Navode četiri jevanđelja koja opisuju Hristov ovozemaljski život - arheologija, medicina i astrologija potvrdile su kao istorijski tačne. U vreme Isusovog rođenja Judejom je zaista vladao Irod, nađen je njegov dekret kojim naređuje Jevrejima da se vrate u rodno mesto zbog popisa (zato je rođen u Vitlejemu), kao i sve geografske lokacije koje pominje Novi zavet. Dolazak Bogočoveka zaista su pozdravili magovi - zvezdočatci, najavivši 2000. godina dugu eru Riba.

Ateisti danas retko osporavaju da je Hrist zaista hodao Palestinom, ali insistiraju na priči o siromašnom učitelju, nalik na Budu, koga slede ribari, kljasti i prostitutke. Jeretici, pak, iako sebe smatraju hrišćanima, tvrde da je Isus vaskrsao samo duhovno.

I ljubav i moral i isceliteljska moć mogla se pripisati smrtnom čoveku, jedino je telesno vaskrsenje bilo potvrda Isusove božanske prirode. Zato je osporavanje smrti na krstu najčešće pobijan deo Novog zaveta. Skeptici su nizali objašnjenja, počev od onog o onesvešćenom Isusu koga su sa krsta ukrali njegovi učenici, preko priče o leku koji ga je umrtvio sve do trenutka napuštanja groba, do toga da apostoli uopšte nisu razumeli Hristovo uzdizanje.

Bičevanje i raspinjanje

Bacali kocke za haljine Na osnovu pokrova u koji je biblijski Josif iz Arimateje umotao telo preminulog spasitelja, italijanski profesor Nikolo Mijani izračunao je da je Hrist bio visok 162,56 centimetra, mada je vajar i prof. anatomije Loreco Feri smatrao da je Mesija bio mnogo viši. Razne crkve u Evropi čuvaju čak 40 mrtvačkih pokrova, 32 klina kojima je Isus pribijen na krst, 15 svetih kopalja, šest sunđera kojima su mu kvašene usne i bezbroj haljina koje su rimski vojnici delili kockom.

Bogohulno ime Isus, kao i svaki jevrejski rabin, počinje da propoveda posle punoletstva - u 30. godini. Veliki zazor od učitelja koji tri i po godine bogohuli nazivajući se sinom Jahvea nije bila čudna, imajući u vidu tadašnje strahopoštovanje prema Bogu Izrailja. Njegovo ime u Judeji smelo se izgovarati samo u hram. Sablažnjivo je bilo i ime propovednika - Isus, odnosno Jahosua Hrist - što znači Jahve spasitelja pomazanik.

Savremena medicina, u sprezi sa istorijskim saznanjima, pokušala je modernom čoveku da približi Judeju koju su Rimljani surovošću držali pokornom. Rimska bičevanja obično su se sastojala od 39 udaraca upletenim kožnim trakama, sa utkanim kuglicama i delovima oštrih kostiju.

- Bič je pogađao telo od ramena do butina, kuglice su stvarale modrice i nagnječenja, a kosti sekle kožu tako da su pogledu brzo otkrivane vene, tetive i mišići. Krvavo meso je pretvarano u trake koje su podrhtavale. Mnogi nisu preživeli bičevanje, a oni koji jesu izgubili su mnogo krvi, trpeli užasan bol i žeđ - objasnio je ugledni američki naučnik dr Aleksandar Meterel, uz opasku da je Isus posle takvog bičevanja bio u kritičnom stanju i pre nego što su mu klinovima probijene ruke i noge.

Na osnovu arheoloških iskopina, poznato je da su Rimljani za raspeće koristili zašiljene klinove dugačke od 12,5 do 18 centimetara. Klinovi su probijali stopala i ručne zglobove, jer dlanovi nisu mogli da drže težinu tela. Uspravljanje krsta od maslinovog drveta odmah bi iščašilo oba ramena, a raspetog je čekala duga smrt - usled gušenja. Onog trenutka kad bi bio suviše iscrpljen da se izdigne kako bi izdahnuo vazduh, raspeti bi se ugušio. Da bi ubrzali sporo umiranje, Rimljani su osuđenima često lomili potkolenice čeličnim drškama kratkih kopalja - da više ne mogu da se odupiru nogama.

Vaskrsenje

Teoriju da je Hrist živ izašao iz groba pobijaju tadašnji posmatrani običaji. Judejci su preminulog prvo mazali mirisnim uljima i sredstvima za balsamovanje da bi ga potom uvili u povoje. Prema procenama istraživača, tadašnji pokojnik je na sebi imao oko 30 kilograma pogrebne opreme. Surovo izbičevan čovek ne bi imao snage da se oslobodi takvog tereta, odgurne kamen sa grobnice i odšeta da bi se posle tri dana pojavio pred učenicima i seo da jede prženu ribu.

I druge grane nauke dale su sebi zadatak da dokažu mogućnost Hristovog vaskrsenja. Kao neoboriv dokaz, pravnici koji su se bavili ovom temom, naveli su - čvrstinu vere njegovih učenika. Ako je grupa ljudi bila spremna da svoja zanimanja, udobnost i naknadu za širenje učenja trampi za smrt na krstu i proždiranje u rimskoj areni - smatraju neki pravnici - onda je Hrist posle smrti zaista hodao među njima.

Zašto se od Isusovih 12 učenika pokolebao samo jedan - u Novo zavetnim tekstovima nema potpunijeg objašnjenja. Juda se pominje mnogo manje od ostalih kao "čuvar kese", sklon krađi. Apostoli tvrde da je sotona ušao u njega kad je izdao Hrista za 30 srebrnjaka. Podataka o Judinoj motivaciji nema, nalazimo samo podatak da se pokajao i obesio. Da li je Jevanđelje po Judi zaista njegov tekst ili delo njegovih sledbenika i rođaka (budući da spis datira iz 3. i 4. veka) - saznaćemo kad prevod ovog teksta bude završen.

Tanja Kaluđerović