Savremeni način života izazovno nameće aktivnosti koje udaljavaju čoveka od zadovoljenja svoje druge osnovne potrebe – potrebe za snom. Primamljujući poziv za uzubuđenjima i zadovoljavanjem čovekove niže prirode udaljava ga od odmora, pa stav prema spavanju počinje da se poistovećuje s gubljenjem vremena. U prilog tome ide i konstatacija da skoro jednu trećinu života provedemo spavajući. Mnogi će reći da je to isusviše, ali da bi čovek mogao da funkcioniše mora i da spava. Kod zdravih i vitalnih osoba potreba za spavanjem reguliše se sama od sebe, automatski i nikakvi uticaji sa strane ne mogu je poremiti. Svaki čovek koji prati prirodan ritam nema problema sa ne-spavanjem - nesanicom. Ali nemamo svi istu potrebu za dužinom spavanja, jer je ta potreba svojstvena pojedincu, a samim tim i svaka nesanica je specifična, uzrokovana raznoraznim okolnostima i uzročnicima. A sam čin da neko ne spava puno ne mora da znači nesanicu, jer potrebe za snom su individualni, a samim tim i različiti.

Spavanje je prirodna potreba svakog čoveka i u tom smislu neophodan je svakom, isto koliko i rad i hrana, jer za vreme sna čovekovo telo se odmara; vrši se regeneracija tkiva i ćelija, zarastaju rane. Za vreme sna odmaraju se vitalni organi, hipofiza nam »puni akumulator«, nadoknađuje se izgubljena energija. Da nema sna sutra ne bismo bili orni za rad. Zato je san poput medicine, čovekov prvi lek kada se oseti umornim i nesposobnim za dalji rad. Uloga sna je upravo u tome – za predah i telu i duši.

Priroda se u tom smislu postarala i omogućila nam da se odmaramo (kada ne radimo), noću (da ne radimo)! Ali, avaj, umesto da tada polako svodimo aktivnosti na minimum; da se umirimo; da se polako pripremamo za spavanje, mi uključujemo televizore, kompjutere, i kao da smo se probudili – počinjemo: krećemo »u život«: izlazimo u provod, »počinjemo da živimo i uživamo«. U vreme kada treba da spavamo mi se priklanjamo užicima.

Pretpostavljam, mnogi će reći: o čemu ja to pričam? Pa, o tome da je takav odnos u totalnoj suprotnosti sa prirodnim ritmovima na kojima se zasniva život i dugovečnost – a kada se ne poštuje ono što nam je priroda podarila – mora da se plati cena! A kako sve izgleda – plaćamo, i to jako veliku cenu progresa u trci za zadovoljstvima, dokazivanjem, posedovanjem i prestižom!

Saglasno aktivnostima zadovoljavanja nižih delova prirode našeg bića (greške i uzrok), adekvatnu cenu i plaćamo (posledica) – danak suprotstavljanju prirodnim ritmovima, pa se budimo »kao da smo celu noć orali«: umorni, iznureni, mamurni, neispavani, loše rasploženi, razdražljivi, dekoncentrisani, nezainteresovani, nepažljivi...

Koje to greške favorizuju nesanicu?

• Nepoštovanje prirodnog ritma (nepravovremeno leganje),
• Odlaganje spavanja zbog »neodložnih poslova«,
• Prevelika aktivnost pre spavanja, (tiroida se stimuliše prevelikom napetošću pre spavanja),
• Unutrašnji nemir podstaknut dnevnim aktivnostima i problemima,
• Crne misli, brige, depresije, stres,
• Gledanje TV programa, (serije u kojima proživljavamo tuđe emocije),
• Čitanje uzbudljive knjige,
• Preobilna hrana,
• Alkohol i cigarete favorizuju nesanicu, i
• Spavanje preko dana, (ako treba zastanite, sedite i odmorite se).

Okolnosti na koje imamo manje uticaja:

• Uticaj punog meseca koji budi nemir,
• Zdravstveno stanje, bolest, bol, povreda,
• Klimaks i starost uopšte koji ne favorizuju veliku potrebu za snom,
• Starosno umanjenje produkcije hormona melatonina koji luči epifiza,
• Blizina jakih električnih polja instalacija i uređaja,
• Hartmanovi čvorovi (mesta spajanja zamišljenih geo-linija) ,
• Podzemne vode.

