|
Sveto jevanđelje
po Mateju 1.
Avram
rodi Isaka, a Isak
Jakova; i
redom,
dalje, predhodni
rodi
Judu, pa
ovaj
Faresa, pa se rodi
Esrom,
pa
Aram,
Aminadav, Nason, Salmon, Vooz, Ovid, Jesej, David car, Solomon,
Rovoam, Avij, Asa,
Josafat, Joram, Ozija,
Joatam, Ahaz, Ezekija,
Manasija,
Amon, Josija,
Jehonij, Salatil, Zorovavel, Avijud, Eliakim, Azor, Sadok, Ahim, Eliud, Eleazar,
Matan, a Jakov, Josifa, muža
Marije koja rodi Isusa prozvanog Hrist. Od
Avrama kolena tri puta četrnaest. A
rođenje Isusa Hrista je bilo ovako: pre nego što Josif uze Mariju za ženu nađe
se da je ona trudna, a Josif ne hoteći da se sramoti pomisli
da
je
napustiti,
ali mu se javi anđeo Gospodnji govoreći mu da je ono što se začelo u njoj od
Duha svetoga i da će roditi sina i nadenuti mu ime Isus koji će izbaviti svoj
narod od grehova njihovih. A to su
inače sve predskazali
proroci što
im
Gospod kazao, i kada
se Josif probudio učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji. 2. I rodi se Isus! u
Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, i dođoše mudraci s istoka u Jerusalim
i pitaju: gde je car Judejski što se rodio? jer smo videli njegovu zvezdu na
istoku i došli smo da mu se poklonimo. Kad to ču car Irod, uplaši se za svoj
presto, i sav Jerusalim s njim, pa sabravši sve glavare svešteničke i
književničke narodne upita ih gde će se roditi Hristos? A oni odgovoriše: u
malom mestu, Vitlejemu Judejskome, jer je tako prorok napisao da će se baš tamo
roditi čelovođa koji će povesti narod Izraela. Onda Irod dozva i upita mudrace
kada se pojavila zvezda i posla ih u Vitlajem da nađu dete, pa kada ga nađu da
mu jave da i on ide da mu se pokloni. I oni poslušaše cara i krenuše putem
zvezde sve dok nije stala iznad kuće gde beše dete. Ušavši u kuću, videše dete s
Marijom materom njegovom, i padoše ničice i pokloniše mu se; i darivaše ga
darovima. Primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, proroci drugim putem
odoše u svoju zemlju, a Anđeo gospodnji javi se i Josifu u snu i kaza mu da uzme
dete i mater njegovu i da beži u Misir i da bude tamo dok mu ne kaže, jer će
Irod tražiti dete da ga pogubi, i ustavši, Josif uze dete i mater njegovu i noću
otide u Misir i tamo bi do smrti Irodove i sve baš kako je Gospod rekao preko
proroka. Videvši da su ga mudraci prevarili Irod se razgnevi i posla da se ubiju
sva deca po Vitlejemu i okolini do dve godine starosti i niže. I to se zbi kako
je rekao prorok Jeremija. 3.
U to
doba, u pustinji Judejskoj, pojavio se Jovan krstitelj krsteći ljude i
propovedajući krštenje, pokajanje i oprost grehova; govoreći: - Pokajte se, jer
se približilo carstvo nebesko, - za koga je starozavetni prorok Isaija govorio
da će vikati narodu da pripravi put Gospodu i da se poravnaju staze njegove. I
narod Judeje je prilazio Jovanu koji ih je krstio u reci Jordanu pošto su
ispovedali sve svoje grehe. A kada vide fariseje i sadukeje kako mu prilaze on
im reče: - Porodi aspidini,
ko vama kaza da bežite od gneva koji dolazi? Rodite prvo rod dostojan pokajanja
jer svako drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj baca. Ja mogu
da vas krstim vodom za pokajanje, ali onaj što ide za mnom, jači je od mene: ja
mu nisam dostojan ni obuće poneti - on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem.
Njemu je lopata u ruci njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje i skupiće pšenicu
svoju u žitnicu, a plevu će spaliti ognjem večnim. Jednoga dana dođe
i Isus iz Galileje na - Ti treba mene
da krstiš, a ti dolaziš k meni. Međutim Isus mu
odgovori da tako treba ispuniti svaku pravdu i Jovan pristade. I krstivši
se Isus izađe iz vode kada mu se otvoriše nebesa i vide Duha Božijeg kako silazi
i prilazi mu kao golub i sleće na rame. Uto se ču glas s neba: - Ovo je sin moj
ljubazni koji je po mojoj volji. 4. Posle krštenja,
Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo iskušava gde je četrdeset dana i noći
postio i konačno ogladneo, pa ga pita đavo: - Ako si sin Božji
reci ovom kamenju da hlebovi postanu. - Pisano je da
ne živi čovek samo o hlebu nego i o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.
- Isus mu odgovori. I posle toga đavo ga odvede navrh crkve pa mu reče:
- Ako si sin Božji
skoči dole jer u pismu piše da će Bog zapovediti anđelima da te štite.
- Ali stoji i
napisano: nemoj nikada kušati Gospoda Boga svojega, - odgovori Isus.
Onda ga uze đavo i
odvede na visoku goru i pokaza mu sva carstva ovog sveta i svu slavu njihovu, i
reče mu: sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se. Tada mu reče Isus:
- Idi od mene
sotono jer stoji napisano: Gospodu Bogu svome poklanjaj se i jedino njemu
služi. I videvši da ne
može da ga uvede u iskušenje, tada ga ostavi đavo pa mu priđoše anđeli da ga
služe. Posle toga Isus napusti Nazaret pa pođe u mnogobožačku Galileju i dođe u
primorsko mesto Kapernaum na granicu dve zemlje: Zavulonove i Neftalimove, sve
baš kako je prorokovo Isaija. Otada Isus kaže: - Pokajte se
jer se približilo carstvo nebesko. I idući pored mora Isus vide dva ribra što love ribu pa im reče: hajte sa mnom učiniću vas lovcima ljudskim, i oni ga poslušaše. Otišavši odatle srete drugu trojicu i pozva ih, pa i oni krenuše za njim. I hodiše po zemlji Galileji gde je Isus učio ljude i propovedao jevanđelje o carstvu nebeskome i iscelivao svaku bolest i svaku nemoć po ljudima koji su ga pratili putem do raznih gradova. 5. A kad vide
toliki narod, Isus se pope na goru i sede sa svojim učenicima i progovori:
- Blago
siromašnima duhom jer je njihovo carstvo nebesko (misleći na prisutne).
Blago onima koji
plaču jer će se utešiti. Blago krotkima jer
će naslediti zemlju. Blago gladnima i
žednima pravde, jer će se nasititi. Blago milostivima
jer će biti pomilovani. Blago onima čistog
srca jer će Boga videti. Blago onima koji
grade jer će se sinovi Božiji nazvati. Blago prognanima
pravde radi jer je njihovo carstvo nebesko. Blago vama ako vas
osramote ili za vas kažu ružne reči lažući mene radi. Radujte se i
veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili i
proroke pre vas. Vi ste so zemlji,
a ako so obljutavi, čime će se soliti? ona neće biti ni za šta sem da se prospe
i da je ljudi pogaze. Vi ste svetionik
svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se upaljena
sveća stavlja pod sud već na svećnjak te svetli svima koji su u kući.
Tako i vi treba da
sijate pred ljudimma, da vide vaša dobra dela i proslave oca vašega koji je na
nebesima. Ja nisam došao da
pokvarim zakone il ono što rekoše proroci, nego sam došao da
ispunim. I kažem vam da će
tako biti dok se ne ispuni i poslednje slovo. Ako neko pokvari
ijednu od ovih zapovesti zvaće se najmanjim u carstvu nebeskome, a ko ih izvrši
i nauči, nazvaće se veliki u carstvu nebeskome. Ali ako ne bude
veća pravda vaša od pravde fariseja i umetnika, nećete ući u carstvo nebesko.
Stari kažu: nemoj
ubiti jer ćeš biti kriv na sudu, a ja vam kažem da svako ko bude ljutio i gnevio
brata svoga biće kriv na sudu, a kamoli ubio. Zato ako brat tvoj ima nešto
protiv tebe, ti se pomiri s njim, i pred oltar ostavi darove. Zato se što pre
miri s suparnikom svojim dok još nije stigao do sudije, a tada je kasno.
Kazano je starima:
ne čini preljube, zato svaki koji pogleda ženu s željom već je učinio preljubu u
srcu svome. Ako te neki deo
tvoga tela sablažnjava, a ti ga odseci i odbaci od sebe, jer to je bolje nego
celo telo tvoje da bude bačeno u pakao. Ako nekom žena
nije po volji, neka joj se da knjiga raspusna, ali svako ko pušta ženu svoju i
ima drugu čini preljubu, ko i onaj koji uzima raspuštenicu za ženu. I svako ko
pušta ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je na preljubu. Još ste čuli da je
starima rečeno: ne kuni se krivo i ispuni ono što si se Gospodu zakleo, a ja vam
kažem: ne kunite se nikako ni nebom, jer je to presto Božji, ali ni zemljom jer
je ona podnožje nogama njegovim, ni Jerusalimom jer je tu presto velikog cara, a
ni glavom svojom jer je nisi napravio, ali ikakvom drugom kletvom jer je zlo, pa
neka bude kako jeste. Čuli ste da je
kazano: oko za oko, zub za zub, ali ja vam kažem da se ne branite od zla,
nego ako te ko udari po obrazu desnome, a ti obrni mu i drugi. A ko hoće da se
sudi s tobom i košulju bi da uzme, a ti mu podaj i haljinu. I ako te ko potera
jedan sat, ti idi dva. Ko ište od tebe,
podaj mu i koji hoće da uzajmi, ne odreci mu. Čuli ste da su
rekli: ljubi bližnjeg svoga, i mrzi neprijatelja. A ja vam kažem: ljubite
neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas
mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. Činite tako jer ste sinovi oca
svojega koji je na nebesima, koji zapoveda suncu da obasjava i dobre i zle i
daje dažd i pravednima i nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu
to platu primate? Ne čine li to i carinici? I ako Boga prizivate samo svojoj
braći, šta odviše činite? Pa, ne čine li tako i mnogobošci isto? Budite savršeni
kao što je otac vaš nebeski. 6.
Pazite da pravdu
svoju ne činite pred ljudima samo da bi vas oni videli, jer za to nema nagrade
od oca svoga. Kada daješ
milostinju, ne hvali se na sav glas jer tako čine licemerni, kako bi bili
hvaljeni - primili su adekvatnu nagradu. A ti kada daješ
milostinju neka to bude tajna, jer otac tvoj vidi sve i nagradiće te javno.
