1. К теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

2. Као што су очи слугама упрте у руку господара њиховијех, као очи слушкињине у руку госпође њезине, тако су очи наше у Господа Бога нашега, док се смилује на нас.

3. Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;

4. Довољно се напитала душа наша руга од поноситијех, и срамоте од охолијех.