Halucinacije se mogu dogoditi u bilo kom trenutku kada dođe do promene moždane aktivnosti. Na primer, neki ljudi su podložniji halucinacijama kada spavaju ili su delimično budni.

Halucinacije se mogu javiti u bilo kom čulnom modalitetu: vid, sluh, dodir, ukus i miris. Mogu se javiti i u nekoliko čula istovremeno. Razlikuju se po čulu u kom se javljaju, stepenu složenosti haluciniranog doživljaja i načinu na koji utiču na ponašanje.

Agnozije i iluzije

Osim halucinacija, u poremećaje opažanja spadaju i agnozije i iluzije. Mogu se kao i halucinacije javiti u svim čulima. I kod agnozija i kod iluzija postoji predmet opažanja i to je ono što ih bitno razlikuje od halucinacija.

Agnozije se javljaju kod organskih oštećenja mozga i predstavljaju nesposobnost prepoznavanja informacija koje dolaze od čulnih organa. Npr. osoba vidi olovku i može da opiše čemu služi, ali ne može da je imenuje.

Iluzije su pogrešna opažanja spoljašnjih objekata. Sreću se kod toksičnih (alkohol npr.) i infektivnih oštećenja mozga. Mogu se javiti i kod delirijuma, ali i kod delovanja jakog afekta (strah npr). Pogrešno opažanje nije uvek znak nekog poremećaja. Često se javlja zbog nepažnje i tada nema nikakav patološki značaj. Često se javljaju paraidolije koje predstavljaju kombinaciju mašte i čulnih utisaka. Najčešći primer paraidolija su figure koje „vidimo” u oblacima ili senkama na zidu.

Vidne halucinacije

Vidne ili optičke halucinacije se relativno često sreću i po pravilu se javljaju u oboljenjima kod kojih postoji poremećaj svesti. Mogu biti jednostavne u vidu svetlucanja, iskrica, boja ili složene: predmeti, osobe, životinje, cele scene dešavanja. Jasnoća njihovog prikazivanja može biti različita, od senki do živih scena jasnih boja. Javljaju se kod bolesti i oštećenja kore velikog mozga, kao rezultati povrede, intoksikacije (alkohol, droge…) ili infekcije.

Slušne halucinacije

Slušne ili akustičke halucinacije su jedan od tipičnih simptoma psihotičnih poremećaja. Mogu se javiti kao jednostavne: šumovi, tonovi ili glasovi mada su daleko češće kao reči, rečenice ili čak čitavi razgovori. Doživljavaju se da su stvarne i da dolaze iz spoljašnje sredine. Osoba koja ih doživljava često traži izvor odakle dolazi ili pokušava da se odbrani puštanjem glasne muzike, zatvaranjem ušiju! S obzirom na to da ih osoba doživljava kao stvarne, može se primetiti da šapatom ili glasno razgovara s njima.

Glasovi se mogu doživljavati tako da dolaze i od poznatih i od nepoznatih ljudi, obično se obraćaju direktno samoj osobi i najčešće su neprijatnog karaktera (komentarišu, kritikuju, podsmevaju se!). Imperativne ili zapovedne halucinacije su one koje naređuju osobi da izvrši ili ne izvrši neku radnju. Javljaju se kod osoba obolelih od shizofrenije i najčešći su razlog neobjašnjivih ili naizgled nemotivisanih postupaka shizofrenih pacijenata.

Mirisne halucinacije

Mirisne ili olfaktivne su halucinacije čula mirisa. Najčeše su neprijatnog karaktera. Javljaju se kod oštećenja (tumori npr.) temporalnog režnja mozga. Relativno su česte kod obolelih od shizofrenije i tada mogu biti udružene s halucinacijama ukusa i idejama trovanja.

Halucinacije ukusa

Halucinacije čula ukusa nazivaju se i gustativne halucinacije. Mogu nastati spontano ili nakon uzimanja neke hrane. Najčešće se javljaju zajedno sa mirisnim halucinacijama. Mogu se javiti kod oštećenja temporalnog režnja mozga i shizofrenije.

