Ako je sve energija, tada su i naše misli energija, a to znači: naše misli poseduju potencijal, koji u spoljnjem svetu može proizvesti neki učinak. Misli nisu nešto što se odvija samo u našim glavama. Posledice ove spoznaje obradićemo u poglavlju u kome je tema akcija = reakcija. 

Ako je sve energija, tada je i čovek energija, a to znači dve stvari.

Prvo je čovek (kao što smo upravo videli) sposoban da se razvija kako i koliko god želi, a drugo, čovek je besmrtan. Energiju nije moguće uništiti.

Pogledajmo šta se događa, ako nekom telu dovodimo energiju. Vibracija (frekvencija) tog tela povećava se, a to znači: stanje tela se menja.

Iz komada leda nastaje voda. Ako i dalje dovodimo energiju, voda se pretvara u paru – i ako naše oči više ništa ne vide, ipak je još uvek sve tu, ništa nije jednostavno nestalo.

Tu se radi o fizici. A ono što važi za led i vodu, važi, naravno, i za čoveka. Ako nekom čoveku uspe da značajno poveća svoju vibraciju, logično je da će doći trenutak kada će postati nevidljiv. To nema ničeg zajedničkog s mistikom ili magijom, nego sa fizikom. Ako je takav čovek nevidljiv, tada to ne znači ništa drugo nego da je svoje grubo materijalno telo preobrazio u finomaterijalno i da ne postoji smrt.

Ideja da postoji smrt je krajnje materijalistički način gledanja na stvari koji smo sami sebi priuštili, i s čijim posledicama sada moramo da živimo. Pre 2000. godina Isus je pokušao da pokaže, da smrt ne postoji. “Smrti, gde je tvoja žaoka?”

Ali samo su retki shvatili, o čemu se radi. U te retke spada već spomenuti nuklearni fizičar J.E. Charon. Naslov jedne od njegovih knjiga je “Ja sam star 15 milijardi godina”. Petnaest milijardi godina zbog toga, što fizičari smatraju da je svemir toliko star. I za njega smrt ne postoji.

Dakle, ako je čovek vibracija, tada se te vibracije daju po volji menjati. Pitanje je samo, kako?

Odgovor je jednostavan: kroz naše misli. Našim mišljenjem, mi menjamo vibracije tela. To je lako isprobati. Mislite na ljubav. Mislite na mržnju. Učinak na telo je sasvim različit, zato što se vibracija menja. Mi se možemo do krajnosti uneti u materiju – neki ljudi to obilno praktikuju – ili možemo da se “uzdignemo u nebo”. Zavisi od nas. (Sećate li se principa slobodne volje?).

Kako je sve vibracija, bolest nije ništa drugo do disharmonija vibracija. Zato je očigledno da se na takvu disharmoniju može uticati uz pomoć drugačijih vibracija. A to znači: kroz muziku, boje, mirise, a sasvim razumljivo i kroz naše mišljenje. Ova spoznaja uopšte nije tako nova.

Novalis, veliki pesnik i mistik romantike, formulisao je to kratko i jasno: “Svaka bolest je muzikalni problem.”

Dakle problem vibracija. Time nam već logika i fizika kažu, da bolesti mogu da se leče pomoću misli. I to je Isus demonstrirao.

Sve je pitanje energije – a time i vibracija. Čoveka možemo, na primer, da posmatramo kao muzički instrument. Muzika i tonovi su, kao što znamo, takođe vibracije. Ako neki instrument nije usklađen, on proizvodi disharmonične tonove. Čovek je takav neusklađen instrument, koji neprestano proizvodi disharmonične tonove, a to znači: agresije, sukobe, nezadovoljstvo. Sigurno poznajete izraz “raštiman je”. Sada se radi o tome, da ovaj instrument pod imenom “čovek”, uz pomoć našeg mišljenja ponovo uskladimo. Ali to niko ne može napraviti za nas. Svaki je čovek odgovoran za sebe samog i za svoje mišljenje – a time i za harmonične ili disharmonične vibracije koje stvara i odašilje od sebe.

Ja se uvek iznova čudim velikoj mudrosti, koja se krije u govoru. Čovek se naziva i personom. U reči persona nalazi se latinska reč personare. Sonare znači zvučati, per sonare dakle znači “zvučati kroz”. Čovek je time onaj kroz kojeg zvuk prolazi. I ovde opet imamo ton, vibraciju. A na francuskom se kaže le son (person), ton. Svaki je čovek ton – a svaki se ton može po želji promeniti, on je harmoničan ili disharmoničan.

Ako želite svoje probleme da optimalno rešite, ako želite svoje ciljeve doseći brzo i s malo truda, tada morate na umu uvek imati ovu činjenicu: sve je vibracija – a time i promenjivo.

I beton je takođe vibracija – i on je promenjiv. I nemoguć saradnik, gospodin Majer, i on je vibracija – i  on se može promeniti. I autistično dete je vibracija – dakle promenjivo (iako će školska medicina možda da upotrebi reč “neizlečiv”). Za materijalistički usmerenu školsku medicinu je, naravno, mnogo toga neizlečivo.

Ovo, međutim, ni na koji način ne odgovara iskustvima do kojih se stalno dolazi (što je i Isus demonstrirao), i nikako ne odgovara najnovijim spoznajama iz područja kvantne fizike. Mi rasipamo naše vreme i naš novac ako se držimo materijalističkih pokušaja objašnjavanja. Puno je bolje da se držimo fundamentalnih, univerzalnih osnovnih principa. A takav osnovni princip glasi, kako je rečeno: sve je vibracija.

To kazuje, usput rečeno, i naš govor. Uzmimo reč realnost. Šta ona znači? Ta se reč sastoji od re i al. Re ili takođe Ra, na egipatskom jeziku se nazivao Bog Sunce.  A šta je Sunce drugo, nego večni simbol energije i vibracija? Sunce je toplina, svetlo. Svetlo je vibracija, energija u pravom smislu. A al ukazuje na all (nemački: univerzum) ili takođe i na Allah (Bog). Realnost je tako božansko/univerzalno svetlo, božanska vibracija – ne postoji ništa drugo!

OVO je realnost!

Imajte to na umu, kada se radi o vašem životu. Vi odlučujete o tome, da li ćete se svojim načinom mišljenja uživiti u tami misterije, ili ćete da se uzdignete u svetlo. Vi o tome odlučujete – i niko drugi. OVO je realnost. Sve drugo je ograničeno razmišljanje, neznanje, praznoverje.

Ako mislite da je svet dolina suza, svojim se mislima spuštate naniže. To je tako.

Ako mislite da je svet radosna svečanost, svojim se mislima uzdižete. Sasvim sigurno.

To nije mistika, nije religija.