| |
U psihologiji se odavno zna da postupcima upravljaju dve funkcije uma: svesno (EGO) i nesvesno, odnosno, naša podsvest. Svest ili EGO predstavlja razumni, objektivni deo naše ličnosti koji procenjuje, pravi izbore, odlučuje i prilagođava se stvarnosti. Taj deo naše ličnosti je i objektivno vidljiv, odnosno, on se da videti kroz naše postupke i ponašanja. Nesvesni deo, podsvest (koju je prvi otkrio Frojd), nevidljiv je ali vrlo značajan deo naše ličnosti. Svesno i nesvesno su stalno u vezi, oni utiču i uslovljavaju jedno drugo, štaviše, naša podsvest je pod snažnim uticajem našeg EGA čijoj sugestiji je izuzetno podložna. Sve što svesno doživljavamo, mislimo i osećamo se „lepi” na našu podsvest koja odmah pokreće svoje mehanizme i reaguje bez obzira da li su informacije koje je dobila od svesti dobre ili loše.
Naša podsvest stalno radi, i danju i noću, tako da utiče na sve naše aktivnosti, čak i na one biološke; rad srca, disanje, san, snove... Nevolja je u tome što ona nije u stanju da procenjuje, pravi izbore ili da se suprotstavlja, pa prihvata sve što joj svest nudi, odnosno sve ono o čemu mi svesno razmišljamo ili osećamo. Podsvest dakle usvaja sve ono što joj se nameće i u šta svest veruje. Ako su to „loše” misli ona će tako i da reaguje, što će se odraziti na ceo naš organizam jer se podsvest najčešće manifestuje kroz naše telo, odnosno neverbalnim putem. Praktično to znači da negativne misli čine da se čovek loše oseća, da je neraspoložen, čak bolestan i rezultat toga će biti neuspeh, porazi, nesreće, bolest. Ukoliko je pak naše raspoloženje skladno i konstruktivno i mi ćemo se osećati dobro, mirno i raspoloženo. Sve dokle dolazi iz naše glave.
Podsvest je prema tome izuzetno i trajno podložna sugestiji. I što je sugestija jača, to je i reakcija podsvesti veća. To se najbolje može videti u procesu hipnotisanja kada je svest potpuno isključena i kada se direktno deluje na podsvest. Tada hipnotisana osoba radi sve ono što joj se sugeriše, ponekad čak i besmislene stvari čega se posle ne seća. Slučajna izlečenja uz pomoć raznih nadrilekarskih ili verskih obreda takođe potvrđuju da je pravo izlečenje rezultat delovanja na podsvest osobe koja je od EGA dobila poruku da treba da veruje u određen način lečenja. U stvari, kod svih ovih nadrilečenja radi se o veri čoveka, o njegovom pozitivnom mentalnom stavu i načinu razmišljanja, o snažnom verovanju u izlečenje (što je naravno dobro) i što deluje kao jaka sugestija našoj podsvesti. Isto se dešava i kod svega drugog što radimo, ako verujemo u uspeh i u ono što radimo, uspeh neće izostati.
Ako je već tako, onda je izbor na nama i našoj svesti -- hoćemo li pozitivne ili negativne misli! Zdravije je i korisnije da vežbamo pozitivno razmišljanje, to je čak jedna vrsta samopomoći i bezopasnog samoizlečenja. Svako to može da nauči, treba se samo malo potruditi i rezultat će biti ubrzo vidljiv; više samopouzdanja, bolje raspoloženje, veća otpornost na bolesti i uspešnije rešavanje životnih problema.
|
|