Isus i Božić

Da li Vam je poznato da su "mudraci sa istoka" (astrolozi) jedini koji su poznali vreme rodjenja Isusa Hrista?  

"A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to dodju mudraci od istoka u Jerusalim i kazu: Gde je car Jedejski sto se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i dosli smo da mu se poklonimo." (Matej 2,1-2) 

Kako to da pripadnici izabranog Bozjeg naroda nisu bili u stanju da prepoznaju vreme dolaska dugo ocekivanog Mesije?  

Zar oni nisu imali svete spise Staroga zaveta?  

Zar nisu imali prorocke skole?  

Kako je moguce da su to ucinili stranci, mudraci sa istoka, a ne pripadnici izabranog izrailjskog naroda?  

Tuzna je istina da izrailjski narod nije bio spreman da u Hristu prepozna svoga Spasitelja; ni u Njegovom rodjenju, ni u Njegovom zivotu, pa ni u Njegovoj smrti. "K svojima dodje i svoji ga ne primise." (Jovan 1,11) 

Izrailjci su bili isuvise oholi i samopravedni, isuvise samozadovoljni sobom i svojom pravednoscu da bi uopste bili svesni potrebe za Bogom. Optereceni postovanjem svojih religioznih obicaja nisu imali vremena da upoznaju Bozji karakter i da u svetlosti Njegovog lica shvate svoju gresnost i potrebu za duhovnim spasenjem. Bili su isuvise gordi da bi se ponizili priznanjem da je sva njihova pravda kao necista haljina i da im je potreban Otkupitelj od greha i krivice. Stoga su i biblijska prorocanstva tumacili u skladu sa sklonostima svog nepreporodjenog srca. Nisu mogli da prozru njihov duhovni znacaj jer nisu bili svesni svojih duhovnih potreba. Smatrali su da ce obecani Izbavitelj doci da Izrailj oslobodi od rimskog jarma. Prorocanstva koja govore o znacaju i slavi drugog Hristovog dolaska su pridavali Njegovom prvom dolasku. Sveti Duh nije mogao da saradjuje sa tako oholim i slavoljubivim srcima, te im nije mogao otkriti pravo tumacenje prorocanstava o Mesiji.  

Ali, negde na istoku, nalazila se grupa mudraca koja nije bila opterecena religioznim formalizmom i fanatizmom, i Sveti Duh je mogao sa njima da saradjuje. Uvideli su da praznim filozofiranjem ne mogu da zadovolje zedj svoje duse. I u njihovim srcima se budila zelja za necim uzvisenijim i boljim. Proucavali su spise razlicitog porekla, i postavljali razna pitanja:  
"Postoji li mogucnost da se izadje iz sudbine zacrtane u zvezdama?"  
"Kako se izdici iznad sopstvene sudbine?"  

Dosli su im do ruku i sveti spisi Staroga zaveta. Posebno su se zadrzavali na svakom stihu koji bi mogao da ima veze sa astrologijom. A onda su im paznju zadrzali stihovi koje nisu mogli da razumeju, ali za koje su osecali da predstavljaju tajnu ispunjenja svih njihovih nada:  

"Kaze koji cuje reci Bozje, i koji zna znanje o Visnjem, i koji vidi utvaru Svemogucega i kad padne otvorene su mu oci: Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne izbliza; izaci ce zvezda iz Jakova i ustace palica iz Izrailja, koja ce razbiti knezove Moavske i razoriti sve sinove Sitove." (4.Mojsijeva 24,16-17)  

"Narod koji hodi u tami videce videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetlice videlo. ... Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime ce mu biti Divni, Savetnik, Bog silni, Otac vecni, Knez mirni." (Isaija 9,2.6) 

"On ce suditi nevoljnima u narodu, i pomoci ce sinovima nistega, a nasilnika ce oboriti. Bojace se tebe dok je sunca i meseca, od kolena do kolena. Procvetace u dane Njegove pravednik i svuda mir dokle tece meseca. Vladace od mora do mora, i od reka do krajeva zemaljskih. Bice milostiv nistemu i ubogom, i duse ce jadnima spasti. Od prevare i nasilja iskupice duse njihove, i skupa ce biti krv njihova pred ocima Njegovim. Ime ce Njegovo biti uvek; Dokle tece sunca Ime ce Njegovo rasti. Blagoslovice se ljudi u Njemu, svi ce ga narodi zvati blazenim." (Psalam 72,25.7-8.13-14.17)  

"Zato ce vam sam Gospod dati znak; Eto, devojka ce zatrudneti i rodice sina, i nadenuce mu ime Emanuilo." (Isaija 6,14) 

Mudraci su bili duboko pokrenuti neocekivanim saznanjem o obecanom Izbavitelju, Zvezdi iz Jakova, Videlu koje ce zasvetliti u zemlji gde je smrtni sen, ... Sa cudjenjem su citali uzvisena nacela Starozavetnih spisa:  

"Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18)  

"Nemoj govoriti osveticu se za zlo!"  