I kada se
moliš Bogu ne čini to javno da te vide svi, već uđi u kuću svoju i
zatvorivši vrata svoja pomoli se ocu svome. Otac tvoj koji
vidi i tajno, platiće ti javno. A kada se molite
ne govorite mnogo jer i pre nego što ste se pomolili otac vaš zna šta vam treba
i pre molitve vaše. Ovako se dakle molite: Oče naš koji si na
nebesima, da se sveti ime tvoje; da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja na
zemlji, kao i na nebu; Hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove
naše, kao i mi što praštamo dužnicima svojim; i ne navodi nas u iskušenje, već
nas izbavi od zla. Jer tvoje je carstvo i sila i slava zauvek.
Amin. Ako opraštate
ljudima grehove njihove, oprostiće i vama otac vaš nebeski. Ako vi ne praštate
drugima, ni otac vaš vam neće oprostiti grehove vaše. A kada postiš nemoj činiti grimase kao licemerni da bi bili primećeni, već budite veseli i raspoloženi, jer ćete ionako svi primiti adekvatnu nagradu. Kada postiš nek to zna samo otac tvoj nebeski. Jer sve što radiš
tajno, on nagrađuje javno. I ne gomilajte
stvari i blago oko sebe, jer je podložno kvarenju, uništenju i krađi. Zato
sakupljajte blago za nebo, jer tamo gde je vaše blago, tamo je i srce vaše.
Niko ne može dva
gospodara služiti, jer će jednog mrzeti, a drugoga ljubiti; ili jednoga voleti,
a za drugoga ne mariti; zato ne možete u isto vreme služiti i Boga i
đavola. Ne brinite za
život svoj i šta ćete jesti, piti ili obući. Nije li život važniji od hrane, i
telo od odela? Pogledajte ptice nebeske kako bezbrižno lete, a niti seju, niti
žanju, a opet jedu - otac naš nebeski ih hrani, a niste li mu vi važniji od
ptica? Zašto onda
brinete, mislite da ćete time postići nešto u životu? I za odelo što se
brinete, pa pogledajte cveće u polju, a ništa ne čine, samo rastu i kako su samo
lepi. A trava: danas je ima a sutra se možda spali. Eto Bog tako
oblači i odlučuje kako će biti, vi malovernici. Ne brinite zato šta ćete jesti,
piti ili šta ćete odenuti, jer sve ovo što vi tražite zna otac vaš nebeski da
vam je potrebno i pre no što ste pomislili. Nego ištite pre svega carstva
Božjega i pravde njegove, a ovo će vam se sve dodati. Ne brinite dakle za sutra,
jer će se sutra brinuti za sebe. Dosta je svakom danu zla svoga. 7.
Ne sudite da ne
biste bili osuđeni, jer kakvim sudom sudite, tako će vam se i suditi, i kakvom
merom merite, tako će vam se i meriti. A zašto vidiš trn
u oku brata svoga, a brvna u oku svome ne osećaš? Kako možeš reći bratu svome:
stani da ti izvadim trn iz oka tvoga, a toliki balvan u tvome? Izvadi, dakle,
prvo balvan iz svojega, pa ćeš onda videti da izvadiš trun iz oka brata svoga.
Ne dajte svetinje
psima, niti mećite bisere svoje pred svinje, da ga ne pogaze nogama svojima, jer
kada se vrate rastrgnuće vas. Ne razumete?
Ištite i daće vam
se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište taj i
prima, i koji traži taj i nalazi, i koji kuca, otvoriće mu se.
Ima li među vama
koga ko bi sinu svome umesto hleba kamen dao ili umesto ribe zmiju dao? Nema! A
zamislite koliko će vaš otac nebeski dati dobra onima koji ga mole?
Sve dakle što
hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima. Uđite na uska vrata jer su široka
vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu - kao što su
uska vrata i uzan put što vode u život, malo ih je koji ga nalaze.
Čuvajte se lažnog
sjaja i obećanja, jer su to vuci u jagnjećoj koži i po delima ćete ih
prepoznati. Tako svako drvo
dobro rodove dobre rađa, a drvo zla zle plodove rađa. Ne može zle plodove dobro
drvo rađati, niti zlo drvo dobre plodove rađati. Svako drvo koje ne rađa dobra
roda se seče se i u vatru baca. Neće svako ko mi se obraća ući u carstvo nebesko, jer će mnogi sudnjeg dana doći i reći mi: nismo li zajedno đavole progonili, ime tvoje prorokovali i tvojim imenom čudesa mnoga činili? Ali tada ću im ja reći: ne poznam vas, idite od mene, jer svako ko je slušao moje reči i izvršavao ih kuću je na kamenu sagradio, a kada dođe nevreme kuća njegova neće pasti jer je utvrđena na kamenu. A oni koji slušaju reči moje i ne izvršavaju ih sagradiće kuću na pesku koja će se srušiti kada dođe nevreme. Tako Isus završi
svoju besedu na gori. 8.
Kada
je Isus sišao s gore s njim je bilo mnogo ljudi, i dođe mu jedan gubavac moleći
ga da ga očisti, a Isus pruži ruku i dotakne ga i on postade čist, pa mu reče:
- Idi i nikome
ne pričaj, al kazuj sve svešteniku i prinesi dar kako je zapovedio Mojsije, radi
svedočanstva njima. A onda dođe jedan
kapetan moleći Isusa da mu izleči slugu, ali ga moli da ne ulazi u njegovu kuću
jer smatra da nije dostojna da ga ugosti. A Isus reče da do sada nije video
toliko vere i: - Eto vidite, baš
ovakvi će zauzeti mesto za trpezom sa Avramom, Isakom i Jakovom u carstvu
nebeskome, a ovi drugi izgnaće se u najcrnju tamu gde će biti samo plač i škrgut
zuba. - A kapetanu Isus
reče: - Idi i neka ti
bude kako si verovao. I ozdravi sluga
njegov u taj čas. Toga dana u
Kapernaumu mnogo je bolesnih i nemoćnih iscelio rečima i dodirom. I sve bi onako
kako je kazao prorok Isaija. Tada mu pristupi jedan književnik u želji da ga
prati kud god on pošao, a Isus mu reče: - Pazi, lisice
imaju jame, a ptice gnezda, a sin čovečji nema kud glavu da
skrije. Rešivši da krene s
njim, jedan učenik zamoli za dopust oca da pokopa, a Isus mu reče: hajde za
mnom, ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace. A kada uđe u lađu,
za njim uđoše i učenici njegovi, i gle podiže se velika oluja dok su svi
spavali. Probudivši se učenici mu se obratiše: - Gospode! izbavi
nas, izgibosmo. - Zašto ste
strašljivi i maloverni? - On im kaže, pa
ustade i zapreti vetrovima i moru, i nastade tišina, na veliko čuđenje ljudi.
A kada su prešli
more na obali sretoše dvojicu besnih đavola koji su ga se plašili pa mu rekoše:
nemoj nas goniti i mučiti oprosti nam i pošalji nas u ono krdo svinja, i Isus im
reče: Idite! I oni otidoše, ali
se krdo dade u beg, pa se celo potopi u more. Sve to videše svinjari i odoše u
grad. Stigavši tamo, čuvši šta je uradio, ljudi su ga molili da ode iz njihovog
kraja. 9.
I
ušavši u lađu pređe preko mora on dođe u svoj grad. I donesoše mu oduzetog
čoveka koji je ležao na odru. Videvši njegovu veru Isus mu reče: - Ne boj se sinko
opraštaju ti se gresi tvoji! - Gle ovog huli na
Boga, - neki književnik reče, a Isus mu uzvrati: - Zašto zlo misliš
u srcu svome? Šta je lakše reći: opraštaju ti se gresi ili: ustani i hodaj.
Znajte da svaki čovek na zemlji ima moć opraštati greh, - posle čega ljudi
počeše da hvale Boga što dade ljudima moć takvu. Odlazeći odande
Isus vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom!
I on ustavši krene za njim. A za večerom Isus
je sedeo zajedno s narodom i večerao, pa ga pitaju fariseji zašto jede s
carinicima i grešnicima. Čuvši to Isus im reče: - Lekar nije
potreban zdravima, već bolesnima. A vi idite i naučite šta znači: milost hoću, a
ne priloga, jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
A tada dođoše
učenici Jovanovi i pitaju ga zašto oni i fariseji poste, a njegovi učenici ne, a
Isus im reče: - Da li mogu
svatovi plakati dok je s njima mladoženja? Neka svatovi poste kada on ode.
Dok je tako
razgovarao dođe mu knez i reče da mu umire kćer, i moli ga da je isceli.
Prilazeći kneževoj kući dohvati ga jedna žena za skut njegove haljine verujući
da će ozdraviti, a Isus joj kaže: - Eto vidiš
vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena
istog časa. Ušavši u kuću kneza reče: devojka samo spava, nije umrla, a mnogi mu
se podsmevahu. Tada Isus istera ljude i uhvati devojku za ruku i ona ustade. I
ode glas po celoj zemlji o njoj. Kada je odlazio
prišla su mu dva slepca moleći ga da ih pomiluje. A Isus ih pita: - Verujete li vi
da to mogu učiniti? A oni mu
odgovoriše: da, Gospode. Tada se on dohvati očiju njihovih govoreći:
- I otvoriše im se
oči. A posle mu
dovedoše besnog i nemog čoveka, i pošto istera đavola iz njega, čovek progovori,
a narod se divio, govoreći da tako nešto nema nigde u Izraelu, a fariseji
rekoše: pomoću kneza đavolskog isteruje đavole. I prođe Isus sve
gradove propovedajući po zborovima jevanđelje o carstvu i isceljujući bolesne i
svaku nemoć u ljudima. Gledajući tako ljude bi mu ih žao jer bejahu smeteni i
rasejani kao ovce bez pastira. Tada reče učenicima svojim: - Žetve je bilo
mnogo, a pridošlih malo. Molite se Gospodu od žetve da izvede pridošle na žetvu
svoju. 10.
Potom
je Isus ovlastio svojih dvanaest učenika da izgone nečiste duhove i da isceljuju
od svake bolesti i nemoći. Tih dvanaest apostola behu: Simon, Andrija, braća
Jovan i Jakov, Filip, Vartolomije, Toma, Matej, Jakov Alfejev, Tadija, Simon i
Juda, koji ga je izdao. I posla ih Isus i
reče im: - Putem bezbožnika
ne idite, niti u grad Samarjanski ne ulazite. Nego idite k izgubljenim ovcama
doma Izraelova. A hodajući propovedajte da se približilo carstvo nebesko.
Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava
ste dobili, zabadava i dajte. Ali ne nosite ni zlata ni srebra sa sobom, ni
torbe na put, ni dva para obuće, ni odeće, niti štap, jer je izbavljen dostojan
svog jela. A kad u grad ili selo dođete ispitajte ko je u njemu dostojan pa tamo
i ostanite dok ne izađete. A ulazeći u kuću nazovite joj: mir u kući
ovoj, i ako bude dostojna, mir vaš će doći u nju, ako li ne, mir vaš vama će
se vratiti. A ako vas ko ne primi niti posluša reči vaše, izlazeći iz kuće ili
grada stresite prašinu s nogu vaših. Znajte: lakše će biti zemlji Sodomskoj i
Gomorskoj u dan strašnog suda negoli gradu ili kući onoj. Eto ja vas šaljem kao
ovce među vukove: budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Ali se
čuvajte ljudi jer će vas predavati sudovima i tući vas. I pred careve i vlastele
izvodiće vas mene radi. A kada vas predaju, ne brinite se kako ćete ili šta
ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati. Jer nećete vi
govoriti, nego duh oca vašeg govoriće iz vas. I svi će mrzeti vas radi imena
mojega, ali ko pretrpi do kraja blago njemu. A kada vas proteraju iz jednog
grada vi bežite u drugi, sve dok se ne pojavi Sin čovečji. Učite dok ne
postanete barem kao vaš učitelj, zato i učite, ali znajte da nema učenika
većeg nego njegov učitelj, niti sluge većeg od njegovog gospodara. Ne bojte
se učenja i saznanja, jer nema ništa tajno što neće postati javno; ništa
skriveno što se neće doznati. Sve što vam govorim javno kazujte. I ne bojte
se onih koji ubijaju telo, jer dušu ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može
i dušu i telo pogubiti u paklu. Ništa se ne može zbiti bez Oca vašega koji o
vama sve zna. A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred
Ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odriče mene pred ljudima, odreći ću se
i ja njega pred ocem svojim koji je na nebesima. Ne varajte se, jer
ja nisam došao da donesem mir na zemlju nego mač. Došao sam da rastavim čoveka
od oca njegova, kćer od matere, snaju od svekrve, ali i neprijatelj čovekov da
postane domaćin njegov. Ko ljubi oca ili
mater, a mene ne, nije mene dostojan; kao ni onaj koji ljubi sina ili kćer više
nego mene. I ko ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.
Onaj ko čuva dušu svoju, izgubiće je, a onaj koji izgubi dušu svoju mene radi,
naći će je. Onaj koji vas prima, mene prima, a koji prima mene, prima onog
koji me je poslao. Onaj koji prima proroka u ime proročko, platu proročku će
primiti, a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće. I
ako ko napoji jednoga od vas samo čašom studene vode, neće mu plata
propasti. 11.
Kada
Isus završi zapovesti dvanaestorici učenika svojih ode odande sam dalje da uči
narod i da im propoveda po gradovima. A Jovan čuvši iz tamnice za dela Hristova
posla dvojicu svojih učenika koji ga pitaše: - Jesi li ti onaj
što će doći ili drugoga da čekamo? - A Isus im odgovori: - Idite i recite
Jovanu sve ono što čujete i vidite: da slepi progledaju, hromi prohodaju, gubavi
se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju i da se siromašnima propoveda jevanđelje,
i blago onome koji se ne sablazni na mene. A kada učenici
odoše Isus upita pridošle: - Šta ste došli da
gledate, proroka? Da, kažem vam: više od Proroka. A u vezi Jovana krstitelja:
nijedan na zemlji nije veći od njega, a najmanji u carstvu nebeskom, veći je od
njega - koji ima uši da čuje neka čuje, pa ko razume. I da vas pitam:
kakav ste vi to rod? Jer Jovan dođe, koji ne jede i ne pije, a vi kažete: đavo
je u njemu. Dođoh i ja, koji jedem i pijem, a vi kažete: gle čoveka izjelice i
pijanice koji se druži sa poreznicima i grešnicima. Jaka vam je mudrost.
Ljutit Isus tada
poče vikati na gradove u kojima su se desila najveća čudesa njegova, a nisu se
pokajali, i reče: - Teško svima vama
jer da su se u Tiru i Sidonu desila čudesa kakva su bila vama, davno bi se
pokajali. Iako takvi, kažem vam da će Tiru i Sidonu u danu strašnog suda biti
lakše nego vama. Zato: hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, ja ću
vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene, jer ja sam krotak i
smeran u srcu gde ćete naći pokoj dušama svojim. Jer moj jaram je blag i breme
je moje lako. 12.
U to
vreme išao je Isus kroz polja dok su njegovi učenici brali klasje i jeli, a
fariseji videvši šta rade, pitaše ga zašto to čine njegovi učenici subotom kada
je to dan kada se ne radi. A on im reče: - Da li ste čitali
šta je radio car David kad ogladni, ali i oni koji su s njim? A kada je ušao u
crkvu, sa svojim učenicima naljutio je sveštenike jer je pojeo hlebove "koje
nije valjalo jesti", koji su prinešeni kao žrtve Gospodu Bogu (učinio je
to jer je Mojsije tako prorokovao). Pa im reče da to i oni isto čine, a ne
smatraju se krivim što to rade subotom, i još im reče: - I da vam kažem
da je ovde onaj koji je veći od crkve i koji je i gospodar subote! A kada biste
znali šta znači: milosti hoću a ne žrtve, ne biste me osuđivali. A sveštenici ga
pitaše: valja li se i u subotu lečiti, u želji da ga okrive? A on im reče:
- Koji čovek među
vama neće subotom izvući ovcu iz bunara? A koliko je čovek važniji od ovce? Zato
valja subotom dobro činiti. I potom Isus izleči čoveka sa osušenom rukom.
Pošto su izašli
fariseji se dogovoriše da ga ubiju, ali doznavši za njihov naum Isus se udalji,
a za njim krenu mnogo ljudi koje isceli, ali im zapreti da to što ih je izlečio
ne razglašavaju da bi se obistinilo Isaijino proročanstvo: da će Bog Isusa
izabrati za Sina svoga u koga će staviti Duh Svoj, kako bi se u ime Njegovo
bezbožnicima obraćao, sve dok pravda ne pobedi, a u njegovo ime da će se uzdati
narodi mnogi. A kada dovedoše čoveka koji je bio slep i nem, koga Isus isceli,
ljudi počeše da govore: - Nije li ovo
Hristos, sin Davidov? A fariseji rekoše
da nije, i da "taj" izgoni đavole pomoću kneza đavolskog, a Isus im uzvrati:
- Svako carstvo
koje se razdeli samo po sebi, opusteće, kao i dom koji se razdeli sam po sebi,
propašće, pa tako ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi se razdelio, pa kakvo će
ostati carstvo njegovo? A ako ja sotonom izgonim đavole, čime ih vaši sinovi
nagone? E, zato će vam oni biti sudije. Ali ako ja Duhom Božijim izgonim đavole,
znači da je vam došlo carstvo nebesko. Zato ko nije sa mnom protiv mene je, i
koji ne sabira sa mnom, on prosipa. Pa vam kažem: svaki greh i huljenje će vam
se oprostiti, ali na Duha svetoga hula vam se neće oprostiti. Ako ko nešto kaže
na sina čovečjeg, oprostiće mu se, ali na Duha svetoga neće mu se oprostiti ni
na ovom svetu niti na onome. Zato posadite drvo
dobro pa će njegov rod biti dobar, a drvo zlo daje zao plod, jer se po plodu
drvo poznaje. A vi, kako možete govoriti dobrim jezikom kada ste zli? Kažem vam
da će se u danu strašnog suda svaka izgovorena reč meriti. Svojim ćeš se rečima
opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi. A tada neki od
fariseja i književnika poželeše neki znak od Isusa, u smislu potvrde, a on
odgovori: - Rod zli i
ljubomorni traži znak; e neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka, (koga je
po kazni Božijoj progutao kit i u čijoj je utrobi bio dok se nije pokajao). Kao
što je Jona bio u kitovoj utrobi tri dana i tri noći, tako će i sin čovečji biti
u zemlji tri dana i tri noći, (misleći na sopstveni vaskrs). Njega će na sud i
osudiće ga jer se već pokajaše Joninom poukom, a znajte ovde je onaj koji je
veći od Jone i Solomona. Ali nečisti duh kada izađe iz čoveka on traži pokoj,
ali ne može da ga nađe, pa poželi da se vrati, ali ne može, nema više tog
čoveka, biće još gore - e tako će biti i sa vama! A neko reče da ga
napolju čeka mati i braća, a Isus odgovori: - Moja mati i
braća su oni koji slušaju reč Božiju i izvršavaju njegovu volju, - pokazujući
rukom na prisutne učenike svoje. 13. Izašavši napolje
Isus je nastavio razgovor i ispriča priču o sejaču koji dok je sejao neka zrna
padoše pokraj pa ih ptice pokljucaše, a druga na kamenita mesta bez mnogo zemlje
pa odmah iznikoše, ali kad izađe sunce one uvenuše jer nemahu žila. A ona koja
su pala u trnje iznikoše, ali ih podavi naraslo trnje. A druga padoše na zemlju
dobru i dadoše rod dobar. A onda mu priđoše
njegovi učenici da ga pitaju zašto im se obraća u pričama a ne direktno, a on im
odgovori: - Vama je dato da
znate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dato. Zato znajte: Ko ima, daće
mu se i preteći će mu; a ko nema, izeće mu se i ono što ima. Zato im i
govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju, niti razumeju. Zar
ne vidite da se obistinilo Isaijino pročanstvo koje govori: ušima ćete čuti,
i nećete razumeti; i očima ćete gledati i nećete videti. Zar ne vidite kako
im je odrvenilo srce njihovo pa ništa ne razumeju, i ušima teško čuju, i oči su
zatvorili tako da ništa ne vide, a ne obraćaju mi se da ih iscelim. Zato učenici
moji: blago vašim očima što vide i ušima što čuju. Blago vama jer su mnogi
poroci i pravednici želeli videti što vi vidite i čuti što vi čujete - nit čuše,
nit videše. Evo: ono posejano pored puta su ljudi koji slušaju, a ne razumeju,
ali dolaze nečastivi i kradu ono što sejemo u srcima njihovim. Na kamenu
posejano su oni koji slušaju i sa radošću sve odmah prime, ali nema korena,
osnove u sebi, pa kad dođe stani-pani, pobegnu. A posejano u trnju su oni koji
slušaju reči, ali ih briga za sve pa zaguše reči naše, i bez roda ostanu. A
posejano na dobroj zemlji: to je onaj koji sluša i razume, i koji rod bogat
rađa. A carstvo nebesko vam je kao čovek koji poseje dobro seme u polju svome.
