Ko veruje u svoj put, nema potrebu dokazivati drugima da su svi ostali putevi pogrešni !

Osoba koja je na putu samospoznaje, veruje svojoj intuiciji i trudi se živeti svoje istine kako bi dosegla ciljeve. Tu osobu je život godinama trenirao i pripremao za sve ono što je nekad davno u snovima prizvala. Život nas kroz teške momente trenira i formira, tako da nikada ne zaboravimo od čega smo nastali i čemu stremimo. Podseća nas na to da bez zahvalnosti i poniznosti nećemo daleko odmaknuti, jer nismo na dobroj vibraciji ako to dvoje negiramo i odbacujemo radi pohlepe i sebičnosti.

Osoba koja je prošla dosta trnja i stranputica, znaće prepoznati znakove na putu i shvatiti što je prethodilo nečemu boljem i zašto. Taj čovek će vas naučiti podstaknuti, motivisati vas da otkrijete sebe. I neće nikada upirati svojim prstom na vas i druge. Jer, on nema potrebu isticati da je njegova istina univerzalna i kao takva jedina ispravna, kao što nema potrebu napominjati drugima da idu pogrešnim putevima. Jer on zna, pogrešni putevi ne postoje. Sve ono što nam je služilo da nas nečemu poduči, da se formiramo u čvrstu osobu kristalno jasnih vizija budućnosti, bilo je poslano da bismo rasli i došli do tog željenog.

Prema tome, taj čovek zna da smo svi različiti, koliko god dodirnih tačaka ili sličnih ciljeva imali. Svatko od nas naposletku ima svoju jedinstvenu putanju, svako njeguje svoje talente kako zna i ume, svako zna za što kuca njegovo srce i što izaziva da njegova krv uzavrije a dah postaje dublji. Ko sam onda ja da nekome namećem svoj put i svoje istine? Ko ste vi da drugima namećete ono što oni ne žele i ne vibriraju?

Jedno je posvetiti svoj život, svoj rast drugima, tako što ćete kroz vlastita iskustva prikazati do čega ste došli i kako ste došli onde, preporučiti nešto što bi se moglo izbeći da živite bolje i sretnije. A nešto sasvim drugo je, kad vi svoje stavove i mišljenja namećete drugima bez da su ih oni tražili, te da ih namećete tako drsko i neprihvatljivo, kao nešto što je jedino ispravno.

Ružno je suditi o drugima, a da niste koračali u njihovim cipelama i nosili njihove istine i ožiljke ispod svoje kože. Ružno je uveravati se da znate što je za nekoga drugog najbolje. Potrudite se spoznati što je za vas najbolje. Potrudite se otkriti sve svoje slojeve, pronaći svoju svrhu i deliti sebe s drugima na lep način, tako što ćete umesto osude i kritike, podsticati druge da učine dobre promene.

Nikada nemojte svoj put toliko isticati i svojatati, niti nametati kao nešto svima potrebno. Nemamo svi jednake potrebe, ne žudimo svi za spoznajom, otkrivanjem sveta u svoj punoći, dramatičnosti, promenama. Neki od nas vole mirne luke, utočišta i mirnije puteve ka snovima. I to je u redu, sve dok su kao takvi sretni, i dok rastu na svoj način.

Onaj ko pak posegne za dokazivanjem svog puta drugima, ili omalovažavanjem drugih, zapravo svima prikazuje koliko je nesiguran u svoj put, u svoju intuiciju. Jer on traži potvrdu spolja da vredi, i pokušava se svrstati u neke kalupe. Ne bi trebao. O nama ipak najviše trebaju govoriti naša dela, ne naše reči. Nismo mi ti koji bismo trebali dokazivati nešto nekome. Trebamo se dokazati sebi. Da smo sposobni  biti ujedno i zahvalni i ponizni, ali opet dovoljno voleti sebe da ne skrivamo svoje darove, nego da ih koristimo za dobrobit drugih.

