Senzibilne duše se znaju zaljubiti gotovo svakodnevno. Njihova ljubav je kao ruža. I dok je tu, ona je tako mirisna, tako živa, i pleše u svoj lepoti na vetru, na kiši, na suncu.

Ali kad dođe veče, ona možda prođe, i ne možeš ništa učiniti da to sprečiš. Ta dublja ljubav srca je kao dašak vetra koji ti uđe u sobu, donese svežinu, i ode. Ne možeš vetar zadržati šakom.

Postoje tri nivoa u čoveku: fiziološka – telo, psihološka – um, i njegovo biće – njegova vječna suština. Ljubav može postojati na sva tri nivoa, ali njen kvalitet može varirati.

Na nivou fiziologije tela, to je samo seks. Možeš to zvati ljubavlju, jer reč ljubav zvuči poetično i lepo; 99% ljudi seks zove ljubavlju. Seks je biološki, fizički. Tvoja hemija, tvoji hormoni – sve materijalno je uključeno u to.

Zaljubiš se u ženu ili muškarca. Možeš li tačno opisati čime te je ova žena privukla? Sigurno ne možeš videti njeno biće, jer ne poznaješ ni vlastito biće. Niti možeš prepoznati njenu psihu, jer čitati nekom misli nije lak zadatak. Dakle, šta si ti našao u toj ženi? Nešto u tebi fizički, hemijski, u tvojim hormonima je privučeno od strane hormona žene, njenog fizičkog, njene hemije. To nije stvar ljubavi, već stvar hemije.

Razmisli ponovo: Žena u koju si se zaljubio ode kod doktora i promeni pol, i sada joj raste brada. Hoćeš li je i dalje voleti? Ništa se nije promijenilo, samo hemija, samo hormoni. Gde je sad tvoja ljubav?

Samo 1% ljudi su ušli malo dublje. Oni mogu osetiti lepotu Duha, osećajnost Srca, jer i sami žive na tom nivou.

Zapamtite ovo kao opšte pravilo: Ne možeš videti dalje od onoga gde i sam prebivaš. Ako živiš u svom telu i misliš da si samo telo, tada možeš biti privučen samo nečijim telom. To je telesni stadijum ljubavi.

Neki ljudi ne misle, oni osećaju jer žive srcem i mogu osetiti srce druge osobe. Ovo je često nazvano ljubavlju. To je retko – kažem možda u 1% slučajeva – ali s vremena na vreme se dogodi.

Prava ljubav može da se dogodi. Ali ne uvek i ne "svaki dan".

Zašto velika većina ljudi ne ide na drugi nivo gde je toliko lepo? E tu je problem: Sve je to jako lepo, ali je i jako osetljivo. Nije od čelika napravljeno, već od vrlo krhkog stakla, a kad ogledalo padne i razbije se, nema načina da se opet sastavi. Ljudi se boje da se ne upletu preduboko, da ne dostignu krhke nivoe ljubavi, jer na ovom nivou je neverovatno lepo, ali i neverovatno promenljivo.

Osećanja nisu kao stene, ona su kao latice ruže. Bolje je imati plastične cvetove ruže, jer će uvek biti tu i možeš ih oprati svaki dan i uvek će izgledati sveže. Takođe, možeš ih poprskati francuskim parfemom. Ako boja izbledi možeš ih ponovo obojiti. Plastika je jedna od neuništivih stvari na ovom svetu, stabilna je, izdržljiva. Zato ljudi ostaju na fizičkom nivou ljubavi. To je površno, ali je stabilno.

Naravno, ne valja

Senzibilne duše se znaju zaljubiti gotovo svakodnevno. Njihova ljubav je kao ruža. I dok je tu, ona je tako mirisna, tako živa, i pleše u svoj lepoti na vetru, na kiši, na suncu. Ali kad dođe veče, ona možda prođe, i ne možeš ništa učiniti da to sprečiš. Ta dublja ljubav srca je kao dašak vetra koji ti uđe u sobu, donese svežinu, i ode. Ne možeš vetar zadržati šakom.

