Hindusi slede 'večnu religiju', sveobuhvatni put života i kulture koja ih vodi kroz razna životna razdoblja, smrt i ponovno rađanje.

Reč 'Hindus' potiče od persijske reči za 'Indijca' a 'hinduizam' je religija naroda Indije. Tačna definicija, međutim, nije tako jednostavna. Hinduizam je vrlo širok pojam nejasnog poimanja. Nema osnivača ni temeljnog verovanja. Ipak poseduje sveta pisma Rgvedu, koja pruža ključ za razumevanje hinduizma kao celine.
Negdje između 1500. i 1200. godine prije Hrista - nekako u vreme kad je Mojsije poveo Izraelce iz Egipta - divlja plemena Arijaca na bojnim su kolima zaposela Indiju, dolazeći sa severozapada naselili su se u područje današnjeg Punjaba. Imali su uvaženu klasu sveštenika koji su pisali himne u čast svojih bogova a pevali ih prilikom žrtvovanja. Tokom godina te su se himne upamtile i čudesno se očuvale, pa su u kasnijim vekovima, njih 1028, prikupljene u pismenom obliku u Rgvedi, najstarijoj postojećoj verskoj književnosti koja je Hindusima najsvetija knjiga.

Razvoj religije

Kako se religija Arijaca širila, upila je elemente već prisutnih kultura, naprimer, od stanovnika doline reke Ind na severu zemlje, i Dravida na jugu. I hinduizam kakvog danas poznajemo, je poput velike, duboke reke u koju su, kroz razdoblje od preko 3000 godina, uticali mnogi potoci i brzaci. Ti potoci i brzaci su verovanja i obredi mnogobrojnih rasa, etničkih grupa i kultura na indijskom potkontinentu. To znači da postoji toliko različitih oblika hinduzima koliko ima i sela ili grupa Hindusa.
Istakunuta i prevladajuća struja koja pruža temelj za neko jedinstvo je religija koja je izrasla iz Rgvede i kasnije vedske književnosti. To znači da indijska religija ima izvesne razlučne značajke. Jedna od tih je doktrina o reinkarnaciji: verovanje da prilikom smrti duša uvijek prelazi u neko drugo telo dok se konačno ne oslobodi neprestanog točka ponovnog rođenja.

Mnogi putovi spasenja

Hindusa ima oko 400 miliouna. Uglavnom se nalaze u Indiji, ali i u drugim delovima Azije, u području Antila a odnedavno i u Evropi, na Zapadu. Hinduizam nudi, uopšteno govoreći, tri puta spasenja od ciklusa ponovnog rađanja. To su: filozofija ili spoznaja, verski obredi i pobožnost.

I tako u hinduizmu postoje rame uz rame vrhunsko filozofsko umovanje, koje dotiče Krajnju Stvarnost, najstrpljivija disciplina koncentrisane meditacije, religijski obredi i posvećena pobožnost u poštovanju kipova nebrojenih omiljenih bogova.
Od početka devetnaestog veka, otkako su Indijci došli u vezu sa zapadnom kulturom nastali su mnogi reformatorski pokreti.
Biti Hindus danas znači verovati u hinduistički način života i slediti ga na najbolji mogući način.
Ramayana je nastala oko drevne herojske priče. Bog Višna se pojavljuje kao Rama, hrabar knez. Smelo izbavlja svoju ženu situ od Ravane, demonskog kralja Lanke, uz pomoć Hanumana, boga - majmuna. Zatim se vraća da vlada svojim kraljevstvom U Indiji i Jugoistočnoj Aziji ta priča o pobedi dobra nad zlom godišnje se prikazuje, poglavlje po poglavlje.
Mahabharata je nastala oko drevne ratničke priče. Bog Višna se pojavljuje kao Krišna, ljubljeni prijatelj i savetnik za petero Pandava braće. Braća su junaci u velikoj bici između Pandave i Kurave.

Vjerovanja

Hindus je monoteist u svom srcu; veruje u jednoga Uzvišenog Boga - Brahmana, 'Apsolutnog' - koji vlada svetom uz pomoć mnogih manjih bogova. Obrazovanom Hindusu, manji bogovi su poput svetaca i anđela u nekim ograncima hrišćanstva. Običnom verniku ili 'seoskom Hindusu' oni su mnogo važniji.
Religija Hindusa se može podeliti na tri ogranka ili sekte, svaka sa svojim pogledom na svet prirode i imenom za uzvišenog boga: Višna, Šiva ili Šakti. Porodice se, po svojoj dugoj tradiciji, drže jedne određene sekte. One su rasprostranjene posvuda po Indiji, premda je šivaizam posebno jak u Kašmiru, na severu i u Tamilu, na jugu, a šaktizam u Bengalu i Asamu. Tri sekte žive u manje-više skladnom odnosu, gde poštovaoci jednog boga ponekad poštuju svog boga na oltaru drugoga. Obrazovani Hindus veruje da su tri boga samo različiti načini gledanja na jednog te istog Uzvišenog Boga ili Krajnju Stvarnost.