"Ne govori: kako je on meni ucinio, tako cu ja njemu uciniti."  

"Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati."  

"Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Price 20,22; 24,29.17; 25,21) 

Dirnula ih je cistota kojom je Bog izabrani narod pozvao da zivi:  

"I da se ne zanosite za srcem svojim i za ocima svojim, kojima cinite preljubu, nego da pamtite i tvorite zapovesti moje, i budete sveti Bogu svojemu." (4.Mojsijeva 15,39-40)  

Bili su zapanjeni neznoscu i paznjom kojom je Bog bio zainteresovan za dobro svoga naroda:  

"Ako sagradis novu kucu, nacinices naslon oko krova svoga da ne bi navukao krvi na dom svoj, kad bi ko s njega pao." (5.Mojsijeva 22,8) 

"Kad treses masline svoje, ne zagledaj granu po granu posto otreses; neka dosljaku, siroti i udovici. Kad beres vinograd, ne pabirci posto oberes; neka dosljaku, siroti i udovici." (5.Mojsijeva 24,20-21)  

"Kad udjes u vinograd bliznjega svojega, mozes jesti grozdja po volji dok se ne nasitis; ali ga ne meci u sud svoj. Kad udjes u usev bliznjega svojega, mozes trgati klasje rukom svojom, ali da ne zaznjes srpom u usev bliznjega svoga." (5.Mojsijeva 23,24-25) 

"Ko se skoro bude ozenio, neka ne ide na vojsku, i ne nameci na nj nikakvoga posla; neka bude slobodan u kuci svojoj godinu dana i neka se raduje sa zenom svojom koju je doveo." (5.Mojsijeva 24,5)  

Za razliku od istocnjackih religija u kojima se Bog spoznaje kroz dozivljaje i osecanja, u Svetom pismu mudraci su dosli do neverovatnog saznanja:  

"Branio je pravo siromaha i jadnika ... Zar ne znaci to Mene poznavati?" (Jeremija 22,16)  

Bozja dobrota, kakva ni u jednoj drugoj religiji nije tako otkrivena, zasjala je u njihovim srcima kao njihova uteha i nada:  

"Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnev i veoma blag. Ne gnevi se jednako niti se doveka srdi. Ne postupa s nama po gresima nasim, niti nam vraca po nepravdama nasim. Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje." (Psalam 103,8-11)  

Ali, ostali stihovi, koji govore o astrologiji, ozbiljno su ih zabrinjavali:  

"Neka se ne nadje u tebe ...ni vracar, ni koji gata po zvezdama, ...ni urocnik, ni bajac, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji pita mrtve, ...Jer ti narodi koje ces naslediti, slusaju gatare i vracare; a tebi to ne dopusta Gospod Bog tvoj." (5.Mojsijeva 18,10-14) 

"Zasto Bog ne dopusta da njegov narod slusa astrologe (one koji gataju po zvezdama)?" pitali su se mudraci.  

"Koga onda treba da slusa?"  

Nastavak biblijskog teksta vec im je davao odgovor:  

"Proroka izmedju tebe, izmedju brace tvoje, kao sto sam ja, podignuce ti Gospod Bog tvoj; Njega slusajte." (5.Mojsijeva 18,15) 

Mozda bi im On mogao pruziti odgovore i na pitanja na koja astrologija nije uspela da odgovori. Mozda ih On moze osloboditi od ropstva gresnoj sudbini i ostvariti u njima samima uzviseni karakter.  
U Svetom pismu su nasli odgovor.  
Bog ce poslati Mesiju koji ce osloboditi one koji su u ropstvu greha.  
A oni ce osvojeni Bozjom ljubavlju krenuti za Spasiteljem stazom pravde koju je On za njih pripravio.  

"Ja ga podigoh u pravdi i sve puteve njegove poravnicu; On ce sazidati moj grad i roblje moje otpustice, ne za novce ni za darove, veli Gospod nad vojskama. Ovako veli Gospod:  

Trud Misirski i trgovina Etiopska ... doci ce k tebi i biti tvoja; za tobom ce ici, i tebi ce se klanjati, tebi ce se moliti govoreci: doista Bog je u tebi, i nema drugoga Boga.  