Ispričaću vam još
nešto: jedan čovek posejao pšenicu, a kada je legao, u to polje dođe neprijatelj
i poseje kukolj po pšenici. A sa rodom pšenice razvi se i kukolj, pa mu rekoše:
nisi dobro seme posejao, da ga počupamo? A čovek reče: nemojte jer ćete s
kukoljem počupati i pšenicu, ostavite ih neka rastu zajedno do žetve. A u
vreme žetve reče žeteocima da prvo saberu kukolj pa da ga upale, a pšenicu u
žitnicu! Carstvo nebesko je
kao zrno goruščino koje je manje da ga manjeg nema, ali i ono može da se poseje,
ali kada uzraste najveće je od sveg povrća, a može da naraste ko drvo, da ptice
nebeske dolaze i sede po njegovim granama, slično kao kada žena stavi kvasac u
kopanju da mesi hleb. I bilo je još puno
priča, ali samo priča jer je tako prorokovao prorok: *otvoriće pričama usta
svoja, kazaće skriveno od početka sveta. A kada su ušli u
kuću pitaju ga učenici o priči sa poljem žita, a on im kaže: - Koji seje dobro
seme on je sin čovečji, a njiva je svet. Dobro seme su sinovi carstva, a kukolj
sinovi su zla. Neprijatelj koji ga je posejao je đavo, a žetva je poslednji dan
ovog veka, a žeteoci su anđeli. E sad: kukolj se sabira i spaljuje, a tako će
biti i sa zlim ljudima na kraju ovog veka koji će biti bačeni u ognjenu peć gde
će biti plač i škrgut zuba. Tada će pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca
svoga - a ko ima uši da čuje neka čuje. Posle se Isus
vratio u svoju postojbinu gde je govorio, a ljudi mu se divili i govorili: otkud
ovome premudrost velika ova i moći? Ne zove li se njegova mati Marija i braća
njegova: Jakov, Josija, Simon i Juda? Otkud njemu ovo sve? Sumnjali su
mnogo, pa tako Isus ne stvori tamo čudesa mnoga zbog neverstva
njihova. 14. U to vreme
rekoše za Isusa da je to Jovan krstitelj koji ustade iz mrtvih i zato čini
čudesa. A Jovan je stradao zbog žene Filipa, Irodova brata, koji je hteo da ga
ubije, jer se u nju zaljubio, ali se poboja naroda koji ga je držao da je
prorok. A za vreme Irodovog rođendana kći Irijadina je tako lepo igrala da se
Irod zakune da će joj dati sve što poželi. a ona reče: hoću glavu Jovana
krstitelja. I tako Jovan izgubi glavu, posekoše ga i predadoše joj glavu
njegovu, a ona majci svojoj, radosnoj i zloj. I sve to učenici njegovi javiše
Isusu, a on tužan se zaputi u osamu, ali za njim krenu mnogo naroda i on se
sažali i ne otera ih. A učenici mu veljaše da otpusti narod da ide kući da jede,
a on kaže: - Ne treba da idu,
dajte im vi da jedu. - Ovde imamo samo
pet hlebova i dve ribe. - Oni rekoše: - Donesite mi to
ovamo, - Isus im reče, pa uze onih pet hlebova i dve ribe i pogledavši u nebo
blagoslovi, i prelomivši dade učinicima svojim, a oni narodu. I jedoše svi i
nasitiše se i preteče još dvanaest kotarica punih. A onih što su jeli bilo je
pet hiljada. Posle toga Isus otpusti narod i ode sam u goru da se moli Bogu, a
učenici njegovi se zaputiše brodom preko mora. I te noći bi strašna bura, a lađa
beše baš nasred mora, i negde duboko u noć, tu oko četvrte straže, pođe Isus
prema njima hodajući po vodi. Videvši ga kako hodi po vodi, učenici njegovi se
uplašiše misleći da je utvara. A Isus im reče da se ne boje. A Petar mu reče:
- Gospode ako si
ti, reci mi da dođem k tebi po vodi. - Hodi, - On reče.
I Petar izađe iz lađe i dođe do Isusa. No videći da je veliki vetar on se uplaši
i poče da se topi pa povika: - Gospode,
pomagaj! - I odmah Isus pruži ruku i uhvati - Maloverni, zašto
si posumnjao? I kad uđoše u lađu
prestade vetar i svi mu se pokloniše govoreći: - Vaistinu si
ti sin Božiji. 15. U zemlji
Genisaretskoj mu pristupiše književnici i fariseji iz Jerusalima govoreći:
- Zašto tvoji
učenici ne poštuju običaje starijih: zašto ne - Zašto i vi
ne prihvatate zapovesti Božije za običaje svoje? - On im odgovara. - Bog vam
zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater ima smrću
da umre. Ukidoste zapovesti Božije za običajnje svoje! Licemeri! Dobro je
rekao prorok Isaija za vas *da me ustima poštujete, a da vaše srce daleko stoji
od mene. Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta, jer iz
srca je, a iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna
svedočanstva, hule na Boga. Kad to čuše
fariseji se sablazniše, a Isus im reče: - Svako drvo
koje nije posadio moj otac nebeski, iskoreniće se. A svojim učenicima
reče: - Oni su slepe
vođe slepcima, a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti. A posle tog Isus
ode u krajeve Trirske i Sidonske. I gle, žena Haninejka izađe iz onih krajeva i
povika njemu govoreći: - Pomiluj me
Gospode sine Davidov, moju kćer vrlo muči đavo. A učenici njegovi
mu rekoše da je otpusti, a Isus reče: - Ja sam poslan
samo k izgubljenim ovcama doma Izraela. - Pomozi mi!- Opet
će žena, a Isus reče: - Nije dobro ženo
uzeti od dece hleba i bacati psima. - Da, Gospode, -
ona reče - ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovijeh gospodara.
Tada joj Isus
reče: - O ženo! velika
je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš! I ozdravi kćer
njena od onog časa. I otišavši Isus odande, dođe k moru Galilejskom i popevši se
na goru, sede onde. I pristupiše mnogi bolesni koje Isus isceli. Tako se narod
divio videći čuda koja je činio; i hvališe Boga Izraelova. I nahranivši narod,
Isus ga otpusti i dođe u okolinu Magdalsku. 16. I pristupivši k
njemu fariseji i sadukeji, kušajući ga da im pokaže znak s neba. A on im kaže da
uveče govore kako će sutra biti vedro jer je nebo crveno, a ujutro kažu da će
biti vetar, jer je nebo crveno i mutno, i još: - Licemeri, lice
nebesko umete razlikovati, a znake vremena ne znate? Rod kurvarski traži
znak, i znak će mu se dati osim znaka Jone proroka. - I ostavivši ih
otide. I reče svojim
učenicima da se čuvaju kvasca farisejskoga i sadukejskoga, ali ga oni ne
razumeše. A on im reče: - Zar još ne
razumete i ne pamtite pet hlebova na pet hiljada i koliko ste kotarica nakupili?
A ne pamtite sedam hlebova na četiri hiljade. Kako ne razumete da vam rekoh za
hlebove da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog - čuvajte se nauke
njihove, a ne hlebnog kvasca. A kada dođe Isus u
okolinu Ćesarije, upita učenike svoje: - Govore li ljudi
da sam sin čovečji? - a oni mu rekoše: - Jedni govore da
si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija, a treći da si Jeremija, ili koji od
proroka. - A on ih pita: - Pa dobro šta
mislite ko sam ja? - A Petar reče: - Ti si Hristos,
sin Boga živoga. - A Isus mu reče: - Tako je, ali
znaj da ti to nisu tvoja krv i telo javili već otac moj koji je na nebesima. A
tebi da kažem da si ti Petar i da ću ti sagraditi crkvu svoju, ovde na kamenu i
daću ti ključeve od carstva nebeskoga i što svežeš na zemlju biće vezano i na
nebu, a što razrešiš na na zemlji biće tako i na nebu. Tada im reče da ne
kazuju nikome da je on Hristos, i od tada poče govoriti Isus da mora ići u
Jerusalim i da će tamo postradati od glavara svešteničkih i književničkih i da
će ga ubiti, ali treći dan da će ustati. A Petar ga odvraća od puta, a Isus mu
grubo uzvrati: - Idi od mene
sotono jer to što misliš je od čoveka, a ne od Boga. - i još reče svojim
učenicima: - Ako ko hoće
za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoće
svoju dušu da sačuva, izgubiće je; ali ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći
će je. Jer kakva je korist čoveku sav svet da dobije, a duši svojoj naudi? ili
kakav će otkup dati čovek za svoju dušu? Jer će doći sin čovečji u slavi Oca
svoga s anđelima svojim i tada će se vratiti svakome po delima njegovim. Zato
vam kažem da je među vama ima onih koji neće okusiti smrt dok ne vide sina
čovečjeg kako ide u carstvo svoje. 17. I posle šest
dana uze Isus Petra, Jakova, Jovan i brata njegova i izvede ih na goru visoku. I
preobrazi se pred njima i zasja lice njegovo kao sunce i haljine njegove
postadoše blještave kao svet. I ukazaše im se Mojsije i Ilija koji s njim
govorahu. I pojavi se oblak sjajni koji ih sve zakloni i začu se glas iz oblaka
govoreći: - Ovo je sin moj
ljubazni koji mi je po volji - njega slušajte! I čuvši učenici
padoše ničice i uplašiše se vrlo. Videvši ih, Isus im reče: - Ustanite i ne
bojte se. A oni podigavši
pogled ne videše više nikog osim Isusa sama, a on im reče: - Nikom ne kazujte
što ste videli dok sin čovečji iz mrtvih ne ustane. A pitaju ga
učenici: zašto najpre treba Ilija da dođe? a on im kaže: - Ilija će doći
najpre da uredi sve. A ja vam kažem da je Ilija već došao, ali ga nisu poznali i
postrada od njih kao što će i sin čovečji - i tada učenici shvatiše da im
govori o Jovanu krstitelju. A tada dođe jedan
čovek molivši Isusa da mu isceli sina jer to nisu uspeli učenici Isusovi, on
kaže: - O rode neverni i
pokvareni! dokle ću biti s vama? dokle ću vas trpeti? Dovedite ga amo.
