Život ti je sinko danas samo večita posledica onog juče...a ono juče, nikako ne možeš da promeniš...
Nosimo u sebi, u mislima, kroz gorka sećanja, neugodna dogadjanja zaostala iz našeg detinjstva, zaostala od nasih roditelja, od roditelja nasih roditelja, od svog okruzenja, od šireg okruženja svog okruženja, iz vremena svog i svega sto nam je predhodilo. S razumevanjem u nerazumevanu fenomena života i postojanja, nosimo i terete produkta zivota i nastanka - terete uzora (ponavljanja dogadjaja, postupaka i ponasanja) koji izgleda niko ne moze ili nece da razresi na pravi nacin.
A možda je to nerazrešenje vezano za period pre samog Postanja i iza je Sile Stvaranja.
Između Nesavršenstva i Savršenstva, i vremena beskonačnog, smo mi s našom svešću, večiti istraživači nedovršenog posla formiranja ove psihičke strukture.
Taj nedovrseni posao deluje kao nesvesna kočnica koja usporava i ograničava razvoj naše ličnosti, čime se večito iznova vraćamo na početak - u sveopstoj Teskobi, aktiviraju se ponekad osecaji Praznine i Besmisla. Inicirajući pitanje: "Kome u korist?"
Ne čovek, nego suština ljudskog bića je problematična, jer njegovo ponašanje je samo logički produkt te nesavršenosti. Bolesna je ta zamisao!
Htedoh da kažem da i "mentalno zdravi" egzistiraju po rubu psihičke ravnoteže, psihičke stabilnosti i duševnog zdravlja.
A svi samo želimo da živimo srećnije, da budemo opštekorisni, da budemo zadovoljniji, sposobniji za zajedništvo, za bliskost, za ljubav, za seksualno funkionisanje. Da budemo manje konfuzni, uspesniji u učenju i obavljanju profesionalne delatnosti.
Rečju, da vidimo smisao svega i da mu se radujemo.
Ali to sve I SVE DRUGO, skoro nikada ISKLJUČIVO NE ZAVISI OD NAS I NAŠIH ŽELJA!
(Čitaj: zbog nerazrešenih tereta od Nastanka).