Skupite se i dodjite, pristupite svi koji ste se izbavili izmedju naroda. ... Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i spasitelja drugoga osim mene.  

Pogledajte u mene i spascete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog i nema drugoga." (Isaija 45,13-14.20-22) 

"Sta je potrebno da urade da bi Bog pogledao na njih i smilovao im se?" pitali su se mudraci sa Istoka. "Zar je dovoljno samo da pogledamo u Njega i Njegovu dobrotu pa da budemo izbavljeni? Zar je Njegova dobrota toliko silna da nam nece uopste biti stalo do greha ukoliko nas ona bude osvojila? Da li je ipak mozda potrebno da i sami neku zrtvu prinesemo radi svoga spasenja, osim zrtve samog greha?"  

U Svetom pismu su naisli na gotovo neverovatan odgovor:  

"Nisam te nagonio da mi sluzis prinosima, niti sam te trudio da mi kadis. Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom zrtava svojih nasitio, nego si me mucio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim. Ja, ja sam brisem tvoje prestupe sebe radi i greha tvojih ne pominjem." (Isaija 43,23-25) 

Bog nije pokazao spremnost da ih spase zbog njihove dobrote (onda bi oni bili izgubljeni), vec zato sto je On sam dobar i milostivi Bog.  

"Sa cim cu doci pred Gospoda da se poklonim Bogu visnjemu? Hoce li Gospodu biti mile tisuce ovnova? Desetine tisuca potoka ulja? Hocu li dati prvenca svojega za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duse svoje?  

Pokazao ti je covece sta je dobro; I sta Gospod iste od tebe osim da cinis sto je pravo i da ljubis milost i da hodis smerno s Bogom svojim?" (Mihej 6,6-8) 

Ovakva shvatanja nisu bila sasvim nepoznata mudracima sa istoka. Bilo im je poznato da su u najstarijim spisima na svetu bile sacuvane molitve u kojima se stari patrijarsi i drzavnici nisu pozivali sa sopstvenu pravednost, vec na Bozju milost. Sada su, proucavajuci svete spise, shvatili da dobra dela nisu temelj spasenja, ali logicna posledica vere, poverenja u Boga da ce On zato sto je ljubav uslisiti njihove molitve i ocistiti ih od zla.  

"A pravednik ce od vere svoje ziv biti." (Avakum 2,4) 

Shvatili su da Bog oprasta ljudima grehe iz svoje "ciste milosti", ali, nametnulo im se novo pitanje: Kako Bog moze da ostane pravedan, ako njima krivima oprosti njihove grehe? Ko ce da plati cenu njihovog bezakonja, bilo je zadnje pitanje koje ih je zbunjivalo. U knjizi proroka Isaije su citali i nasli odgovor da ce sam Mesija na sebe uzeti krivicu njihovih greha:  

"Ko verova propovedanju nasemu, i misica Gospodnja kome se otkri? Jer iznice pred njim kao sibljika, i kao koren iz suhe zemlje; Ne bi oblicja ni lepote u Njega; i videsmo ga, i ne bese nista na ocima cega radi bismo ga pozeleli. Prezren bese i odbacen izmedju ljudi, bolnik i vican bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za sta ne uzimasmo.  

A On bolesti nase nosi i nemoci nase uze na se, a mi misljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muci. Ali, On bi ranjen za nase prestupe, izbijen za nasa bezakonja; kar bese na Njemu nasega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zadjosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Njega bezakonja svih nas.  

Mucen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je strize ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko ce iskazati? Jer se istrze iz zemlje zivih i za prestupe naroda mojega bi ranjen...  

Videce trud duse svoje i nasitice se; pravedni sluga moj opravdace mnoge svojim poznanjem, i sam ce nositi bezakonja njihova. Zato cu mu dati deo za mnoge, i sa silnima ce deliti plen, jer je dao dusu svoju na smrt, i bi metnut medju zlocince, i sam nosi grehe mnogih, i za zlocince se moli..." (Isaija 53.glava) 

Ako takav divni Spasitelj zaista postoji, astroloska nauka im zaista nece biti vise potrebna. Iako su vec upoznali karakter obecanog Mesije, mudraci su pozeleli da licno upoznaju Stvoritelja univerzuma i Spasitelja palog covecanstva i da mu odaju cast i slavu koje je On dostojan. 

Ali, kako doci do njega?  

Gde On zivi?  