I zapreti mu Isus,
i đavo izađe iz njega. Tada dođoše učenici i pitaše Isusa: - Zašto ga
nismo mi mogli isceliti? - Zbog neverstva
vašeg! Kažem vam zaista: ako imate vere ko zrno goruščino, reći ćete gori ovoj:
pređi odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti nemoguće. A ovaj rod izgoni
samo molitvom i postom. A kada su hodili
Galilejom, reče im Isus: - Predaće se sin
čovečji u ruke ljudske. I ubiće ga i treći dan ustaće. I učenici se
ražalostiše mnogo. A u Kafarnaumu
priđoše poreznici pitajući - Od koga kraljevi
naplaćuju porez: od svojih sinova ili od tuđih? - Od tuđih, - reče
Petar. - E, pa, sinovi su
dakle slobodni ne plaćati porez, ali da ih ne bi sablaznili, idi i upecaj ribu i
to što nađeš u njenim ustima, podaj im. 18. A jednom ga
pitaše: - Ko je najveći u
carstvu nebeskome? A Isus uze jedno
dete i stavi ga između njih i kaže: - Ako se ne
povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. Ko se bude ponizio
kao dete ovo, on će biti najveći u carstvu nebeskom. I koji takvo dete primi u
moje ime, mene prima, a onaj koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u
mene, bolje bi mu bilo da obesi vodenični kamen oko vrata i da potone u dubinu
morsku. Teško svetu od sablazni, jer je potrebno da dođu do sablazni, ali
teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan! Ako li te ruka
tvoja ili noga sablažnjava, otseci je i baci od sebe; bolje ti je ući u život
bez nje nego li s dve ruke i noge i da te bace u večni oganj. Gledajte da ne
prezrete nekog od ovih malenih, jer anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju
lice Oca mojega nebeskoga. Jer sin čovečji dođe da iznađe i spase izgubljeno.
Šta vam se čini:
kada ima čovek sto ovaca pa zađe jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i
devet u planini, i ide da traži onu što je zašla? I ako se dogodi da je nađe,
zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedest i devet što nijesu
zašle. Tako nije volja oca našega nebeskoga da pogine jedan od ovijeh malih.
Ako li ti sagreši
brat tvoj, idi pokaraj ga i ako te posluša, dobio si brata svoga. Ako li te ne
posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da sve reči ostanu na ustima dva
ili tri svedoka. Ako ne posluša ni njih, kaži crkvi, ako li ne posluša ni crkvu,
da ti bude neznabožac. I kažem ti: sve što bude svezano na zemlji biće vezano na
nebu, a što god razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebu. I da ti kažem još
nešto: ako se dva od vas slože na zemlji, u čemu im drago, zašto se uzmole, daće
im otac moj koji je na nebesima - jer gde su dva ili tri sabrani u moje ime onde
sam i ja među njima. Tada priđe Petar i
zapita: - Gospode, koliko
puta da oprostim bratu ako sagreši, sedam puta? A Isus mu reče:
- Sedam puta
sedamdeset puta! Carstvo nebesko ti
je baš kao car koji se namirivao sa svojim slugama, pa čujte: Caru dovedoše
slugu sa dugom od deset hiljada talanata. I budući da nije imao čime
platiti dug, zapovedi car da ga prodaju i svu njegovu imovinu. No sluga pade na
kolena moleći cara da pričeka uz obećanje da će sve vratiti, a gospodar se
sažali, oprosti mu dug i pusti ga. A kada izađe taj sluga, ode da traži dug od
svog drugara koji mu beše dužan sto groša. Pade drugar njegov na kolena moleći
ga da sačeka još malo pa će mu sve platiti, ali on ne hte, i odvede ga u tamnicu
sve dok ne plati dug. Videvši njegovi drugari taj događaj, bi im jako žao pa
kazaše caru. Tada ga dozva car i reče mu: zli slugo, sav ti dug oprostih, jer si
me molio. Nije li trebalo da se i ti samiluješ na svog drugara, kao i ja na
tebe? E, tako će i otac moj nebeski učiniti i vama ako ne oprostite svaki bratu
svojemu od srca. 19. I kad završi ove
reči ode Isus iz Galileje u Judeju preko Jordana. A tamo ga pitaše fariseji,
kušajući ga: - Može li čovek
pustiti ženu svoju za svaku krivicu? - A on im reče: - Niste li čitali
da je onaj koji je stvorio čoveka muža, stvorio i ženu, i zar nisu njih dvoje
jedno telo? Nisu dva već jedno, a što je Bog sastavio to čovek ne
rastavlja. A onda ga pitaše
zašto Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna ženi i da se pusti? A Isus im
odgovara: - Mojsije vam je
dozvolio da bude po volji vašoj, ali ispočetka nije bilo tako, nego vam ja
kažem: ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini
preljubu; i koji uzme raspuštenicu čini preljubu. A oni mu kažu:
- Ako je tako
čoveku s ženom, nije se dobro ženiti? A Isus im reče da
se ne mogu primiti tih reči do oni kojima je dano, jer ima uškopljenika koji
su se tako rodili, a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili, a ima i onih koji
su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga - pa ko razume nek razume.
A priđe mu jedan
čovek, oslovi ga sa učitelju blagi, i pita ga šta da uradi da bi dobio život
večni, a Isus mu kaže da niko nije blag no samo Bog, i ako želi ući u život
večni da se drži zapovesti: da ne ubije, da ne čini preljube, ne krade, i ne
svedoči lažno. - Poštuj oca i
mater i ljubi bližnjega svoga kao samog sebe. A mladić mu kaže
da je sve to radio od najranije mladosti, i šta još treba? A Isus mu kaže:
- Ako hoćeš
savršen da budeš idi i daj sve što imaš siromasima i imaćeš blago na nebu, pa
hajde za mnom. A kada to ču
mladić ode vrlo žalostan jer je bio puno bogat. A Isus reče učenicima svojim:
- Eto to vam
kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko. I da vam kažem da je lakše
kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije.
A
učenici ga pitaju ko se dakle može spasti?
- Ljudima je
to nemoguće, a Bogu je sve moguće.
A, Petar ga pita:
- Eto, mi smo sve
ostavili i idemo za tobom: šta će prema tome biti s nama? - Svi vi koji
idete za mnom, u drugom rođenju sedećete za prestolom slave svoje i suditi.
Dakle svako ko je ostavio sve, mene radi, primiće sto puta onoliko koliko je
ostavio i dobiće život večni. Ali će prvi biti poslednji i poslednji će biti
prvi. 20.
-
Carstvo nebesko ću vam objasniti kroz priču o domaćinu koji uzima najamnike za
rad u vinogradu. I uzevši uh ujutro dogovori se za groš po danu posla. Nešto
posle izađe domaćin u grad i vide ljude kako sede pa im kaže: idite i vi u moj
vinograd i radite platiću vam groš za dan. A tako uradi i posle tri sata i šest
sati, a i u jedanaest opet vide ljude neke kako sede i pita ih što ne
rade, a oni kažu: niko nas ne najmi, a domaćin im reče: idite u moj vinograd i
što bude bilo pravo ću da vam platim. A kada je bilo veče, domaćin kaže
poslovođi da pozove radnike od zadnjeg do prvog i da im poda platu. I domaćin ih
sve isto nagradi, a oni se pobuniše govoreći da nisu svi jednako dugo radili, a
naročito prvi. A on mu odgovara: nisam li se ja s tobom dogovorio za groš? a
što ću činiti s drugima nije tvoja briga, uzmi svoje i idi. Zašto je oko tvoje
zlo što ja hoću da budem dobar? Eto tako će biti
poslednji prvi i prvi poslednji, jer je mnogo zvanih, a malo
izabranih. I pošavši Isus u
Jerusalim uze svojih dvanaest učenika i reče im: - Evo idemo u
Jerusalim gde će sin čovečji biti predat glavarima svešteničkim i naučnicima
koji će ga osuditi na smrt. I predaće ga bezbožnicima da mu se rugaju i da ga
ubiju i razapnu, ali treći dan ustaće. Tad mu priđe jedna
žena moleći da joj primi sinove uz njega u carstvo njegovo, a on joj kaže:
- Znaš li ti šta
išteš? mogu li oni piti ono što ja pijem i krstiti se krštenjem kojim se ja
krstim? A sinovi rekoše:
možemo! A Isus im reče: - Čašu moju dakle
ispićete i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim, ali vam ne mogu odrediti
mesto s koje ćete strane moje sedeti, jer je to odredio moj otac.
Čuvši to ostali
učenici se rasrdiše na dva brata, a Isus, doznavši to reče im: - Narodni
knezovi zapovedaju narodu, a poglavari zapovedaju knezovima. Ali među vama da ne
bude tako, nego onaj koji hoće da bude najveći među vama, da vam služi. I koji
hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga. Kao što ni sin čovečji nije
došao da mu služe nego da služi i da dušu svoju da u otkup za mnoge.
A kada je izlazio
iz Jerihona za njim je išlo mnogo ljudi. A slepci koji su sedeli kraj puta,
čuvši ga gde prolazi pozvaše ga da ih pomiluje: - Pomiluj nas
Godspode, sine Davidov. A Isus ih pita šta
hoće da im učini? A oni ponovo rekoše: - Gospode, da se
otvore naše oči. I smilova se, i
uhvati se njihovih očiju i oni odmah progledaše i otidoše za njim. 21.
A
kada se približiše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu, Isus posla dva učenika
govoreći im: - Idite u selo što
je pred vama; tamo ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i
dovedite mi. A ako se ko buni i pita zašto to činite, vi recite treba Gospodu, i
on će vam dozvoliti. A ovo je moralo
ovako da se izvede jer je tako prorokovao prorok: *evo ide car tvoj k tebi
krotak i jaše na magarcu i magaretu sinu magaričinom. I učenici tako i učiniše,
i dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Isusa
na njega. A mnogi ljudi prostreše haljine svoje po putu, dok su drugi rezali
granje i prostirali ga. A narod koji je išao ispred i iza govorio je:
- Osana sinu
Davidovu, blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje. Osana na visini.
A kada uđe Isus u
Jerusalim svi su se pitali ko to ide? A narod je govorio: - Ovo je Isus
prorok iz Nazareta Galilejskog. I uđe Isus u crkvu
Božiju i protera sve oni koji su trgovali u njoj i kaže im: - U pismu stoji
neka se dom moj zove dom molitve, a vi od njega načiniste hajdučiju.
