Psihologija je skup akademskih, kliničkih i industrijskih disciplina koje se bave proučavanjem, objašnjavanjem i predviđanjem ponašanja, razmišljanja, osjećaja (emocija), motivacije, ljudskih međuodnosa i njihovih potencijala.
Često ljudi pogrešno pomišljaju da su psiholozi čudotvorci, da umeju da čitaju misli, da se bave telepatijom ili da su hipnotizeri. Parapsihologija se bavi proučavanjem neobjašnjivih parapsiholoških pojava. Ona je nenaučna i nepriznata nauka. Psihologija je priznata nauka koja se bavi pojavama koje su naučno proverene i dokazane.
Laici ponekad izjednačavaju psihologiju sa psihijatrijom. Psihijatri stavljajaju u jezgro svog interesivanja organsku osnovu duševnog poremećaja, dok psiholozi proučavaju probleme življenja. Iz ovoga proizilazi da se psiholozi bave zdravim ljudima, dok se psihijatri bave duševno poremećenim ljudima. Psiholozi traže način kako da zdrav čovek živi još zdravije, a psihijatar medikamentima leči organski bolesnu osobu.
Psihologija se kao nauka sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu. Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Fiziološka psihologija” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao i prvu psihološku laboratoriju.
Psihologija je grčka kovanica nastala od reči „psiho”(duh) i ”logos”(nauka). U prevodu bi to značilo "nauka o duši".
Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života. Psihički život čine: psihički procesi (opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija i dr.), psihičke osobine (navike, sposobnosti, interesovanja, sposobnosti i dr.) i manifestacije u ponašanju (u postupcima i reagovanjima)
To je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja ponašanja i neposrednog iskustva. Teorijski zadatak psihologije je upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života, a praktični zadatak se odnosi na primenu rezultata psiholoških istraživanja u praksi.