Po Bozjoj milosti, Izrailj je bio narod izabran da radosnu vest o spasenju coveka odnese citavom covecanstvu. I pre nego sto je u Isusu uzeo svoju ljudsku prirodu i tako se otelovio, Hristos je u nevidljivom obliku imao svoje posebno prebivaliste u Bozjem izabranom narodu. O njemu jevrejski spisi govore kao o Mudrosti: 
 
 

"Izadjoh iz usta Svevisnjeg i pokrih zemlju kao magla. 
Na visinama nebeskim razapeh sator svoj i prijestol moj bi stup od oblaka. 
Obidjoh sama krug nebeski i prosetah se dubinama bezdana. 
U vlasti su mojoj valovi morski, i sva zemlja, i svi narodi i puci. 
Medju svima njima trazila sam pocinka i na cijoj bastini da se nastanim. 
Tada mi zapovjedi Stvoritelj sviju stvari i koji me stvori, odredi mjesto za sator moj i rece: 
'Nastani se u Jakovu i udji u bastinu Izraelu.' 
Prije vjekova, odiskona, on me stvorio i necu prestati dovijeka. 
Pred njim sam sluzila u Svetom satoru i potom se nastanila na Sionu. 
Dao mi je tako spokoj u milome gradu i vlast mi je u Jeruzalemu. 
Tako se ukorijenih u slavnom narodu, na dijelu Gospodnjem, u bastini njegovoj. 
Uzrastoh kao cedar na Libanu i kao cempres na gori Hermonu. Uzrastoh kao palma u Engadu i kao ruzicnjaci u Jerihonu. Kao divna maslina u dolini, uzrastoh kao makljen nad vodama. 
Rasuh miomiris svoj kao cimet i drvo bagremovo i zamirisah mirisom kao smirna izabrana, kao galban, oniks i stakte i kao vonj tamjanov u Satoru. 
Rasirih grane svoje kao terebinta, i grane su moje divne i ljupke. 
Propupah kao trs mladicama ljupkim, i cvjetovi su moji porod slave i bogatstva. 
Dodjite k meni svi koji me zudite i nasitite se plodovima mojim. Jer je spomen na mene sladji od meda i bastina moja od mednoga saca. 
Koji me jedu jos vise su me gladni, i koji me piju jos vise za mnom zedjaju. 
Tko mene slusa taj se ne stidi, i tko sa mnom radi taj ne grijesi." 
Sve je ovo Knjiga saveza Boga Svevisnjeg, Zakon koji nam je Mojsije odredio kao bastinu zajednicama Jakovljevim. 
On je mudrosti pun kao vode Fisona i kao Tigris u dane proljetne; on buja razborom kao Eufrat i kao Jordan u vrijeme zetveno: obiluje stegom kao Nil vodom i kao Gihon u vrijeme berbe. 
Prvi ga covjek nije do dna spoznao niti ce ga posljednji istraziti. Jer su misli njegove sire od mora i namisli dublje od bezdana. 
A ja sam kao jarak prekopan od rijeke i kao vodotok doveden u perivoj. I rekoh: 
"Natopit cu vrt svoj i navodnit cu cvijetnjake svoje". I gle, od jarka mojeg rijeka postade, a od rijeke more mi nasta. 
 

Po Svetom pismu, mesto Mesijinog rodjenja je pleme Judino.  

A vreme rodjenja?  

U devetoj glavi knjige proroka Danila nalazimo biblijsko prorocanstvo o vremenu Mesijinog pomazanja (krstenja), pogubljenja (na krstu Golgote), i odbacivanja od strane Jevreja:  

"Sedamdeset je nedelja odredjeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrsi prestup i da nestane greha i da se ocisti bezakonje i da se dovede vecna pravda, i da se zapecati utvara i prorostvo, i da se pomaze sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad izide rec da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bice sedam nedelja, i sezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u tesko vreme. A posle te sezdeset i dve nedelje pogubljen ce biti pomazanik i nista mu nece ostati; narod ce vojvodin doci i razoriti grad i svetinju; ...I utvrdice zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuce zrtvu i prinos;" (Danilo 9,24-27) U analizi ovog prorocanstva uzimacemo dan za godinu po tekstu u Jezekilju 4,6.  

