Samim rodjenjem, beba je u stanju svesti koje je veoma blisko onome sto zovemo Cista Svest.
Cista Svest predstavlja stanje svesti bez fizickih osecaja, emocija i misli - to je Svest u svom pocetnom i izvornom stanju, kada nije bila "zaga-djena" sadrzajima Ega.
Medjutim, usled senzacija cula, novorodjena beba reaguje na okolinu i te reakcije privlace svest iz fizickog, emocionalnog i misaonog tela, stva-rajuci vremenom jedan poseban centar svesti. Stalne reakcije kojima je beba izlozena, kao i unutrasnje potrebe koje oseca, privlace sve vecu kolicinu svesti/energije u novooformljeni centar, te kada - usled stalnog priliva svesti, dosegne odredjenu "kriticnu masu" i zasicenje,  on postaje svestan sebe kao jedinstvenog, zasebnog i samosvojnog bica.
Rodjen je Ego.

Medjutim, kako je Ego sastavljen od fizickih, emocionalnih i misaonih "zakrpa", istovremeno je bolno svestan cinjenice da je njegova struktura krajnje nestabilna i zavisna od stalnog priliva svesti/energije - novih fizickih osecaja, novih emocija i novih misli. Zato on stalno drzi aktivnim i zaposlenim ova tri tela, kako bi mu neprestalno proizvodila energiju neophodnu za opstanak.
Da napomenemo da  Ego u prostornom smislu nije jedinstvena celina, vec se on nalazi u raznim delovima zivotnog, emocionalnog i misaonog tela, a ono sto te delove svesti cini celinom, jeste blizak raspon njihovih vibracija. 
U sustini, mozemo govoriti o Zivotnom Egu, Emocionalnom Egu i Misao-nom Egu.

Misaoni Ego

Misaoni Ego svake osobe je privremena struktura koja u sebi sadrzi sve ono, za sta ona misli da je cini posebnom i jedinstvenom u odnosu na sve ostale osobe. Ta struktura - takva kakva jeste, nestabilna je i vrlo osetljiva i svaki put kada osporite neku osobu - njena uverenja, osecaj pripadnosti, obicaje, navike... vi u stvari rusite njen Misaoni Ego, cemu se ona opire - sto je i razumljivo.

Misaoni Ego sebe opisuje verovanjima.

Verovanje predstavlja misaoni zakljucak o prirodi,osobinama i nacinu de-lovanja neke stvari, pojave ili osobe i moze se zasnivati na licno dozivlje-nom ili samo pretpostavljenom iskustvu. Dozivljeno ili pretpostavljeno, ono donosi zakljucak koji za nju ima snagu Istine, pri cemu skup vise istina gradi njen zivotni pogled na svet, na osnovu koga u buducnosti, ona donosi odluke i dela u njemu.

Izgradnja Misaonog Ega nije ni lak, ni brz proces i uglavnom se zavrsava oko 25-te godine zivota, kada osoba vec ima zaokruzen pogled na svet.

Iako privremeno neophodan, Misaoni Ego se cesto puta pretvara u svoju suprotnost, te vremenom postane neka vrsta mentalnog zatvora, koji osobu sprecava u daljem razvoju i spoznaji sveta.

Svojevoljno prihvacena ili nametnuta verovanja od strane porodice,drustva ili kulture u kojoj je odrasla, cesto puta  je cine slepom i gluvom za sve one oblike misljenja i postojanja, koji ne spadaju u uske granice njenog verovanja.

Ovo je donekle razumljivo, jer prihvatanje novog verovanja zahteva pre svega odbacivanje starog,sto je - u energetskom smislu bolno,jer odstra-njivanje bilo kog dela Misaonog Ega, steti njegovoj strukturi i budi kod njega strah od nestajanja i smrti.

Emocionalni Ego

Emocije predstavljaju nacin na koji Emocionalni Ego reaguje na druge osobe, zivotna iskustva i situacije kojima je izlozen.

Emocionalni Ego je osetljiv i lako ga je povrediti, tj. pobuditi na dejstvo.

Ako neko vasem Misaonom Egu kaze da je glup, vas Emocionalni Ego ce automatski reagovati ljutnjom i besom.

