Hindusi slede 'večnu religiju', sveobuhvatni put
života i kulture koja ih vodi kroz razna životna razdoblja, smrt i
ponovno rađanje.
Reč 'Hindus' potiče od persijske reči za 'Indijca' a
'hinduizam' je religija naroda Indije. Tačna definicija, međutim,
nije tako jednostavna. Hinduizam je vrlo širok pojam nejasnog
poimanja. Nema osnivača ni temeljnog verovanja. Ipak poseduje
sveta pisma Rgvedu, koja pruža ključ za razumevanje hinduizma kao
celine. Negdje između 1500. i 1200. godine prije Hrista - nekako
u vreme kad je Mojsije poveo Izraelce iz Egipta - divlja plemena
Arijaca na bojnim su kolima zaposela Indiju, dolazeći sa
severozapada naselili su se u područje današnjeg Punjaba. Imali su
uvaženu klasu sveštenika koji su pisali himne u čast svojih bogova
a pevali ih prilikom žrtvovanja. Tokom godina te su se himne
upamtile i čudesno se očuvale, pa su u kasnijim vekovima, njih
1028, prikupljene u pismenom obliku u Rgvedi, najstarijoj postojećoj
verskoj književnosti koja je Hindusima najsvetija knjiga.
Razvoj religije
Kako se religija Arijaca širila, upila je elemente već
prisutnih kultura, naprimer, od stanovnika doline reke Ind na
severu zemlje, i Dravida na jugu. I hinduizam kakvog danas
poznajemo, je poput velike, duboke reke u koju su, kroz razdoblje
od preko 3000 godina, uticali mnogi potoci i brzaci. Ti potoci i
brzaci su verovanja i obredi mnogobrojnih rasa, etničkih grupa i
kultura na indijskom potkontinentu. To znači da postoji toliko
različitih oblika hinduzima koliko ima i sela ili grupa
Hindusa. Istakunuta i prevladajuća struja koja pruža temelj za
neko jedinstvo je religija koja je izrasla iz Rgvede i kasnije
vedske književnosti. To znači da indijska religija ima izvesne
razlučne značajke. Jedna od tih je doktrina o reinkarnaciji:
verovanje da prilikom smrti duša uvijek prelazi u neko drugo telo
dok se konačno ne oslobodi neprestanog točka ponovnog rođenja.
Mnogi putovi spasenja
Hindusa ima oko 400 miliouna. Uglavnom se nalaze u Indiji, ali i
u drugim delovima Azije, u području Antila a odnedavno i u Evropi,
na Zapadu. Hinduizam nudi, uopšteno govoreći, tri puta spasenja od
ciklusa ponovnog rađanja. To su: filozofija ili spoznaja, verski
obredi i pobožnost.
I tako u
hinduizmu postoje rame uz rame vrhunsko filozofsko umovanje, koje
dotiče Krajnju Stvarnost, najstrpljivija disciplina koncentrisane
meditacije, religijski obredi i posvećena pobožnost u poštovanju
kipova nebrojenih omiljenih bogova. Od početka devetnaestog
veka, otkako su Indijci došli u vezu sa zapadnom kulturom
nastali su mnogi reformatorski pokreti. Biti Hindus danas znači
verovati u hinduistički način života i slediti ga na najbolji
mogući način. Ramayana je nastala oko drevne herojske priče. Bog
Višna se pojavljuje kao Rama, hrabar knez. Smelo izbavlja svoju
ženu situ od Ravane, demonskog kralja Lanke, uz pomoć Hanumana, boga
- majmuna. Zatim se vraća da vlada svojim kraljevstvom U Indiji i
Jugoistočnoj Aziji ta priča o pobedi dobra nad zlom godišnje se
prikazuje, poglavlje po poglavlje. Mahabharata je nastala oko
drevne ratničke priče. Bog Višna se pojavljuje kao Krišna, ljubljeni
prijatelj i savetnik za petero Pandava braće. Braća su junaci u
velikoj bici između Pandave i Kurave.
Vjerovanja
Hindus je monoteist u svom srcu; veruje u jednoga Uzvišenog Boga
- Brahmana, 'Apsolutnog' - koji vlada svetom uz pomoć mnogih
manjih bogova. Obrazovanom Hindusu, manji bogovi su poput svetaca i
anđela u nekim ograncima hrišćanstva. Običnom verniku ili 'seoskom
Hindusu' oni su mnogo važniji. Religija Hindusa se može
podeliti na tri ogranka ili sekte, svaka sa svojim pogledom na
svet prirode i imenom za uzvišenog boga: Višna, Šiva ili Šakti.
Porodice se, po svojoj dugoj tradiciji, drže jedne određene sekte.
One su rasprostranjene posvuda po Indiji, premda je šivaizam posebno
jak u Kašmiru, na severu i u Tamilu, na jugu, a šaktizam u Bengalu
i Asamu. Tri sekte žive u manje-više skladnom odnosu, gde
poštovaoci jednog boga ponekad poštuju svog boga na oltaru drugoga.
Obrazovani Hindus veruje da su tri boga samo različiti načini
gledanja na jednog te istog Uzvišenog Boga ili Krajnju
Stvarnost.