Jer, što su darovi ako ih ne delimo? Što je život ako se fokusiramo samo na ono što nemamo, ili ako se fokusiramo na to što ćemo dobiti ako nekome nešto damo? Ne bismo li trebali davati drugima jer volimo davati, jer to je ono najiskrenije što možemo napraviti da podstaknemo i najmanju promenu u društvu? Ne bismo li trebali punim srcem koračati, pružajući isto na dlanu drugima ako im zatreba, udeliti im lepe reči i osmehe kako bi poneki od njih vratili nadu u bolje sutra? Nije li to besplatno?

Trebalo bi biti. Trebali bi se više fokusirati na ono što dajemo, bez razmišljanja o onome što primamo. Jer davanjem od srca mi rastemo kao bića, naše duše se spajaju u jedno, mi se stapamo s Izvorom. Iskrenim davanjem postajemo sretni i ispunjeni, obrazi se zare od sreće, jer shvaćamo da smo nekome upravo ulepšali život, i na tren olakšali nedaće kroz koje prolaze. Nije li to lepo? Da svaki dan posvetite jednoj osobi ili jednom sitnom cilju, kroz koji ćete nekome pomoći da se oseća bolje? Mora li se sve računati u novcima ili drugim sredstvima?

Odražava li se uspeh u onome što imamo, u onom materijalnom, kakve aute vozimo, kakvu kuću imamo i kako izgledamo? Ili se uspeh nazire u onome koliko života smo dotakli i potakli na pozitivne promene? Koliko smo nekome pomogli da izađe iz problema ili progleda?

Dovoljno mi je ponekad zagledati se u tuđe oči, jer one uistinu jesu ogledalo duše i sve mi postane jasno. Koliko samo praznih ljuštura korača svetom odbacujući istinu o jedinstvu, odbacujući potrebu za deljenjem svojih mudrosti i darova. Koliko samo lepih duša prepoznah na prvi pogled, jer njihove oči sjaje sjajem tisuću sveća, i nema tog mraka koji bi ih mogao sakriti.

Oni vrište ljubav, mir, dobrotu, energiju. Jedan njihov pogled i dodir dovoljan je da otopi led s nečijeg srca, da izmami osmeh i probudi onaj uspavani entuzijazam. Poželite plesati, ispreplesti se s njima, obgrliti ih, ne dopustiti im da odu od vas. Jer oni postaju svojevrsni eliksir života, potreba svakome kome na put dođu. Takve ljude pronaći, blagoslov je. I ima ih.

Takvi ljudi će se držati svoje putanje, ali će jednako uspešno deliti sebe s drugima i poštovati tuđe izbore. Neće isticati svoje JA kao nešto superiorno, neće se nadmetati željni pažnje, niti će činiti da se drugi osećaju gore. I retki su, ali oni postoje.

I zašto se ne bismo trudili postati takvi? Deliti sebe. Shvatiti da svako ima svoju formulu sreće, načine na koje će doći do željenog. I shvatiti da nismo i ne moramo biti u pravu. Moramo živeti onako kako vibriramo, trebamo unositi radost u naše dane i otkrivati svetu svoje talente kako bismo jednom ostavili bitan trag.

Verujte u svoj put i kad vam drugi govore da ne biste smeli ili trebali. Verujte svome srcu jer ono je glas naše duše. Nemojte se dokazivati drugima da vredite, jer ako se istinski poznajete i volite, znate da vredite i da zaslužujete najbolje. Spoznaćete tad razliku između dobronamernih saveta i nametnutih sebičnih stavova osoba koje žele manipulisati drugima kako bi sebe predstavljali boljima od ostalih. Živite svoj život, budite autentični i ljudi će to prepoznati kao nešto dobro, kao nešto što i njima koristi da otkriju svoj glas. I nemojte, nemojte biti oni koji spuštaju druge i režu im krila, jer su vama nekad davno rezali.

Ko veruje u svoj put, zna da mu niko ne može nauditi niti promeniti putanju. Ko veruje u svoj put, neguje sve različitosti i uživa u stapanju s drugim ljudima, jer tako deli bitna iskustva i uči nove stvari o sebi i drugima. Onaj Ko veruje i voli svoj put, deli sebe s drugima i poštuje njihove živote i izbore.