F20-F29 Shizofrenija, šizotipski poremećaji i sumanuti poremećaji

Ova grupa obuhvata šizofreniju, kao najveći poremećaj ove grupe, šizotipske poremećaje, stalne sumanute poremećaje i veću grupu akutnih i prolaznih poremećaja. Shizoafektivni poremećaji su zadržani ovde, iako je njihova priroda polemična.

F20.- Schizophrenia

Shizofrenija Shizofrene poremećaje karakterišu, uopšte uzev, osnovni i karakteristični poremećaji mišljenja, opažanja i neodgovarajući, otupljeni afekti. Svest i inteligencija su obično neizmenjene, ali se vremenom mogu razviti kognitivni deficiti. Najznačajniji psihopatološki fenomeni su eho misli, ubacivanje ili oduzimanje misli, emitovanje misli, sumanute ideje odnosa i proganjanja, uticaj ili pasivnost, halucinatorni glasovi, koji komentarišu ili raspravljaju o obolelom sa trećom osobom, poremećaj mišljenja i negativni simptomi. Tok bolesti može biti neprekidan ili epizodičan sa stalnim pogoršanjem, ili sa jednom ili više epizoda sa potpunom ili nepotpunom remisijom. Dijagnozu šizofrenije ne treba postavljati ako postoje depresijski ili manijački simptomi (osim kad je sigurno da su šizofreni simptomi predhodili afektivnim poremećajima); ako postoji očigledno moždano oboljenje i u stanjima intoksikacije psihoaktivnim supstancama odnosno apstinencije. Slične poremećaje, koji se razvijaju kod epilepsije ili kod drugih moždanih oboljenja, treba klasifikovati sa F06.2, a one izazvane psihoaktivnim supstancama sa F10-F19, obično četvorocifreno .5. Isključuje: disordo schizotypicus (F21) reactio schizophrenica (F23.2) schizophrenia: • acuta (non specificata) (F23.2) • cyclica (F25.2)

F20.0 Schizophrenia paranoides

Paranoidna šizofrenija U kliničkoj slici paranoidne šizofrenije dominiraju relativno stabilne sumanute ideje, često halucinacije (obično slušne) i perceptualni poremećaji. Poremećaji afekta, volje i govora, kao i katatoni simptomi, ne postoje ili su relativno beznačajni. Schizophrenia paraphrenica Isključuje: paranoia (F22.0) status paranoides involutus (F22.8) 311 2010

F20.1 Schizophrenia hebephrenica

Hebefrena šizofrenija Oblik šizofrenije koju karakterišu afektivne promene, sumanute ideje i halucinacije u magnovenju i fragmentarne, a ponašanje je neodgovorno, nepredvidljivo i često manirirano. Raspoloženje je površno i neprimereno. Mišljenje je narušeno a govor nepovezan. Prisutna je tendencija osamljivanju. „Negativni“ simptomi se brzo razvijaju, posebno afektivna tupost i gubitak volje, te je, obično, prognoza loša. Hebefrenija se normalno dijagnostikuje samo kod adolescenata i mlađih osoba. Hebephrenia Schizophrenia desorganisata

F20.2 Schizophrenia catatonica

Katatona šizofrenija Katatonu šizofreniju karakteriše izrazit psihomotorni poremećaj, koji se može kretati između ekstrema kao što su hiperkinezija i stupor ili automatska poslušnost i negativizam. Prisilni stavovi i položaji mogu se održati dugo vreme. Epizode nasilnog ponašanja mogu biti upadljiva odlika ovog stanja. Pojava kakatonije se može kombinovati sa oniroidnim stanjem, sa živopisnim scenskim halucinacijama. Schizophrenica: • catalepsia • catatonia • flexibilitas cerea Stupor catatonicus

F20.3 Schizophrenia non differentialis

Nediferencirana šizofrenija Psihotična stanja koja ispunjavaju opšte dijagnostičke kriterijume za šizofreniju, ali se ne uklapaju u oblike F20.0-F20.2, ili pak pokazuju obeležja iz više tipova bolesti, ali bez jasne dominacije dijagnostičkih karakteristika za jedan oblik. Schizophrenia atypica Isključuje: depressio postschizophrenica (F20.4) schizophrenia acuta-disordo psychotica similar (F23.2) šizophrenia chronica non differentialis (F20.5)

F20.4 Depressio postschizophrenica

Postšizofrena depresija Depresijska epizoda posle šizofrene bolesti se nekada nastavlja. Neki šizofreni simptomi, pozitivni ili negativni, moraju i dalje biti prisutni, ali oni više ne dominiraju u kliničkoj slici. Ova depresijska stanja prati samoubilački rizik. Ako bolesnik nema više neke šizofrene simptome, treba postaviti dijagnozu depresivne epizode (F32.-). Ako su šizofreni simptomi i dalje mnogobrojni i izraziti, treba postaviti dijagnozu odgovarajućeg oblika šizofrenije (F20.0-F20.3).

