Sveto jevanđelje po Luki

1. Mnogi su počeli da pišu o događajima koji su se ispunili, pa evo i ja tebi pišem, dragi Teofile, sve od početka, po redu, da bi shvatio temelj reči koje već znaš.

U vreme Iroda cara Judejskog živeo je neki sveštenik, po imenu Zarija i njegova žena Jelisaveta. I bili su oboje bez mane i pravedni pred Bogom, jer su živeli u svemu prema zapovestima i uredbama Gospodnjim. I nemaše dece, a bili su već mnogo stari. A jednog dana dok je Zarija službovao u crkvi, kadeći pred narodom, prikaže mu se anđeo Gospodnji koji ga mnogo uplaši, i stade s desne strane oltara, i reče mu:

- Ne boj se Zarija, jer je uslišena tvoja molitva; žena tvoja rodiće sina, i nadeni mu ime Jovan. Biće tebi, a i svima na radost i veselje, jer će biti velik pred Bogom, jer će se još u utrobi matere svoje napuniti Duha svetoga; i mnoge će sinove Izraelove preobratiti ka Gospodu Bogu.

- A kako ću ja to znati, - upita Zarija, - jer smo i ja i žena vremeniti?

A anđeo mu kaže:

- Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom i poslat sam da ti javim ovu radost. A pošto mi nisi verovao ti ćeš onemeti sve do dana rođenja svog sina.

I tako i bi. A narod je znao da mu se nešto ružno desilo u crkvi kad ne može govoriti. A kada je završio svoj radni vek ode Zarija kući svojoj, i u te dane zatrudne žena njegova Jelisaveta koja se krila od naroda, jer je od nje tako tražio anđeo zbog uroka od ljudi.

A šest meseci kasnije posla Bog anđela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret k devojci Mariji isprošenoj od muža Josifa, loze Davidove i reče joj:

- Da si blagoslovena! Gospod je s tobom.

A ona se poplaši reči koje nije razumela, ali je on umiri i reče joj da će zatrudneti i da će roditi sina kome treba dati ime Isus.

- On će biti velik, i nazvaće se sinom najvišljega, i daće mu Gasopod Bog presto Davida, oca njegovoga. I carovaće u domu Jakovljevom zauvek, i carstvu njegovom neće biti kraja.

- A kada će to biti, jer ja nemam muža?

- Duh sveti doći će na tebe i osvetliće te i sila najveća oseniće te, zato će ono što budeš rodila biti sveto, i nazvaće se sin Božiji. A evo i tvoja tetka Jelisaveta je isto već šest meseci trudna iako je nerotkinja - jer u Boga je sve moguće.

I Marija prihvati, i anđeo ode. A Marija ode kod Jelisavete i čestita joj i baš u tom času zaigra dete u njenoj utrobi jer se Jelisaveta napuni Duha svetoga, i Marija reče:

- Zdravo da si i blagoslovena među ženama i da je blagosloven plod utrobe tvoje.

- Otkuda meni da dođe mati Gospoda mojega k meni? - upita.

- Blago onoj koja veruje, jer će se ispuniti ono što kaza Gospod. Velika je duša moga Gospoda. Jer obradova se duh moj Bogu spasa mojem. I hvala mu jer me učini velikom, jer će me otsada svi nazivati blaženom. Jer milost je svima onima njegova koji ga se boje. Jer rukom svojom pokaza na ponosite u srcu njihovim, i zbaci silne s prestola i podiže ponižene. Gladne napuni blagom, a bogate otpusti prazne. I primi Izraela slugu svoga da se opomene milosti, kao što će govoriti Avramu, ocu našem i semenu njegovom doveka.

Pa ode Marija kući svojoj. Potom Jelisaveta rodi sina, kada dođe vreme; i radovahu se svi kada čuše kakvu milost učini Gospod. I osmi dan dođoše da obrežu dete i htedoše da mu nadenu ime po ocu njegovom, Zarija, ali Jelisaveta reče:

- Zvaće se Jovan!

A oni rekoše da nema takva imena u rodu njihovom. I na pogled Jelisavetin, otac njegov reče:

- Jovan će se zvati.

I istog trenutka se otvoriše usta detetova koji hvališe Boga i uđe strah u ljude. Kakvo je ovo dete? A Zarija se ovim napuni Duha svetoga i prorokova:

- Blagosloven da je Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi svoj narod; što podiže rod spasenja u domu Davidovom, sluge svoga.

A tako i govoriše usta svetih proroka: da će nas izbaviti iz ruku naših neprijatelja i da mu služimo bez straha, u svetlosti i pravdi pred njim dokle god smo živi. Pa otac reče:

- A ti dete, nazvaćeš se prorok najvećeg, jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da mu pripraviš put; da daš razum spasenja narodu svom za oproštenje grehova njegovih, po dubokoj milosti Boga našega; da obasjaš one koji sede u tami i u seni smrtnoj; i da uputiš noge naše na put mira.

I otad je dete bilo u pustinji i raslo sve dok se nije pokazalo Izraelu.

2. U to vreme uze Josif Mariju za ženu koju je bio isprosio, koja je bila trudna. I rodi Marija sina svoga prvenca i stavi ga u jasle. A dok su pastiri čuvali stado priđe im anđeo Gospodnji i stade među njih i puno ih uplaši. I reče im anđeo:

- Ne plašite se, došao sam da vam javim radosnu vest celom narodu: jer vam se danas rodi spas, a to je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. Eto vam znaka, jer dete leži u slami povijeno u jaslama.

I ujedanput se pojavi mnoštvo anđela koji su hvalili Boga: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.

I kad anđeli odoše, zaputiše se pastiri u Vitlajem da provere ono što im je Gospod poručio. I dođoše i nađoše Mariju, Josifa i dete gde leži u jaslama. A kada ih videše rekoše ljudima im šta su čuli od anđela i to mnogo obradova svakog kome su rekli, ali i Mariju. I kada se navrši osam dana obrezaše dete i nadenuše mu ime Isus, kao što je anđeo rekao još dok se još nije zametnuo u utrobi.

A u Jerusalimu je bio čovek po imenu Simeun u kome beše Duh sveti koji mu je rekao da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. I roditelji dovedeše dete po zakonu Gospodnjemu u crkvu i donesoše priloga, i svršiše sve za njega po zakonu i običaju. I Simeun uze dete u ruke, i hvali Boga i reče:

- Sad otpuštaš s mirom slugu svojega, koga si ugotovio pred licem svih naroda Gospode. Jer vide oči moje spasenje tvoje. Ti si vidjelo koje će da obasja sve neznabošce u slavi naroda Izraela. I blagoslovi Simeun i iznenađene roditelje: on će mnoge podignuti i oboriti u Izraelu i biće znak protiv koga će se govoriti.

I tada u hram dođe i proročica koja kad ih vide poče da hvali Boga i govori da njega čekaju svi koji očekuju spasenje u Jerusalimu. I vratiše se u Nazaret gde je dete raslo i punilo se premudrosti, odlazeći s roditeljima svake godine u Jerusalim. A jednom prilikom o danima pashe, kada je imao dvanaest godina, dete se zagubi i roditelji ga nađoše u Jerusalimu u crkvi gde sedi i priča sa sveštenicima koji su se čudili i divili njegovom razumu. A roditelji ga upitaše što je to učinio, što ih preplaši i ode od kuće. A on im odgovara:

- Zašto ste me tražili? Zar ne znate da je meni potrebno da budem u onom u čemu je i moj otac.

Ali oni ne razumeše ni reči. I tako je Isus rastao u milosti Boga ali i ljudi.

3. A u petnaestoj godini vladanja Tiberija, reče Bog Jovanu da ide u okolinu Jordana da propoveda krštenje pokajanja za oproštenje greha, baš kao što je bilo napisano u knjizi proroka Isaije u vezi Jovana koji je trebao govoriti:

- Pripravite put Gospodnji; pripravite straze njegove. Sve doline neka se ispune i sve gore i bregove neka se slegnu; i što je krivo neka bude pravo. i hrapavi putevi neka budu glatki. I svako telo će videti spasenje Božije.

 A Jovan je još govorio onima što je trabalo da ih krsti:

- Što bežite od gneva koji vam prilazi, rodite rodove dostojne pokajanja i ne govorite u sebi: oca imamo Avrama, jer vam kažem da Bog ne može od ovog kamenja podignuti decu Avramu, jer već i sekira stoji kraj korena drveta; i svako drvo koje je dobra roda i ne rađa seče se i u oganj baca.

- A šta nam je tada činiti, pitali su ga? A on im kaže:

- Onaj ko ima dve haljine neka jednu da drugom koji nema, a tako isto i sa hranom.

A pitaju ga carinici šta oni da čine, a on im kaže:

- Ne ištite više nego što vam je rečeno.

A pitaju ga i vojnici, a on im kaže:

- Ne činite nikome zlo niti sile, niti koga da napadate i budite zadovoljni svojom platom.

A narod je pomislio u srcima svojim da nije Jovan ustvari Hristos? Pa im Jovan odgovara:

- Ja vas krstim vodom, ali ide za mnom jači od mene kome nisam dostojan odrešiti remena na obući njegovoj; on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem. On će počistiti sve: u dvorištu svom sakupiće pšenicu svoju ali će plevu spaliti ognjem večnim.

A Jovan je još kritikovao i Iroda za Irodijadu, ženu njegovog brata i za sva zla koje je Irod učinio. Zato Irod zatvori Jovana u tamnicu.

A kako se krstio sav narod tako se i krstio i Isus u Jordanu i molio se Bogu i jednom se otvori nebo i siđe na njega Duh sveti u obliku goluba koji mu sleti na rame, i ču se s neba glas:

- Ti si sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

Isus je imao trideset godina kada je počeo; i bio je, kako su mislili, sin Josifa i redom do Adama sina Božijega.

4. Prepun Duha svetoga vrati se Isus iz Jordana i odvede ga Duh u pustinju gde ga je kušao đavo, pa mu traži:

- Ako si sin Božiji, reci ovome kamenu da postane hleb.

- U pismu stoji: nije čoveku da živi samo o hlebu, nego i o svakoj reči Božijoj.

