Zakon verovatnoće nam kaže da bez jednog inteligentnog upliva, 50% događaja u svetu bi vodilo dobru i prosperitetu čovečanstva. Gledajući čisto mehanički, život na našoj planeti bi težio nekoj vrsti ravnoteže, odnosno - ekvilibrijumu.
Kad bi unosili inteligentne odluke, imajući na umu one koje bi vodile ka dobru svih nas, onda bi najmanje 70% događaja koji bi se dešavali bili pozitivne prirode. To znači da bi čovečanstvo vremenom uznapredovalo do jednog egzistencijalnog stanja gde bi nam se dobre i pozitivne stvari u životu dešavale mnogo češće nego negativne i loše. Ratovi i raznorazni sukobi u svetu bili bi retkost, najmanje 70% populacije imalo bi propisnu medicinsku i socijalnu zaštitu, krov nad glavom i dovoljno zdrave hrane tako da bi retko mogli čuti da je neko umro od neke bolesti ili od gladi.
Činjenice su međutim skroz drugačije. Više od 840,000,000 ljudi na Zemlji pati od gladi. To je oko 3 puta više nego što je populacija cijele USA. Ta hronična, neprekidna glad ubija preko 8 miliona ljudi godišnje. Tri od pet ljudi koji umru od gladi su deca mlađa od 5 godina.
Prema “Istorijskom Atlasu 20-tog Veka”, u samo zadnjih 100 godina umrlo je 2 milijarde ljudi što od posledica rata, tiranije ili katastrofa koje su prouzrokovali ljudi. Kad ovu cifru podelimo na broj umrlih u komunističkim zemljama i one koji su umrli u kapitalističkim zemljama, ta brojka je skoro ista, čak se može da kaže da je ona nešto malo manja u zemljama sa komunističkim režimima, što može da bude iznenađenje za one koji misle da je kapitalistički sistem - prava stvar. “Po njihovim plodovima poznaćete ih”.
Kad pogledamo statistiku mortaliteta koji nije u vezi sa ratovima i katastrofama, možemo da vidimo da je veoma teško dobiti cifre u aktuelnim brojevima jer su statistički podaci većinom izraženi u procentima. Stvarni broj umrlih se čini toliko užasnim, da čovjek dobije utisak da ovakav način kalkulacije nije slučajan, jer se time namerno pokušava izbeći suočavanje s činjenicama. Jedna stvar koju sasvim sigurno znamo je ta, da su kardio-vaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u 31-oj od 35 zemalja, na zapadnoj hemisferi. Najveći mortalitet zabeležen je u zemljama: USA, Kanadi, Argentini, Čileu, Urugvaju itd. Mortalitet, kao posledica ovih bolesti, sada se naglo povećava i u zemljama Centralne Amerike i Kariba, koje sve više i više potpadaju pod uticaj zapadnog kapitalizma.
Ono o čemu sada pričamo je jedna “tiha” statistika naše sadašnje realnosti. Ni sada nije lako zaboraviti da je samo u Drugom Svjetskom ratu bilo 65 miliona mrtvih, a šta da kažemo za ove brojke koje su i danas u stalnom usponu, dok medija o svemu ovome šute, a istovremeno nas zasipaju svakojakim glupostima i senzacionalističkim limunadama?
Ne verujem da postoji čovjek danas koji se ne bi složio sa mnom da mi svi želimo jedan bolji život za nas i našu decu. Međutim, mnogi danas mogu da priznaju da jednostavno nisu u stanju da sebi i svojoj deci obezbjede jedan normalan život. Osim malog broja onih koji su mentalno bolesni, ne verujem da iko voli da vidi ljudsku patnju i mizeriju, bolest i smrt u očajanju, u bilo kom kontekstu.
I opet, mi moramo da se zapitamo: ako su životni uslovi stvarno toliko gnusni za toliki broj ljudskih bića, i ako se istovremeno toliko mnogo nas trudi, razmišlja, radi i moli za jedan bolji i humaniji realitet, zašto ga ne možemo ostvariti?
Oni koji su u potrazi za istinom, među kojima je veliki broj “inteligencije”, celo vreme su svesni svih ovih stvari i često se pitaju: Šta je stvarni uzrok cele ove mizerije i patnje? Da li je to jednostavno, samo slučaj? Da li ljudi, i samo ljudi uzrokuju patnje drugih? Može li biti istina da je Bog dobar, ali dopušta da se loše stvari događaju?
”Nikada nemojte zaboraviti moć molitve,” poručuju nam sveštenici, ili “pozitivnog razmišljanja”, kako nam kažu New Age gurui. Jedini je problem što se čini da te molitve i pozitivno razmišljanje nisu nimalo popravile stanje na planeti, pogotovo kad znamo da se skoro svako ljudsko biće moli za najbolji mogući ishod.