F20.5 Schizophrenia residualis

Rezidualna šizofrenija Hronična faza u razvoju šizofrene bolesti. Progredira stalno od početka do ovog stanja i karakterišu je dugoročni, ne uvek, ireverzibilni „negativni“ simptomi, kao što su psihomotorna usporenost; smanjena aktivnost, tupost afekta; pasivnost ili gubljenje inicijative; osiromašenje govora ili njegovog sadržaja; oskudna neverbalna komunikacija izrazima lica, izbegavanjem pogleda, modulacijom glasa i stavom; zanemarivanje izgleda i socijalnih dešavanja. Schizophrenia chronica non differentialis Status residualis schizoides Status residualis schizophrenicus

F20.6 Schizophrenia simplex

Obična šizofrenija Obična šizofrenija se razvija podmuklo, ali progresivno, a karakterišu je čudno ponašanje, nesposobnost prilagođavanja zahtevima društva i opadanje sveukupne delatnosti. Razvijaju se karakteristična negativna „obeležja“ (npr., afektivno otupljivanje i gubitak volje), a bez prethodno uočljivih psihotičkih simptoma.

F20.8 Schizophrenia alia

Druga šizofrenija Schizophrenia cenesthopathica Schizophreniformis: • disordo NOS • psychosis NOS Isključuje: Disordo schizophreniformis brevis (F23.2)

F20.9 Schizophrenia, non specificata

Shizofrenija, neoznačena

F21 Disordo schizotypicus

Poremećaj sličan šizofreniji Poremećaj karakterišu ekscentrično ponašanje i anomalije u mišljenju i afektu, slično simptomima šizofrenije, mada se nedvosmislene i karakteristične šizofrene anomalije ne javljaju ni u kojoj fazi ove bolesti. Simptomi mogu biti hladan neodgovarajući afekat, čudno i ekscentrično ponašanje, nezadovoljstvo, težnja ka socijalnom povlačenju, paranoidne ili bizarne ideje, opsesivne ruminacije, misaoni i perceptivni poremećaji, povremene prolazne kvazi-psihotične epizode sa intenzivnim iluzijama, slušnim ili drugim halucinacijama i idejama, koje su bliske sumanutim a nastaju obično bez spoljašnje provokacije. Nema jasnog početka, a evolucija je, obično, kao u poremećaju ličnosti. Uključuje: Disordo personae schisotypicus Reactio schizophrenica latens Schizophrenia: • latens • limitans (borderline) • praepsychotica • prodromalis • pseudoneurotica • pseudopsychopathica Isključuje: disordo personae schisoides (F60.1) syndroma Asperger (F84.5)

F22.- Psychoses paranoides persistentes

Stalna sumanuta duševna oboljenja Raznovrsni poremećaji pri kojima dugotrajne sumanute ideje čine jedinu ili najuočljiviju kliničku karakteristiku, a koje se ne mogu klasifikovati kao organski, šizofreni ili afektivni poremećaj. Ako sumanuti poremećaji traju manje od nekoliko meseci, ili pak privremeno, treba koristiti šifru F23.- F22.0 Paranoia Paranoja-sumanuto duševno oboljenje Poremećaj karakterišu razvoj jedne sumanute ideje ili grupe međusobno povezanih sumanutih ideja, koje su obično uporne, a ponekad traju celog života. Sadržaj sumanute ideje (ili ideja) veoma je promenljiv. Ova dijagnoza ne obuhvata: jasne i uporne slušne halucinacije (glasovi); šizofrene simptome (kao što su sumanute ideje kontrole i naglašena afektivna tupost); i moždano oboljenje. Međutim, prisustvo povremenih ili prolaznih slušnih halucinacija, naročito kod straijijh pacijenata, ne isključuje ovu dijagnozu, i to pod uslovom da ovi simptomi nisu tipično šizofreni i čine samo mali deo sveukupne kliničke slike. Paranoia Paranoides: • psychosis • status Paraphrenia (tarda) Sensitiver Beziehungswahn Isključuje: paranoides: • disordo personae paranoides (F60.0) • psychosis psychogenes (F23.3) • reactio paranoides (F23.3) • schizophrenia (F20.0)