Pošto ga je izveo na goru visoku pokaza mu đavo sva carstva ovog sveta, i reče mu:

- Daću ti sva carstva ovog sveta, svu vlast i svu slavu njihovu, jer je meni predana i kome hoću daću je. Dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje.

A Isus mu reče:

- Idi od mene sotono jer u pismu piše: *klanjaj se Gospodu Bogu svojemu, i njemu jedinome služi.

I odvede ga u Jerusalim i popeše se na vrh crkve i reče mu:

- Ako si sin Božiji, skoči odavde dole, jer u pismu takođe piše da Bog može anđelima zapovedati da te čuvaju.

- Ne kušaj nikada Boga svog, - Isus mu odgovari.

I kada završi kušanje ode đavo od njega na neko vreme. I vrati se Isus u Galileju u sili duhovnoj i proču se o njemu po celom kraju. I mnoge je podučavao po zbornicama i svi su ga hvalili. I dođe u Nazaret; i u crkvi, u subotu, poče da čita proroštva Isaijina, gde piše: Duh gospodnji je na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima: posla me da iscelim skrušene u srcu, da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje. I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.

Kad zatvori knjigu, Isus reče prisutnima:

- Eto, danas se izvrši ovo pismo u vašim ušima, - a oni potvrdiše jer su se divili blagodatima koja su izlazila iz njegovih usta i pitali su ga nije li on sin Josifov? A on im kaže:

- Doćićete vi meni da tražite da vas izlečim, kao one u Kopernaumu, jer niko do sada nije pomagao ovom narodu - čak i za vreme raznih proroka, jer svaki je prorok neomiljen u svome kraju.

Na to se svi napuniše gneva kada to spomenu. I ustaše i isteraše ga iz grada, i on ode, i dođe u Kopernaum. I tamo je propovedao ljudima koji su se divili njegovoj nauci, ali dođe jedan čovek zla duha koji reče:

- Šta je tebi danas Isuse Nazarećanine, jel si došao da nas pogubiš? Znam te ja ko si, ti si svetac Božiji.

I zapreti Isus zlom duhu:

- Umukni i izađi iz njega!

A u sve ljude uđe strah jer su se čudili kakvom to snagom utiče na đavole i zle duhove te izlaze, a ne mogu mu ništa. Tako ode glas o tome po celoj okolini. A kada je bio u kući Simonovoj zapreti groznici da izađe iz njegove žene, i tako i bi. A uveče su mu doveli mnogo bolesnika na koje je stavljanjem ruku isceljivao. A đavoli koji su izlazili govorili su:

- Ti si Hristos sin Božiji, - iako im je branio da to govore.

A kada je hteo da ode, ljudi su ga molili da ostane, međutim on im reče da je poslat da služi i u drugim gradovima gde treba pripovedati o carsrtvu Božijem. I tako je propovedao po celoj Galileji.

5. A jednom prilikom je bilo toliko naroda da je morao da uđe u lađu i da odatle pripoveda. I predveče predloži ribaru da baci mreže, a ovaj mu kaže da su ih već bacali, ali da ribe nema, međutim reče ribar: ali po tvojoj reči baciću mrežu. I učinivši to uhvatiše mnogo riba. A kada vide koliko su riba uhvatili Simon ribar kleknu na kolena i obrati se Isusu:

- Izađi iz mene, Gospode, ja sam čovek grešan, - a tako učiniše i ostali ribari, a om im kaže:

- Odsada ćete ljude loviti, a ne više ribe.

I tako pođoše za njim: Simon, Jakov i Jovan koji ostaviše sve. A u jednom gradu pade gubav čovek na kolena moleći ga:

- Gospode, ako hoćeš možeš me očistiti. 

I pruživši ruku dohvati ga i reče:

- Hoću, očisti se!

I odmah guba spade s njega, i on mu zapovedi da nikome ne kazuje: nego da ide i pokaže se svešteniku, i prinese dar za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije: *za svedočanstvo njima. I tako se glas o Isusu toliko daleko proneo da je mnoštvo ljudi dolazilo da ga sluša i da ih isceljuje od njihovih bolesti. Tako su jednog bolesnog, zbog velike gužve, morali da spuste u kuću kroz krov da bi ga izlečio, a Isus videći njihovu veliku veru reče bolesnom:

- Čoveče, opraštaju ti se gresi tvoji.

Ali počeše fariseji i književnici da se pitaju: ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga? Ali im Isus pročita misli i obrati im se:

- Šta mislite da li je lakše reći: opraštaju ti se gresi tvoji ili reći: ustani i hodi? I da znate da sin čovečji ima vlast na zemlji praštati grehe, - pa reče onom što je ležao:

- Ustani i idi!

A ovaj ustade i ode hvaleći Boga. I svi se preneraziše i ispuniše strahom, jer čuda videše tog dana. Potom vide Levija carinika gde sedi na carini pa mu kaže:

- Hajde sa mnom, - i ovaj ustade i pođe za njim i povede ga svojoj kući gde je priredio veliku čast kojoj su prisustvovali mnogi carinici. Pa mu viču fariseji zašto sedi sa carinicima i grešnicima te jede i pije? A Isus im kaže:

- Ne trebaju zdravi lekara no bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike na pokajanje nego grešnike.

A oni nastaviše sa pitanjima:

- Zašto učenici tvoji jedu i piju dok Jovanovi i farisejski poste? A Isus im kaže:

- Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima? Doći će dani kada će mladoženja otići, i onda će postiti.

I kaza im još:

- Niko ne meće zakrpe od nove haljine na staru haljinu, jer će mnogo odudarati, i niko ne sipa novo vino u stare mešine jer će mešine propasti, nego novo vino u nove mešine i oboje će se sačuvati. I niko ko pije staro neće da pije odmah novo, jer veli: staro je bolje.

6. Dogodi se prve subote pashe dok su prolazili kroz useve da su njegovi učenici  kidali klasje i jeli ga, a neki fariseji rekoše:

- Zašto činite ono što se subotom ne čini? A Isus im reče:

- Zar niste čitali šta je radio car David kad je ogladneo, ali i oni koji su bili s njim?

A kako uđe u crkvu tako uze hlebove donete sveštenicima, pa im kaže:

- Sin čovečji je gospodar i od subote!

A druge subote dođe u učionicu čovek kome beše ruka suva i baš su u blizini bili fariseji i gledali ga dali će isceljivati bolesnoga kako bi ga okrivili što radi subotom, pa reče čoveku da stane na sred sobe i reče farisejima:

- Da vas nešto pitam: šta valja činiti u subotu: dobro ili zlo?

A oni ništa ne odgovoriše. I pogledavših sve reče onom jadniku:

- Pruži ruku svoju! - I ruka mu postane zdrava kao i prva, a to jako uznemiri fariseje, pa se dogovaraju šta bi mu učinili.

Tih dana ode u goru da se moli Bogu, a kada se vratio dozvao je učenike svoje i izabra dvanaestoricu koje apostolima nazva: Simona, nazva Petrom, Andriju njegovog brata, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija, Mateju i Tomu, Jakova Alfejeva, i Simona prozvanog Zilota, zatim Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog, koji ga izdade.

Potom izađe i nastavi da isceljuje ljude od svakojakih bolesti. I sav narod je tražio da ga dotakne, jer iz njega je izlazila sila i isceljivala sve.

Pa se obrati ostalim učenicima, i reče im:

- Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvvo Božije; blago vam koji ste gladni jer ćete se nasititi; blago vama koji plačete sad jer ćete se nasmejati; blago vama kada vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote i razglase vaše ime kao zlo radi sina čovečjega. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer velika je plata na nebu - jer su tako činili i oci vaši, proroci na nebu, ali teško vama bogati, jer ste već primili utehu svoju. Teško vama siti sad, jer ćete ogladneti, teško vama koji se smejete sad, jer ćete zaplakati i zaridati; teško vama kada stanu svi dobro govoriti za vama, jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi. Ali svima vama koji slušate, kažem vam: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji vas mrze; blagosiljajte one koji vas kunu i molite se Bogu za one koji vas vređaju. Ko te udari po obrazu, okreni mu i drugi; a koji hoće da ti uzme kabanicu, a ti mu podaj i košulju. A svakome ko ište od tebe, podaj mu; i koji ti uzme, ne išti. I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako. I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube. I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko. Ako ljubite neprijatelje svoje i činite dobro i dajete u zajam ne nadajući se ničemu i biće vam velika plata i bićete sinovi najvišega, jer je on blag i neblagodarnima i zlima. Budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv. I ne sudite, i neće vam se suditi; i ne osuđujte i nećete biti osuđeni; opraštajte i oprostiće vam se. Dajte i daće vam se: meru dobru, nabijenu i istresenu i prepunu daće vam se u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se i vratiti.

I kaza im još:

- Može li slepac slepca voditi? Neće li obadva pasti u jamu? Nema učenika nad učiteljem svojim, nego kad se izuči, biće kao učitelj njegov.

A zatim:

- Zašto vidiš trn u oku brata svoga, al brvno u oku svom ne osećaš? Licemere; izvadi prvo brvno iz oka svoga, pa ćeš videti da izvadiš i trn iz oka brata svoga. Jer nema drveta dobra koje rađa zao plod, nit zla da rađa dobar plod; jer svako drvo se po rodu svome poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere sa kupine. Dobar čovek iz dobre kletve srca svoga iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca. A zašto me zovete: Gospode! Gospode! a ne izvršavate ono što vam govorim? Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršava ih, kazaću vam kakav je: on je kao čovek koji gradi kuću i iskopa dubok temelj u kamenu pa kada dođe voda visoka, kući ništa ne može, jer je temelj na kamenu. A koji sluša i ne izvršava je kao čovek koji načini kuću na pesku ili bez temelja, na koju kada navali reka, odmah je obori.

7. Kada je završio svoj govor ode u Kopernaum gde ga nađoše sluge nekog kapetana moleći ga da dođe i isceli jednog čoveka, i još mu kažu:

- Dostojan je da mu to učiniš, jer je pred narodom dobar, i zbornicu nam je načinio.

