvrda predhodnom.

Ima ljudi koji mogu svojim navikama da kažu "ne"!

Čovek koji voli sebe, pažljivo planira i koristi vreme, Veoma pažljivo se odnosi prema vremenu, svestan je da se propušteno vreme ne može vrati ni za kakvu cenu. U tom smislu, izbegava prazne i besmislene zabave. Neopravdano trošpenje vremena. Mnogo više koristi će imati ako je otišao u prirodu sam i šetajući šumom razmišljao.

Čovek koji voli sebe ne stagnira u životu. Svako mora u odnosu na danas napraviti jedan mali korak više sutra. Ta razlika je napredak. Taj čin je poštovanje sebe. Ljubav prema sebi. Nekako je čitanje i upoznavanje u najširem smislu učenje. Obaveza svakoga da se nadograđuje i bavi samo-obrazovanjem i sopstvenim razvojem. A to može, ume i voli da bude sam ne baš svako. Svako nema nezavisnost od mase, TV-a, Interneta. Da ima ljudi koji mogu medijima i svojim navikama da kažu "ne".

Pa ako voliš sebe...

Svako ko voli sebe živi osvešćeno. Ne ulazi u razne manipulativne igre. Ne ulazi u uloge spasioca, žrtve ili agresora. To sam objasnio ranije. Svako nametanje su navike iz mladosti i uvek nose nepotrebne posledice. Takav čovek ne voli sebe i nakada neće voleti sebe, jer voleti sebe se uči od malih nogu, a ne na kursevima. To je stil života. To je stav o svemu!

Svako ko voli sebe prihvata sebe onakvim kakav jeste. Ne veliča svoje jake strane, nema nikakve komplekse vezane za svoje imaginarne i realne nedostatke. Ali, u isto vreme, radi na svojim nedostacima, slabostima i razvija svoje jače strane, svoje talente.

Svako ko voli sebe u životu zna šta voli, u skladu sa svojim talentima i psihofizičkom prirodom. Za njega je veoma važno da radi nešto što donosi ljudima iz okruženja dobro i čini ih srećnijim i zdravijim. Život svakog čoveka treba da je konstruktivan. Život mora biti smislen da bi čovek bio zadovoljan sobom. A biće zadovoljan ako postiuže određene rezultate, sam ili u duetu, ili grupno.

Raditi na sebi treba biti lični čin. Raditi samostalno. Ljudi se razlikuju, asamim tim i interesi i razlozi. Ratzlog za korak više ne postoji i rađa se - s njim čovek treba da se rodi. Oni koji to ne poseduju , beže od sebe i pokušavaju da menjaju druge ljude. Aj, greška! Počenite od sebe - to je jako korisno i potpuno bezopasno.

Svako treba da osvešćuje u sebi duhovno Božansko načelo, deo Jedinstvenog Duha i u svima vidi, prije svega dušu, a potiskuje izgled. Jer izgled je samo stav a ne svet o postojanju. Jer postojanje je nedokaziva kategorija. Ništa konkretno. Ništa "opipljivo".

Ljubav prema sebi manifestuje se u njemu tako da bezuslovno voli sve, voli Stvoritelja ili ako više volite - Boga. On zna da je najviše ispoljavanje ljubavi prema sebi - nesebično, smireno služenjem svetu, ali nikako podređivanjem svojih interesa.