Medjutim, ukoliko Misaoni Ego smatra da prilika ili vas drustveni polozaj ne dozvoljavaju njihovo ispoljavanje, ili ukoliko je - po proceni vaseg Zivotnog Ega, odredjena fizicka reakcija - kao odgovor na uvredu, suvise rizicna, vas Emocionalni Ego ce morati da potisne svoju reakciju.   
Medjutim, tu potisnutu ljutnju i bes on ce i dalje nositi u sebi, i najcesce ce je "isprazniti" tamo gde ste potpuno bezbedni - u krugu svoje poro-dice.

Zivotni Ego

Zivotni Ego predstavlja onaj deo Privremene Svesti koji se odnosi na gru- pu impulsa, vezanih za fizicki opostanak same osobe. Tu spadaju sve njene osnovne potrebe - potreba za hranom, sklonistem, sigurnoscu, produzenjem vrste.

Iako su ovde - radi lakseg razumevanja, opisani kao tri odvojene celine, Misaoni, Emocionalni i Zivotni Ego uvek deluju zajedno. To jedinstvo cesto puta predstavlja izvor mnogih problema, jer na primer Emocionalni Ego svoje - emocionalne probleme,"leci" preteranom aktivnoscu Zivotnog Ega - prejedanjem, alkoholizmom, preteranom seksualnom aktivnoscu.

Iz spoja i medjusobnog dejstva ova tri Ega, radja se i nastaje sve ono sto u zivotu dozivljavamo kao negativno: zelja za moci, pohlepa, sadizam, laz... i jedini nacin njihovog prevazilazenja jeste ponovno uspostavljanje veze sa svojom Dusom.

Da ne ostanete u zabludi - Misaoni, Emocionalni i Zivotni Ego nisu Misa-no, Emocionalno i Zivotno (Etericko) Telo, vec delovi energije/svesti koji slobodno plutaju tim energetskim telima, u nekoj vrsti sopstvene ograni-cene samosvesti.
"Dokaz" za ovo jeste Prosvetljenje, posla koga prosvetljena osoba vise nema Ego, ali i dalje ima i koristi Misaono, Emocionalno i Zivotno Telo.

Medjutim, posle prosvetljenja oni joj samo sluze kao instrumenti za komunikaciju sa svetom, instrumenti najzad oslobodjenji divljanja one svesti, koju mi s ponosom zovemo - Ego.

GLUMAC

Odrastanjem Ego vrlo brzo shvata da su njegovi zahtevi i potrebe cesto puta u sukobu sa zahtevima i potrebama drugih ljudi, da su neretko kritikovane, omalovazane i odbacene, a katkad je zbog njih i kaznjen. Da bi premostio jaz izmedju svojih potreba, te pravila i ogranicenja drustva, Ego  stvara Glumca.
Glumac je privremena psiholoska struktura, stvorena prema zahtevima i pravilima drustva u kome Ego zivi, sa ciljem da tako prilagodjen i prihva-cen, ostvari sve one zelje i potrebe,  koje su mu ranije bile uskracivane ili zabranjene.

nastavice se...

PSIHOLOSKI MEHANIZMI I POTREBE EGA

Svima nam je poznato da rec "egoizam" oznacava osobu koja je usme-rena samo na sebe i svoju korist, zanemarujuci pri tome potrebe drugih ljudi. Medjutim "pravih" egoista izgleda da je sve manje, jer je egoizam vremenom postao toliko rafiniran i prikriven, da ga je cesto puta, nemo-guce opaziti i razumeti.

Svi smo mi egoisti, a ono sto cini razliku medju ljudima, jeste sopstvena svest o tome i spremnost da se egoizam u odredjenoj meri prevazidje.

Posmatranjem ega mozemo zapaziti neke osnove potrebe koje ga pokrecu na delovanje:

Vezanost

Ovo je nesto sto nam se desava svakodnevno i to spontano: vezemo se za neke ljude, stvari, ideje, predele... i ta povezanost ne proistice samo iz prijatnih dozivljaja, nazalost negativna iskustva stvaraju mnogo jacu i trajniju povezanost, jer sto je jaci protok energije, ta veza je cvrsca i teze je raskinuti.

Vezanost nastaje uglavnom iz dva razloga:

- naseg shvatanja da tamo negde postoji nesto sto zarko zelimo ili sto nam je neophodno, te posezemo za njime i

- vezanost koja nastaje iz medjuljudskih odnosa, kako dobrih, tako i losih.