Isus je obećao: “Ako se dva od vas slože na zemlji u čemu mu drago, za što se uzmole, daće im otac moj koji je na nebesima.” (Mat 18:19)
To je obećanje. Šta god želite ili šta vam treba. Samo recite. Međutim, lepo vidimo da ovo jednostavno ne funkcioniše.
Preko 60 miliona ljudi je umrlo zato što Bog nije učinio ono što je svaki od njih očekivao od njega.
C.S. Lewis se dosta patio da objasni ovo negde pred kraj svog života. On je jasno primetio da se pre Drugog Svetskog Rata, praktično, skoro svako ljudsko biće molilo – Isusu, Bogu Ocu, Mariji Djevici, Alahu, Budi itd., samo da ne bude opet rata. Sećanje na Prvi Svjetski Rat bilo je još uvek sveže kod ljudi. Ljudi su, sećajući se tog užasnog pokolja, bili jednoglasni – ne ponovilo se nikad se više!
Na kraju, posle te najsnažnije molitve koja se u celoj ljudskoj istoriji uputila sa naše planete, trećina sveta je ostala kompletno opustošena i 65 miliona ljudi je izginulo. To je bio Božji odgovor na ovu molitvu. To je bio rezultat moći molitve i “pozitivnog razmišljanja”.
RAZMISLITE MALO O TOME.
Kroz celu istoriju vidimo kako se jedna grupa ljudi moli da ne bude porobljena od druge grupe ljudi. Druga grupa se opet moli da njen porobljivački pohod bude što uspešniji. Kad jedna grupa ljudi potuče ili porobi drugu grupu ljudi, da li to onda znači da je njihov Bog nadmoćan?
Šta se onda događa sa onima koji su pripadali pobedničkoj grupi, kad se reinkarniraju u grupu koja je bila pobeđena? Mi pretpostavljamo na osnovu našeg dugogodišnjeg istraživanja da je reinkarnacija jedna objektivna činjenica. Ovo nije nikakvo retoričko pitanje, pogotovo od kako je objavljena knjiga Yonassan Rabbi-a, Beyond the Ashes, 1992.g. U njoj se govori o velikom broju Jevreja koji su umrli u nacističkim koncentracionim logorima te se kasnije reinkarnirali kao hrišćani, takođe sugeriše da se i veliki broj nacista kasnije reinkarnirao među Jevreje. Šta onda sa idejom ili konceptom da je “moj Bog jedini koji postoji”?
Mogu da uverim čitaoce iz svog vlastitog iskustva dok sam radila kao hipnoterapeut, da je svaka osoba na kojoj sam radila hipnotičku regresiju prilikom terapije raznoraznih trauma, demonstrirala jedan niz prošlih života u jednoj tolikoj raznovrsnosti nacionalnosti i religioznih verovanja, da su prosto smiješni oni koji sada tvrde sa apsolutnom sigurnošću da su njihova sadašnja verovanja jedina koja su ispravna.
Evidentno je da oni, koji se danas žestoko zalažu ili bore protiv neke druge grupe ljudi, u svom idućem “krugu” inkarnacije najvjerovatnije postati članovima upravo te grupe.
Ovde se nameće pitanje zašto se ljudi ne mogu sjetiti lekcija iz prošlih života, zašto mudrost ljudske duše nije dostupna ljudskom biću?
Čoveka stvarno iritira kad neko pokušava da ignoriše ili umanji činjenicu da je 6 miliona Jevreja sistematično pobijeno od strane nacističke ratne mašinerije. Ali isto tako iritiraju i oni koji zaboravljaju da je još i 59 miliona drugih ljudi takođe tada ubijeno.
U istom slučaju, takođe može da se kaže i da je zbog Jevreja mnogo više “Hrišćana” pobijeno nego iz bilo kog drugog razloga.
Iz te jevrejske religije – monoteizma – izrodilo se Hrišćanstvo, ugovoreno sa navodnim Jevrejskim Bogom. Zbog ovog Jevrejskog Boga, prisvojenog od strane Hrišćanstva, neprekidni ratovi su vođene u Evropi, Krstaški Ratovi su prouzrokovani a onda nakon njih i inkvizicija. Nebrojeni ljudi su pobijeni i civilizacije zatrte kao rezultat hrišćanskih “misionarskih” napora.
Tako se na kraju može da kaže da je Yahweh/Jehova istinski uzrok sve patnje i stradanja čovječanstva u zadnja 4 milenijuma.
Čovječanstvo se mora riješiti ovog užasnog stvorenja u svim njegovim oblicima i varijacijama, od one početne, kao jevrejskog boga pa sve do one koja se navodno ukazala Muhamedu.
(Iz knjige: The True Quest for the Holy Grail – L.K. Jadczyk)
