ANNUIT COEPTIS - DIVIDE ET IMPERA! - II DEO
Može li se uz " božiji blagoslov" zavladati svetom?
Svakako da, ako se primene metode bogom date zverima: napasti, ubiti i
oteti tuđe. Postati Zver među zverima!
Čudno, ali čitava ljudska istorija prožeta je brojnim
zverstvima. Danas je ovaj zverski nagon za ubujanjem i pljačkom došao do
svog vrhunca i to upravo na globalnom nivou. Po nekim slobodnim procenama
80% ogromnog bogatstva čitavog sveta nalazi se pod kontrolom 3%
stanovništva.
Kako je čovečanstvo došlo u ovaj stadijum nakon dve
hiljade godina od pojave Isusa Hrista koji je ovu zver u čoveku pokušao da
obuzda? Zašto se danas pominje dolazak novog Hrista? Da li je svemu tome
kumovao sam Bog?
Pokušajmo bar malo da složimo kockice ove velike igre koja
se upravo približava jednoj velikoj istorijskoj kulminaciji (koja može
odneti mnogo ljudskih života na čitavoj planeti) i zver obuzdati (ne može
se uništiti) ili je totalno olsoboditi.
ŠTA NAM ZAPISUJE ISTORIJA, A ŠTA
PREĆUTKUJE?
Gotovo čitava istorija ljudske civilizacije pisana je sa
jednom diskutabilnom premisom - ljudi su podeljeni na države, nacije,
vere, imperije... Ipak, Bog nije stvorio ni jednu državu, ni jedan narod,
niti imperiju, niti cara - vladara. Stvorio je čoveka i zver u njemu i
nekoliko rasa.
Ali, da li su obični ljudi, kao narodi, imali potrebu da
se toliko sukobljavaju, šire svoju veru iimperiju gubeći pri tom sopstvene
živote? Šta će mrtvim i obogaljenim ljudima veća država, više zlata,
progon tuđe vere?
Naravno da su vođe i profiteri uvek bili pojedinci, ne
narodi. Podela koju istorija obično ignoriše, a koja bi savim drugo svetlo
bacila na čitavu istoriju je podela na one koji odlučuju i bogate se, a to
je vlastela, i one koji rade , ratuju i stradaju, a to je narod - radna
snaga, oružije, sredstvo pomoću koga vlastela vlada. Da nema naroda, ne bi
bilo vlastele. Da nema naroda, ne bi se moglo ratovati, osvajati, otimati…
A kako vladati velikim brojem ljudi - stotinama hiljada ili milionima?
Kako ih držati u pokornosti, redu i učiniti ih utilitarnom silom?
Potrebno je duhovno ih ustrojiti, naterati da veruju u
moć i volju Svemoćnog, ali ne onog koji je svet stvarno stvorio, već onog
koji će biti prikazan kao njegov izaslanik, sluga, glasnik - vladar u ime
boga i za boga, koji je za sve nevidljiv i nedodirljiv.
Naravno da sam čovek nikada ne može postati bog, jer
samo bog ima moć da STVARA I RAZARA SVET. Čovek može samo da prekraja
stvoreno, da zver u njemu otima, komada, ponovo spaja i ubija, sve dok
jednog dana i sam ne postane konačni plen neke jače sile takođe od boga
stvorene.
Ali šta se događa kada ta krvoločna zver u čoveku
počne da se predstavlja kao božiji izaslanik obučen u jagnjeće runo među
ovcama?
Da li je moguće da se u samom vrhu Vatikana ustoličio
sam đavo (satana, zver) preobučen u hrišćansku odoru?
Upravo to je
tvrdio dr Alberto Rivera, odbegli jezuita (koji je umro pod misterioznim
okolnostima jer od jezuita se ne može pobeći, nikad).
Alberto Rivera dok je služio kao jezuitski propovednik i
ispovednik