Tada mu priđoše
mnogi koje je iscelio, a kada to videše crkvene glavešine rasrdiše se naročito
kada je Isus doživeo ovacije, pa mu kažu: - Čuješ li ti šta
govori narod i deca? - A Isus im kaže: - Da! A zar vi
niste čitali da će *usta male dece činiti njemu hvalu. I izađe odatle i
ode da spava u Vitaniju. A ujutro vraćajući se u grad ogladne i ugledavši smokvu
kraj puta dođe k njoj i ne nađe ništa osim granja i lišća i kaže joj:
- Da nikada na
tebi ne bude roda doveka. I smokva odmah
usahnu. I videvši to učenici njegovi diviše mu se. A Isus im kaže: - Zaista vam
kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokvino lišće, učinićete, nego i
gori ovoj ako kažete: digni se i baci se u more, i biće. I sve što uzištete u
molitvi verujući dobićete. A kada se vratio u
crkvu učio je ljude pa mu priđoše glavari sveštenički i pitaše ga: kakvom to
vlasti čini? i ko mu dade vlast da to čini? A on im kaže: - Upitaću vas
jednu reč, koju ako mi kažete i ja ću vama kazati kakvom vlašću ovo činim. Da li
je krštenje Jovanovo s neba ili sa zemlje? E sad oni
razmišaše: ako kažu: s neba, on će reći zašto mu nismo verovali?, a ako kažu: od
ljudi, to znači da se boje od naroda, jer svi Jovana držahu za proroka. Zato oni
rekoše Isusu: ne znamo!, a Isus im reče: - E, pa, ni ja
vama neću reći kakvom vlašću ovo činim. A da ja vas nešto pitam. Neki čovek je
imao dva sina i prvome kaže da ide u vinograd i da radi, a sin mu reče da neće,
ali se pokaja i ipak ode. Posle otac ode i isto kaže i drugom, a drugi odmah
pristade i ode. Sada da ja vas pitam: koji je od njih ispunio volju očevu?
Rekoše mu: prvi!
A Isus im
kaže: - Pa lepo sam
govorio da će carinici i kurve pre vas ući carstvo Božije; jer dođe Jovan k vam
putem pravednim i niste mu verovali, a kurve i carinici jesu, a vi pošto to
videste niste je pokajali i verovali. I da vam kažem za još jednu priču: Beše
jedan domaćin koji posadi vinograd i dade ga vinogradarima i otide. A kada se
približi vreme rodu, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
A vinogradari pohvataše sluge i pobiše ih. Domaćin opet posla druge sluge i oni
isto prođoše, a potom posla sina svoga misleći da će se postideti. A vinogradari
videvši sina, dogovoriše se i njega da ubiju, jer je naslednik pa će im ostati
celo imanje. I tako postupiše. Tada dođe vlasnik i razmisli šta da
uradi. A sveštenici
rekoše da ih treba sve ubiti istom merom i vinograd dati drugima koji će davati
plodove. A Isus im kaže: - Zar niste čitali
u pismu: *kamen koji odbaciše zidari, onaj posta ugaoni, to bi od Gospoda i
divno je u vašim očima. Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božije i
daće se narodu koji njegove plodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbiće se,
a na koga on padne satrće ga. I čuvši glavari
sveštenički razumeše da govori o njima i odlučiše da ga uhvate, ali se uzdržaše
zbog naroda koji ga je smatrao za proroka. 22. Pa Isus nastavi
dalje u pričama: - A carstvo
nebesko je kao kada je car pravio svadbu sinu svome pa posla sluge da zovu
zvanice, ali niko ne htede da dođe. Opet car posla sluge da kažu da je sve
zgotovljeno i hrana i piće, ali ni tada se zvanice ne odazvaše, ali narediše da
se pohvataju sluge careve i da se pobiju, a kada to ču car, razgnevi se pa posla
silnu vojsku i pogubi krvnike i grad njihov zapali. Tada car reče: svadba je
spremna a zvanice ne biše dostojne, e, pa idite na raskršća i koga god
nađete, dozovite ga na svadbu. I sluge tako postupiše i napuniše sto i zlima i
dobrima. Došavši car vide za trpezom čoveka neprimereno obučenog i reče mu:
prijatelju, zašto si došao amo bez svadbenog odela. A čovek odćuta. Tada reče
car: svežite mu ruke i noge i bacite ga u tamu najcrnju, onde će biti plač i
škrgut zuba. Očigledno je ovo skup mnogozvanih, ali malo izabranih, zar ne? -
reče Isus Tada fariseji
pokušaše da ga uhvate na rečima, pa poslaše učenike Irodove da ga pitaju, koji
rekoše: - Učitelju, znamo
da si istinit i da učiš ljude putu Božijem, ali da ne mariš ko je ko. Reci nam
dakle da li treba dati harač česaru ili ne? Razumevši njihovo
lukavstvo Isus im reče: - Što me kušate
licemeri? pokažite mi novac harački. I oni mu donesoše
novac, a Isus im kaže: - Čiji je obraz
ovaj i natpis? - A oni rekoše: - Česarev. - Tada
im on kaže: - Podajte zato
ćesarevo ćesaru, i Božije Bogu! Tog dana mu
priđoše i sadukeji koji govoriše da nema vaskrsenja, pa ga još pitaju:
- Učitelju,
Mojsije reče: ako ko umre bez dece, da mu brat uzme ženu njegovu i da podigne
seme bratu svome. Eto kod nas bi sedam braće i prvi se oženi i umre ne imavši
poroda ostavi ženu svoju bratu svome, a tako i drugi brat, pa i treći i tako do
sedmoga, a posle svih umre i žena. Da te pitamo: kome će po vaskrsenju od ove
sedmorice ona biti žena, jer je sa svima bila? - A Isus im kaže: - Varate se jer ne
znate ni šta piše niti sile Božje, jer o vaskrsenju niti će se ko ženiti ni
udavati, nego će biti ko anđeli na nebu. A o vaskrsenju mrtvih niste li čitali
šta je Bog rekao: Ja sam Bog Avramov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. Ja nisam Bog
mrtvih, nego živih. Ta beseda oduševi
narod, ali rasrdi sadukeje i fariseje koji ga pitaše: - A koja je
najveća zapovest u zakonu? - A Isus reče: - Ljubi Gospoda
Boga svoga svim srcem i dušom svojom i svim mislima svojim, a druga zapovest je:
ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i
proroci. A šta vi mislite za Hrista, čiji je on sin? - Davidov, - oni
rekoše:. A Isus im kaže: - Znači da ga
David naziva duhom Gospodnjim. Zar niste čitali gde reče: sedni meni s desne
strane, dok položim neprijatelje tvoje pod podnožje nogu tvojih. Ako ga dakle
David naziva Gospodom, kako je onda Hristos njegov sin? Kako mu nemogaše
odgovoriti ni reči, više ga niko nije od tog dana više ništa pitao. 23. Tada Isus reče
narodu i učenicima svojim: - Na Mojsijevu
stolicu sedoše fariseji i književnici, (uzeše zakon u svoje ruke). Ono što vam
zapovedaju i određuju to i radite, ali ne radite ono što i oni, jer govore, a ne
čine. Oni tovare veliki teret na narodna pleća, a ni prst svoj neće da pomere i
pomognu. A sve što rade javno pokazuju da narod vidi. Traže začelje na gozbama,
a prvo mesto u zbornicama. I traže da im se ljudi javno klanjaju i da ih zovu
ravi, a samo je jedan ravi Hristos, a svi ste vi braća i jednaki. I Ocem
ne zovite nikoga na zemlji jer imate jednog oca koji je na nebesima. Niti iko
ima prava da se zove učiteljem, jer je jedan učitelj: Hristos. Svi ste jednaki,
a najveći među vama da vam bude sluga. Jer onaj koji se podiže poniziće se, a
koji se ponizuje, podignuće se. Pa nastavi Isus sa
kritikama i teškim optužbama, izazivajući vladajući stalež: Teško vama
književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi, jer vi
niti ulazite niti dajete drugima da uđu koji bi hteli. Teško vama koji
posećujete kuće udovičke i lažno se Bogu molite, e zato ćete većma biti osuđeni.
Teško vama što veličate sve što prisvojite i činite ga sinom paklenim. Teško vam
što govorite: ako se ko kune crkvom ništa je: a ako se kune zlatom crkvenim kriv
je. Budale slepe, šta je veće? ili zlato ili crkva koja to zlato osveti. Pa i
kada se kune oltarom a vi kažete ništa je to, a koji se kune darom koji je na
njemu, kriv je. Budale slepe, šta je veće: dar ili oltar koji dar taj osveti?
Jer onaj koji se kune oltarom, kune se njim i svim što se nalazi na njemu. Zato
onaj ko se kune crkvom kune se i svima koji žive u njoj. A onaj ko se kune
nebom, kune se se prestolom Božjim i onim ko sedi na njemu. Teško vam licemeri,
što dajete desetinu po zakonu, a ono što se najvažnije u zakonu izostaviste, a
to je pravda, milost i vera, a ovo bi trebalo činiti i ne ostavljati. Vođe slepe
koje cedite komarca, a kamilu proždirete. Teško vama što čašu i zdelu čistite od
spolja, a iznutra je puna grabeži i nepravde. Slepci, očistite najpre čašu
iznutra i zdelu da budu i spolja čiste. Teško vam okrečeni
grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake
nečistote. Tako se i vi spolja prikazujete ljudima da ste pravedni, a iznutra
ste puni licemerja i bezakonja. Vi što ne poštujete proroke i kažete da ste
živeli u vreme svojih otaca da ne biste prihvatili proroke - time samo
dokazujete da ste vi ti koji su pobili proroke. I vi nastaviste stazama otaca
vaših. Zmije, kako
mislite da ćete pobeći od presude i ognja paklenog. Zato ću vam ja poslati
proroke i premudre i prepametne i znam da ćete neke pobiti i raspeti, a jedne
tući po zbornicama i goniti ih sve od grada do grada. Neka vam se vrati
svo zlo što ste učinili na zemlji od Avelja do Zarije, koje pogubiste u crkvi. I
da znate sve će vam se vratiti. Jerusalime,
Jerusalime, ti koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslanike, koliko puta
htedoh da skupim čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće, a vi ne htedoste.
