Idealizacije u proceni drugih osoba obično pravimo usled viška emocionalnog na uštrb racionalnog rasuđivanja. Idealizacija je karakteristična za period adolescencije kada tek počinje da se grade prvi emocionalni odnosi sa osobama suprotnog pola, ali i uopšte, glavna osobina ovog perioda je idealizovana slika sveta. Međutim, idealizacija je moguća i u kasnijim periodima života i obično se javlja onda kada postoji manjak informacija o nekoj osobi koje mi nadomešćujemo svojim predstavama.

Kako idealizujemo?

Trenutak kada se pretera idealizacija obično javlja kada nam se neka osoba dopadne i kada otpočnemo emotivnu vezu sa njom. Dakle, ako se dopadanje realizuje u emotivni odnos onda je gotovo sigurno da će prvi period veze proteći u ,,zanosu” gde nema puno mesta racionalnoj proceni partnera. Skloni smo da, neke mane, iako ih identifikujemo, umanjimo, ,,gurnemo pod tepih”, da se ne bi kvario sveopšti osećaj zadovoljstva. Ukoliko negativnih karakteristika ima previše, tokom veze, se one lagano otkrivaju i slika postaje sve jasnija tek kasnije. Nije isključeno, međutim, da idealizacija potraje i duže i da nešto što nam ne odgovra kod portnera potpuno potisnemo kao da ne postoji. To se obično dešava ako kod partnera postoji niz pozitivnih karakteristika koje nam odgovraju, kao i ako postoji strah da se ostane sam ili strah da se bude povređen. Na primer, ako ženska osoba zna da joj partner obezbeđuje sigurnost i zaštitu sa jedne strane iako istovremeno otkriva znake neverstva kod njega ona će ih ignorisati jer prosto se to ne uklapa u idealnu sliku njega, ili u idealnu sliku veze koja postoji kao imperativ u njenoj glavi. Nusprodukt idealizacije u ovakvom slučaju mogu biti psihosomatski simptomi koji su rezultat potisnutih emocija ili pomeranje nezadovoljstva na druge osobe koje nemaju nikakve veze sa datom situacijom.

Idealizacija vs. kriticizam

Suprotno od idealizacije u proceni partnera jeste preterani kriticizam. Osoba koja je sklona preteranom kriticizmu od samog početka procenjuje potencijalnog partnera isključivo u negativnom svetlu. Takve osobe teško i započinju bilo kakav odnos jer pre i nego što se bilo šta desi one to osude na neuspeh. Uverenje koje se javlja je da su sve žene/muškarci loši i da je to pravilo koje se stalno potvrđuje. Ovakvo uverenje je obično posledica ranijih neprijatnih iskustva u primarnoj porodici ili u ranijim emotivnim vezama u kome su takve osobe bile povređivane i svaka nova veza za njih predstavlja potencijalno “opasnu” situaciju.

Kako napraviti balans?

Idealizacija je korisna donekle, posebno u prvim danima veze jer ona daje inicijalnu energiju koja pokreće jedan emotivni odnos. Ipak, idealizacija može biti štetna ukoliko je preterana i ukoliko se značajne negativne činjenice vezane za drugu osobu zanemaruju, a posebno ako se zanemaruju duže vreme. Sa druge strane, treba biti kritičan i oprezan ali ne previše jer će takav odnos isključiti mogućnost prepuštanja i sticanja poverenja što je vrlo bitna komponenta emotivne veze.

dipl.psiholog, Mr Sanja Marjanović