Malo je onih koji su hrabri prepustiti se životu koji se svakog trena menja. Zato se odlučuju zaljubiti na siguran način u koji se pouzdaju. Ne znam koju ti vrstu ljubavi poznaješ – verovatno prvi tip, možda drugi tip. I uplašen si: Kad stigneš do vlastitog Bića, šta će se dogoditi s tvojom ljubavlju? Sigurno će nestati – ali nećeš izgubiti ama baš ništa. Nova vrsta ljubavi će se izdići, ona koja se pojavi kod jednog od milion ljudi. Ova ljubav se može nazvati “ispunjenost ljubavlju”.

Prva vrsta ljubavi bi se trebala nazvati “seks”. Drugi tip bi trebalo nazvati “ljubav”. A treći bi se trebao nazvati “ispunjenost ljubavlju” – to je kvalitet koji nije usmeren ni na koga – nije posesivna i ne priznaje da neko drugi poseduje tebe. Ovaj kvalitet ljubavi je tako korenit (radikalan) revolucija, da je već teško i predstaviti je.

Od početka kažete dečaku: “Ti si dečko, a ne djevojčica. Ponašaj se kao dečko. Devojčice plaču, ti nemoj. Ponašaj se kao muškarac.“ I tako svaki dečak počinje odbacivati svoje ženske osobine. Na kraju ostanu samo varvarski životinjski ostaci. Njegova jedina funkcija je da pravi decu. Devojčice ne smeju imati muške osobine. Ako se želi pentrati na drvo odmah će je zaustaviti: “To je za dečke, a ne za devojčice.“ Čudno! Ako se devojčica želi popeti na drvo, to je sam po sebi dovoljan razlog da joj to dozvolite.

U svim društvima kroz isoriju za muškarce i žene je razvijana različita garderoba. To nije ispravno, jer svaki muškarac je takođe i žena. Jer nastao je iz dva izvora: svog oca i svoje majke. Oboje su doprineli njegovom postojanju. I svaka žena je takođe i muškarac. Mi smo ih oboje uništili. Žene su svoju hrabrost, avanturizam, prosuđivanje i logiku izgubile, jer se verovalo da su ovo muške osobine. A muškarci su izgubili svoj šarm, svoju osećajnost, saosećajnost i ljubaznost. I oboje egzistiraju polovično. Ovo je najveći problem koji treba rešiti – bar po pitanju ljudi.

Zato nemojte biti u strahu. Vaša briga je opravdana: Ono za što mislite da je ljubav nestaće, ali ono što će zauzeti njeno mesto je ogromno i bez kraja. Bićete sposobni voleti bez vezivanja. Moći ćete voleti mnogo ljudi, jer ako volite jednu osobu, ostajete siromašni. Ta jedna osoba vam može dati neko iskustvo ljubavi, ali mnogo ljudi vole.

Bićete zapanjeni da vam svaka osoba daje novi osećaj, novu pesmu, novi oblik ekstaze. Ne trebate biti posesivni, želja za posedovanjem uništava ljubav. I ne treba dozvoliti da vas neko poseduje, jer i to takođe uništava ljubav.

Svi ljudi zaslužuju biti voljeni. Očekujete nemoguće! Ali ovo se može dogoditi samo ako u svojoj meditaciji otkriješ svoju suštinu.

Nema obuke. Ja ti ne kažem: “Za vežbu, idi noćas drugoj ženi.” Nećeš ništa postići, a možeš izgubiti svoju ženu. Sledećeg jutra bićeš neugodno iznenađen. Nije stvar u vežbanju, već u otkrivanju svog bića. S otkrićem svog bića nastaje ne-lična “ispunjenost ljubavlju”. Tada jednostavno voliš. I to se konstantno širi, prvo ljudi, pa ubrzo životinje, drveće, planine, zvezde. I doći će dan kada će sveopšte postojanje biti tvoja ljubavnica. To je tvoj potencijal. I svako ko ga ne postigne, protraćio je život.

Stižući u tačku Bića okružuje te samo jedno svojstvo ljubavi – kao miris. Ono za što mislite da je ljubav nestaće, ali ono što će zauzeti njeno mesto je ogromno i bez kraja.

Da, moraćeš izgubiti par stvari, ali one su bezvredne. Dobićeš toliko da nećeš nikad pomišljati na to što si izgubio. Čista “ispunjenost ljubavlju“, koja prodire u suštinu – to nastaje iz meditativnog svojstva tišine i dubokog uranjanja u svoje biće.