1. Али Давид рече у срцу својем: погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побјегнем у земљу Филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевијем; тако ћу се избавити из руку његовијех.

2. Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који бијаху с њим к Ахису сину Моахову цару Гатском.

3. И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила женом Наваловом.

4. И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити.

5. А Давид рече Ахису: ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду мјесто у ком граду ове земље, да сједим ондје, јер зашто да сједи слуга твој с тобом у царском граду?

6. И даде му Ахис онога дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудинијем до данашњега дана.

7. И оста Давид у земљи Филистејској годину и четири мјесеца.

8. И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље Мисирске.

9. И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човјека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису.

10. И Ахис питаше: гдје сте данас ударали? А Давид говораше: на јужну страну Јудину, и на јужну страну Јерамеилску, и на јужну страну Кенејску.

11. Али не остављаше Давид у животу ни човјека ни жене да доведе у Гат говорећи: да нас не туже говорећи: тако је урадио Давид. И таки му бијаше обичај за све вријеме докле бијаше у земљи Филистејској.

12. И Ахис вјероваше Давиду, и говораше: баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довијека.