E zato će vam kuća
opusteti. Kažem vam, jer znam da me više nećete videti dok ne kažete:
Blagosloven je onaj ko ide u ime Gospodnje! 24. Izašavši iz
crkve sa svojim učenicima, reče im: - Videste li vi
sve ovo, kažem vam neće ostati kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
A kada su sedeli
sami na gori Maslinskoj pitaše ga učenici: - Kaži nam šta će
biti i kakav je znak tvog dolaska i znak posletka ovog veka. - A Isus im kaže:
- Čuvajte se da
vas ko ne prevari, jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos, -
lažni mesija. Čućete ratove i glasove ratovima. Gledajte da se ne uplašite jer
sve to treba da bude, ali nije to kraj, jer će ustati narod na narod i carstvo
na carstvo, i biće gladi i pomora, a zemlja će se tresti po svetu. A to je tek
početak stradanja, i tada će vas mučiti i pobiće vas i svi će vas narodi
omrznuti zbog imena moga. I tada će se mnogi sablazniti, i drug će druga izdati
i omrznuće drug druga. Dakle izaći će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. A
bezakonje umnožiće se, i ohladneće ljubav mnogih, ali koji pretrpi do kraja
blago njemu. A tada će se propovedati ovo jevanđelje po celome svetu za
svedočanstvo svima i tada će doći kraj. I kada budete
videli pustoš o kojem govori prorok Danilo shvatićete da se obistinjava ono što
je prorokovao, shvatićete. Tada oni koji žive u Judeji neka idu u gore, a koji
bude na krovu neka ne silazi, a koji je u polju da ne ide kući; teško dojiljama
i trudnicam u tim danima. Nego molite se Bogu da se to ne desi u zimu i u
subotu, jer će biti nevolja velika kakve nije bilo od postojanja sveta, niti će
je ikada biti. Al i da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao, ali zbog
izabranih dani će se skratiti. Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos ili eno
ga tamo, ne verujte mu, jer će doći lažni Hristosi i lažni proroci i pokazivaće
čudesa razna, da bi vas prevarili ako je moguće, pa čak i izabrane. Pa, ako vam
kažu: eno ga u pustinji ili u sobama, ne verujte. A tih dana će se
sunce pomračiti, a mesec svoju svetlost izgubiti i zvezde će s neba pasti i sile
će se nebeske pokrenuti. I kako kaže
Jovan: gde je strvina tamo će se i orlovi pokupiti. I tada će se pokazati znak
sina čovečjeg na nebu i tada će proplakati sva plemena na zemlji i ugledaće sina
čovečjeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće
anđele svoje s velikim glasom koji će sabrati izabrane sa sve četiri strane
sveta. Pokušajte da razumete kao kada smokva olista, a vi znate da je blizu
leto, i baš tako slično će se sve dogoditi i to baš vama. Nebo i zemlja
proći će, ali reči moje neće proći.
A o danu i času
tom niko ne zna, čak ni anđeli nebeski, do sam moj otac. Jer kao što je
bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak sina čovečjeg. Nije to nikakav dan da
se može predvideti jer i u vreme Nojevo ljudi su pili, jeli, radili i rađali se
i nisu ništa osetili dok nije došao potop koji odnese sve, tako će biti i
dolazak sina čovečjeg. A biće ovako: biće dva na njivi: jedan će se ostaviti, a
drugi će se uzeti. Zato budite na oprezu jer ne znate u koji čas će doći Gospod
vaš. Jer i da zna domaćin u koje vreme će doći lupež, pa sakrio bi sve da ga
kojim slučajem ne pokrade? Zato, budite spremni, jer u čas kada budete
najmanje mislili doći će sin čovečji. Ali onaj koji bude bio po meri gospodara
neće mu biti tako, dakle, ponavljam: ne opuštajte se, doći vam vaš gospodar u
dan baš kada se najmanje nadate, u čas kada najmanje mislite i raseći će svakog
na pola i daće mu platu kao i licemerima i biće plač i škrgut
zuba. 25. Tada će biti
carstvo nebesko kao u pričama o deset devojaka koje uzeše žiške svoje i izađoše
u susret ženiku. Pet bijahu mudre, a pet lude. I lude uzeše žiške, a ne uzeše
ulja sa sobom, a budući da ženik zadocni, i sve one zaspaše. A oko ponoći
nastade vika, jer eto ženika gde ide. Tada ustaše sve devojke i upališe žiške
svoje, a lude ih moljaše da im dadnu ulja jer žišci njihovi oće da se ugase, a
mudre odgovoriše: da ne bi nedostajalo i nama i vama, bolje je da idete i da
kupite sebi; i tako i bi, ali kada one otidoše dođe ženik, pa dogovoriše svadbu
i zatvoriše se vrata. A posle dođoše druge devojke moleći gospodara da im otvori
vrata, a on im reče da ih ne poznaje. Prema tome, po ovoj priči možete razumeti
da morate uvek biti spremni, jer se ne zna kada će sin čovečji doći.
Evo to vam je isto
kao što je gospodar dao svojim slugama blago svoje: jednom pet talanata, drugom
tri talanta, a trećem jedan talanat; svakome prema svojoj moći. Onaj koji dobi
pet otide te radeći s njima zaradi još pet talanata; tako i onaj što dobi dva i
on zaradi još dva, a onaj što dobi jedan zakopa ga u zemlju - sakri srebro
gospodara svoga. Po protoku dugog vremena sastane se gospodar sa slugama. I
pristupi mu onaj s pet talanata što ih uze i vrati ih s još pet, a
gospodar mu kaže: dobri moj slugo ušao si u radost svog gospodara, nad
mnogima ću te postaviti. Tako pristupi i onaj što dobi dva i zaradi još dva, a
gospodar mu kaže verni moj slugo i u malom si mi bio veran i tebe ću nad mnogima
postaviti jer si u šao u radost svog gospodara. Pa pristupi onaj što dobi jedan
i reče svom gospodaru: znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ tamo gde nisi posejao
i kupiš gde nisi vijao, pa se pobojah da ga ne izgubim, te sakrih talanat tvoj u
zemlju - evo ti ga. A gospodar mu reče: zli i lenji slugo, znao si da žnjem gde
nisam posejao i kupim gde nisam vijao, a ne znaš da si trebao moje srebro da daš
trgovcima a ja bih došao i uzeo bih svoje sa dobitkom. I uze od njega talant i
podajte onome što ima deset talanata: Jer svakome ko ima, daće mu se i
preteći će mu, a od onoga koji nema, i što ima uzeće mu se od njega. I
nevaljaloga slugu bacite u tamu najcrnju; onde će biti gde je plač i škrgut
zuba. Znajte: kada dođe
sin čovečji u slavi svojoj i svi svetli anđeli s njime, onda će sesti na presto
slave svoje i sabraće se pred njim svi narodi i razlučiće između sebe kao što
pastir razlučuje ovce od jarca. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarca s
leve strane. Tada će reći car onima što stoje s desne strane: hodite
blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postojanja
sveta. A zašto će biti
tako? Jer se ne sećate što reče Isaija: *jer ogladneh i daste mi da jedem,
ožedneh i napojiste me, gost bijah i primiste me. Go bijah i odenuste me,
bolestan bijah i obiđoste me, u tamnici bijah i dođoste k meni. A šta su mu
odgovorili pravednici: Gospode, kada te videsmo gladna napojili smo te, i žedna
te napojismo, kao gosta primismo te i gola odenusmo te, kada te videsmo bolesna
i u tamnici obiđosmo te. Znajte kada činite dobro bilo kome, odgovara im
Gospod, uvek kada činite jednom dobro uvek meni činite. A Gospod tada reče
onima s njegove leve strane: prokleti idite od mene u oganj večni spremljen za
đavola i anđele njegove, jer ogladneh, a ne daste mi da jedem, ožedneh a ne
napojiste me. A oni mu kažu: kada te videsmo gladna i žedna ili kao gosta ili
gola ili bolesna ili u tamnici, zar te nismo poslužili? A Gospod im kaže kada ne
učinite i jednome od ove moje braće, ni meni niste učinili. E tako će svi takvi
otići u muku večnu, a pravednici u život večni, - reče Isus. 26. I kad svrši reči
svoje, reče učenicima svojim: - Znate li da će
za dva dana biti pasha a do tada predaće sina čovečjeg da se razapne?
I sakupiše se sve
glave svešteničke i starešine narodne i savetovaše se kako bi Isusa na prevaru
uhvatili i ubili, ali rekoše ne o prazniku da se narod ne bi pobunio. Tada je
Isus bio u kući jedne žene koja mu izli na glavu mirisno ulje, a učenici se
ljutiše što prosipa takvu dragocenost jer je bilo bolje da je prodala i novac
dala siromasima, ali se Isus nije složio s njima, jer je ona njemu učinila
dobro, govoreći: - Siromahe imate
svagda sa sobom, a mene nemate svagda; uostalom to što je prosula po meni
pripremila me je za ukop. Tada jedan od one
dvanaestorce, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkim i pita
ih: - Šta ćete mi dati
da vam ga izdam? A oni mu obećaše
trideset srebrnika. Na dan pre Pashe pitaše ga učenici gde da mu pripreme pashu,
a on im reče da idu "tome i tome" i da mu kažu da mu je vreme blizu i da će kod
njega da učini pashu. I tako oni postupiše i uveče Isus sede sa sa
dvanaestoricom svojih učenika. A kada jeđahu reče im: - Znam da je među
vama jedan koji će me izdati. I pitaše se svi
redom: nisam li to možda ja, a Isus im kaže: - To je onaj koji
će zajedno sa mnom u zdelu ruku staviti. Sin čovečji sve radi kako je napisano
za njega, ali teško onome čoveku koji izda sina čovečjeg, bolje bi mu bilo da se
nije ni rodio. - Da to nisam
možda ja? - Juda izdajnik njegov upita ga, a Isus mu reče: - Ti si rekao
svoje. A kada jeđahu, uze
Isus hleb, blagoslovi ga i prelomi i dade ga učenicima i kaza im: - Uzmite i
jedite, ovo je telo moje, - a zatim uze čašu i davši hvalu reče im:
- pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja koja će se proliti za mnoge radi
otpuštenja od grijeha. I znajte da neću više piti vino iz vinograda ovog
naroda već ću s vama piti novog vina u carstvu oca svoga. I otpeva hvalu i
iziđe na goru Mislinsku, gde svojim učenicima reče Isus: - Svi ćete se vi
sablazniti o mene ove noći, jer tako stoji u pismu, gde se kaže, da će se
udariti na pastira i da će se stado razbežati, a po vaskrsenju mome čekam vas u
Galileji. - Ako se svi
sablazne o tebe ja se neću nikada sablazniti. - Petar mu tada reče. A Isus mu
kaže: - Ipak biće tako
zaista: evo noćas dok petao ne zapeva, triputa ćeš me se odreći.