Tri sekte

Višnu štuju u jednom od njegovih deset utelovljenja. Uglavnom je dobre volje, sedi na prestolju u nebu uz svoju ženu boginju Lakšmi. Zbog brige za ovaj svet, s vremena na vreme spušta se na zemlju u jednom od svojih utelovljenja.
Šiva se po svom karakteru razlikuje od Višne. Po naravi je mračan i sumoran, čini se da ta njegova osobina proističe od Rudre, vedskog boga planina i oluje. Šivu opisuju kako vreba na ružnim mestima kao što su bojna polja i groblja. Kipovi ga prikazuju s vencem lobanja, okružena zlim duhovima dok pleše sablasni ples kojim uništava svet. U drugim prilikama prikazan je kao veliki asketa, zanesen neprekidnim meditacijama na Himalajima. Poklonici poštuju Šivu prikazanog u kipu a takođe i u simbolu linge, kratkog, okruglog faličkog stupa, koji predstavlja stvaralačku moć boga. Šivaizam ima i svoje neugodne strane. To su žrtvovanje životinja i asketsko samovoljno nanošenje ozleda na vlastitom telu. Većina poklonika ipak smatra svog boga milosrdnim i punim ljubavi.

Šakti, velika majka boginja, svojim je poklonicima vrhunsko božanstvo. Smatraju da bog u svom muškom obliku nije aktivan u svetu pa ga zato ne treba poštovati. Njegova žena Šakti preuzela je tu ulog pa svi poštuju nju, i to u njenom okrutnom obliku Durge ili Kali, a u blažem obliku kao Parvati ili Uma. U svom okrutnom obliku, Šakti se često prikazuje kao odvratna stara veštica koja nosi sa sobom razno oružje i gazi demona. Čak je i danas poštovanje popraćeno žrtvovanjem životinja. U prošlosti je bilo prinošenje ljudskih žrtava Durgi. U svom blažem obliku, Šakti se pojavljuje kao prekrasna mlada žena. Premda se može razjariti u gnevu na grešnike, ona je puna ljubavi i dobrote prema svojim poklonicima.
Drugi, veći bogovi, također se poštuju, kao naprimer, Brahma Stvoritelj, Ganeš, bog-slon, Hanuman, bog-majmun i Surya, bog-sunce.
Tradicija asketizma snažna je u Indiji. Sledbenici tradicije nazivaju se jogijima. U svojemu traganju za mističnim iskustvom, podnosiće svakovrsne telesne patnje.
Žene Hindusa, premda poštovane, smatraju se potčinjenima muškarcima. Najpoznatija posledica takvog verovanja je sati, danas zabranjen. Udovica će se spaliti na muževljevom pogrebu da osigura spasenje za njega i sebe.

Sveti spisi

Veda Rgveda se sastoji od himni dovršenih oko 900. godine pr. Kr.
Samaveda se sastoji od stihova uglarnom uzetih iz Rgvede prilagođeni ritmičkom recitiranju pri žrtvovanju.
Yajurveda napisana je u prozi i daje upute onima koji služe pri prinošenju žrtava.
Atharvaveda sadrži magične formule, pisane u stihovima, koje pomažu u izlečenju bolesti i osiguravaju uspeh u ratu.

Brahmana su dodaci Vedama, sadrže razrađena tumačenja žrtvenih obreda.
Upanišade datiraju iz 600. godine pr. Kr., temelje se na Vedama ali odražavaju skretanje od obreda ka filozofiji, posebno u odnosu prema doktrini o reinkarnaciji.
Zakoni Nastoje upravljati društvom Hindusa.
Veliki epovi Mahabharata i Ramayana epskim prikazima oslikavaju svu složenost hinduskog verovanja i ponašanja. Mahabharata sadrži najpoznatiji i najomiljeniji sveti spis savremenog hinduizma, Bhagavad Gitu.
Purana Razvija mitologiju klasičnog hinduizma u nizu dugačkih stihova iz srednjovekovnog razdoblja.

Glavne riječi

Brahman Samoopstojeća, sveobuhvatna moć, kosmičko jedinstvo.
Atman Bit ili načelo života stvarnost u individualnom obliku, različita od brahmana.
Maya Doslovce 'iluzija'; ovaj svet niti je stvaran niti nestvaran.
Advaita Samo jedna stvarnost postoji. Sve je u jednom. Strogi oblik tog verovanja nazvan 'monizam' podučavao je filozof Vedante, Shankara.
Dharma Moralne i religijske dužnosti.
Karma Doslovce 'akcija'; nemilosrdan moralni zakon uzroka i posledice koji vlada budućnošću: zli postupci vode ponovnom rađanju u višem redu, možda kao sveštenik.
Samsara Ropstvo života, smrti i ponovnog rađanja, kojim upravlja zakon karme.
Mokša doslovce 'oslobođenje' od neprekidnog točka ponovnog rađanja.
Bhakti Pobožnost ili poštovanje iskazano jednom božanstvu. Oslobođenje verom za razliku od oslobođenja delima ili spoznajom.

Način života

Hinduizam je način života. To je niz dužnosti koje treba obavljati unutar božanski uređena društva. Temeljna jedinica društva je porodica. I tako je život pojedinca u svakom stepenu života označen porodičnim obredima. Rođenje, inicijacija, venčanje i smrt - svaki pojedini događaj ima svoj obred, kao i dnevna poštovanja i godišnji praznici. Pojedinca se podseća da je deo porodice. Takođe postaje svestan da je porodica deo kaste a kasta deo društvanog sloja.
Postoje četiri velike klase ljudi: sveštenici (brahmini), plemići (kshatriye), trgovci i seljaci(vaishyje) i obični radnici (shudre). Postoje i otpadnici od društva i ljudi izvan klasa. Svi su podeljeni u kaste ili potklase, svaka ima određene dužnosti. Po predaji, na četiri se klase gleda kao na potpuno odvojene vrste. Član jedne društvene klase neće se venčati s članom druge - čak neće ni jesti s njim. Danas, barem teroretski, takve su razlike ukinute.
Čovek koji pripada trima gornjim klasama prolazi kroz četiri stadijuma u svom životu. Stadijum učenika neženje, domaćina, pustinjaka i beskućnog verskog prosjaka. U prvi stadijum ulazi inicijacijom. Otada će muškarac nositi posvećenu vrpcu koja mu je ovita oko levog ramena i ide ispod desnog pazuha. Brak je važan, i samo venčanje je jedan od najsvečanijih i složenih obreda u hinduizmu, jer osigurava ne samo nastavak porocice već i blagostanje preminulih članova porodice koji borave u drugom svetu. Jedino sin može obaviti pogrebne svečanosti i obrede što omogućuje duši njegovog preminulog oca novo duhovno telo kojim će se preseliti u sledeći život.

Hinduizam u obitelji

Svi najvažniji obredi hinduizma obavljaju se kod kuće, a najčešće poštovanje božanstva (puja). Hindus poštuje kao pojedinac i kao porodica a ne kao zajednica vernika - osim u savremenim reformisanim sektama. U većini kuća nalazi se neki ugao ili soba gdje se nalazi porodični žrtvenik. Na njemu je kip ili simbol božanstva. To može biti spiralno oblikovan kamen koji predstavlja Višnua ili kameni stup koji predstavlja Šivu. To su i jarko obojene slike koje prikazuju hindusku mitologiju ili oslikavaju junačka dela bogova. Poštovalac najpre pomazuje boga dok izgovara tekst. Zatim seda ispred njega i meditira. Pali mirišljave štapiće ili tamjan, a ispred žrtvanika polaže hranu i cveće. Poštovanje u hramu je slično.
Staza dužnosti je put spasenja: sadrži oslobađanje duše od neprekidnog životnog ciklusa, smrti i ponovnog rađanja.

Blagdani

U Indiji ima mnogo raznih blagdana.
Hramske svetkovine Barem se jednom godišnje nosi maketa hrama u javnoj povorci s vrlo razrađenim svečanostima.
Holi svetkovina Održava se početnom proljeća, u Februaru i Martu. Korene ima u drevnom kultu plodnosti. Svetina peva pesme, nosi faličke simbole i uživa u međusobnom prskanju obojenom vodom i prahom.
Dasera svetkovina Omiljeni desetodnevni događaj u Septembru/Oktobru, održava se u čast boginje Durge. Poreklo vuče od Ramine pobede nad Ravanom, što je prikazano u Ramayani. Velike slike Ravane nose ulicama uz prskalice i petarde da bi ih kasnije zapalili Raminim vatrenim strelicama.

Divali svetkovina Slavi se četiri dana za Novu godinu; udružena s Ramom, duhovima preminulih, Višnom i njegovom ženom Lakšmi, boginjom bogatstva i blagostanja. Pale se uljne svetiljke, a kuće čiste za dobrodošlicu Lakšmi, petardama se teraju zlodusi. Divali posebno svetkuju poslovni ljudi, otvaraju nove knjigovodstvene knjige s molitvama Lakšmi za uspeh u novoj godini.
Nijedno hindusko selo nije bez hrama ili svetišta. U većim hramovima, gde dolazi mnogo poklonika, bog se budi u svitanje i odnose ga iz spavaće sobe gde je spavao sa svojom ženom. U sobi gde je svetište, peru ga, brišu, oblače, prinose mu žrtve i hrane ga. Veruje se da on jede nematerijalni deo hrane, a ono što ostaje deli se vernicima ili sirotinji.
Svadbeni obred za Hinduse ima veliko osobno i religijsko značenje.

Ovaj tekst je samo pokušaj da se u kratim crtama što jednostavnije predstavi hinduizam. Molimo čitaoce da razumeju da ovih nekoliko reči ne mogu opisati sve pojedinosti i specifičnosti razvoja hinduizma kroz vekove njegovog postojanja.