Taktilne halucinacije

Taktilne ili haptičke halucinacije su halucinatorni doživljaji na koži, spoljašnjim sluzokožama i neposredno ispod kože. Opisuju se kao dodir, trnci, mravinjanja, strujanja, peckanja, kao da se nešto zavuklo ispod kože. Uglavnom su neprijatnog karaktera i izazivaju reakciju osobe koja se od njih brani češanjem, grebanjem! Javljaju se najčešče kod toksičnih oštećenja mozga (alkohol, psihoaktivne supstance) i kod shizofrenih bolesnika.

Cenestetičke halucinacije

Cenestetičke halucinacije se odnose na halucinatorne doživljaje dubokog senizbiliteta. Javljaju se kod osoba koje boluju od shizofrenije. One mogu biti opšte kada osoba ima doživljaj promene celog tela naduveno, naelektrisano, teško, prazno, ili se odnose na pojedinačne organe. Tada osoba ima osećaj da je organ uništen, pomeren, smanjen, povećan, da ima strano telo u njemu!

Vestibularne halucinacije

Vestibularne halucinacije su iz domena aparata za održavanje ravnoteže. Osoba doživljava da mu se telo nalazi u nekom drugom položaju, okreće, lebdi!

Uzrok je najčešće jasan

Halucinacije mogu biti zastrašujuće, neprijatne, iznenadne! Njihov uzrok je najčešće jasan i uglavnom nastaju kao rezultat: uzimanja psihoaktivnih supstanci, alkohola, psihičkih oboljenja (shizofrenija, demencija, bipolarni afektivni pormećaj), progresivnih neuroloških oboljenja (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest) ili gubitka vida (Charles Bonnet sindrom).

Relativno često se javljaju halucinacije povezane sa spavanjem. Tipično je da se dešavaju za vreme uspavljivanja (hipnagogne) ili buđenja (hipnapompne) i ne predstavljaju razlog za zabrinutost. Vide se slike ili likovi koji nisu prisutni, čuju zvuci, muzika! Ređi uzroci halucinacija su izuzetna iscrpljenost, dugotrajno nespavanje i žalost zbog gubitka bliske osobe. Pojedini lekovi mogu izazvati pojavu halucinacija i ovom su naročito sklone starije osobe. Ovaj tip halucinacija je najčešće dozno zavisan i prolazi bez posledica nakon ukidanja leka. Takođe se mogu javiti kod dece u stanjima povišene telesne temperature.

Kako se leče ?

Osoba koja doživljava halucinacije je obično uplašena, uznemirena, ima osećaj proganjanja, ugroženosti! Kod pojave halucinacija neophodno je obratiti se za stručnu pomoć jer će samo lečenje uzroka javljanja dovesti i do njihovog prestanka. Lekar opšte medicine će proceniti da li je u lečenje neophodno uključiti psihijatra, toksikologa, neurologa, pedijatra!

Kod halucinacija osoba vidi, čuje, miriše, oseti ukus ili na koži osećaje koji ne postoje u spoljašnjem svetu. Uzrok se najčešće lako otkriva i njegovim otklanjanjem ili lečenjem, halucinacije prestaju. U ovom procesu neophodna je stručna pomoć.

Auditorne halucinacije

Auditorne se pojavljuju kod 60-70% ljudi koji boluju od shizofrenije. Iako je farmakološki tretman za halucinacije poprilično efikasan, 25% ljudi s psihotičnim poremećajima ih nastavi doživljavati. Jedan od novijih terapijskih modela postulira da se auditorne halucinacije verbalnog tipa doživljavaju kao da dolaze od jednog zasebnog entiteta s kojim osoba razvije odnos. Ti glasovi su obično opisivani kao dominantni, superiorni i često zlonamerni, a osoba koja ih doživljava se oseća inferiorno i bespomoćno. AVATAR terapija je nova terapija unutar tog modela koja omogućuje pacijentu da se suoči s digitalnom reprezentacijom svoje halucinacije, čiji glas je prilagođen tonom i frekvencijom onome što osoba zaista čuje u svojoj glavi. Terapeut, osim sebe, glumi i avatara, i podstiče dijalog koji postupno osobi vraća moć u tom odnosu. Cilj ovog istraživanja bio je uporediti efikasnost AVATAR terapije s uobičajenim psihoterapijskim tretmanom.

Rezultati su bili ohrabrujući. Tako da imamo odgovor na halucinacije.

---