Red vitezova templara od osnivanja do propasti bio je praćen nizom kontroverzi i misterija. Interesovanja o istoriji i životu templara i danas ne smanjeni intenzitetom zaokuplja pažnju kako istoričara, tako i javnosti. O templarima se i danas ispredaju fantastične priče poput one da su oni osnovali Švajcarsku ili d su kroz vekove ilegalnog delovanja postali masoni, jedna od najmoćnijih organizacija na svetu. Mnogi su pokušali da objasne odakle tolika zainteresovanost za temlare. Iako su objašnjenja različita svi se slažu u jednoj tački: templari su postali svetski simbol mistike i esoteričnosti, pa kao takvi predstavljaju omiljenu temu istoričara i ardoznalih. Njihova čudna religijska stanovišta, ekonomska moć i mističnost zasenili su dva veka njihove krvave borbe protiv Saracena u Svetoj zemlji. OSNIVANjE REDA Templari su produkt krstaških ratova. Posle poziva pape Urbana II na saboru u Klermonu 1095 stotine hiljada vitezova, sveštenika, građana i seljaka krenulo je u oslobađanje Hristovog groba iz ruku nevernih. Na čelu pohoda bio je Godfri de Bujon vojvoda Donje Lotaringije. Krstaši su brzo putovali kroz Evropu i 1097 su stigli u Carigrad gde su položili zakletvu vizantijskom vasilevsu Aleksiju I da će mu pomoći da povrati vizantijske teritorije od nevernika. Tokom sledeće dve godine krstaši su pregazili Nikeju, Antiohiju i Tripolis. U junu 1099 posle 40 dana opsade krstaši su zauzeli Jerusalim. Iako su ispunili svoj primarni zadatak i oslobodili Hristov grob krstašima nije ni na pamet padalo da se vrate kući. Oni su u Palestini osnovali kraljevstvo i brojna vojvodstva i grofovije koja će postojati dva veka. U svetoj zemlji su osnovani brojni monaški i viteško-monaški redovi. Najznačajniji od tih redova su, pored templara, hospitalci i tevtonci. Tevtonci su odigrali značajnu ulogu u stvaranju Pruske, a hospitalci su učestvovali u političkom životu u brojnim evropskim zemljama (Engleska, Sicilijska kraljevina i dr.). Godine 1118 čovek po imenu Igo de Pajens došao je sa još osmoricom vitezova da od jerusalimskog kralja Balduina II izmoli dozvolu za osnivanje novog reda. Tako je stvoren Red vitezova templara (Pauperes Commilitiones Christi Templique Salomonis). Ustrojstvo ovog reda je bilo viteško-monaško, tj. članovi reda su bili istovremeno fanatični ratnici i smerni kaluđeri. Njihov znak je bio crveni krst na beloj podlozi. Templari su počeli sa devet ljudi, a za kratko vreme su postali jedna od najbrojnijih grupacija u Katoličkoj crkvi. Templari su bili multinacionalna organizacija (najviše je bilo Francuza, zatim Engleza, Nemaca, Flamanaca, Normana i drugih), pa se ubrzo u njihovu kasu počelo slivati ogromno bogatstvo. Zahvaljujući jakim vezama u Vatikanu,Templari su stekli preko 9000 poseda za vreme svog postojanja. S vremenom krstaši su izgubili Jerusalim (1187), ali su templari štab premestili na Kipar, a glavni perceptorat u Pariz. Padom Akre 1291 krstaši su izgubili poslednje uporište u Palestini. Templari su se ne smetano razvijali i bogatili sve do 1307, kada je Papa Klement V pod uticajem francuskog kralja Filipa IV Lepog ukinuo red i oduzeo mu sve posede. Iako je red formalno obnovljen 1705, godina 1307 se uzima za prestanak postojanja reda. DUHOVNOST REDA Red templara je osnovan kao monaško-ratnički red čiji je prevashoni zadatak bio da štiti hodočasnike i sve hrišćane u Svetoj zemlji. U prvo vreme templari kao nov i malobrojan red nisu imali jasna i stroga pravila, oni su se držali uobičajenih pravila koja su važna za monahe tog doba. Omasovljenjem reda i sticanjem moći javila se potreba da red dobije jasna i teološki obrađena pravila. Pravila red teplara napisao je Bernard de Šervoa 1129, po uzoru na pravila Cistercijanskog reda. Foramlno sva pravila su važila do samog ukidanja reda, ali su se u stvarnosti verovanja vitezova promenila. Osnovni uzrok menjanja religijskih shvatanja je prodor istočnjačkih i judističkih učenja u doktrinu reda. Nema dokaza ni dokumenata da su templari bili jeretici, kako su ih optuživali, ali je gotovo sigurno da su verovali u vrhovno biće koje se razlikuje od katoličke interpretacije Boga. Ovakvi stavovi će biti povod za mišljenja da su templari obožavali satanu, tj. njegovo oličenje Bafometa. RED I EKONOMIJA Od svog osnivanja 1118 do ukidanja reda 1307 templari su prešli put od malog monaško-viteškog reda do najmoćnije finansijske organizacije u Evropi. Kada su osnovani sva imovina templara se sastojala od dela palate Al Axa Musca u Jerusalimu koju su templari dobili od kralja Balduina II da tamo smeste svoje sedište. I ostali hrišćanski velikaši u Svetoj zemlji su templarima dodelili posede, što je redu omogućilo da napravi mrežu fantastičnih utvrđenja. Prvi posed u Evropi templari su dobili 1123 u Šampanji. Zahvaljujući ogromnoj podršci Vatikana templari su ubrzo počeli da dobivaju posede širom Evrope. Najviše poseda su imali u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Portugalu i Holandiji, kasnije su dobili posede i na Kipru, u Nemačkoj i Ugarskoj. Ovakvi posedi (godine 1300 templari su imali preko 9000 poseda) donosili su redu velike količine gotovog novca, a templari osim održavanja svojih utvrđenja i milosrdnih dela nisu imali drugih troškova. U takvoj situaciji templari su se počeli baviti bankarstvom i pružanjem drugih finansijskih usluga (trgovina menicama, izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi, izdavanjem zajmova i dr.). Templari su ubrzo izgradili flotu koju su koristili za prevoz i trgovinu Mediteranom što im je donoslio značajne prihode. O bankarskom ugledu templara govori spisak njihovih poverilaca: Engleski kralj Edvard I (založio čak i krunski nakit), Francuski kralj Filip IV i mnogi drugi.