Neko voli da čita kada legne, pa čitajte ono što će vas oraspoložiti, nešto veselo i umirujuće, nešto kratko. Ukoliko to praktikujete svako veče, vremenom, desiće vam se da ne uspete da pročitate ni jednu stranicu knjige i već ćete spavati. Ako volite pustite neku umirujuću muziku; zatamnite sobu; provetrite je; izaberite udoban krevet; ukoliko je prisutna spoljna buka vi zatvorite prozor; obucite komotnu odeću skladno temperaturi i godišnjem dobu. Ukoliko svi ti preduslovi budu bili ispoštovani, vremenom će vam proraditi Pavlovljev refleks – zaspaćete čim legnete. Kao što vidite za miran i dubok san moraćete sami da se postarate.

Danas je sve više prisutna tabletomanija, tj. nekontrolisano uzimanje lekova sazdano stavom da tabletama sve može da se reši, koji se na kraju manifestuje ulaskom u zavisnost. S druge strane lekovi za spavanje remete metabolizam, remeti se varenje, tj ono se usporava, usporavaju se mentalne funkcije, a dejstvo na psihu se odražava takođe negativno, jer svakim danom, sve više i više udaljavaju čoveka od stvarnosti. Bezvoljnost i mamurluk doprinose smanjenju seksualnih prohteva, a usporenost i nekretanje doprinosi taloženju sala! Da, tabletama za spavanje moguć je veštački san, ali se čovek ne budi odmoran već mamuran, jer tabletama za umirenje i spavanje ne mogu da se kontrolišu sekundarni efekti i nepoznati su. Zato s tabletama treba što pre prekinuti, ali postupno uzimajući sve manju i manju dozu. Paralelno i sve do prestanka uzimanja lekova za spavanje treba raditi na tome da se promeni način života i ishrane – potreba za snom i miran i dubok san prirodno će doći »sama od sebe«. Zato, dan mora biti sadržajno i kvalitetno ispunjen; ukoliko nije energija potrošena, pre spavanja prošetajte pa i umorite se. Ne večerajte jer glad nije uslovljena stvarnim potrebama organizma. Glad se inače može »prevariti« konzumiranjem pivskog kvasca u raznim oblicima i na razne načine. Ne pijte kafu pre spavanja – popijte pre čaj od kamilice ili kantariona.

Ako ne možete da zaspite ili imate košmare od lošeg društva ili događaja, ružnih namera, ili straha, vi vežbajte uspavljivanje: istuširajte se, lezite na leđa i meditirajte, duboko dišite i sa svakim izdahom izbacite iz sebe sve ono što vas opterećuje – zaspaćete sigurno. Ako tako činite svako veče, postupno će nestati ružne misli i zameniće ih umirujuće i optimističke. Takođe, obratite pažnju da li hrana koju uzimate ima dovoljno cinka koji se ponajviše nalazi u pivskom kvascu, algama, zrnu od soje, spanaću, pečurkama. Takođe hrana treba da sadrži dovoljne količine kalcijuma kojeg ima dosta u sojinim i mlečnim proizvodima, jajima, bademu i orasima. I okrenite krevet u pravcu sever-jug lezite glavom prema severu u pravcu magnetnih linija sila zemlje.

A za vreme spavanja, znate, čovek sanja – ima snove. I po tome se dodatno razlikujemo od životinja. Kaže se da su snovi veliko unutrašnje bogatstvo, jer kroz snove čovek dobija poruke od kolektivnog nesvesnog, iz duhovnog sveta u vidu saveta šta da radi i kako treba da se ponaša u datim okolnostima. U tom smislu snovi mogu biti i proročki: doživljavamo predskazanja budućih događaja i putujemo prošlošću kroz proživljene situacije, a mogući su i telepatski fenomeni.

Eto, tražimo odgovore na svoje nedoumice od drugih, a odgovori su nam na dohvat ruke – samo treba obratiti pažnju na činioce fiziologije spavanja i sna; ispoštovati predhodne preduslove i leći na vreme - i prepustiti se svetu snova. A da ne biste zaboravili ono što ste sanjali, kažu da: kada ustanete ne treba gledati u svetlost, nikako kroz prozor, već olovku u ruke i zapišite san jer se lako i brzo zaboravlja.

»Ko rano rani dve sreće grabi« – Ma, lezite na vreme da bi ste se probudili na vreme, odmorni i rasploženi. Lepo mi sanjajte.

...I obratite pažnju na koju nogu ćete ustati!