A kada je Isus stigao pred kuću izađe kapetan i reče mu:

- Gospode, ne trudi se jer nisam dostojan da uđeš u moju kuću, nego samo reci reči da ozdravi sluga moj, jer i ja sam od vlasti kao i ti pa kad kažem vojniku: idi, on ide; ili: dođi, on dođe; a sluzi svome: učini, on to i učini.

Na to se Isus okrenu prema narodu i kaže:

- Toliko vere u Izraelu ne vidoh!

Pa ozdravi slugu kapetanovog.

U gradu Nainu videvši udovicu kako ide za mrtvim sinom, on se sažali na nju i reče joj da ne plače, i priđe kovčegu i kaže:

- Momče, tebi govorim: ustani!

I dečak ustade i poče govoriti i ode majci svojoj. A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći:

- Veliki prorok izađe među nama.

I otide glas o njemu po celoj Judeji. I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo. I posla Jovan učenike svoje te pitaju Isusa:

- Jesi li ti onaj što će doći ili drugoga da čekamo?

A on im kaže:

- Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi progledaše, hromi hode, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda jevanđelje. I blago onome koji se ne sablazni o mene.

A kada odoše učenici Jovanovi, Isus pita narod:

- A šta ste vi išli u pustinju da gledate: trsku koju vetar ljulja, čoveka koji raskošno živi i u lepim haljinama? Oni koji takve haljine nose, eno ih u carskim dvorovima, koji žive u slasti. Ili ste možda došli da vidite: proroka? Da, proroka. Kažem vam i više od proroka, jer on je onaj za koga je napisano da će doći već došao. I nijedan koji je rođen od žena nije veći od njega, ali je najmanji u carstvu Božijem.

I svi koji su slušali krstili su se krštenjem Jovanovim osim fariseja, a Gospod im kaže:

- Šta ću reći za vas, kakvi ste? Čudni ste, kao deca: došao je Jovan koji niti jede niti pije, a vi kažete da je đavo u njemu. Eto dođoh ja, a vi kažete: gle čoveka izjelice i pijanice, evo druga carinicima i grešnicima.

A jedan farisej ga pozva u kuću da obeduje sa njim i Isus uđe, ali dođe jedna grešnica i donese ulje pa pomaza Isusa milujuć njegove noge, a farisej kaže:

- Da je on prorok znao bi kakva ga žena dotiče, jer je grešnica.

A Isus mu kaže:

- Da ti kažem nešto: vidi: bila dva čoveka koja su bila dužna: jedan je bio dužan petsto dinara, a drugi pedeset, a kako nisu imali da mu vrate poverilac im oprosti. Kaži mi koji će ga više voleti?

- Mislim onaj kome je najviše poklonio, kaže Simon.

- Pravo si sudio, - i okrenuvši se reče Simonu - vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, a ni vode mi nisi dao; a ona suzama obli moje noge; celivao me nisi, a ona me celiva sve vreme; uljem mi nisi namazao kose, a ona me sve vreme maže uljem i noge moje miluje. Zato ti kažem da joj se opraštaju svi gresi njeni mnogi, jer je veliku ljubav imala, a kome se malo oprašta ima malu ljubav.

I njoj reče: - Opraštaju ti se gresi!

Pa se pitaju ljudi: ko je ovaj što oprašta grehe?

A Isus, ženi reče:

- Vera tvoja pomaže ti; idi s mirom.

8. Posle toga je obilazio okolinu s dvanaest apostola i propovedao jevanđelje o carstvu Božijem i iscelivao ljude, a među njima i Mariju Magdalenu iz koje je izašlo sedam đavola. A kada se prikupi mnogo naroda ispriča im priču o sejaču:

- Izađe sejač da seje i pade jedno zrno kraj puta i ptice ga pozobaše, a drugo koje je palo na kamem iznikavši osuši se, jer nemaše vlage; treće pade u trnje, iznikne i uvene jer ga uguši trnje; a četvrto pade na dobru zemlju i iznikavši dade puno ploda. Pa povika: ko ima uši da čuje neka čuje.

A učenici njegovi ga pitaju: šta treba da znači ova priča? A on reče:

- Vama je dano da znate tajne carstva Božijega, a ostalima je u pričama: da gledajući ne vide i čujući ne razumeju. A priča ova znači: seme je reč Božija, a koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo i uzima reč iz srca njihovoga da ne veruju i da se ne spasu. A koje je na kamenu to su oni kada čuju s radosti primaju reč, ali on korena nema, jer neko vreme veruju, a kada dođe vreme kušanja otpadnu; a koje u trnje padne to su oni koji slušaju, i otišavši od brige i bogatstva i slasti ovoga života zaguše se, i rod ne sazri. A kad je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrome i čistom srcu drže, i rod podnose u trpljenju. Pa povika:

- Ko ima uši da čuje neka čuje. Niko sveće ne poklapa kada ih zapali, niti meće pod odar, nego metne na svećnjak da vide svetlost oni koji ulaze. Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni skriveno što se neće otkriti, doznati i na videlo izići. Gledajte dakle kako slušate, jer ko ima daće mu se, a ko nema uzeće mu se i ono što misli da ima.

A dođoše mati i braća da ga vide, ali ne mogahu da priđu od naroda, i rekoše mu da ga traže, a on im kaže:

- Mati moja i braća moja su svi oni koji slušaju reč Božiju i  izvršavaju je.

A jednog dana uđoše u lađu da pređu preko jezera, i Isus zaspa, al se podiže velika oluja i bejahu u velikoj nevolji. I pristupivši probudiše ga govoreći: izgibosmo! A on ustade, i zapreti vetru i valovima i prestade nevreme i bi tišina, pa im kaže:

- Gde je vera vaša?

A oni se zgledaše ćudeći se ko je ovaj što zapoveda vetrovima, i slušaju ga. A kada izađoše na zemlju srete ga čovek u kome su bili đavoli mnogo godina, koji mu priđe, i reče:

- Zdravo: šta je tebi do mene, Isuse, sine Boga najvišega? Molim te, ne muči me više.

(Jer Isus zapovedi duhu nečistome da izađe iz čoveka.)

I Isus ga pita za ime, a on reče da je legion. A mnogi đavoli ga moljahu da im ne zapovedi da idu u bezdan i pošto su u gori pasle svinje oni ga moliše da ih pusti u njih da uđu. I dopusti im. I uđoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero i podavi se. A kada to videše svinjari što bi, pobegoše i javiše u gradu i okolnim selima. I dođoše ljudi da vide onog čoveka što je bio izlečen i zamoliše Isusa da ide od njih, jer se mnogo uplašiše. A kada se vratio srete ga čovek Jair koji ga je molio ga da svrati u njegovu kuću zbog žene njegove bolesne koju niko nije mogao da izleči. I dok je prilazio ona se dotače njegovog skuta i ozdravi, al to oseti Isus pa pita ko ga je to dotakao, jer je osetio silu koja izađe iz njega. I priđe ona žena i prizna šta je uradila, a Isus joj kaže:

- Ne boj se kćeri, vera tvoja pomaže ti, idi s mirom.

A tada dođe u kuću čovek moleći ga da pomogne jer će mu ćerka umreti, a on kaže da ne brinu i da veruju i uđe u kuću i kaže da ona nije umrla već je zaspala, a na to su mu se svi podsmevali. Na to on je uze za ruku i reče:

- Tebi govorim devojko, ustani!

I povrati se duh njezin i odmah ustade i zapovedi da joj dadu da jede. I diviše se roditelji njezini, a on im zapovedi da nikome ništa ne kazuju.

9. Tada on dade silu i vlast nad đavolima dvanaestorici, da isceljuju od bolesti. I posla ih da propovedaju carstvo Božije. I reče im:

- Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe, ni hleba, ni novaca. U koju kuću uđete onde i budite i odatle i polazite, a gde vas ne prime izlazeći iz grada onoga istresite prah sa nogu svojih, za svedočanstvo njima.

I izađoše da propovedaju jevanđelje i isceljuju svuda. A kad ču Irod šta on čini, ne mogaše da se načudi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih, a jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je neki od proroka. A Irod reče:

- Jovana posekoh, ali ko je to o kome čudesa slušam?

I željaše ga videti. I vrativši se apostoli rekoše mu šta su činili i odoše s njim u pustinju kod grada Vitsaida, ali narod krenu za njim i on nastavi da ga isceljuje, i pred veče rekoše mu da otpusti narod da ide u sela da jede i da se odmori. A on im reče:

- Podajte im vi da jedu.

A oni rekoše:

- U nas nema više od pet hlebova i dve ribe, da idemo mi da im kupimo?

A Isus reče da posedaju u grupama po pedeset i uze onaj hleb i ribe i pogleda u nebo i blagosiljaše ga i podeli ga dade učenicima da ga oni podele. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše još dvanaest kotarica.

A jednom, dok su se molili pita on učenike:

- Šta kažu za mene ko da sam ja?

A oni mu kažu:

- Da si Ilija, a drugi da si Jovan krstitelj, a neki da si od starih proroka.

- A vi: šta mislite ko sam ja?

A Petar mu kaže:

- Hristos Božiji!

A on im zapreti da to nikome ne kazuju. Tada im reče da će postradati i da će ga glave svešteničke okriviti i da će ga ubiti, ali da će on treći dan ustati, pa svima reče:

- Ko hoće da ide sa mnom neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je: a ko izgubi dušu svoju mene radi on će se i sačuvati. Jer kakvu korist će imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi? Jer ko se postidi mene i mojih reči njega ću se i ja postideti kad dođem u slavi svojoj i očevoj i svetih anđela. Mnogi će za života videti i okusiti carstvo Božije.

Posle ovih reči, osam dana posle, ode u goru da se pomoli Bogu. I dok se molio postade njegovo lice drugačije i odelo njegovo belo i sjajno, i gle, kraj njega se stvoriše dva čoveka: Mojsije i Ilija. Pokazahu se u slavi, i govorahu o izlasku njegovom koji treba da završi u Jerusalimu. I odoše oblakom, al začu se glas iz oblaka:

- Оvo je moj sin ljubazni, njega poslušajte.

A oni koji su bili s njim, od tog dana ni reči nikome nisu rekli što su videli i čuli. Posle dva dana dođe jedan čovek moleći Isusa da mu izleči sina od epilepsije rekavši da njegovi učenici nisu uspeli. A Isus reče:

- O rode pokvareni i neverni: dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina tvoga amo.

I isceli sina njegovog i divljahu se svi svemu što činjaše. I Isus reče učenicima svojim:

- Metnite vi u uši svoje ove reči: jer sin čovečji treba da se preda u ruke čovečje.

A oni nemogaše da razumeju nit smeše da ga pitaju.

Al uđe misao u njih ko bi najveći bio među njima?A Isus znajući za pomisli njihove uze jedno dete i metnu ga preda se i reče im:

- Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima onoga koji je mene poslao; jer ko je najmanji među vama on je veliki.

A Jovan reče:

- Učitelju videsmo jednog gde imenom tvojim izgoni đavole i zabranismo mu, jer ne ide s nama ni za tobom.

- Ne branite mu, reče Isus, jer ko nije protiv nas, s vama je.

A kada se navršiše dani uzeća njegova, on odluči da ide za Jerusalim i posla glasnike da mu obezbede konačište u selo Samarjansko, ali ga ne primiše. A učenici njegovi rekoše:

- Gospode, hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi kao što je i Ilija činio? Međutim on im zapreti:

- Ja nisam došao da pogubim duše čovečje nego da ih sačuvam.

Pa otidoše u drugo selo. I dok su išli neko mu reče:

- Gospode idem s tobom kud god ti pođeš.

A Isus mu reče:

- Lisice imaju jame, a ptice nebeske gnezda, a sin čovečji nema gde zakloniti glave.

A drugome reče:

- Hajde sa mnom.

A on mu reče:

- Idem prvo da ukopam oca svoga.

A Isus mu reče:

- Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace, a ti hajde te javljaj carstvo Božije.

A drugi reče:

- Idem i ja, ali dopusti da se prvo oprostim.

A on im kaže:

- Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

10. Potom Isus izabra sedamdesetoricu i posla ih dva po dva u svaki grad u koji trebalo da dođe i reče im:

- Žetva je velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. Idite: eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Ništa ne nosite sa sobom a u koju kuću uđete najpre govorite: mir u kući ovoj. I ako dakle bude čin mira, ostaće u njemu mir vaš, a ako ne bude, vratiće se k vama. I ne prelazite iz kuće u kuću, budite u onoj i jedite i pijte, jer je poslenik dostojan svoje plate. I šta vam donesu to i jedite; isceljujte bolesne i govorite: približi se carstvo Božije. I u koji vas grad ne prime, i izašavši na ulice njegove recite: I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte: da se približi carstvo Božije k vama. I da znate da će Sodomi biti lakše u onaj dan negoli gradu onome. Teško vama: Horazine i Vitsaido, jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa što su bila vama, davno bi se već pokajali, ali njima će biti lakše na sudu nego vama. I ti, Kopernaume koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti. Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se onoga koji je mene poslao.

I vrativši se sedamdesetorica rekoše:

- Gospode, i đavoli nam se pokoravaju u ime tvoje, a on reče:

- Ja videh sotonu gde pade s neba kao munja. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na škorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što si vaša imena napisana na nebesima.

 I u taj čas duhom se obradova Isus, i reče:

- Hvalim te oče, Gospode neba i zemlje što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima. Da, oče jer je to bila volja tvoja.

I reče pred učenicima:

- Sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoće kome kazati kazaće.       

I reče im:

- Blago očima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem da su mnogi carevi želeli videti što vi vidite, i ne videše: i čuti što vi čujete, i ne čuše.

I upita ga jedan zakonik kušajući ga:

- Učitelju šta treba da uradim da bih dobio večni život?

A on mu reče:

- Šta je napisano u zakonu?

A on kaže:

- Ljubi Gospoda svoga svim srcem svojim i dušom svojom i svom snagom svojom i svom misli svojom i bližnjega svoga kao samog sebe. - A kaže mu Isus:

- Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

- A ko je bližnji moj?

A Isus reče:

- Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci koji ga pokraše i raniše, pa otidoše, ostavivši ga polumrtva. A prolazio putem neki sveštenik i videvši ga prođe, a Samarićanin ne prođe već mu se sažali. I pošto mu je prišao zavi mu rane i zali uljem i vinom i odvede u gostionicu i ostade s njim. I sutradan odlazeći izvadi dva groša te dade krčmaru i reče mu: gledaj ga i sve što više potrošiš ja ću ti platiti kada se vratim. Šta misliš ko je od one trojice bio bližnji onome što su ga uhvatili hajduci?

A on reče:

- Onaj što se smilovao na njega.

A Isus mu reče:

- E pa idi i ti pa čini tako!

A kada je putujući ušao u jednu kuću požali mu se žena što joj njena sestra ne pomaže već sedi i sluša ga i reče:

- Gospode zar ti ne mariš što me ostavi moja sestra samu da služim. A Isus joj reče:

- Marta mnogo se berineš i trudiš, a samo je jedno potrebno. Ali i Marija takođe, ali to joj se neće uzeti za zlo.

11. Jednom prilikom su ga neki ljudi molili da ih nauči da se mole Bogu, a on im reče: kada se molite Bogu govorite:

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dođe carstvo tvoje, da bude volja tvoja, i na zemlji kao i na nebu; hleb naš nasušni daj nam svaki dan i oprosti nam grehove naše jer i mi opraštamo svakome dužniku svome; i ne navedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla.

Pa ih upita:

- Ko od vas ima prijatelja kome može otići u ponoć i zamoliti ga za tri hleba na zajam zbog iznenadnih gostiju. I šta mislite ako on kaže da ne može ustati da vam da. Kažem vam: ako i ne ustane da mu da zašto što mu je prijatelj, onda treba da mu da zato što je tražio. I kažem vam:

Ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svak ko ište taj i prima, i koji traži, taj nalazi i koji kuca, otvoriće mu se.

Koji je među vama otac od koga sin zaište hleba a ovaj mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu ovaj da zmiju? Ili ako zaište jaje a ovaj mu da škorpiju? Kada dakle vi zli umete dobre darove davati deci svojoj, koliko će više tek Otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu od njega?

A kada je je jednom prilikom iz nemog izgonio đavola, ljudi rekoše da pomoću Veelzevula kneza đavolskog izgoni đavole. A drugi su tražili od njega znak s neba. A on znajući njihove namere reče:

- Svako carstvo koje se podeli samo po sebi opusteće; i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće. Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kakvo će ostati njeno carstvo? A kažete da pomođu Veelzevula izgonim đavole, a čijom pomoći izgone vaši sinovi? Zato će vam oni biti sudije. Ali ako ja prstom Božijim izgonim đavole, znači da je došlo k vama carstvo Božije.

Kada jaki čuva svoj dvor ono je mirno, a kada dođe jači od njega i savlada ga, on otme sve od njega. Dakle: onaj koji nije sa mnom, protiv mene je, i koji sa mnom ne sabira taj prosipa. Kad nečisti duh izađe iz čoveka ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja i nenašavši reče: da se vratim u dom svoj otkuda sam izašao i došavši nađe ga pometen i ukrašen; tada ode i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe i uđe i živi onde, gore nego što mu je bilo.

A reče jedan žena:

- Blago utrobi koja te je nosila i blago sisama koje si sisao.

A on reče:

- Blago onima koji slušaju reč Božiju i drže je. 

I reče narodu:

- Rod je ovaj zao; ište znak, al neće mu se dati osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio znak onima, tako će sin čovečji biti rodu ovome. I doći će carica da sudi rodu ovome jer doći će da sluša premudrost Solomonovu, al će naći većeg od Solomona. Izaćiće se na sud sa rodom ovim i pokajaće se poučenjem Joninim jer ovde je veći od Jone.

Niko ne meće zapaljene sveće na skriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak da vide svetlost oni koji ulaze. Sveća je telu oko. Ako je tvoje oko zdravo, svo će telo tvoje biti svetlo, ako je oko tvoje kvarno i telo tvoje je tamno. Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama. Jer ako je telo tvoje svetlo bez ijednog tamnog dela, biće svetlo kao da te sveća obasjava svetlošću. 

I jedan farisej ga zamoli da dođe i da obeduje kod njega, ali se začudi što ne pere ruke pre obeda, a Gospod mu kaže:

- Vi farijseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeži i zlobe. Nije li isto i spolja i unutra? Ali ako budete davali milostinju biće vam sve čisto. Nije lepo što tražite da vam se klanjaju po ulicama i što druge nepravde činite, a jedan mu reče:

- Pa ti nas sramotiš i vređaš.

- Teško i vama što sprovodite zakon, pa narodu tovarite breme teško za nošenje, a teško i vam koji zidate grobove prorocima koje su vaši oci pobili, jer odobravate dela otaca vaših. Zato je i premudrost Božija što kaže: poslaću im apostole i proroke pa će jedne pobiti a druge proterati, da se ište od roda ovoga krv sviju proroka koja je prolivena od postanja sveta. Teško i vama zakonici što uzeste ključ od znanja: a sami ne uđoste i branite drugima koji žele da uđu.

I dok je ovo govorio mnogi su mu postavljali pitanja i vrebali da ga okrive.

12. I reče Isus svojim učenicima:

- Ništa nije skriveno da se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati. Jer što u mraku kažete, čuće se na videlu i sve što tajno propovedate čuće se javno ali vam kažem da se ne bojite onih koji ubijaju telo jer potom ne mogu više ništa učiniti. Ali se zato bojte onoga koji ima vlast da ubije i baca u pakao; mnogo ga se bojte, jer svaki od vas je izbrojen. I koji god da mene prizna pred ljudima, priznaći i ja njega pred anđelima Božijim, a koji se odreče mene pred ljudima njega ću se odreći pred anđelima Božijim. Ali svaki koji huli na Duha svetoga neće mu se oprostiti. A kada vas odvedu u zbornice ne brinite šta ćete reći, samo će vam se kazati, jer će vas Duh sveti naučiti u onaj čas šta treba reći.

A reče mu jedan od naroda da kaže njegovom bratu da podeli s njim nasledstvo, a on mu reče:

- Čoveče, mene nisu postavili da budem sudija nad vama; gledajte da se čuvate gramzivosti, jer nikom život ne počiva na njegovom imanju i bogatstvu.

I kaza im priču o bogatom čoveku kome njiva dobro rodila, koji se misli:

- Nemam u šta sabrati svoje letine; ma porušiću žitnice svoje i sagradiću nove i kazaću duši svojoj: imaš mnogo manje godina, počivaj, jedi i pij, veseli se.

A Bog mu reče:

- Bezumniče, ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe, a što si pripravio čiji će biti?

- Tako svima bude koji se bogate blagom, a ne Bogom. - Reče Isus, a potom se obrati s vojim učenicima:

- Zato vam kažem da ne brinete dušom svojom šta ćete jesti ili telom šta ćete obući, duša je pretežnija od jela i odela. Pogledajte gavranove koji ništa ne rade a Bog misli o njima i hrani ih, a koliko ste vi važniji od ptica? Šta možete postići brigom? A pogledajte cveće kome je isto, ništa ne čini a kako je lepo da se ni Solomon tako ne obuče. A pogledajte travu: danas raste a sutra se u peć baca. Zašto? Jer tako Bog određuje, a šta mislite kakav će biti prema vama nevernici? A i vi, zašto brinete što ćete jesti ili piti? O svima Bog misli, i vi što verujete, i vi što ne verujete. Nego ištite carstva Božijega i sve će vam se ispuniti i daće vam ono što ste zaslužili. Zato: prodajte što imate i dajte milostinju, jer gde je vaše blago onde je i srce vaše. I budite uvek pripravni na to, jer blago onim slugama koje nađe gospodar kada dođe, a oni stražare, jer će im služiti, a ako ih nađe i u dubokoj noći da ne spavaju blago njima, ali znajte i ovo: kada bi gospodar znao u koje će vreme doći lupež i pokrasti ga, on bi je čuvao, i vi, dakle, budite spremni jer ne znate u koje vreme će doći sin čovečji.

A Petar ga pita:

- Da li to i nama govoriš?

A Isus reče:

- Blago tome sluzi kojeg došavši gospodar njegov nađe da izvršuje kako se od njega očekuje, jer će ga nad svojim imanjem postaviti. Ali ako kaže sluga: neće moj gospodar još zadugo doći, pa počne tući sluškinje, i jesti, i piti, e doći će gospodar njegov u dan kada se ne nada, i u čas kada ne misli, i raseći će ga kao nevernika. A onaj sluga koji zna volju svog gospodara, a čini upravo suprotno biće bijen, a koji ne zna, biće malo bijen.

Kome je mnogo dano, mnogo će mu se i iskati od njega, al kome predaše najviše, najviše će se i tražiti od njega.

Ja sam došao da bacim oganj na zemlju, i ako bi mi se htelo već bih sve zapalio, ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se to ne svrši.

Mislite li vi da sam došao da dam mir na zemlji, ne, nego razdor!

Došao sam da razdelim oca od sina, mater od kćeri. Ne razumete, a razumete kada vidite oblak vi kažete: biće kiše, i bude tako, i kada vidite da duva jugo, kažete: biće vrućina i bi tako. Licemeri, lice zemlje i neba umete prepoznavati, a vreme ovo ne prepoznajete. Zašto i prema sebi ne sudite pravedno? Jer kada ideš sudiji na raspravu gledaj da se usput s protivnikom izmiriš, jer će te baciti u tamnicu, jer odande nećeš izaći dok ne daš do poslednjeg dinara.

13. Reče jednom Isus za neke Galilejce što postradaše od Pilata:

- Svi ćete tako proći ako se ne pokajete, bez razlike.

Pa im kaza priču o smokvi:

- Jedan čovek imao smokvu u dvorištu i dođe da traži roda u njoj, i ne nađe. Onda reče vinogradaru: evo tri godine ne rađa, poseci je jer smeta zemljištu, a on mu odgovara: ostavi je još ovu godinu dok je ne okopam i pođubrim, pa ako ne rodi poseći ćemo je.

A u zbornici isceli jednu ženu koja je bila pogrbljena rekavši joj: oproštena si od bolesti tvoje!

I metnuvši ruke na nju i odmah se ispravi, a ona hvaljaše Boga, ali se jako bunio starešina zbornice što je iscelio subotom koji je neradni dan. A Gospod mu odgovori:

- Licemere, ne odvezujete li stoku kada je pojite subotom?

I to postide ove, na radost naroda koji ga hvaljaše. A on ih pita:

- Znate li kakvo je carstvo Božije? Ono je kao zrno goruščino koje čovek kada baci u vrt ono izraste i postane veliko drvo i ptice nebeske se usele na njegove grane. I ono je kao kvasac.

A pita ga neko:

- Gospode, ima li nekoga koji će biti spasen?

- Varate se! Ukoliko navalite da uđete na tesna vrata mnogi neće moći, i stanete li ispred i kucajući kažete: Gospode otvori nam, reći će vam: ne poznajem vas otkuda ste? A vi ćete reći: mi jedosmo i pismo s tobom, i po ulicama si nas učio, a on će vam reći da odstupite jer nepravdu činite. Gore će biti plač i škrgut zuba kada vidite Avrama, Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a vi ćete biti isterani. Ali ima onih koji su poslednji a biće prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.

Tih dana mu neko od fariseja reče da ide jer je Irod rešio da ga ubije, a on im reče:

- Idite recite toj lisici: evo izgonim đavole i isceljujem danas i sutra, a treći dan svršiću, i recite mu da prorok ne može poginuti izvan Jerusalima. E, Jerusalime, ti koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslenike, koliko puta sam hteo ds vam pomognem, a vi niste hteli. Zato će vam ostati kuća vaša pusta, ali doći ćete i vikaćete: blagosloven da je onaj ko ide u ime Gospodnje.

14. Dogodi se Isusu da dođe u subotu u kuću jednog kneza fariseja i dok je jeo hleb oni ga posmatrahu, a bio je tu neki čovek mnogo bolestan, pa pita da li je slobodno u subotu isceljivati? A oni otćutaše, i on ga isceli, i otpusti ga, i reče im:

- Ko od vas ne bi spasao vola il magarca u subotu?

I na to mu nisu ništa odgovorili. A gostima kaza priču:

- Kada te neko pozove na svadbu, a ti kada dođeš sedi na poslednje mesto, da bi onaj ko te je pozvao rekao: pomakni se prijatelju i sedi višlje; tada će ti biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.

Jer svaki koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.

Pa reče domaćinu:

- Nikada na večeru nemoj zvati one koji će ti uzvratiti, nego kada činiš gozbu, zovi siromahe, kljakaste, hrome i slepe. I blago će ti biti to što ti oni neće moći vratiti, nego će ti se vratiti o vaskrsenju kao pravednik.

A neko reče:

- Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem.

A Isus reče:

- Jedan čovek pozva za večeru mnoge, ali niko ne dođe iz njemu posebnih razloga. Tada se rasrdi domaćin i kaže sluzi svome koji ih je zvao: idi brzo do raskršća i ulice gradske i dovedi amo siromahe i kljakaste i bogalje i slepe i dovedi ih sve da bude puna kuća; jer eto nijedan od zvanih neće da dođe na večeru - mnogo zvanih, ali je malo izabranih.

I reče im Isus još:

Svako dođe k meni, a ne mrzi oca svoga, ni mater, ni ženu, ni brata, ni decu i samu dušu svoju može biti moj učenik. I ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik. I koji od vas hoće graditi kuću neka vidi da li je može završiti, da mu se ne rugaju drugi koji to sve gledaju. Ili car koji ide na drugu vojsku ne sedne i vidi da li može da se odupre sa svojih deset hiljada vojnika protivniku koji ima dvadeset hiljada, ako vidi da ne može on odmah šalje glasnike da se pomiri. Tako dakle svaki od vas koji se ne odrekne svega što ima ne može biti moj učenik. A prorok reče: so je dobra, ali ako so obljutavi, čime će se soliti? Ničemu takva ne služi osim da se prospe. Ko ima uši da čuje neka čuje.

15. A kada se sedeo i jeo sa carinicima i grešnicima rekoše fariseji: kako prima grešnike i jede s njima, a on ima kaza priču:

- Svaki čovek koji ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih on ostavi devedeset i devet i ode je tražiti dok je ne nađe, a kada je nađe nema mu veće radosti. E tako će i na nebu biti radosti za svakog grešnika koji se pokaje, više negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje. Ili koja žena kada izgubi jedan dinar ne upali sveću i traži ga dok ga ne nađe i raduje se kao i za onih deset koje ima u džepu. Eto, takva je radost anđela za svakog grešnika koji se pokaje.

I reče još:

- Jedan čovek imaše dva sina i podeli imanje na dva sina, a mlađi ode u daleke zemlje i proćerda svo imanje i nađe se u bedi i ode kod jednog čoveka da čuva svinje i gladan reče: koliko najamnika u oca moga i jedu hlebove, a ovde ništa ne daju da se jede. Ustaću i idem ocu svome i reći ću mu: nisam dostojan nazvati se tvoj sin jer sagreših se nebu i tebi, primi me kao jednog od svojih najamnika. I ustavši ode ocu svome koji ga primi i radova mu se puno i sažali se pa ga celiva i kaže slugama svojim: iznesite najlepšu haljinu i obucite ga i dovedite tele da zakoljemo da jedemo i da se veselimo: jer moj sin beše mrtav i ožive i izgubljen beše i nađe se. I stadoše se svi veseliti. A sin stariji kada priđe kući s polja ču veselje i pita slugu šta je to, a onaj mu odgovara: tvoj brat dođe, a otac tvoj zakla tele što ga je zdravog video. I on se rasrdi i ne htede da uđe, al izađe otac i zamoli ga, a on odgovara ocu: eto služim te toliko godina i nikada ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikada nisi dao ni jareta da se proveselim sa svojim društvom. A otac mu reče: sine ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Treba se veseliti, jer tvoj brat mrtav beše, i ožive a izgubljen beše, ali se nađe.

16. Beše jedan čovek koji je imao slugu koga okrivi da mu rasipa imanje, pričaše neki ljudi, i da će mu uzeti kuću, a pošto ne može raditi niti je želeo prositi on razmisli i dozove redom dužnike gospodara svoga. Pa pita prvog:

- Koliko si dužan? - A ovaj kaže: Sto litara ulja, a on kaže: brzi piši pedeset. Pa pita drugog: a ti koliko si dužan, a ovaj kaže: sto oka pšenice, pa mu kaže: uzmi pismo i piši: osamdeset.

I pohvali gospodar nevernoga slugu što mudro učini: jer su sinovi mudriji od otaca. A Isus kaže:

- Načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kada osiromašite primili u večne kuće. Kao što rekoše: koji je veran u malom u i mnogom je veran, a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran. Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne budete, ko će vam poveriti istinito bogatstvo? I ako u tuđem ne budete verni, ko će vam dati vaše?

Nikakav sluga ne može dva gospodara služiti, jer će jednog mrziti a drugoga ljubiti ili će jednoga voleti a za drugoga ne mariti. Ne može se služiti i Bogu i bogatstvu.

A sve ovo su slušali fariseji koji su mu se rugali, a on im reče:

- Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vaša, jer što je u ljudi visoko to Bog ne voli. Zakon i proroci su bili do Jovana, a od sada se carstvo Božije propoveda jevanđeljem, i svako navaljuje da uđe u njega. Lakše je promenu napraviti na nebu i zemlji nego odvojiti titulu od vlasti.

A svako ko pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom.

I bio je jedan vrlo bogat čovek, a bio je i jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše bolestan pred njegovim vratima, još i gladan. A kada umre odnesoše ga Avramu; a umre i bogati i zakopaše ga. I dok je u paklu bio u mukama vide Lazara u naručju Avramovom i zamoli ga da se smiluje i pusti Lazara da bi mu dao malo vode. A Avram mu reče: sinko, opomeni se da si ti primio dobra u životu svome, a Lazar zla; a sada se on teši, a ti se mučiš, ali i ne može tebi prići, kao ni ti nama. A onda reče bogati: pošalji ga pak u kuću oca mojega, jer imam pet braće: neka im posvedoči kako i oni ne bi došli na ovo mesto mučenja. A Avram reče: imaju oni Mojsija i proroke, pa neka njih slušaju. A onaj reče: mislim da je bolje da dođe neko iz mrtvih jer će se pokajati. A Avram reče:

- Ako oni ne slušaju Mojsija i proroka, neće slušati ni one koji vaskrsnu.

17. A učenicima Isus reče:

- Nije moguće da ne dođu sablazni, ali teško onome od koga dolaze; bolje bi mu bilo da vodenički kamen obesi o vrat i baci se u more nego da sablazni jednog od ovih malenih. Čuvajte se! Ako pogreši brat tvoj, ne grdi ga, a ako se pokaje, oprosti mu. I ako sedam puta na dan pogreši, a ti mu svih sedam puta oprosti, ako se pokaje.

I rekoše mu:

- Podstakni nam veru.

A Gospod reče:

- Kada biste imali vere ko zrno goruščino, vi biste rekli ovom drvetu iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas. A ko od vas ima slugu kome kaže kada dođe iz polja da sedne kod njega da jede, nego kaže: hajde spremi mi da večeram i služi me, pa tek onda ti sedi i jedi. Šta mislite, da li će se on zahvaliti sluzi kada ovaj sve završi? Ne verujem. Tako i vi, kada završite sve što vam je zapoveđeno, govorite: mi smo zaludne sluge, jer učinismo što što smo bili dužni činiti.

Prolazeći pored Galileje i Samarije srete deset gubavih ljudi koji podigoše glas:

- Isuse učitelju, pomiluj nas.

I videvši ih reče:

- Idite i pokažite se sveštenicima.

I oni odoše očišćeni, a jedan se vrati hvaleći iz sveg glasa Boga što je očišćen i pade pred noge njegove i zahvali mu. A Isus ga pita:

- Ne isceliše li se desetorica, gde su ostali?

Vratio se Bogu da se zahvali samo tuđin, (jer je taj bio Smarićanin). Al ipak reče ovom:

- Idi vera tvoja pomaže ti.

A kada ga upitaše kada će doći carstvo Božije, reče:

- Carstvo Božije neće doći da se vidi, niti će se kazati: eno ga ovde ili onde, jer je carstvo Božije u vama!

A učenicima reče:

- Doći će dan kada ćete želeti da vidite sina čovečjega, ali ga nećete videti; a reći će vam: eno ga tamo, ali ne tražite ga zalud. Jer kao što munja sine sa neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će bi ti i sin čovečji u svoj dan, ali će prvo okrivljen biti i postaradati od roda ovoga. I kako je bilo u vreme Nojevo tako će biti u dane sina čovečjega. Jeli su pili su, ženili se, udavali sve do onog dana kada Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve. Tako isto bi i u dane Lotove: jeli su, pili su; lupovali su, prodavali, svađali; zidali, a u dan kada dođe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba pogubi sve. E tako će biti i u onaj dan kad će se javiti sin čovečji. A tog dana gde se nađete tu i ostanite, setite se žene Lotove. Koji pođe da sačuva dušu svoju izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je. Te noći biće dvojica na odru: jedan će se uzeti, a drugi oživeće. Dva će raditi: jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti.

- A gde to?

- Tamo gde je strvina onamo je će se i orlovi sakupiti.

18. Zatim im kaza i priču kako se treba svagda moliti Bogu, pa reče:

- U jednom gradu bio je jedan sudija koji se nije bojao Boga, niti se naroda stideo za nedela svoja. I dođe mu jedna udovica da traži pomoć kako je suparnik ne bi oštetio. I on reče: Boga se ne bojim, naroda se ne stidim, al pomoći ću joj da mi ne bi dosađivala. Jel ste li čuli šta govori nepravedni sudija? Zar mislite da Bog neće odbraniti one koji ga mole dan i noć? A kada dođe na zemlju, da li će sin Božiji naći veru na zemlji?

A i drugima koji su mislili da su pravednici a druge uništavaju ispriča ovu priču.

- Uđoše u crkvu da se mole farisej i carinik. A farisej se molio ovako: Bože, hvalim te što nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubnici ili kao onaj carinik; postim dvaput u nedelji; i dajem desetinu od svega što imam. A carinik koji nije ni podigao pogled, a kamoli na nebo, reče sebi u bradu: Bože, budi milostiv prema meni grešnome. I kažem vam: da ode pravedan kući carinik, jer svaki koji se ponizi, podignuće se, a onaj koji se podiže, poniziće se.

A kada su učenici branili narodu da mu privode decu da leči, Isus im reče:

- Pustite decu da dolaze k meni jer je njihovo carstvo Božije, jer koji ne primi carstva Božija kao dete, neće ući u njega.

I zapita ga jedan čovek šta da učini da nasledi život večni? A Isus mu reče:

- Ne zovi me blagim, jer je blag samo jedan Bog, a zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca svoga i majku svoju.

- Ja sam sve to sačuvao od mladosti svoje.

- Još jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i podeli sirotinji; i imaćeš blago na nebu - pa hajde sa mnom.

A kada čovek ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat. A kada ga vide takvog reče:

- Kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo! - Pa ga neko pita:

- A da li se ipak neko može spasti? - A on reče:

- Što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.

- Eto mi smo sve ostavili i idemo za tobom. - Petar reče.

- Nema nijednog ko bi ostavio kuću, roditelje, sestru i li ženu ili decu radi carstva Božija, a ko učini dobiće više sada, a i na onome svetu život večni.

Potom uze Isus dvanaestoricu i reče im:

- Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za sina čovečjega, jer će ga predati bezbožnicima, i narugaće mu se, i ružiće ga, i popljuvaće ga. I ubiće ga; i treći dan ustaće.

Ali oni ništa od toga nisu razumeli i beseda od njih beše sakrivena i ne razumeše što im kaza. A pred Jerihonom sedeo neki slepac pored puta proseći, i upita: šta je to, i kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi, i on povika:

- Isuse, sine Davidov, pomiluj me!

A Isus stade i zapovedi da ga dovedu i pita ga:

- Šta hoćeš da ti učinim?

A on reče:

- Gospode, da progledam.

A Isus reče:

- Progledaj, vera tvoja pomaže ti.

I čovek odmah progleda, i pođe za njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji to videše Boga hvališe.

19. I kada Isus dođe u Jerihon vide čoveka koji beše vrlo bogat i starešina carinicima, kod koga Isus odsede, a mnogi su govorili kako grešnome dođoše u kuću. A čovek reče:

- Evo pola imanja svoga daću siromasima i ako sam koga prevario vratiću mu četvorostruko. A Isus mu kaže:

- Dođe danas spasenje u kuću tvoju jer ti je došao sin Avramov, i jer je sin čovečji došao da spase što je izgubljeno.

I poče da priča:

- Pre nego što ode u inostranstvo da preuzme neko blago, jedan čovek dade svojim slugama deset kesa da trguju i novce zarade dok se on ne vrati. I kada se vratio pozva sluge da vidi šta je ko zaradio. Tada dođe prvi i reče: tvoja kesa srebra donese deset, i reče mu gospodar: dobro, dobri moj slugo, kada si u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova. A dođe drugi govoreći: gospodaru, kesa tvoja donese pet kesa, a gospodar reče: i ti budi gospodar nad pet gradova. A treći dođe govoreći: gospodaru, evo tvoja kesa koju sam zavezao i čuvao je, jer sam se bojao, jer si čovek tvrd, jer uzimaš što nisi ostavio i žnješ što nisi posejao. A gospodar mu reče: po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam tvrd, da uzimam što nisam ostavio, a žnjem što nisam posejao, pa što onda nisi dao moje srebro trgovcima i kada bih ja došao primio bih ga s dobitkom? I reče da mu uzmu kesu i daju onome što iima deset, a ljudi rekoše: pa on već ima deset kesa, a on im odgovori: svakome koji ima još će mu se dati, a od onoga što nema uzeće mu se i ono što ima, a sve one koji nisu voleli da im budem car dovedite ih i posecite ih preda mnom.

A pred ulaskom u Jerusalim Isus reče učenicima svojim:

- Idite u selo koje je pred nama i kada uđete naćićete magare privezano na koje niko nikada nije seo, odrešite ga i dovedite. I ako vas ko pita zašto ga drešite, ovako mu kažite: ono Gospodu treba.

A kada poslani odoše, nađoše kao što im i kaza. I kada dovedoše magare staviše haljine na njega i posadiše Gospodara. A kada su prolazili ulicam ljudi su prostirali haljine po putu, a njegovi učenici su govorili: blagosloven car koji ide u ime Gospodnje, mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji rekoše mu da zapovedi učenicima svojim da ne pevaju, a on im kaže:

- Ako oni ćute, kamenje će povikati.

I kad se približi Jerusalimu Isus zaplaka, govoreći:

- Jerusalime, kad bi i ti znao danas šta je potrebno za mir tvoj, ali je sada sve skriveno od očiju tvojih, a doći će dani kada će te neprijatelji opkoliti i razbiti tebe i decu tvoju i neće ostaviti kamen na kamenu, zato što nisi poznao vremena u kojemu si pohođen.

I uđe u grad.

A kada je ušao u crkvu stade rasterivati one koji su u njoj prodavali robu i menjali novce, govoreći im:

- Ovaj dom je moj, i to je dom molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

I istera ih.

I u njoj je Isus danima učio ljude, ali su starešine svešteničke tražile priliku da ga okrive i pogube. Ali ne nađoše.

20. Pa ga pitaše:

- Kojom vlašću to činiš ili? Ko ti je dao tu vlast?

A on im odgovori:

- I ja ću pitati vas nešto pa mi kažite. Da li je krštenje Jovanovo bilo s neba ili od ljudi?

A oni se zamisliše u sebi: ako kažu da je bilo s neba, reći će: zašto mu niste verovali, a ko mu kažu da je od ljudi, sav će ih narod pobiti kamenjem, jer su svi verovali da je Jovan bio prorok. Pa mu rekoše:

- Ne znamo.

- Ni ja vama neću kakvom vlasti ovom činim!

I narodu poče kazivati priču:

-  Jedan čovek posadi vinograd i dade ga vinogradarima i ode na dugo vremena. I u neko vreme posla slugu da preuzme rod iz vinograda, ali ga ovi izbiše i poslaše ga nazad prazna. I posla opet drugog slugu, i njega isto, i posla trećega, pa i njega isto izbiše. Onda se gospodar razmisli: šta će činiti, i odluči da pošalje sina svoga misleći da će se postideti. A vinogradari kada ga videše rešiše da ga ubiju, jer tada neće biti naslednika. I uradiše tako. I misli se gospodar šta mu je činiti. I reši da pogubi vinogradare, i da ga da drugima.

A oni što su slušali rekoše:

- Ne dao Bog.

A Isus, pogledavši na njih, reče:

- Šta znači ono u pismu što rekoše proroci: *kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla? Svaki koji padne na taj kamen razbiće se, a na koga padne satrće ga.

I tada poželeše da ga uhvate glavari sveštenički ali se povukoše, ali su poslali uhode kako bi ga pratili i čekali da pogreši; koji ga upitaše:

- Učitelju znamo da govoriš pravo i da ne gledaš ko je ko, a da li ti zaista učiš ljude putu Božijem? i treba li ćesaru davati harač?

A on razumevši njihovo lukavstvo reče im:

- Šta me kušate? pokažite mi dinar i recite čiji je na njemu obraz?

- Ćesarev! - oni odgovoriše, a on im reče:

- Dakle što je ćesarevo dajte ćesaru, a što je Božije dajte Bogu.

I posle toga umukoše. A pitaju ga sadukeji:

- Mojsije nam napisa: ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu i da podigne seme bratu svome. Behu sedam braća i prvi uze ženu i umre bez dece; i drugi je uze i umre; pa i treći; a tako i svih sedam, a na kraju umre i žena. O vaskrsenju, dakle koga će od njih biti žena, jer je ona sedmorici bila žena?

A isus im reče:

- Deca ovog sveta žene se i udaju, a oni koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti niti udavati, jer više ne mogu umreti, jer su kao anđeli i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja. A da mrtvi ustaju i Mojsije pokaza kod kupine gde nazva Gospoda Boga Avrama i Boga Isakova i Boga Jakovljeva. A Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi.

I više ga niko ništa nije pitao, a on im reče:

- Zašto govore da je Hristos sin Davidov, kad sam David govori u psalmima: reče Gospod Gospodu mojemu: sedni meni s desne strane dok ti položim neprijatelje tvoje pod noge tvoje. Ako David njega naziva Gospodom, kako mu je onda sin?

A pred narodom reče svojim učenicima:

- Čuvajte se književnika koji idu ulicama u dugačkim haljinama i traže da im se narod klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama  i začelja po gozbama, i onih koji jedu kuće udovičke i lažno se mole Bogu, jer će svi oni biti osuđeni.

21. I vide Isus bogate gde ostavljaju prilog u kasu, a vide i jednu siromašnu udovicu gde isto radi, pa kaže:

- Verujte mi da je siromašna udovica stavila više od sviju, jer svi metnuše od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje.

A neko reče kako je crkva ukrašena lepim kamenjem i prozorima. A Isus reče:

- Doći će dan kada neće ostati ni kamen na kamenu i razmetnuće se sav.

I zapitaše ga: a kada će to biti i kakav će se znak u vezi toga pojaviti? - A on reče:

- Čuvajte se da vas ne prevare, jer će mnogi doći da vas prevare u ime moje, govoreći:  ja sam, i vreme se približava. Ne idite za njima. A kad čujete ratove i bune, ne plašite se  jer će to prvo biti, ali to nije sve, jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo. I zemlja će se tresti po svetu, i biće gladi i pomora i strahote i veliki znaci biće na nebu. A prije toga privodiće vas i suditi zbog mog imena i zatvaraće vas u tamnice. Zapamtite da se pripremate šta ćete tada reći, jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se niko neće moći odupreti, niti vam prigovoriti svi vaši protivnici. A predavaće vas i roditelji i braća i prijatelji, i pobiće neke od vas. Da, svi ve vas omrznuti imena mog radi, a vi: trpljenjem svojim spasavajte duše svoje. A kada vidite da je Jerusalim opkolila vojska znajte da se približilo vreme da sve opusti. Tada gde ste se zatekli tamo i ostanite, jer su to dani osvete, da se izvrši ono što je zapisano, i biće velika nevolja ovom narodu. I pašće od oštrice mača mnogi i odvešće vas u ropstvo po svojim narodima, (rušenje Jerusalima od strane Rimljana). I Jerusalim će gaziti bezbožnici sve dok se ne završi vreme bezbožništva. I biće znaci i na suncu i mesecu i nebu i zvezdama i velika tuga na zemlji. Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na zemlju, jer će se sila nebeske pokrenuti. i tada će ugledati sina čovečjega gde ide na oblacima sa silom i slavom svojom velikom. A kada se počne ovo zbivati gledajte i podignite glave svoje jer se približava tada izbavljenje vaše. I kaza im još: gledajte na smokvu i sva druga drveta; kada vidite da sva poteraju sami ćete znati da je leto blizu, tako i vi kada vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije. A sve će se zbiti za života ovog naraštaja. Nebo i zemlja će proći, ali reći moje neće proći. Ali se čuvajte da vam dani ne prođu u opuštanju već budite pripravni da ne biste bili iznenađeni, jer će tako i doći. Stražarite i budite na oprezu i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovoga što će se zbiti i stati pred sinom čovečjim.

I tako je Isus učio narod preko dana u crkvi, a noću je odlazio u Maslinsku goru.

22. Tih dan se približilo vreme pashe ili presnih hlebova, i gledaju sveštenici kako bi ga ubili, ali su se bojali naroda, a Sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice i ode glavarima svešteničkim da se dogovori kako da ga izda, i oni se obradovaše i ugovoriše da mu dadu novce, i tada se on zareče da će ga predati tajno od naroda. I dođe dan presnih hlebova kada je trebalo klati jagnje i posla Isus Petra i Jovana da idu i da mu ugotove pashu, i reče da kada uđu u grad da će sresti čoveka koji nosi vodu u krčagu i da ga prate, i da uđu u kuću u koju i on uđe i da kažu domaćinu: gde je gostionica gde će on jesti pashu sa učenicima svojim, a kada im on pokaže da oni tamo i spreme večeru. I kada dođe vreme, sede za trpezu dvanaest apostola njegovih, (tajna večera, četvrtak uveče). I reče im:

- Jako sam želeo da jedem ovu večeru s vama pre nego što nastradam, jer više neću jesti dok ne svršim u carstvu Božijem.

I uzevši čašu dade hvalu i reče:

- Uzmite je i razdelite, (popijte) je među sobom, jer neću više piti dok ne dođe carstvo Božije.

I uze hleb i davši hvalu razdeli ga i reče:

- Uzmite i razdelite među sobom,

I rekavši još:

- Ovo je telo moje koje se daje za vas: ovo što činite je za moj pomen. A ova čaša je novi zavet krvi mojom koja se za vas proliva, ali evo ruke izdajničke koja je sa mnom na trpezi. I sin čovečji ipak ide kako je uređeno, ali teško onom čoveku koji me izdaje.

I svi staše tražeći među sobom koji bi dakle od njih bio taj koji će ga izdati. A nasta prepiranje među njima koji bi se držao među u njima da je najveći, a on im reče:

- Carevi narodni vladaju narodom, a koji njim upravljaju zovu se dobrotvori, ali vi nemojte tako: nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga; jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima. I ja ostavljam vama carstvo kao što je otac moj meni ostavio: da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mome, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest kolena Izraelovih, kako je prorokovano. Simone, od tebe očekujem da tvoja vera ne prestane, jer vas evo ište sotona, i da tada utvrdiš braću svoju. - A on mu reče:

- Gospode, s tobom bih i u tamnicu ako treba. - A Isus reče:

- Petre danas neće zapevati petao dok me se tri puta ne odrekneš i kažeš da me poznaješ. A da li vam nešto nedostaje kada vas poslah bez ičega da učite narod?

- Ništa! - Oni odgovoriše. A on im reče:

- A sad ko ima kesu nek je uzme, tako i torbu a koji nema nož neka ga kupi prodajući haljinu, jer će me među zločince  svrstati, jer što je zapisano svršuje se. - A oni rekoše:

- Gospode, evo ovde ima dva noža, a on im kaže:

- Dosta je.

I izašavši ode po svom starom običaju na goru Maslinsku, a za njim učenici njegovi, a kada dođe na mesto reče im:

- Molite se Bogu da ne padnete u napast.

I sam odstupivši od njih, kleknu na zemlju i moljaše se Bogu, govreći:

- Oče, kada bi hteo da preneseš ovu čašu mimo mene, ali ne moja volja nego tvoja volja neka bude.

A anđeo se pojavi s neba i krepiše ga i bodriše ga, i on ode ponovo da se moli, ali sav znojav po čelu koja je kao krv kapala po zemlji. I ustavši s molitve pođe k učenicima svojim i nađe ih kako spavaju od žalosti i kaže im:

- Što spavate, ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.

I dok je on još govorio priđe mu Juda i celivaše ga, a to je bio znak kojim ga je označio. A Isus reče: 

- Judo, zar celivom izdaješ sina čovečjeg?

A učenici njegovi videvši šta se dešava rekoše:

- Gospode, da bijemo nožem?

Pa udariše jednog od slugu poglavara svešteničkih i odsekoše mu desno uho. A Isus reče:

- Ostavite se toga, - i isceli onog čoveka. A glavarima što su došli reče:

- Zar kao na hajduka izađoste pred mene s noževima i koljem da me uhvatite. Svaki dan sam bio s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene, ali sada je vaš čas i oblast tame.

A kada ga uhvatiše odvedoše ga u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za njim izdaleka i kada naložiše vatru jedan sluškinja videvši Petra reče:

- I ovaj beše s njim. A on se odreče govoreći:

- Ženo, ne poznajem ga!

I malo zatim vide ga drugi i reče:

- I ti si jedan od njih. - A Petar reče:

- Čoveče, nisam.

I pošto prođe oko jedan sat neko reče:

- Zaista i ovaj beše s njim jer je Galilejac.

A Petar reče:

- Čoveče, ne znam šta govoriš.

I odmah dok još govoraše zapeva petao. I obazrevši se  Gospod pogleda na Petra, i Petar se seti reči Gospodnje kao mu je rekao: pre nego što petao zapeva  odreći ćeš me se tri put. I izašavši napolje Petar je gorko plakao. A ljudi su se rugali Isusu i tukli ga, pa pokrivši ga  pitaše:

- Hajde reci ko te je udario?

A kada je svanulo glavešine ga odvedoše na sud gde su ga pitali:

- Jesi li ti Hristos, - a on im kaže:

- Ako vam i kažem, nećete verovati. A ako vas zapitam nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. Odsada će sin Božiji sedeti s desne strane sile Božije. 

- Ti si dakle sin Božiji? - A on im kaže:

- Vi dakle tako kažete da sam ja. - A oni rekoše:

- Da li nam treba više svedočanstva, sami smo čuli iz usta njegovih?

23. I odvedoše ga Pilatu, i počeše ga tužiti rekavši: ovoga nađosmo gde otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak i govori da je on Hristos car. A Pilat ga zapita:

- Ti li si car Judejski?

A on mu kaže:

- Kad ti kažeš.

A ljudi navaljivahu da buni narod učeći ga po svoj Judeji, počevši od Galileje dovde, a Pilat čuvši to upita: zar je on Galilejac? pa ga posla Irodu, jer je iz istog kraja, koji je baš tih dana bio u Jerusalimu. I bi Irodu vrlo milo jer je odavno želeo da ga vidi nadavši se da će videti neko čudo. I pita ga mnogo: ko je i zašto, ali mu Isus ništa ne odgovori, pa ga Irod vrati nazad Pilatu koji reče:

- Dovedoste mi ovoga čoveka koji narod odpađuje i ja ga pored vama ispitah, i ne nalazim u ovom čoveku nikakve krivice što vi za njega govorite, a ni Irod; i još manje zaslužuje smrt. Dakle da ga izbijem i da ga pustim.

A narod povika:

- Pusti nam Varavu, a uzmi ovoga.

A Pilat reče da bi on pre pustio Isusa, jer je Varava za krv zatvoren. A narod:

- Razapni ga, razapni.

A Pilat im treći put reče:

- Kakvo je dakle on zlo učinio, jer ja ništa ne nađoh što bi zasluživalo smrt: daklem da ga izbijem i pustim?

A oni jednako navaljivahu s velikom vikom i iskahu da ga razapne. I nadvlada vika njihovih ali i glavara svešteničkih.

I Pilat presudi kao što oni ištu. I stavi ga na njihovu volju.

I krenuše i dadoše nekom Simonu da mu ponese krst, a za njim je išlo mnogo naroda koje je plakalo, a Isus okrenuvši se reče:

- Kćeri jerusalimske, ne plačite za sobom i za decom svojom, jer idu dani u koje će se reći: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše, - pa reče bregovima:

- Pokrijte nas,

A gorama:

- Padnite na nas, jer kada se ovako radi od sirova drveta, šta će tek biti od suha?

I kada dođoše na mesto što se zove kosturnica, onde razapeše njega i dva zločinca, jednoga s leve, a drugoga s desne strane. A Isus govoraše:

- Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.

A narod je stajao i gledao dok su knezovi govorili podrugljivo:

- Drugima pomaže, neka sada pomogne i sebi; ako je Hristos, izabranik Božiji.

A vojnici su mu se takođe rugali, davali sirće da pije, i govorili:

- Ako si Car Judejski, pa pomozi sebi.

I staviše nad njim natpis napisam slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car Judejski.

A jedan od razapetih mu reče:

- Ako si car Judejski pomozi sebi i nama.

A drugi su govorili:

- Zar se i ti ne bojiš Boga kada si već osuđen ovako.

I reče jedan:

- Evo i mi smo osuđeni i primamo nagradu prema svojim delima, kao što smo i zaslužili, ali on nikakva zla nije učinio. Seti me se Gospode kada dođeš u carstvo svoje.

 A Isus mu odgovori:

- Zaista ti kažem da ćeš danas biti sa mnom u raju.

A bilo je oko šest sati i bi tama po zemlji jer se pomrači sunce i zavesa crkvena se razdeli na pola.

I povikavši iz sveg glasa reče:

- Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj.

Rekavši to, on izdahnu.

A kada vide kapetan straže šta bi, hvalio je Boga govoreći:

- Zaista je ovaj čovek bio pravednik.

I sav narod videvši sve vrati se kućama svojim bijući se po grudima. A pravedni čovek Josif pristupi Pilatu moleći ga za telo Isusovo, i dobi pristanak i skide ga s krsta i obavi ga platnom i stavi ga u grob od kamena isečen u koji niko nije bio metnut do sada.

I to beše petak i subota osvitaše.

24. A prvog dana, u nedelju, dođoše žene vrlo rano na grob i donesoše mirise, ali nađoše odvaljen kamen s groba. I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa. I dok su se čudile videše dva čoveka gde stoje pored njih u sjajnim haljinama koji im rekoše:

- Što tražite živoga među mrtvima; nije ovde; nego ustade. Setite se šta vam je rekao dok je još bio u Galileji, rekao vam je da će se predati u ruke grešnika i da će postradati i da će ga razapeti i da će treći dan ustati.

I vrativši se, žene rekoše ovo jedanaestorici i svima, a među njima je bila i Marija Magdalena. A apostolima se njine reči učiniše lažnim i nisu im verovali. A Petar ode do groba i nađe samo haljine i čuđaše se.

A išla dvojica putem razgovarajući, i Isus im se približi, ali oni nisu obraćali pažnju na njega, a on im reče:

- Šta to razgovarate, i što ste neveseli?

A jedan po imenu Kleopa odgovori: zar nisi čuo šta se zbilo ovih dana? A on im reče: šta? A oni mu rekoše za Isusa Nazarećanina koji beše prorok, silan na delu i reči, pred Bogom i svim narodom, i kako ga predadoše da se osudi na smrt i razapne.

- A mi se nadasmo da će on izbaviti Izrael. Evo ovo je već treći dan od kako bi. Ali ga neke žene ne nađoše u grobu i rekoše da su anđeli javili da je živ. I bili su neki naši u grobu, ali ga ne nađoše.

A Isus im kaže:

- O bezumni sporog srca ste, baš kao što rekoše proroci: zar se ne slažete da je sve to Hristos trebao da pretrpi i da uđe u slavu svoju, a zar nije i Mojsije o tome govorio?

A pošto se bližila noć, ona dvojica ga zamoliše da ostane i da noći u selu, zajedno s njima. I on uđe da noći s njima, a za trpezom uze hleb i blagoslovivši ga prelomi ga i dade im. Tada se njima otvoriše oči i prepoznadoše ga.

I njega nestade.

A oni se zgledaše i pitaše međosobno: nije li nam to naše srce govorilo među sobom ili nam kazivaše pismo?

I ustavši odoše u Jeriusalim jedanestorici koji govorahu:

- Zaista ustade Gospod!

I javi se Simonu.

I oni rekoše šta bi na putu i kako ga prepoznaše kada prelomi hleb. I dok su to govorili pojavi se među njima Isus i reče im:

- Mir vam.

A oni ustadoše i poplašiše se misleći da vide duha. A on im kaže:

- Šta se plašite i zašto takve misli ulaze u vaša srca? Vidite me: ruke moje i noge moje, ja sam glavom, opipajte me i vidite, jer duh tela i kostiju nema, a kao što vidite ja ih imam. I imali što ovde za jelo?

I davši mu on uze da jede. I reče im:

- Ovo su reči koje sam govorio još dok sam bio s vama, da treba da se svrši što je za mene bilo napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima.

Tada im otvori um da razumiju pismu. I reče im:

- Tako je pisano, i tako je trabalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan. I da se propoveda pokajanje u ime njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci ovome. Ja ću poslati obećanje oca svoga na vas, a vi sedite u Jerusalimu dok se ne obučete u sili s visine.

I izvede ih iz Vitanije, i podigavši ruke svoje blagoslovi ih. I kada ih blagoslovi, odstupi od njih i uznese se na nebo. I oni mu se pokloniše  i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću. I bijahu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.

---