F22.8 Psychoses paranoides persistentes aliae

Druga stalna sumanuta duševna oboljenja Sumanuta ideja ili ideje praćene su upornim slušnim halucinacijama ili šizofrenim simptomima, koji ne opravdavaju dijagnozu šizofrenije (F20.-). Dysmorphophobia paranoides Paranoia querulans Status paranoides involutus

F22.9 Psychosis paranoides persistens, non specificata

Stalno sumanuto duševno oboljenje, neoznačeno

F23.- Psychoses acutae et transitivae

Akutna i prolazna duševna oboljenja Heterogena grupa poremećaja, koju karakteriše akutan početak psihičkih simptoma, kao što su sumanute ideje, halucinacije, percptivni poremećaji i snažna, iznenadna promena ponašanja. Akutni početak označava razvoj jasne psihotičke kliničke slike u periodu od dve nedelje ili kraće. Za ove poremećaje nema dokaza o organskom poreklu. Često postoji zbunjenost, ali ne i dezorijentacija u vremenu, prostoru i prema ličnostima ili pak nedovoljno intenzivna da opravda dijagnozu organski uzrokovanog delrijuma (F05-). Potpuni oporavak, obično, nastaje u toku nekoliko meseci, a često i za nekoliko nedelja ili čak dana. Ako poremećaj perzistira, promena klasifikacije biće nužna. Poremećaj može, a ne mora, biti udružen sa akutnim stresom, stresogenim događajima koji predhode početku jednu ili dve nedelje.

F23.0 Psychosis polymorpha acuta sine symptomatis schizophreniae

Akutno polimorfno duševno oboljenje bez simptoma šizofrenije Akutna psihoza sa halucinacijama, sumanutim idejama, perceptivnim poremećajima, ali upadljivo promenljivim iz dana u dan ili čak iz sata u sat. Često postoji emotivni nemir sa intenzivnim prolaznim osećanjima sreće ili ushićenja, anksioznosti i razdražljivosti. Sveukupnu kliničku sliku karakterišu polimorfizam i nestabilnost, ali to ne opravdava dijagnozu šizofrenije (F20.-). Ovi poremećaji, često. naglo počinju, razvijaju se rapidno za nekoliko dana a rapidno obično nestaju i simptomi, i ne ponavljaju se. Ako simptomi traju, dijagnozu treba menjati u stalni sumanuti poremećaj (F22.-). Cycloides psychosis sine symptomatis schizophrenicis Psychosis delirans sine symptomatis schizophreniae sive non specificata

F23.1 Psychosis polymorpha acuta cum symptomatis schizophreniae

Akutno polimorfno duševno oboljenje sa simptomima šizofrenije Akutna psihoza polimorfne i nestabilne kliničke slike, opisane u F23.0, ali neki simptomi, uprkos nestabilnosti, tipični su za šizofreniju i traju duže vreme. Ako šizofreni simptomi perzistiraju, dijagnozu treba promeniti u šizofreniju (F20.-) Psychosis cycloides cum symptomatis šizophreniae Psychosis delirans cum symptomatis šizophreniae

F23.2 Psychosis acuta schizophreniae similis

Akutno duševno oboljenje slično šizofreniji Akutna psihoza sa relativno stabilnim psihotičnim simptomima i koji opravdavaju dijagnozu šizofrenije, ali su trajali manje od mesec dana. Ne postoji nestabilna polimorfna klinička slika, opisana u F23.0. Ako šizofreni simptomi perzistiraju, dijagnozu treba promeniti u šizofreniju (F20.-). Oneirophrenia Reactio schizophrenica Schizophrenia acuta (non differentialis) Schizophreniformis brevis: • disordo • psychosis Isključuje: Disordo paranoides organicus (schizophreniae similis) (F06.2) Disordo schizophreniformis NOS (F20.8)

