Psiholozi tvrde kako ne mora biti reč o manjku samodiscipline. Problem možda leži dublje. Ne možete prestati jesti, u vezi ste za koju znate da vam šteti, a ipak u njoj ostajete? Možda i uspevate nakratko rešiti stvari - ostavljate partnera, izbacili ste šećer iz ishrane i vidite rezultate, no ipak uskoro se vraćate lošim navikama. Šta je to što vas vuče natrag? Psiholozi tvrde kako ne mora biti reč o manjku samodiscipline. Problem možda leži dublje, u nesvesnom delu nas, a koren mu je u ranom detinjstvu.
Nakon što shvatimo da stalno biramo loše partnere - narcisoidne osobe i manipulatore koji nam ne pružaju ljubav, mogli bismo pomisliti da se radi o sudbini i da nemamo sreće u ljubavi. No, nije o tome reč, kažu psiholozi sa portala Psychology Today.
Radi se, objašnjava, o tome da smo i u detinjstvu imali odnos koji nam je emocionalno štetio. Biranje egocentričnog partnera u odraslom dobu možda ima veze s roditeljem koji se u detinjstvu tako isto ponašao prema nama. Naravno, nesvesno. Osoba koja bira takvog partnera najčešće žudi za pažnjom. Egocentrični partner tretiraće tu osobu lepo pa će se ona kraj njega osećati voljeno sve dok on ne uvidi da mu se predala. Tada će krenuti s kritikama te će je na kraju ostaviti.
Ostavljena osoba, koja, kako smo ranije rekli, najviše od svega žudi za prihvatanjem, zbog manjka ljubavi će postati teskobna i depresivna, a svaki idući odnos će završiti isto jer narcisoidni i egocentrični partneri, kakve bira, ne mogu voleti, manjka im empatije i ne mogu joj dati to što traži. Štoviše, njima treba baš to da se osećaju nadmoćno i bit će dobro tek kada osobu kraj sebe povrede, a ta osoba traži baš ono što joj egocentričan partner ne može dati - ljubav, pripadanje, sigurnost.
Isti mehanizmi mogu se videti kod prejedanja ili nekontrolisanog shopinga. Preterano trošenje može biti nesvestan način odrasle osobe da dobije potvrdu koja je izostala u detinjstvu. Dete koje je odraslo bez potvrde o tome da je vredno i prihvaćeno, za istom će čeznuti u odraslom dobu i pokušati je dobiti kroz zavisnosti ili ponašanje koje mu šteti. Kupovinom materijalnih stvari sami sebi ćemo pokušati dati na vrednosti. Okrivljavanje roditelja za pogreške koje su učinili dok smo bili maleni, nije rešenje. Reč je o nesvesnim mehanizmima koji nemaju veze s time koliko smo bili voljeni. Disfunkcionalnog se ponašanja možemo osloboditi samo tako da otkrijemo kako su nas oblikovala iskustva iz detinjstva i koji su uticaj imala na razvoj naše svesti o samima sebi. Ako i sami imate maleno dete pokušajte se setiti svojih osećanja iz detinjstva i pružite detetu sve ono što je vama nedostajalo u emocionalnom smislu, kako bi izraslo u što jaču i celovitiju osobu kojoj neće trebati potvrda spolja o tome koliko vredi. 
|