Tri sekte
Višnu štuju u jednom od njegovih deset utelovljenja. Uglavnom je
dobre volje, sedi na prestolju u nebu uz svoju ženu boginju
Lakšmi. Zbog brige za ovaj svet, s vremena na vreme spušta se na
zemlju u jednom od svojih utelovljenja. Šiva se po svom
karakteru razlikuje od Višne. Po naravi je mračan i sumoran, čini se
da ta njegova osobina proističe od Rudre, vedskog boga planina i
oluje. Šivu opisuju kako vreba na ružnim mestima kao što su bojna
polja i groblja. Kipovi ga prikazuju s vencem lobanja, okružena
zlim duhovima dok pleše sablasni ples kojim uništava svet. U
drugim prilikama prikazan je kao veliki asketa, zanesen neprekidnim
meditacijama na Himalajima. Poklonici poštuju Šivu prikazanog u kipu a
takođe i u simbolu linge, kratkog, okruglog faličkog stupa, koji
predstavlja stvaralačku moć boga. Šivaizam ima i svoje neugodne
strane. To su žrtvovanje životinja i asketsko samovoljno nanošenje
ozleda na vlastitom telu. Većina poklonika ipak smatra svog boga
milosrdnim i punim ljubavi.
Šakti, velika
majka boginja, svojim je poklonicima vrhunsko božanstvo. Smatraju da
bog u svom muškom obliku nije aktivan u svetu pa ga zato ne treba
poštovati. Njegova žena Šakti preuzela je tu ulog pa svi poštuju nju, i
to u njenom okrutnom obliku Durge ili Kali, a u blažem obliku kao
Parvati ili Uma. U svom okrutnom obliku, Šakti se često prikazuje
kao odvratna stara veštica koja nosi sa sobom razno oružje i gazi
demona. Čak je i danas poštovanje popraćeno žrtvovanjem životinja. U
prošlosti je bilo prinošenje ljudskih žrtava Durgi. U svom blažem
obliku, Šakti se pojavljuje kao prekrasna mlada žena. Premda se može
razjariti u gnevu na grešnike, ona je puna ljubavi i dobrote prema
svojim poklonicima. Drugi, veći bogovi, također se poštuju, kao
naprimer, Brahma Stvoritelj, Ganeš, bog-slon, Hanuman, bog-majmun i
Surya, bog-sunce. Tradicija asketizma snažna je u Indiji.
Sledbenici tradicije nazivaju se jogijima. U svojemu traganju za
mističnim iskustvom, podnosiće svakovrsne telesne patnje. Žene
Hindusa, premda poštovane, smatraju se potčinjenima muškarcima.
Najpoznatija posledica takvog verovanja je sati, danas zabranjen.
Udovica će se spaliti na muževljevom pogrebu da osigura spasenje
za njega i sebe.
Sveti spisi
Veda Rgveda se sastoji od himni dovršenih oko 900. godine pr.
Kr. Samaveda se sastoji od stihova uglarnom uzetih iz Rgvede
prilagođeni ritmičkom recitiranju pri žrtvovanju. Yajurveda
napisana je u prozi i daje upute onima koji služe pri prinošenju
žrtava. Atharvaveda sadrži magične formule, pisane u stihovima,
koje pomažu u izlečenju bolesti i osiguravaju uspeh u
ratu.
Brahmana su dodaci Vedama, sadrže razrađena tumačenja
žrtvenih obreda. Upanišade datiraju iz 600. godine pr. Kr.,
temelje se na Vedama ali odražavaju skretanje od obreda ka
filozofiji, posebno u odnosu prema doktrini o
reinkarnaciji. Zakoni Nastoje upravljati društvom
Hindusa. Veliki epovi Mahabharata i Ramayana epskim prikazima
oslikavaju svu složenost hinduskog verovanja i ponašanja.
Mahabharata sadrži najpoznatiji i najomiljeniji sveti spis
savremenog hinduizma, Bhagavad Gitu. Purana Razvija mitologiju
klasičnog hinduizma u nizu dugačkih stihova iz srednjovekovnog
razdoblja.
Glavne riječi
Brahman Samoopstojeća, sveobuhvatna moć, kosmičko
jedinstvo. Atman Bit ili načelo života stvarnost u individualnom
obliku, različita od brahmana. Maya Doslovce 'iluzija'; ovaj
svet niti je stvaran niti nestvaran. Advaita Samo jedna
stvarnost postoji. Sve je u jednom. Strogi oblik tog verovanja
nazvan 'monizam' podučavao je filozof Vedante, Shankara. Dharma
Moralne i religijske dužnosti. Karma Doslovce 'akcija';
nemilosrdan moralni zakon uzroka i posledice koji vlada budućnošću:
zli postupci vode ponovnom rađanju u višem redu, možda kao
sveštenik. Samsara Ropstvo života, smrti i ponovnog rađanja, kojim
upravlja zakon karme. Mokša doslovce 'oslobođenje' od neprekidnog
točka ponovnog rađanja. Bhakti Pobožnost ili poštovanje iskazano
jednom božanstvu. Oslobođenje verom za razliku od oslobođenja
delima ili spoznajom.