Dekretom o zidanju razrusenog Jerusalima pocinje prorocko vreme koje se sastoji od 70 sedmica (ili 490 godina). Ponovno zidanje grada je trajalo 7 sedmica (ili 49 godina). Do pocetka Spasiteljeve sluzbe preostaje sezdeset i dve sedmice (ili 434 godine). Do kraja prorockog vremena ostaje jedna sedmica (ili sedam godina). U polovini sedmice (ili posle tri i po godine) "ukinuce zrtvu i prinos". Tada ce biti ukinuto ceremonijalno prinosenje zrtava koje ukazuju na Spasiteljevu zrtvu zato sto ce se ona tada ispuniti u stvarnosti. Na kraju sedmice, tj. tri i po godine kasnije, kamenisanjem Stefana Jevreji su konacno zapecatili svoju sudbinu, prestavsi da budu izabrani narod. Od tada se Jevandjelje propoveda neznaboscima.  

Dekret o ponovnom zidanju Jerusalima doneo je car Artakserks godine 457 pre n.e. Ako toj godini dodamo 69 sedmica ili 483 godine dobicemo vreme pocetka Spasiteljeve sluzbe, tj. vreme Njegovog krstenja, a to je 27, godina n.e.  

Medjutim, mudraci sa istoka su trazili godinu Spasiteljevog rodjenja. Kako su mogli da je saznaju?  

U svojoj dvanaestoj godini zivota Jevrejin bi postajao "sin zakona", dok bi u 30. godini, po spisima Staroga zaveta, postajao spreman da na sebe preuzme tako velike zivotne odgovornosti kakve bi odgovarale Spasiteljevom poduhvatu. Ako od 27. godine n.e, kada je Mesija pomazan za sluzbu, oduzmemo 30 godina Njegovog zivota dobicemo 4. godinu pre n.e. A to je upravo godina Isusovog rodjenja.  

"A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to dodju mudraci od istoka u Jerusalim, i kazu: Gde je car Judejski sto se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i dosli smo da mu se poklonimo. Kad to cuje car Irod, uplasi se, i sav Jerusalim s njim. I sabravsi sve glavare svestenicke i knjizevnike narodne, pitase ih: Gde ce se roditi Hristos? A oni mu rekose: U Vitlejemu Judejskome, jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po cemu nisi najmanji u drzavi Judinoj; jer ce iz tebe izaci celovodja koji ce pasti narod moj Izrailja. Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivase ih kad se pojavila zvezda. I poslavsi ih u Vitlejem, rece: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nadjete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.  

I oni saslusavsi cara, podjose: a to i zvezda koju su videli na istoku, idjase pred njima dok ne dodje i stade odozgo gde bese dete. A kad videse zvezdu gde je stala, obradovase se veoma velikom radosti. I usavsi u kucu, videse dete s Marijom materom njegovom, i padose i poklonise mu se; pa otvorise dare svoje i darivase ga: zlatom, i tamjanom i smirnom." (Matej 2,1-11)  

Kakav fenomen predstavlja zvezda koja je pratila grupu astrologa?  
Da li se to cesto desava astrolozima?  
Da li je to mozda leteci tanjir?  
Na osnovu biblijskih izvestaja mozemo zakljuciti da je to grupa andjela koja je hrabrila mudrace i pokazivala im put kojim treba da idu.  
Jato andjela je bilo vidljivo jer je bilo obasjano slavom Bozjom.  

"I bijahu pastiri u onom kraju koji cuvahu nocnu strazu kod stada svojega. I gle, andjeo Gospodnji stade medju njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplasise se vrlo. I rece im andjeo: Ne bojte se; Jer, gle, javljam vam veliku radost koja ce biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I eto vam znaka: Naci cete dete povito gde lezi u jaslama. I ujedanput postade s andjelom mnostvo vojnika nebeskih koji hvaljahu Boga govoreci: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja." (Luka 2,8-14)  

Grupa mudraca - astrologa sa istoka dosla je da se pokloni Isusu, zato sto je istrazujuci Sveto pismo shvatila da je On obecani koji je dosao da bi coveka izbavio od sudbine i poveo ga u zivot koji ce biti na slavu Bogu.  

Da li smo i sami voljni da krenemo putem kojim je pre dve hiljade godina krenula grupa astrologa?  

Ako odlucimo da kroz Bozju rec upoznamo divnog Spasitelja Isusa Hrista, i nas ce pratiti grupa, mozda za nase oci nevidljivih andjela, i pokazace nam put kojim treba da idemo.  

"Kad kipljase srce moje i rastrzah se u sebi, tada bijah neznalica i ne razumevah; kao zivince bijah pred Tobom. Ali sam svagda kod Tebe, Ti me drzis za desnu ruku. Po svojoj volji vodis me, i posle ces me odvesti u slavu. Koga imam na Nebu? i s Tobom nicega necu na zemlji. Cezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mojega i deo moj doveka." (Psalam 73,21-26) 
 


portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice