|
Sveto jevanđelje po Marku 1. Kao što je prorok prorekao tako se i zbilo, a rekao je: *evo
šaljem ti anđela svoga pred lice tvoje da ti pripremi put; misleći na
Jovana krstitelja koji je propovedao krštenje i pokajanje za oproštenje greha,
govoreći narodu Izraela i Jerusalima: pripremite put Gospodnji,
poravnajte staze njegove. Krstio ih je sve u reci Jordanu a da su predhodno
ispovedali sve svoje grehe. Govorio je i da za njim ide još jači od njega,
pred kim nije dostojan ni sagnuti se i izuti mu obuću, i rekao je: - Ja vas krstim vodom, a on će vas krstiti Duhom svetim. I dođe i Isus iz Nazareta Galilejskog da se krsti kod
Jovana. Posle krštenja, izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori i Duh
sveti siđe mu na rame i dođe glas s neba: - Ti si moj sin ljubazni koji je po mojoj volji. Potom ga duh odvede u pustinju gde je bio četrdeset dana i
gde ga je iskušavala sotona. A pošto uhvatiše Jovana ostade Isus sam da propoveda
jevanđelje o carstvu Božijem, govoreći: - Dođe vreme i približi se carstvo Božije; pokajte se i
verujte u jevanđelje. I hodajući pored mora vide dva ribara, Simona i Andriju i
reče im da pođu s njim da budu lovci na ljude i oni ostaviše svoje
mreže i pođoše za njim, a vide i braću Jovana i Jakova Zavedejeva pa
im kaže da ostave oca svoga i pođu s njim, i povede i njih. U Kopernaumu, u zbornici, Isus ih je učio, na njihovu
veliku radost, al bi tu i jedan čovek nečistog duha i povika mu: - Šta to činiš Isuse Nazarećanine? Znam te ti si
svetac Božiji! Al zapreti mu Isus i iz njega izađe duh nečisti, posle
čega su se svi uplašili i pitali kakva je to nova nauka, kad ovaj
čovek nečistim duhovima zapoveda a ovi slušaju ga? I ode glas o tome
po celoj okolini. Izlazeći iz zbornice ode do tašte Simonove i isceli je
hvatanjem za ruku, posle čega im je i ona služila. Kada je došlo veče
ceo grad mu je došao pred vrata da isceli bolesne i one opsednute
đavolima, ali nije dozvolio đavolima da kazuju da ga poznaju. Posle jutarnje molitve rekao je svojim učenicima: - Hajdemo i u druga sela i gradove da i tamo propovedam, jer
sam ja zbog toga i došao! Tako mu dođe jedan gubavac s molbom, na kolenima
klečeći: - Ako hoćeš možeš me očistiti. I Isus se smilova i dohvati mu ruku reče: - Hoću, očisti se! I čovek postade čist, al mu Isus zapreti da nikome o
ovome ne priča, nego da ide i pokaže se svešteniku i prinese žrtvu za
očišćenje svoje, kao što je zapovedio Mojsije za svedočanstvo
njima. Ali čovek ga nije poslušao već se svuda hvalio tako da Isus od
velike gužve nije mogao u gradove da uđe već je morao da bude izvan
na pustim mestima gde su mu ljudi u velikom broju dolazili sa svih strana. 2. Vrativši se u Kopernaum sakupilo se mnogo sveta kada mu
prinesoše jednog čoveka na samrti, i videvši njihovu veru da mu on može
pomoći reče čoveku: - Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji. U blizini tog mesta sedeli su neki književnici I čuvši šta
je rekao, komentarisali su: - Gledaj ga kako huli na Boga, jer ko može opraštati grehe osim
Boga? - Zašto tako razmišljate, - Isus im se obrati, - šta je lakše
reći oduzetom: opraštaju ti se gresi ili reći: ustani i idi?
Čovek na zemlji ima pravo da prašta grehe. Ustani i idi, tebi govorim, - reče bolesnom i ovaj ode
kući svojoj posle čega su se svi divili i hvalili Boga govoreći
da ovako nešto nikada nisu videli. Posle se Isus zaputi k moru i usput povede i carinika Levija
Alfejeva; rekavši mu: hajde za mnom, a on ustavši krenu za njim, i odoše u
kuću njegovu gde je Isus sedeo sa mnogim carinicima i grešnicima i
pričao. I videvši ga u društvu s njima, književnici i carinici pitaše
Isusove učenike zašto sedi i pije s njima? Čuvši ih, Isus im
reče: - Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da
pozovem pravedne na pokajanje, već grešnike. Posle su ga pitali zašto on jede i pije dok Jovanovi učenici
i fariseji poste? A Isus ih upita: - Da li mogu svatovi postiti dok je mladoženja s njima? Ne
mogu, ali doći će dani kada će mladoženja otići pa će
postiti u te dane. - I reče im još: - Niko ne prišiva nove zakrpe
na staru haljinu inače će mnogo odudarati pa će gora rupa biti.
Takođe ne valja u stare mehove stavljati novo vino jer će ih ono
izjesti pa će se prosuti, nego novo vino u nove mehove treba. Dogodi se u subotu dok su prolazili njivama da su njegovi
učenici kidali klasje, a fariseji mu kažu: zašto to čine subotom, to
ne valja, a Isus im reče: - A zar niste čitali šta bi uradio car David kada bi
ogladneo i oni s njim? Došavši u crkvu, pred poglavarem svešteničkim on i njegovi
učenici pojedoše hlebove koji su bili namenjeni sveštenicima, pa im kaže: - Subota je zbog čoveka, a nije čovek subote radi;
znači da je čovek i gospodar subote. (Subota je dan kada Jevreji ne rade). 3. Tog dana dođe opet u zbornicu gde nađe čoveka
sa osušenom rukom, a fariseji su ga krišom posmatrali misleći da će
ga baš u subotu isceliti, a Isus reče onom čoveku da stane na
sredinu, pa pita fariseje: - Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti; dušu
spasti ili izgubiti? A oni su ćutali. Videvši ih tako tvrda srca, s gnevom
reče onom čoveku: - Pruži mi svoju ruku. I on je pruži, i posta mu ruka zdrava kao i prva. I izašavši
odatle, fariseji se dogovoriše sa Irodovcima kako bi ga pogubili, ali Isus ode
sa svojim učenicima prema moru, pa napusti Galileju, a za njim mnogo
naroda iz Judeje, i preko od Jordana, od Tira i Sidona. Bi mnogo naroda, al
Isus reče učenicima svojim da spreme lađu jer mu narod
dosađuje da isceljuje. A duhovi nečisti ga prepoznaše i vikaše: Ti si
sin Božji. Tad Isus izabere dvanaestoricu i pozva ih da dođu u goru
daleko od naroda i postavi ih da mu budu uz njega i posla ih da propovedaju i
da imaju vlast da isceljuju od bolesti i da isteruju đavole iz ljudi. Ta dvanaestorica su bili: Simon kome dade ime Petar; Jakov i
Jovan Zavedejev i nadenu im ime Voanegres, što znači sinovi gromovi; Andrija,
Filip; Vartolomej; Toma; Jakov Alfejev; Tadija i Simon Kananit, i Juda koji ga
izdade. Posle toga se vratiše u kuću, al sakupi se opet mnogo
naroda. I čuvši da se vratio, mnogi književnici iz Jerusalima su govorili
da je u njemu Veelzevul, knez đavolski pomoću koga on izgoni
đavole. A Isus ih pita: - Može li sotona sotonu izgoniti; ili može li se carstvo samo
po sebi podeliti i opet ostati carstvo? A dom koji se sam po sebi podeli, ne
može ostati onaj stari dom, on ne može ni opstati već propasti. Niko ne
može od jakog preuzeti ili pokrasti pokućstvo a da ga predhodno ne savlada
i tek potom ga može pokrasti. I ja vam kažem da se čoveku mogu oprostiti
svi grehovi, pa i huljenje na Boga, ma kakvo ono bilo, ali ko bude hulio na
Duha svetoga nema mu oprosta za sva vremena, taj će biti kriv večnome
sudu, (jer su govorili da je u Isusu nečisti duh). U to vreme dođoše mu majka i braća i sestre njegove pa
mu to kažu učenici njegovi da pitaju za njega, a on im kaže: - Ko je mati moja ili braća moja? - Pogledavši oko sebe
reče: - Evo vi ste svi mati moja i braća moja, jer ko izvrši volju
Božiju ona je brat moj i sestra moja i mati moja. 4. I opet je otišao do mora gde je učio narod, ali se sakupi
tol'ko sveta da je morao u lađu, odakle im je govorio. - Slušajte: izađe sejač da seje i dogodi se da jedno
zrno pade kraj puta i dođoše ptice i pozobaše ga, a drugo pade na kamenito
tle gde ne beše mnogo zemlje i odmah izniče jer ne bi mnogo duboko, a kada
ga obasja sunce ono uvenu jer nije imalo dubok koren, a treće pade u trnje
i naraste trnje i udavi ga i ne donese ploda, a četvrto pade na zemlju
dobru i dade rod koji je napredovao i rastao. Pa, ko ima uši da čuje
neka čuje. A kada ostadoše sami on svojim učenicima reče: - Vama je omogućeno da znate tajne carstva Božijega, a
onima napolju sve je dato kroz priče. Sve baš kako je dato u
svetim knjigama: Očima gledaju, a ne vide, ušima slušaju a ne razumeju,
i kako će da im se oproste gresi ako mi se ne obratitе. Zar ne razumete ove priče, a kako
ćete tek sve ostalo razumeti? Čujte: sejač seje reč, a kraj
puta je sotona koja čim čuje uzme reč posejanu; ono što se seje
na kamenu znači da odmah prime s radošću jer brzo izraste, ali to
nema korena u sebi, nego su nepostojani, pa kada dođe nevolja omah odbace
te reči od sebe. A ono u vezi trnja je u vezi onih koji slušaju, ali zbog
briga ili prevare drugih ili zbog nekih drugih interesovanja zaguše tu reč
i ostane bez odjeka. Ono što rađa na dobroj zemlji su oni koji slušaju
reč i primaju je kao svoju, što donosi plod. Pa im kaže: - Da li se sveća pali da bi bila ispod lonca ili da sija u
svećnjaku? Nema ništa tajno što jednom neće biti javno, niti ima
što skriveno što neće izaći na videlo. Ako ima ko uši da čuje
čuće. Pamtite što čujete, jer kakvom merom merite takvom će
vam se i odmeravati i dodati svima koji slušate. Jer ko ima daće mu se, a
ko nema uzeće mu se i ono što ima. Eto tako vam je u carstvu Božijem, baš
kao kada čovek baci seme na zemlju a ono niče, raste, razvija se, i
danju i noću, čak i bez njega, i jednom će sazreti i dati plod,
a tad će srpom biti posečeno, jer nastaje žetva. A učenici ga pitaju kako da opisuju carstvo Božije? - Vidite: ono vam je kao zrno goruščino, koje kada se
seje manje je od najmanjeg semena na zemlji. A kada se poraste bude veće
od svog povrća, i pusti toliko velike grane da u njegovom hladu mogu ptice
nebeske živeti. Potom uđoše u lađe i udaljiše se od obale, al podiže
se velika oluja preteći da ih potopi pa ljudi probudiše Isusa
govoreći mu da ne mari što će se potopiti, a on ustavši zapreti vetru
i reče moru: ćuti i prestani! I umiri more i stade vetar, i reče
im: - Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere? A oni su ćutali i čudili se kako je uspeo da umiri
more. 5. I kada pređoše more odmah ga srete pobesneli legionar
koji je bio više puta okivan u verige kojih je uvek uspevao da se oslobodi, a
kada vide Isusa pokloni mu se i reče, (progovori đavo iz njega): - Šta je tebi do mene Isuse sine Božiji, zaklinjem te Bogom: ne
muči me, - jer mu je Isus rekao: izađi duše nečisti iz
čoveka. A đavoli u čoveku molili su Isusa da ih ne šalje daleko
već da ih pusti u svinje koje su pasle u neposrednoj blizini, i složi se
Isus, a čim đavoli uđoše u svinje one se dadoše u trk pa sve u
more, i svih dve hiljade se potopiše u moru. A kada to videše svinjari pobegoše
i javiše po selima, i iziđoše ljudi da vide šta je bilo, i videše
legionara kako mirno sedi. Ljudi su potom molili Isusa da ne ide u njihove
krajeve i da ode, pa i onaj što je bio besan. A Isus reče onom legionaru
da ide svojoj kući i da svima kaže šta Gospod učini i kako ga je
pomilovao. Posle Isus pređe more i vrati se gde se okupi mnogo naroda,
a tamo ga sačeka neki starešina Jair koji pade na kolena i moli ga da
stavi ruke na njegovu kćer da ozdravi. I dok je išao njegovoj kući priđe mu jedna žena koju
niko nije mogao da izleči i dohvati se njegovih haljina i istog trena
ozdravi. A Isus oseti silu kako ide iz njega i upita ko se to dotačinje
njegovih haljina? I okrenuvši se vidi onu ženu koja je drhtala od straha i
sreće što je ozdravila i kaza mu istinu, a on joj reče: - Kćeri, velika je vera tvoja koja ti je pomogla, idi s
mirom i budi zdrava od bolesti svoje. A dok su išli prema kući onog Jaira narod mu je govorio
zašto muči učitelja kada će mu kćer umreti, a Isus
čuvši to kaza mu: - Ne boj se, samo veruj. I kada su stigli poveo je unutra samo - Šta ste se uzbunili i plačete, ona nije umrla, samo je
zaspala. Na to su mu se mnogi podsmevali, a on uze oca i mater njenu i
uđe unutra gde je ležala, i uze devojku za ruku i reče joj: - Talita kumi, - što znači: devojko tebi govorim,
ustani! I devojka odmah ustade. Al zapreti im svima da nikome ne pričaju o
ovome i da joj dadu da jede. 6. Posle toga Isus ponovo dođe u svoju postojbinu gde je
držao propovedi u učionicama, a ljudi su se divili otkuda mu tolika
moć da rukama isceljuje i tolika premudrost? Ali su ga i mnogi zavidni
prezirali, a Isus im reče: - Nigde nije prorok bez časti no na zemlji svojoj, i u
rodu, i domu svome. Zato tamo nije mogao mnoga čuda da pokaže, osim što je neke
rukama iscelio, a njegovi učenici nisu mogli da veruju da je narod toliko
neveran. Tada Isus odluči da uputi svoje učenike, dva po dva,
da idu po selima i da isteruju duhove nečiste i zapovedi im da ništa ne
nose sa sobom osim jednog štapa i opanke, i reče im: - Gde uđete u dom tamo i ostanite dok ne izađete
odande, i ako vas ko primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite
prah sa nogu svojih za svedočanstvo njima, jer lakše će biti Sodomi i
Gomori u dan strašnog suda nego gradu tome. Rastavši se od njih, Isus je sam propovedao da se treba kajati,
i mnoge je đavole isterao i mnoge bolesnike ozdravio. I ču car Irod
za njega što čini, pa kaže: to Jovan krstitelj koga sam posekao i koji iz
mrtvih usta pa čini čuda; a neki su govorili: to je Ilija; a drugi,
da je neki prorok. Inače Jovan krstitelj je stradao zbog Irodove žene,
Irodijade, koja je bila žena njegovog brata, a Jovan mu je bio rekao da je ne
može imati za ženu brata jer je od svog, na šta se Irodijada mnogo naljutila.
Obzirom da ga je Irod do tada mnogo poštovao i bio poštovan u narodu, nije ga
dirao. A za rođendan Irodov kći Irodijadina je tako lepo
igrala i ugodila Irodu da joj se ovaj zakleo da šta god ište od njega da
će joj dati; a ona izašavši odande pita majku svoju: šta da mu traži? A
majka reče: glavu Jovana krstitelja. I to ona kaza Irodu. I zabrinu se
car, ali zbog kletve i reči date pred gostima nije hteo da je odbije, pa
naredi dželatu da donese glavu Jovanovu, što ovaj i učini u tamnici i
predade je devojci a ova majci svojoj. I skupiše se apostoli i javiše Isusu šta
se zbilo. I odlučiše da idu na pusto mesto, al ih usput prepoznaše
ljudi i okružiše ih, i Isusu bi žao da ih ostavi jer su bili kao ovce bez
pastira pa ostade da ih podučava. A kada pade noć učenici rekoše
Isusu da pusti narod da ide da jede i spava, a on im reče: - Podajte im vi da jedu. A oni ga pitaše kako mogu kupiti toliko hleba sa tako malo para
koje imaju, a on ih upita koliko hlebova imaju, a oni rekoše: pet hlebova i dve
ribe. I zapovedi im Isus da svi sednu u pedeset grupa po sto ljudi i uze hranu
u ruke i pogleda prema nebu i blagoslovi je, pa prelomi hlebove i dade ih
svojim učenicima da raspodele svima, kao i one dve ribe. I jedoše svi i
nasitiše se, a jelo je oko pet hiljada ljudi. Posle otpusti narod i ode nasamo da se pomoli Bogu a
učenici se ukrcaše u brodove i krenuše za Vitsaidu. Negde kasno noću
Isus krene pešice po moru prema njima, a stražar misleći da je utvara
uplaši se jako, ali ih Isus umiri i umiri vetar koji se podigao. A oni se
čudiše jako ali i divili se njegovim moćima - i ništa nisu
naučili sa hlebovima. I kako su se iskrcali tako ga je saletao narod da barem skute
njegove dohvati kako bi se izlečio. 7. I skupiše se oko njega neki fariseji i književnici pa mu
prigovaraju što njegovi učenici jedu prljavim rukama, govoreći da su
ih tako učili stariji da se tako ne jede. A Isus im citira proroka Isaiju
koji reče: usnama te poštuju, a srce njihovo daleko je od tebe. - Zalud me poštujete kada ukidate običaje Božije da bi svoje
sačuvali. A Mojsije je rekao: poštuj mater svoju i oca svoga, i onaj ko
ih opsuje da smrću umre! Ne poštujući ih vi ih psujete. Ni Boga
oca ne poštujete. I dozva Isus narod sav pa mu kaže: - Poslušajte mene svi, i razumite: ništa ne pogani čoveka
što ulazi spolja, nego ono što izlazi iz njega - pa ko ima uši da čuje
neka čuje. Pošto ga učenici ne razumeše a on im kaže: - Zašto ste tako nerazumni: pa sve što ulazi ulazi u stomak,
a ne u srce. A ono što izlazi iz srca su: misli zle, preljube, kurvarstva,
ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće, sramote, huljenje na Boga,
bezumlje, ponos. Sva ova zla iznutra izlaze i pogane čoveka. I otišavši u zemlje Tirske i Sidonske, ušavši u jednu kuću
htede da bude nasamo, ali mu se nije dalo, jer ga nađe jedna žena
moleći ga da istera đavola iz njene kćeri. A Isus još kaže: - Stani ženo nemoj davati psima da jedu pre dece i nemoj
dečiju hranu njima davati, - a ona mu kaže: - Da, Gospode, ali psi ne jedu dečiju hranu već mrvice
što padnu na pod, od jela detinjeg. - A Isus joj kaže: - Za te reči, idi: izađe đavo iz tvoje
kćeri. A u krajevima Sidonskim i Tirskim dovedoše mu gluva i mutava
čoveka i moljahu ga da stavi na nj ruku. I uzevši ga nasamo reče: - Efata, to jest: otvori se. - I čovek odmah
progovori i pročuje, pa mu Isus zapreti da ne priča nikom, ali što je
više branio ljudima to su oni više pričali hvaleći ga, govoreći:
sve dobro ljudima čini. 8. U to vreme beše
prisutno mnogo naroda koji nisu imali šta jesti, pa Isus dozva učenike i
kaže im: - Žao mi je naroda, i žao mi ih je otpustiti kući jer su
došli iz daleka. A učenici ga pitaše gde da nađu hleba ovde u pustinji,
i da imaju samo sedam hlebova. A Isus zapovedi narodu da poseda i davši hvalu
uze onih sedam hlebova i prelomivši ih podeli učenicima a oni
razdeliše narodu. Blagoslovivši i ribe, i njih isto podeliše. I jedoše i
nasitiš se i preostade još sedam kotarica. A onih što su jeli bilo je oko
četiri hiljade, pa ih otpusti i uđe u lađu i otputova. A kada je stigao stadoše fariseji da ga kušaju i traže znak s
neba. A on ih pita zašto traže znak rekavši im da ovaj rod za života
neće videti takav znak. Pošto su imali samo jedan hleb, dok su putovali
Isus reče svojim učenicima: čuvajte se kvasca farisejskog, a oni
ga pogledaše u čudu, pa im on kaže: - Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno
vaše srce? Oči imate, a ne vidite; uši imate a ne čujete. I ne
pamtite. Hajde: kada sam pet hlebova prelomio na pet hiljada koliko punih
kotarica nakupiste? A oni: dvanaest. - A sedam hlebova na četiri hiljade ljudi, koliko nakupiste
punih kotarica? A oni rekoše: sedam. A on im kaže: - Kako ne raumete? A kada je došao u Vitsaidu iscelio je jednog slepog kome je
stavio ruke na oči, pa mu kaže: - Idi u selo ali nemoj nikome ništa kazivati. A jednom prilikom pita on svoje učenike: - Šta ljudi kažu ko sam ja? - A oni odgovoriše: - Jovan krstitelj, - a drugi reče: - Ilija, - a treći: da je neki od proroka. Pa ih pita: -A šta vi mislite ko sam ja? - Ti si Hristos. - Petar mu odgovori. A Isus im zapreti da to nikome ne govore. I tada je po prvi put
rekao da će ga okriviti starešine svešteničke, i da će ga ubiti,
ali da će on treći dan ustati. A Petar mu priđe i poče ga
odvraćati da ne ide u Jerausalim. A Isus mu reče: - Beži od mene sotono, ti ne razmišljaš kao Bog već kao
čovek. I tada im se svima obrati: - Ko hoće da ide sa mnom neka se odrekne sebe i neka
uzme krst svoj: jer ko hoće dušu svoju da sačuva,
izgubiće je; a ko je izgubi mene radi i jevanđelja on će je
sačuvati. Jer kakva je korist čoveku ako zadobije čitav svet, a
duši svojoj naudi? Kakav će otkup dati takav čovek za svoju dušu? A
ko se postidi mene i mojih reči i ja ću se postideti njega kada
dođem u slavi oca svoga s anđelima svetim. 9. - I da vam kažem da će mnogi od vas za života
videti silu Božiju. A posle šest dana uze Isus Petra, Jakova i Jovana i ode u goru,
i preobrazi se pred njima, i haljine njegove postadoše sjajne i blede kao sneg
i ukaza se Ilija s Mojsijem i videše gde razgovaraju s Isusom. A s
neba i iz oblaka ču se glas: - Ovo je sin moj ljubazni; njega slušajte! I kako se pojavi, tako odjednom priviđenje nestade, i
videše Isusa samog. A kada su silazili s gore Isus im zapreti da nikome o ovome
ne pričaju sve dok on ne ustane iz mrtvih. A oni ga pitaju zar ne treba
prvo da dođe Ilija, a on im kaže: - Ilija će najpre da pripremi sve, ali će i sin Božiji
mnogo raditi, poniziti se i postradati, sve kako je napisano i baš kako je
napisano i za Iliju koji je i stradao. I došavši Isus vide narod gde se prepire sa književnicima, a
kada ga videše odmah potrčaše prema njemu, pa pita književnike: - Što se prepirete s njima? - Imam sina u kome je duh nem, a tvoji učenici ne mogaše da
ga iscele, - jedan od naroda reče, a Isus
odgovori: - O rode neverni, dokle ću ja još biti s vama, daj dovedite
ga! I videvši dete upita oca od kada je tako bolestan, a on
reče: - Od detinjstva; pomozi nam, smiluj se na nas. - Ako možeš verovati sve je moguće onome ko veruje.
- Isus reče, a otac detetov : - Verujem, pomozi mom neverovanju. A Isus reče duhu nečistome: - Izlazi duše nemi i gluvi, ja ti zapovedam, i više ne ulazi u
njega. I duh izađe, a dete osta nepomično, a narod reče:
umro je; a Isus ga uze za ruku i ovaj ustade. A kada su ušli u kuću pitaše
ga učenici: zašto ga oni nisu mogli isterati? A Isus im reče: - Ovaj rod se ničim ne može isterati do molitvom i postom. I izašavši odande išli su kroz Galileju i ne htedoše da ko
dozna. Učio je učenike svoje da će se predati u ruke dušmanima i
da će ga ubiti ali da će posle tri dana ustati, ali oni ga nisu
razumeli. I dok su putovali čuo je da se prepiru ko je najveći,
pa ih pita: zašto? a oni ćute. Onda Isus sede i kaže im: - Ko hoće da bude prvi neka bude poslednji i svima
sluga, pa uzevši jedno dete stavi ga u krilo i reče im: - Ko jedno ovako dete primi u moje ime, mene prima; a ako
mene primi, ne prima mene nego onoga ko je mene poslao. A kaže mu jedan učenik da ide neki čovek za njima i da
izgoni đavole, ali ne ide njihovim putem. A Isus im reče: - Ne branite mu jer nema nikoga koji bi imenom mojim čuda
činio da bi zlo govorilo za mnom. Jer ko nije protiv vas s vama je; i ko
vas napoji čašom vode u moje ime neće mu propasti plata. A koji
sablazni jednoga od ovih malih koji mi veruju, bolje bi mu bilo da je obesio
kamen vodenični oko vrata i da se bacio u more. I ako te ruka tvoja sablažnjava, otseci je: bolje ti je bez ruke
u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni. A ako
te oko tvoje sablažnjava iskopaj ga i baci bolje je s jednim okom uću i u
carstvo Božije, nego li s dva oka da te bace u pakao ognjeni, a to isto važi i
za ruku.
10. Odatle je Isus otišao u Judeju gde je učio narod,
ali priđoše fariseji pa ga kušaju pitanjima: može li čovek pustiti
ženu? A on ih pita: a znate li šta je rekao Mojsije? A oni: - Da joj se da razvod. A Isus im kaže: - Baš kao što vi želite da čujete, a znate li da je na
početku Bog stvorio čoveka i ženu da bi bili zajedno i bili jedno
telo, a ne dva, i što Bog sastavi to čovek ne rastavlja. A u kući reče učenicima: - Ko pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu; i ako
žena ostavi muža svoga i ode za drugim, čini isto. A mnogi su dovodili decu da bi ga dodirnula, ali su to branili
učenici njegovi, ali se Isus rasrdi, i reče im: - Pustite decu neka dolaze k meni jer je upravo takvih
carstvo Božije, jer treba da znate: onaj ko ne primi carstvo Božije kao dete,
neće ući u njega. - I zagrlivši ih stavi ruke na njih i
blagoslovi. A dok su išli putem priđe jedan čovek i kleknu
moleći ga: - Učitelju blagi, šta treba da učinim da bih dobio
život večni? - Što me zoveš blagim, - Isus mu kaže, - jer je samo Bog blag, a
zapovesti treba da znaš: ne čini preljube; ne ukradi; ne svedoči
lažno; ne čini nepravde nikome, poštuj oca svojega i mater. - Učitelju, ja sve to činim od mladosti svoje. - Još samo jedno nedostaje: sve što imaš prodaj i podaj
siromasima; i imaćeš blago na nebu, uzmi krst svoj i pođi za mnom. Ali čovek je bio jako nezadovoljan jer je bio jako bogat, a
Isus, pogledavši ga, reče učenicima svojim: - Vidite kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko jer
se uzdaju u svoje bogatstvo! Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego
bogatome ući u carstvo Božije. A njima bi sramota da ga pitaju pa se misle u sebi: ko se ipak
može spasti? A Isus ih pogleda i reče: - Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu, jer je sve
moguće Bogu. - A Petar reče: - Eto mi smo ostavili sve i krenusmo za tobom. - Dobro je, - reče Isus, - nema nikoga koji je ostavio
kuću ili braću ili sestre ili oca ili majku ili ženu ili decu ili
zemlju, mene radi i jevanđelja radi, a da neće već sada primiti
sto puta onoliko kuća i braće i sestara i očeva i majki, a na
onome svetu život večni, ali će mnogi koji su prvi biti poslednji, a
poslednji će biti prvi. A kada su prilazili Jerusalimu Isus pozva svojih dvanaest
učenika pa im kaže: - Evo idemo za Jerusalim gde ću se predati glavešinama
svešteničkim i književnicima a oni će me osuditi na smrt i
predaće me neznabožcima, i rugaće mi se i ubiće me, ali
treći dan ustaću. A dva učenika ga pitaše da im dozvoli da sednu sa obe
strane njegove, u slavi njegovoj. A Isus ih pita: - Znate li vi šta tražite? Možete li piti iz čaše iz koje
ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? A oni kažu: možemo, a on ima kaže: - Eto vidite: vi možete piti iz moje čaše i krstiti se
isto kao i ja, ali da sednete s leve i desne strane moje ne možete već
onaj kome je to namenjeno, - na šta se drugi pobuniše, pa
im Isus kaže: - Eto vidite knezovi vladaju narodom, a car je najveći
vlada svim, a kod vas da ne bude tako, već ko hoće da bude
najveći među vama neka vam, služi, znači onaj koji hoće da
bude prvi neka bude sluga. Jer i ja nisam došao da mi služite već da vam
služim, i da dušu svoju dam za otkup mnogih. I dođoše u Jerihon, a dok su prolazili putem ču ih
jedan slepac pa poče da viče: - Sine Davidov, pomiluj me! - A Isus ga pita: - Kako da ti pomognem? - A slepac reče: - Ravuni, da progledam. - A Isus reče: - Vidi! vera tvoja pomogla ti je - i čovek odmah progleda i
otide putem za Isusom. 11. A kada su se približili Jerusalimu, on reče dvojici
svojih učenika: - Idite u selo koje je pred vama i odmah kako uđete
videćete jedno privezano magare. Odrešite ga i dovedite, i ako vas ko pita
zašto to radite, vi recite: treba Gospodu, i on se neće buniti. I oni otidoše i nađoše magare, koje i dovedoše na koje
postaviše ponjave i posadiše Isusa. I krenu Isus, a putem su ljudi prostirali
odela i granje, a neki su vikali: - Neka je blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje. Neka je
blagosloveno carstvo našeg cara Davida. Osana na visini! - I tako uđe Isus
u Jerusalim, i uđe u crkvu i zatim ode u Vitaniju. Sutradan dok se vraćao, ogladne, i videvši smokvu
priđe joj al ništa ne nađe osim lišća, jer još ne beše vreme
plodovima, pa joj se obrati: da odsad od tebe niko ne jede roda doveka, - a sve
to su slušali njegovi učenici. I dođe opet u Jerusalim i ušavši u crkvu poče izgoniti
sve one kojima tu nije bilo mesta: prodavcima i trgovcima, rekavši: - Zar nije napisano da se dom ovaj zove dom molitve svim
narodima? A šta vi načiniste, hajdučku pećinu? Čuvši to književnici i sveštenici rešiše da ga pogube jer
je bio jako popularan u narodu koji slušao njegovu nauku sa strahopoštovanjem.
I uveče ode iz grada, ali se ujutro vrati, kada učenici primetiše da
se smokva koju je prokleo sasvim osušila, a Isus im reče: - Imajte veru Božiju, jer vam zaista kažem, (morate mi
verovati), ako ko reče gori ovoj: digni se i baci se u more i ne
posumnja u srcu svome, nego veruje u ono što govori: biće baš onako kako
govori. Zato vam kažem: sve što budete tražili u svojoj molitvi verujte da
ćete i primiti, i biće vam. A kada se molite, praštajte ako imate kome,
da bi i otac na nebesima oprostio vama greške vaše. A kada stigoše u Jerusalim sačekali su ga sveštenici i
rekoše mu: - Ko ti dozvoljava da se ovako ponašaš? A Isus im kaže: - I ja ću da upitam vas nešto, a vi mi odgovorite pa
ću i ja vama kazati to što ste me pitali: odgovorite mi: da li je to što
je radio i krstio Jovan krstitelj došlo s neba ili od ljudi? A oni zaćutaše, pa se misle: ako kažu: s neba, on će
im reći: a zašto mu niste verovali? Ali ako kažu da je od ljudi: to
će značiti da se boje naroda, jer su svi mislili za Jovana da je
prorok. Pa odgvoriše Isusu: - Ne znamo! A Isus im kaže: - Pa ni ja vama neću kazati ko me je ovlastio da ovo
činim. 12. I nastavi Isus da priča. - Posadi čovek vinograd i dade ga u najam, da ga obrađuju,
i kada dođe vreme pošalje slugu da prikupi plodove od njih, a oni ga
uhvatiše i prebiše, pa gazda pošalje drugog slugu kome razbiše glavu, i pošalje
trećeg koga ubiše. Potom pošalje sina svog jer je mislio da će se
postideti, a vinogradari ubiše i njega jer su mislili da neće više biti
naslednika pa će im ostati vinograd. Šta je daklem činiti gospodaru? A oni odgovaraju da će doći gospodar i pobiti ih, i
dati vinograd drugima. A on im kaže: - Zar niste čitali: *kamen koji zidari odbaciše postade
glava od ugla. I sveštenici odoše jer su se bojali gneva naroda, ali poslaše
fariseje da bi ga izazvali i uhvatili na rečima, pa mu ovi došavši rekoše:
- Učitelju, znamo da si istinit, i ne mariš ni za koga, jer
ne gledaš ko je ko i ljude učiš putu Božijem, nego da te pitamo: treba li
ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li da damo ili ne? - A on ih
prozre pa im kaže: - Što me kušate licemeri, donesite mi novac da ga vidim - i oni
ga donesoše, pa ih pita: - Čiji je obraz ovaj i natpis? - A oni mu rekoše: - Ćesarev! - A on im kaže: - Podajte ćesaru ćesarevo, a Bogu Božije. Posle dođoše sadukeji da ga pitaju za vaskrsenje, jer
Mojsije napisa: ako kome umre brat i ostavi ženu bez dece, da brat njegov uzme
ženu njegovu i da podigne seme bratu svome. - I da te pitamo: beše sadam braće: i prvi uze ženu, i umre
i ne ostavi poroda s njom, a tako bi i sa drugim i sa svom sedmoricom, a posle
svih umre i žena. O vaskrsenju dakle kad ustanu čija će ona biti
žena? jer je bila sa sedmoricom? - Šta se pravite da ne znate, - reče Isus, - jer kad mrtvi
ustanu, niti će se ženiti niti udavati, nego će biti kao
anđeli na nebesima. A zar se ne sećate da je u knjigama Mojsijevima
pisalo da je Bog rekao da je on Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, dakle Bog
živih, a ne mrtvih. Videvši da ih je prevario, oni odoše. Potom priđe jedan
književnik i pita ga koja je prva zapovest? - Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom
svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. - A druga? - Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. A književnik mu kaže: - Lepo si to rekao da nema drugog Boga osim jednog jedinog i da
čovek treba ljubiti drugog kao samog sebe i da je to veće od svih
priloga i žrtava koje se mogu prineti. A Isus, videvši kao lepo priča kaže mu: - Nisi daleko od carstva Božijega. Posle toga niko nije smeo više ništa da ga pita. Pričajući u crkvi Isus je objašnjavao da su
književnici rekli da je Hristos ustvari sin Davidov. A to je zato jer je i
David rekao Hristosu da sedne kraj njega s desne strane i da će mu pod
noge dovesti neprijatelje njegove. Pošto ga David naziva Gospodom, kako to da
je njegov sin? I Isus im reče: - Čuvajte se književnika koji hodajući ulicama traže
da im se ljudi klanjaju, i onih koji traže prva mesta u zbornicama, a
začelja na gozbama. I svih onih koji prisvajaju kuće udovičke, a
oni koji se lažno mole Bogu, biće osuđeni. I dok je sedeo ispred kutije za novac vide mnoge što su
stavljali prilog; i priđe jedna udovica učinivši isto. I dozvavši
svoje učenike reče im: - Ova žena je stavila više negoli svi, jer svi metnuše od
suviška svojega, a ona od sirotinje svoje metnu sve što je imala. 13. A kada su izlazili iz crkve reče mu jedan
učenik: - Učitelju, gle kakva je građevina? - A Isus mu
reče: - Vidiš, e pa tu ni kamen na kamenu neće tu ostati i
razmetnuće se. A dok su bili u gori Maslinskoj učenici ga pitaše: - Kada ćeto biti? - A on im kaže: - Pazite da vas ko ne prevari, jer će mnogi doći i
u moje ime govoriti i predstavljati se lažno da sam ja. Ali i mnogi će
biti prevareni, a kada čujete ratove i glasove o ratovima, ne plašite se,
jer to mora da se desi, ali to neće biti poslednje. Ustaće narod na
narod, carstvo na carstvo i zemlja će se tresti po svetu i biće gladi
i bune, a to je tek početak stradanju. A vi se čuvajte jer
će vas osuditi zbog mene. A kada vas privedu ne brinite šta ćete
govoriti, niti mislite, nego što vam se da u onaj čas to i govorite; jer
nećete vi govoriti nego Duh sveti. Svi će vas omrznuti zbog mene i imena
moga. O tome je pisao prorok Danilo, a vi ako ste u Judeji, bežite u brda; a ko
je na krovu neka ne silazi, niti da ulazi u kuću da uzme što svojega; iz
polja niko da se ne vraća. Nego molite se da to ne bude u zimu. Jer u te
dane će biti velika nevolja kakva dosad nije bila od postanka sveta koji
je Bog stvorio, niti će je ikada više biti. Ali Bog će zbog izabranih
skratiti dane. A vi ako ko bude došao i pravio čudesa ne verujte mu, jer
će vas prevariti. Čuvajte se, jer znate; jer sam vam kazao unapred. A
tih dana sunce će se pomračiti, i mesec sjaj izgubiti, a
zvezdeće padati s neba, i sile nebeske će se pokrenuti. A tada
ćete videti sina Božijeg sa svom silom i slavom svojom gde ide nebom.
Poslaće anđele svoje da prikupe odabrane sa svih četiri strane
sveta. A od smokve naučite se priči: kada se njezina grana podmladi,
znajte da je leto blizu. Tako i kada budete videli da se sve ovo zbiva vi
znajte da je kraj blizu i da kuca na vaša vrata. Kada? Pa ovaj naraštaj
neće proći bez njega. Nebo i zemlja će proći, ali neće
moje reči. Ali niko ne zna dan niti čas kada će se sve to
desiti, kao što ne znaju ni anđeli na nebu, ni sin Božiji. Samo to otac
naš zna! Pazite i budite na oprezu i molite se Bogu jer ne znate kada će
se desiti. Kao što gospodar ostavi kuću slugama da se brinu o njoj, a
stražaru da je čuva i stražari, tako i vi stražarite, jer ne znate kada
će se gospodar vratiti. Pazite da vas ne iznenadi i uhvati vas na
spavanju. Šta da vam još kažem: stražarite! 14. Bilo je još tri dana do Pashe i presnih
hlebova kada su sveštenici tražili načina kako da ga prevare i uhvate, jer
ne bi valjalo o prazniku, jer bi se narod pobunio. A dok je u Vitaniji sedeo u kući Simona grbavog priđe
mu žena i pomaza ga po glavi mirisnim uljem, a neko se pobuni što li ga
prosipa, i što to čini jer je jako skupo. A Isus reče: - Ostavite ženu, jer je ona lepo delo učinila meni.
Učinila je sve što je mogla u ovaj čas: pomazala je unapred moje telo
za ukop. A gde god se po svetu bude bilo kazivalo jevanđelje
spominjaće se i njeno delo i ona. A Juda ode glavarima svešteničkim i izdade ga. I u prvi dan
presnih hlebova dok su klali jagnje pitaše ga učenici: - Gde da ga zgotovimo i gde ćeš da jedeš? A Isus im reče: - Idite u grad i kada budete videli čoveka što nosi
krčag pratite ga. I gde uđe vi recite gospodaru one kuće:
učitelj veli: gde je gostionica gde će jesti pashu sa učenicima
svojim? I on će vam odmah pokazati veliku sobu gde ćete nam i
zgotoviti. I iziđoše njegovi učenici i zbi se sve kako je kazao.
I kada bi uveče dođe Isus sa dvanaestoricom. A dok su jeli reče
im: - Verujte mi: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me. A oni se zabrinuše i stadoše govoriti jedan za drugim: nisam li
to ja? A on im reče: - Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu. Ja
idem dalje kako je i napisano, ali teško onome čoveku koji me je izdao;
bolje mu je bilo da se nije ni rodio. I dok su jeli uze Isus hleb, blagoslovi i prelomi ga, i da
im, i reče: - Uzmite, jedite; ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu da im iz koje su svi pili,
reče: - Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge. I kažem vam više ga
neću piti od ovog roda nego novoga u carstvu Božijem. I otpojavši hvalu iziđoše na goru Maslinsku. I tamo im
reče: - Svi ćete se sablazniti o mene ovu noć, jer je
pisano: *udariću pastira i ovce će se razbeći. Ali po
vaskrsenju svojem idem pred vama u Galileju. A Petar reče: - Ako se i svi sablazne, ali ja neću. A Isus mu reče: - Zaista ti kažem: noćas dok dva puta petao zapeva triput
ćeš me se odreći. Ali su mnogi govorili: Kada bi znali da ćemo s tobom umreti
ne bismo te se odrekli. I dođoše u selo Getsimanija a Isus im reče da
čekaju dok on ode da se pomolo Bogu. I uze sa sobom - Žalosna je duša moja do smrti; čekajte ovde i stražarite.
Pošto se udalji, pade na kolena i poče da se moli Bogu da
bi ga mimoišao čas ako je moguće, rekavši: - Ako je moguće tebi, pronesi ovu čašu mimo mene, ali
nemoj kako ja hoću, nego kako ti. I vrati se ali ih nađe kako spavaju i čudio se da ne
mogu da se suzdrže i stražare sat jedan. - Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast, jer je duh
srčan, a telo slabo. I opet ode da se pomoli Bogu govoreći one iste reči. I
vrativši se, opet ih nađe gde spavaju. I ode po treći put i vrati se
i reče im: - Vazda spavate: dosta je; kucnuo je čas; evo predaje se
sin čovečji u ruke grešnicima. Ustanite, izdajnik se moj
približava. I u taj čas stiže Juda sa noružanim ljudima i sveštenicima
i priđe Isusu celivajući ga: - A jedan učenik uze nož i udari slugu svešteničkog i
otseče mu uho, a Isus im reče: - Krvnici, došli ste da me hvatate ko hajduka, a mogli ste to da
uradite kada god ste hteli dok sam bio u crkvi; eto, zato je tako, jer je
napisano. A ostali učenici pobegoše. I odvedoše Isusa glavarima svešteničkim. A Petar ga je
pratio iz daljine, jer nije smeo da se približava. A glavari sveštenički
tražiše dokaze da ubiju Isusa, ali ne nađoše. A neko je rekao kako su
čuli da govorio da će razvaliti crkvu i da će za tri dana
načiniti novu koja neće biti rukama načinjena, ali se svi nisu
složili. Pa ustade poglavar sveštenički obraćajući se Isusu: - Zašto ništa ne odgovaraš kada te osuđuju? - ali on nije
ništa odgovarao. Opet mu se obratiše: - Jel si ti Hristos, sin blagoslovenoga? - A Isus reče: - Jesam! A sveštenik reče: - Zar nam treba još svedoka? Čuli ste ga kako huli na Boga,
šta mislite? A svi rekoše: zaslužio je smrt! I počeše svi da ga pljuju i udaraju. A dole na dvoru dođe jedna sluškinja i vide 15. A ujutru se dogovoriše da predaju Isusa Pilatu. I pita
ga Pilat: - Jesi li ti car Judejski? - A on mu odgvori: - Kada ti kažeš. Potom su ga mnogi optuživali, ali je Isus ćutao, pa ga opet
Pilat pita: - Zašto ništa ne odgovaraš, zar ne čuješ kao te okrivljuju
i svedoče? Ali je Isus i dalje ćutao što je razbnesnelo Pilata. A o svakom prazniku Pilat je puštao po jednog osuđenika
koga je narod tražio. I bio je jedan zatvoren po imenu Varava. A Pilat ih pita:
- Koga da vam pustim? Hoćete li cara Judejskog? (Pilat je znao da su ga iz zavisti predali glavari
sveštenički koji su nagovarali narod da je bolje pustiti Varavu iako je
bio ubica). A onda ih opet Pilat upita: - A šta da uradim sa ovim carem Judejskim? A oni rekoše: - Razapni ga! A pilat ih upita: - A kakvo je zlo učinio? A oni kažu: - Razapni ga! Tada stražari načiniše venac od trnja i staviše Isusu na
glavu, pozdravljajući ga: zdravo care Judejski i pošto su mu se dovoljno
narugali odvedoše Isusa da ga razapnu i nateraše nekog Simona da mu ponese
krst, i dovedoše ga na mesto Golgota i davaše mu gorko vino, ali ga on ne uze. I kada ga razapeše podeliše haljine njegove i staviše natpis
iznad krsta: car Judejski. A s Isusom raspeše dva hajduka koje postaviše sa obe strane
njegove, o ispuni se proročanstvo: *i metnuše ga među
zločince, (Varavine drugove). Posle su prolazili mniogi koji su govorili: - Ti si onaj koji crkvu razvaljuješ i za tri dana je podižeš!
Pomozi sada sam sebi i siđi sa krsta. - Drugima pomaže, a sebi ne može pomoći, - govorili su
sveštenici. - Neka sada Hristos, car Izraelski siđe sa krsta pa
ćemo mu verovati. A rugali su mu se i oni koji su bili s njim razapeti. A u šest sati, pa sve do devet je bila velika tama na zemlji. I u devet sati Isus povika: Eloi. lama savahtani? A to znači: Bože moj, zašto si me ostavio? A neki koji su ga čuli govorili su da doziva Iliju. A neki
otrča da donese i da ga poji sa sirćetom, a drugi povikaše:
čekajte da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine. A Isus povika iz sveg glasa i izdahnu. A kapetan straže, čuvši ga reče: - Zaista je on bio sin Božiji. Sve to su posmatrale Marija Magdalena i Marija Josijina mati. Tog petka uveče ode Josif iz Arimateje kod Pilata da traži
telo Isusovo zaukop, a Pilat se začudi da je već umro, i doznavši od
kapetana, dade telo Isusovo Josifu. I skunuvši ga s krsta i uvivši ga u platno stavi ga u grob od
kamena i nalegne kamen na ulaz u grob. 16. I pošto prođe subota, Marija Magdalena i Marija
Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da pomažu Isusa. I dođoše u nedelju po
izlasku sunca i govorahu među sobom ko će im odvaliti kamen od vrata
grobnih. Ali kada su stigle videle su da je kamen odvaljen. I ušavši u grob
videše mladića obučenog u bele haljine od koga se uplašiše: - Ne bojte se, vi tražite razapetog Isusa Nazarećanina.
Ustao je, nije više ovde. Nego idite i kažite učenicima njegovim da ih
čeka u Galileji; tamo ćete ga i vi videti. I žene u strahu pobegoše odatle. A Isus pošto ustade u nedelju istera iz Marije Magdalene sedam
đavola i ona otide do onih koji su plakali za njim, a oni kada su to
čuli nisu verovali. Potom se Isus javio dvojici da bi proneli vest, ali im
niko nije verovao. A naposletku se Isus javi onoj jedanaestorici dok su bili za
trpezom i prekori ih za njihovo neverstvo jer ne verovaše glasnicima da je
ustao. I reče im: - Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakome
stvorenju. Ko poveruje i prekrsti se biće spasen, a ko ne veruje biće
osuđen. A znaci onima koji veruju biće ovi: *imenom mojim
izgoniće demone i govoriće mnogim novim jezicima, a ako li uzmu zmije
u ruke ili što smrtno popiju, neće im se nauditi; na bolesne metaće
ruke i ozdravljavaće. I Gospod pošto to reče izdiže se se i sede pored Boga s
desne strane. A oni odoše da propovedaju svuda, uz pomoć Gospoda Isusa
Hrista znacima koji su se prikazivali. Amin.
|