- Kada bih znao da
ću umreti s tobom, ne bih se odrekao. - Petar mu kaže. A tako i svi
učenici rekoše. Tada dođe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, pa im
kaže: - Sedite tu dok ja
idem da se pomolim Bogu. I uzevši Petra i
još dvojicu, u času ljudske slabosti, poče im se žaliti: - Tužna je duša
moja, budite ovde i stražarite. I ode Isus malo
dalje i pade na kolena, moleći se i govoreći: - Oče moj, ako
je moguće da me mimoiđe čaša ova, ali ne kako ja hoću nego kako ti hoćeš.
I vrati se se
nazad učenicima svojim koji spavaše i pita Petra: - Zar ne mogaste
jedan čas stražariti. Stražarite i molite se Bogu da ne padnete u napast jer je
duh srčan, ali je telo slabo. - Pa opet ode da se pomoli govoreći: - Oče moj, ako me
ne može ova čaša mimoići da je ne pijem, ali neka bude volja tvoja. I došavši nazad
opet ih nađe gde spavaju. I ostavivši ih opet ode da se po treći put pomoli
govoreći iste reči. Tada se vrati i reče učenicima svojim: - Jednako spavate,
a evo bliži se čas, i sin čovečji predaje se u ruke grešnika. Ustanite da idemo:
evo bliži se izdajnik moj. I dok je to
govorio stiže Juda, i s njim mnogo ljudi s noževima i koljem poslatih od glavara
svešteničkih i starešina narodnih. A izdajnik njegov dade im znak govoreći: koga
ja celivam, onaj je, držite ga. A Isus mu reče: prijatelju, šta ćeš to
ovde? I tada uhvatiše
Isusa. A jedan od učenika izvadi nož i odseče uho sluge koji ja uhvatio Isusa, a
Isus mu reče: - Vrati nož na
svoje mesto njegovo, jer onaj ko se maši noža od noža će i izginuti.
Ili misliš da ja ne mogu pozvati oca svoga i da mi pošalje anđele čuvare i
spasioce, ali kada bih to tada tako učinio ne bi se obistinilo ono što je
napisano - da bude što treba da bude. A tada se i
krvnicima obrati Isus rečima: - Kao hajduka ste
došli da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo u crkvi i učio vas, i ne
uhvatiste me. Znam ipak ovo je sve moralo ovako da bude, jer je pisalo u pismima
proročkim. I čuvši to njegovi
učenici ga napustiše i pobegoše. I oni što ga uhvatiše odvedoše ga Kajafi
poglavaru svešteničkom. A Petar je išao za njim malo podalje, da bi video kako
će se sve svršiti, a glavari sveštenički i starešine i sav sabor izmišljali su
lažna svedočanstva za Isusa da bi ga ubili, ali ne nađoše, premda mnogi lažni
svedoci dolaziše, a najposle dođoše dva lažna svedoka i rekoše da je Isus kazao
da može razvaliti crkvu Božju i za tri dana je ponovo načiniti. I ustavši
poglavar sveštenički reče mu: - Zar nemaš na ovo
ništa da kažeš? A Isus mučaše.
A onda ga pita:
- Zaklinjem te
živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji? A Isus mu reče:
- Kada ti reče.
Ali vam kažem: od sada ćete videti sina čovečjeg gde sedi s desne strane sile i
ide na oblacima nebeskim. Na to se razbesni
poglar i reče: - Pa on huli na
Boga, dal nam treba više dokaza? Šta mislite? A ostali
odgvoriše: - Zaslužio je
smrt! Tada ga pljunuše u
lice i udariše ga, pa i zauške. A onda ga pitaše: - Hajde proreci ko
te je udario? A tada Petra
prepozna jedna žena koja reče da je i on bio sa Isusom u Galileji. A Petar to
odreče pred svima. Izlazivši napolje prepozna ga i druga i potvrdi da ga je
videla zajedno sa Isusom Nazarećaninom, a on reče: ne znam ja tog čoveka. A malo
potom neki drugi mu rekoše: vaistinu si jedan od njih, jer istim jezikom
govoriš. Tada se Petar poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka - i tada
zapeva petao. A tada se seti Petar reči Isusovih što mu je rekao da dok petao ne
zapeva da će ga se odreći tri puta. I izašavši napolje Petar
zaplaka. 27. A ujutro svi
glavari odlučiše posle dugog većanja da pogube Isusa. Pa ga svezaše i odvedoše
Pontiju Pilatu. Kada vide Juda
izdajnik njegov da ga osudiše pokaja se i vrati tridest srebrnjaka glavarima,
govoreći: ja pogreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: mi ne marimo za to,
ti ćeš već videti svoje. I Juda izađe napolje da se obesi. A za srebnjake što
Juda ostavi, glavari sveštenički rekoše: ne valja ih metnuti u crkvenu kasu, jer
je uzeto za krv, nego se dogovoriše i kupiše njivu za groblje koja eto služi i
do danas. Tada se izvrši ono što je kazao prorok Jeremija: *i uzeše trideset
srebrnika, cenu za cenjenog koga su cenili svi sinovi Izraelovi, al uradiše što
im kaza Gospod. A Isusa izvedoše
pred sudiju koji ga pita: - Ti li si car
Judejski? A Isus mu kaže:
- Kada ti tako
kažeš. A kada su ga
krivili glavari ništa nije rekao, niti porekao. Tada mu reče Pilat: - Čuješ li ti šta
sve na tebe svedoče? A Isus ne odgovori
ništa i razbesne se sudija vrlo. A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije
da pusti narodu po jednoga sužnja koga oni hoće, a baš tada imaše jednoga po
imenu Varava. I kada se sakupiše, reče im Pilat: - Koga hoćete da
vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanoga Hrista? (jer mu je je žena rekla da se
ne meša puno jer je loše sanjala). A glavari
nagovaraše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube. A tada ih pita Pilat:
- Šta da uradimo
sa Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi:
- Da se
razapne! - Sudija pak pita:
- A kakvo je zlo
učinio? - a oni odgovoriše na glas: - Da se razapne!
I kada vide da
ništa ne pomaže nego bi još veća buna on uze vodu te umi ruke pred narodom
govoreći: - Ja nisam kriv za
krv ovog pravednika: vi ćete već videti A narod
reče: - Sva njegova krv
na nas i na našu decu. I tada im pusti
Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne. Tada vojnici sudiji uzeše Isusa
pa ga skinuše i navukoše na nj skerletnu kabanicu. I opletevši venac od trnja
metnuše mu na glavu i dadoše mu trsku u desnicu i rugahu mu se rečima: zdravo
care Judejski. I pljunuvši ga uzeše mu trsku i biše ga po glavi. A kada mu se
dovoljno narugaše odvedoše ga da ga razapnu, i izlazeći nađoše čoveka iz Kirine
po imenu Simon i nateraše ga da mu ponese krst. I došavši na mesto
koje se zove Golgota, tj kosturnica, dadoše mu da pije sirće pomešano sa žuči,
ali on ne htede da pije. A kada ga
razapeše, *razdeliše haljine njegove bacivši kocke. I seđahu te ga čuvahu. I
metnuše mu više glave natpis - krivicu njegovu: Ovo je Isus car Judejski.
Tada raspeše s
njim i dva hajduka, s obe strane po jednoga. A ljudi koji su prolazili govorili
su mu: - Ti koji crkvu
razvaljuješ i za tri dana je podižeš, pa pomozi sam sebi - siđi s
krsta! A slično su i
glavešine govorile: - Drugima pomaže,
a sebi pomoći ne može, a kaže da je Hristos, sin Božiji. Ako je car Izraelov,
neka siđe s krsta pa ćemo mu verovati. Uzdao se u Boga pa neka mu pomogne sad
ako mu je po volji, jer je govorio: ja sam sin Božiji! A pred veče Isus
povika: - Ili, lama
savahtani, to jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? A neki koji su
bili blizu rekoše: - To on zove
Iliju. Pa jedan brzo
otide i donese sunđer natopljen sirćetom i pojaše ga time. A ostali
govoraše: - Stani da vidimo
da li će Ilija doći i pomoći mu. A Isus ponovo
povika iz sveg glasa i ispusti dušu. I gle tada se
crkva podeli napola i kamenje se raspade, i zemlja se protrese i grobovi se
otvoriše i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli. I izašavši iz
grobova po vaskrsenju iđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima, a kapetan koji
čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese, poplaši se i reče: - Pa ovaj stvarno
bijaše sin Božji! A kada bi veče
dođe čovek po imenu Josif, koji je bio učenik Isusov, i pristupivši Pilatu,
zamoli ga za telo Isusovo, koji zapovedi da mu ga dadu. I uzevši telo zavi ga u
platno i metnu ga u grob u kamenu i navalivši veliki kamen na vrata otiđe. A
onde bejaše i Marija Magdalena koja je sedela i gledala prema grobu.
Sutradan u subotu
sastaše se poglavari kod Pilata i rekoše mu: - Onaj laža još za
života reče da će posle tri dana ustati, zato zapovedi da se grob utvrdi do
trećeg dana kako ga ne bi njegovi učenici ukrali i da posle kažu narodu: eno ga
ustao je iz mrtvih, da ne bude to poslednja prevara, gora od prve. A na to im reče
Pilat: - Evo vam straže,
pa idite i utvrdite kako znate. I otidoše sa
stražom i utvrdiše grob i zapečatiše kamen. 28. A u nedelju
dođoše na grob Marija Magdalena i druga Marija. I gle, zemlja se trese, jer to
anđeo Gospodnji siđe s neba i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sede
na njega. Kada ga videše stražari se uplašiše vrlo i postadoše kao mrtvi. I
videvši žene obrati im se: - Ne bojte se vi,
znam Isusa razapetog tražite. Nije ovde jer je ustao baš kao što je i kazao.
Hodite da vidite gde je ležao Gospod. Pa idite i recite učenicima njegovim da je
ustao iz mrtvih. I one uplašene
odoše. A na putu ih srete Isus i reče im : - Ne bojte se,
idite i javite braći mojoj neka idu u Galileju gde će me videti. A stražari koji to
videše otiđoše i rekoše glavarima, a ovi im dadoše novaca da kazuju narodu da su
ga ukrali iz groba učenici njegovi noću dok su oni spavali, i stražari uzevši
novce uradiše onako kako su bili naučeni bili. I razglasi se ova
reč po Jevrejima do danas. A jedanaest
učenika otidoše u goru kako im je Isus kazao, i kada ga videše pokloniše mu se,
ali neki posumnjaše. I reče im Isus:
- Dade mi se sva
vlast na nebu i zemlji. Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime oca i
sina i svetoga Duha. Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio, ja sam s vama u
sve dane do svršetka veka. Amin.
|