F23.3 Psychoses acutae praedominanter paranoides aliae

Druga akutna pretežno sumanuta duševna oboljenja Akutni psihotički poremećaji sa relativno stabilnim sumanutim idejama ili halucinacijama u kliničkoj slici, ali koji ne opravdavaju dijagnozu šizofrenije (F20.-). Ako sumanute ideje perzistiraju, dijagnozu treba promeniti u paranoidni poremećaj (F22.-). Psychosis paranoides psychogenes Reactio paranoides

F23.8 Psychoses acutae et transitivae aliae

Druga akutna i prolazna duševna oboljenja Druge akutne psihoze, koje nisu organski uzrokovane i koje se ne mogu opravdano klasifikovati u šifre F23.0- F23.3.

F23.9 Psychosis acuta et transitiva, non specificata

Akutno i prolazno duševno oboljenje, neoznačeno Psychosis reactiva Psychosis reactiva NOS

F24 Psychosis paranoides inducta

Indukovano sumanuto duševno oboljenje Sumanuti poremećaj kod dve ili više osoba koje su tesno vezane emocionalno. Samo jedna osoba boluje od pravog psihotičkog poremećaja a druge (a) su indukovane i obično ozdrave kad se odvoje. Uključuje: Folie à deux (insania dualis) Inductus: • disordo paranoides • disordo psychoticus F25.- Psychoses schizoaffectivae Shizoafektivna duševna oboljenja Epizodični poremećaji sa istaknutim afektivnim i šizofrenim simptomima, ali koji potpuno ne opravdavaju dijagnozu šizofrenije, depresivne ili manijačke epizode. Druga stanja, u kojima se afektivni simptomi nadograđuju na raniju šizofreniju, ili koegzistiraju ili se smenjuju sa drugim stalnim oblicima sumanutih poremećaja druge vrste, klasifikuju se u podgrupu F20-F29. Neodgovarajući psihotički simptomi za afektivne poremećaje ne opravdavaju dijagnozu šizoafektivnog poremećaja.

F25.0 Psychosis schizoaffectiva, typus maniacus

Shizoafektivno duševno oboljenje, manijački tip Epizodni poremećaj sa istaknutim šizofrenim i manijskim simptomima, ali tako da ne opravdavaju dijagnozu šizofrenije ili manijske epizode. Ovu kategoriju treba koristiti i za pojedinačnu šizoafektivnu epizodu i za recidivirajući poremećaj, gde je većina epizoda šizoafektivna, manijskog tipa. Psychosis schizophreniformis, typus maniacus Psychosis schizoaffectiva, typus maniacus

F25.1 Psychosis schizoaffectiva, typus depressivus

Shizoafektivno duševno oboljenje, depresijski tip Epizodni poremećaj sa istaknutim šizofrenim i depresijskim simptomima, ali takav da ne opravdava dijagnozu šizofrenije ili depresivne epizode. Ovu kategoriju treba koristiti i za pojedinačnu šizoafektivnu epizodu i za recidivirajući poremećaj, gde je većina epizoda šizoafektivna, depresijskog tipa. Psychosis schizoaffectiva, typus depressivus Psychosis schizophreniformis, typus depressivus

F25.2 Psychosis schizoaffectiva, typus mixtus

Shizoafektivno duševno oboljenje, mešoviti tip Psychosis schizophrenica et affectiva mixta Schizophrenia cyclica

F25.8 Psychoses schizoaffectivae aliae

Druga šizoafektivna duševna oboljenja

F25.9 Psychosis schizoaffectiva, non specificata

Shizoafektivno duševno oboljenje, neoznačeno Psychosis schizoaffectiva NOS

F28 Psychosis non organica, typus alius

Drugo neorgansko duševno oboljenje Ovu kategoriju koristiti kada sumanuti i halucinatorni poremećaji ne opravdavaju dijagnozu šizofrenije (F20.-), perzistentne sumanute poremećaje (F22.-), akutne i prolazne psihoze (F23.-), psihotičku manijsku epizodu (F30.2) ili tešku depresivnu epizodu (F32.3). Uključuje: Psychosis hallucinatoria chronica

F29 Psychosis non organica, non specificata

Neorgansko duševno oboljenje, neoznačeno Uključuje: Psychosis NOS Isključuje: disordo mentalis NOS (F99) psychosis organica sive symptomatica NOS (F09)