Ovo je narocito izrazeno kod vecine onih koji su emigrirali u inostranstvo, ali se i dalje osecaju vezani za bivsu domovinu, cak iako su u njoj ziveli izuzetno tesko ili pak bili izlozeni zlostavljanju.
Iako se fizicki nalaze i po nekoliko hiljada kilometara udaljeni od svoje stare domovine, energetske veze koji su uspostavili tokom odrastanja i zivota u njoj - kako dobre tako i lose, nisu raskinute vec i dalje postoje, pa samim time i dalje dolazi do razmene energija izmedju njih.

S obzirom da je jedan veliki deo njihove energije i dalje ostao tamo, osim kulturoloskih razlika, izgleda da je to jedan od glavnih razloga zasto i dalje osecaju nostalgiju prema zemlji iz koje su otisli, sto ih sprecava da uspostave uspesne energetske veze u novoj sredini.

Pripadnost

Ego jednostavno mora da pripada nekome. Ovo je veoma jaka potreba, jer on ne zna ni ko je, ni sta je, ni koliko vredi. Jedini nacin da stekne svest o sebi i sopstvenoj vrednosti, jeste indirektno - putem misljenja drugih ljudi o njemu. Zato sve sto radi u zivotu, Ego radi zbog drugih ljudi - kako bi ostavio utisak na njih, kako bi im se svideo, da bi bio prihvacen, dobio procenu i potvrdu svoje vredno-sti, kao i pripadajuce mesto na piramidi moci.

Pripadnost zauzima visoko mesto na Egovoj listi vrednosti i ona je pre-sudna za ono sto zovemo "moralna podobnost", bez obzira na to kakav taj moral u stvarnosti zaista jeste, te ukoliko osoba jasno izrazava svoju pripadnost, zauzimace visoko mesto u grupi ili drustvu.
Neophodan uslov za ovo jeste posedovanje iste plemenske svesti.

Ovo se najjasnije vidi u svim onim grupama ili drustvima u kojima se moc ostvaruje iskljucivo pripadnoscu, a ne moralnim, intelektualnim, emocio-nalnim, radnim i drugim osobinama pojedinca. Pripadnost u neku ruku predstavlja jednu vrstu neformalnog tajnog bratstva, u kome je osnovna fi-lozofija "Mi naspram Onih".

Iako "Mi" tvrde da postoje i rade iskljucivo zbog dobrobiti "Onih", cak je i najnaivnijem posmatracu jasno, da to nije tako.

Snaga onih koji sebe dozivljavaju kao "Mi", lezi u njihovoj zajednickoj svesti, koju - kao kod mrava, usmerava Kraljica. Zato bilo kakva promena aktivnosti i zadataka - koji mogu biti u suprotnosti sa doskorasnjim, kod njih ne dovodi do lomova ili gubitka moci, vec oni sa istom odlucnoscu nastavljaju svoje aktivnosti u suprotnom,tj. sada ispravnom smeru.

Opstanak na vrhu lanca ishrane, privilegije i Moc koju poseduju, cine nji-hove osnovne ciljeve, koje uspesno ostvaruju - pripadnoscu.

Plemenska svest

Da bi u Egolendu bili prihvaceni, neophodno je da uskladite svoju svest sa plemenskom svescu grupe kojoj zelite da pripadate.
"Plemenska Svest" predstavlja ego svest grupe ljudi, cija su shvatanja sveta ista ili vrlo slicna. Svako drugacije razmisljanje i ponasanje, dozi-vljava se kao neprijateljsko i izdajnicko u odnosu na grupu i s obzirom da predstavlja pretnju zajednici, mora biti suzbijeno i kaznjeno.
Medjutim, ukoliko je osoba i dalje istrajnja u svom nacinu razmisljanja i ponasanja, onda biva trajno proterana iz grupe.

Plemenska Svest podjednako uspesno  funkcionise kako u plemenskim zajednicma Afrike, tako i u nacionalnim, politickim, verskim, strukovnim, sportskim, muzickim i ostalim plemenima sirom sveta.

Zivotna Filozofija Ega

Bez obzira na razlike u rasi, polu, naciji, veri, obrazovanju i sl., kod svake osobe mozemo primetiti grupu zivotnih stavova, zajednickih za sve ljude, koje bismo ih mogli nazvati "Zivotnom Filozofijom Ega.

Prema njoj, Ego te:

- voli onoliko, koliko od tebe ima koristi

- postuje te onoliko, koliko te se plasi

- smatra te pametnim onoliko, koliko si lukaviji i (sna) lazljiviji od njega

- srecan je tacno u onoj meri, u kojoj si ti nesrecan