Način života
Hinduizam je način života. To je niz dužnosti koje treba
obavljati unutar božanski uređena društva. Temeljna jedinica društva
je porodica. I tako je život pojedinca u svakom stepenu života
označen porodičnim obredima. Rođenje, inicijacija, venčanje i smrt
- svaki pojedini događaj ima svoj obred, kao i dnevna poštovanja i
godišnji praznici. Pojedinca se podseća da je deo porodice. Takođe
postaje svestan da je porodica deo kaste a kasta deo društvanog
sloja. Postoje četiri velike klase ljudi: sveštenici (brahmini),
plemići (kshatriye), trgovci i seljaci(vaishyje) i obični radnici
(shudre). Postoje i otpadnici od društva i ljudi izvan klasa. Svi su
podeljeni u kaste ili potklase, svaka ima određene dužnosti. Po
predaji, na četiri se klase gleda kao na potpuno odvojene vrste.
Član jedne društvene klase neće se venčati s članom druge - čak
neće ni jesti s njim. Danas, barem teroretski, takve su razlike
ukinute. Čovek koji pripada trima gornjim klasama prolazi kroz
četiri stadijuma u svom životu. Stadijum učenika neženje, domaćina,
pustinjaka i beskućnog verskog prosjaka. U prvi stadijum ulazi
inicijacijom. Otada će muškarac nositi posvećenu vrpcu koja mu je
ovita oko levog ramena i ide ispod desnog pazuha. Brak je važan, i
samo venčanje je jedan od najsvečanijih i složenih obreda u
hinduizmu, jer osigurava ne samo nastavak porocice već i blagostanje
preminulih članova porodice koji borave u drugom svetu. Jedino sin
može obaviti pogrebne svečanosti i obrede što omogućuje duši njegovog
preminulog oca novo duhovno telo kojim će se preseliti u sledeći
život.
Hinduizam u obitelji
Svi najvažniji obredi hinduizma obavljaju se kod kuće, a
najčešće poštovanje božanstva (puja). Hindus poštuje kao pojedinac i kao
porodica a ne kao zajednica vernika - osim u savremenim reformisanim
sektama. U većini kuća nalazi se neki ugao ili soba gdje se nalazi
porodični žrtvenik. Na njemu je kip ili simbol božanstva. To može
biti spiralno oblikovan kamen koji predstavlja Višnua ili kameni
stup koji predstavlja Šivu. To su i jarko obojene slike koje
prikazuju hindusku mitologiju ili oslikavaju junačka dela bogova.
Poštovalac najpre pomazuje boga dok izgovara tekst. Zatim seda
ispred njega i meditira. Pali mirišljave štapiće ili tamjan, a
ispred žrtvanika polaže hranu i cveće. Poštovanje u hramu je
slično. Staza dužnosti je put spasenja: sadrži oslobađanje duše
od neprekidnog životnog ciklusa, smrti i ponovnog rađanja.
Blagdani
U Indiji ima mnogo raznih blagdana. Hramske svetkovine Barem
se jednom godišnje nosi maketa hrama u javnoj povorci s vrlo
razrađenim svečanostima. Holi svetkovina Održava se početnom
proljeća, u Februaru i Martu. Korene ima u drevnom kultu
plodnosti. Svetina peva pesme, nosi faličke simbole i uživa u
međusobnom prskanju obojenom vodom i prahom. Dasera svetkovina
Omiljeni desetodnevni događaj u Septembru/Oktobru, održava se u čast
boginje Durge. Poreklo vuče od Ramine pobede nad Ravanom, što je
prikazano u Ramayani. Velike slike Ravane nose ulicama uz prskalice
i petarde da bi ih kasnije zapalili Raminim vatrenim
strelicama.
Divali svetkovina Slavi se četiri dana za Novu
godinu; udružena s Ramom, duhovima preminulih, Višnom i njegovom
ženom Lakšmi, boginjom bogatstva i blagostanja. Pale se uljne
svetiljke, a kuće čiste za dobrodošlicu Lakšmi, petardama se
teraju zlodusi. Divali posebno svetkuju poslovni ljudi, otvaraju
nove knjigovodstvene knjige s molitvama Lakšmi za uspeh u novoj
godini. Nijedno hindusko selo nije bez hrama ili svetišta. U
većim hramovima, gde dolazi mnogo poklonika, bog se budi u svitanje
i odnose ga iz spavaće sobe gde je spavao sa svojom ženom. U sobi
gde je svetište, peru ga, brišu, oblače, prinose mu žrtve i
hrane ga. Veruje se da on jede nematerijalni deo hrane, a ono što
ostaje deli se vernicima ili sirotinji. Svadbeni obred za
Hinduse ima veliko osobno i religijsko značenje.
Ovaj tekst je samo pokušaj da se u kratim crtama
što jednostavnije predstavi hinduizam. Molimo čitaoce da razumeju
da ovih nekoliko reči ne mogu opisati sve pojedinosti i
specifičnosti razvoja hinduizma kroz vekove njegovog postojanja.
|