Strpljenje se ne može smatrati jednom od snaga današnjeg društva. Nestrpljivost donosi samo patnju i nezadovoljstvo. Nestrpljivost nas sprečava da uživamo u sadašnjosti zbog uvek fiksiranih misli o budućnosti. A kada ta budućnost dođe, retko nas zadovoljava: možemo se usredsrediti samo na ono što sledi. Strpljenje je neophodan kvalitet da biste mogli živeti ovde i sada, u potpunosti uživajući u sadašnjem trenutku, živeći ga, osećajući ga i postajući svesni toga. Iz tog razloga, neophodno je dati više snage stavovima koji nam omogućavaju da se fokusiramo u sadašnjem trenutku. Život frenetičnim tempomIzraz “vreme je novac” sugeriše da nema vremena za gubljenje. Čini se da smo programirani da radimo i radimo, a da nikada nismo uspeli da se zaustavimo, kako ne bismo trošili vreme ili novac. Sve ovo nas primorava da živimo frenetičnim tempom, ugrožavajući svoje zdravlje. Ova dinamika nas polako vodi ka samouništenju, jer se tempo i vreme života ne mogu ubrzati. Čak i ako bismo želeli da idemo brže, sve ima svoj ritam: rizikujemo da živimo u patnji i frustraciji zbog onoga što nismo postigli, umesto da uživamo u onome što nam je nadohvat ruke. Jedva čekamo, naučili su nas da trčimo, da živimo pod stresom progonjeni košmarom rokova. Stoga nam nedostaje vremena da se zaustavimo i meditiramo o odlukama koje treba doneti, o očekivanim rezultatima, i želimo da sve brzo prođe čak i ako to znači pravljenje grešaka ili propuštanje velikih životnih prilika. Želim to “odmah”Pretvorili smo društvo u svet “Odmah”. Jedva čekamo sutra, kada ćemo biti kod kuće, kad stigne neka osoba … Čini se da nas sve pritiska da sve rešimo odmah, radeći sve “sada” i ne uzimajući vremena za razmišljanje. Razgovaramo ili pišemo poruke u šetnji, vožnji ili čak na kafi sa prijateljima, jer nas niko nije naučio da čekamo. Tehnologija takođe podržava koncept “Odmah”. U stalnoj smo komunikaciji sa bilo kim, a da nikada ne možemo naći vremena i biti sami sa sobom. Pokušavajući da predvidimo sutra, nedostaje nam samo sadašnjost. Društvo podstiče nestrpljenje, frenetičan tempo, stres… i prepuštamo se zanosu ne obraćajući pažnju na posledice, sve dok nas iznenada ne pogodi. Pre ili kasnije obuzme nas svest da nismo živeli za nas, već za druge, za sistem, za kompaniju. Kao da to nije dovoljno, neznanje kako čekati dovešće nas do fizičkih i mentalnih posledica. Nastaće bolesti i lični i međuljudski sukobi, jer nije sve onako kako bismo želeli, a drugi neće moći sve da nam daju odmah. Strpljenje: život u čekaoniciMeđutim, moguće je živeti život strpljivo čekajući da se stvari dogode prirodno, bez prisiljavanja, bez pritiska, a često i bez traženja. Posle svakog zalaska sunca dolazi izlazak sunca, a ovo ne zavisi od nas: možemo samo uživati u trenutku i u međuvremenu ceniti ono što već imamo, sve one stvari na koje smo zaboravili jer smo prezauzeti izražavanjem budućih želja. Da bi se negovalo strpljenje, potrebno je smanjiti tempo, koncentrisati se na sadašnjost i živeti je sa savešću. Sa sigurnošću i spokojstvom da znamo da će budućnost doći pod uslovom da je pratimo dobrim zdravim navikama i pozitivnim stavovima. Strpljenje nam omogućava da živimo život aktivno, ali strpljivo. Krenuli smo, nastavljamo da idemo napred i pratimo život, prilagođavajući se njegovom ritmu. Ne želite da stvarnost ide drugačije, radi se o tome kako znati čekati i ostati smiren, dopuštajući da se stvari dešavaju kada moraju. Budite strpljivi, pustite da tečePustiti vreme da prođe ne znači “stajati mirno i gledati kako život prolazi”. Teći s vremenom znači donositi odluke i istovremeno odustajati, birajući rutu kojom želite da idete. I počnite da hodate tempom koji nam odgovara, odnosno smireno, ne očekujući da stignete određenog dana. Ne radi se o tome da ostanete mirni, već da hodate sporim tempom. Biti strpljiv znači znati kako čekati da nam se ukaže prilika. To takođe znači znati kako uživati u trenutku kada se događa, ni pre ni posle. Biti strpljiv znači posmatrati život i učiti iz njega, prateći njegov prirodni ritam. 
|
