Disanje je više od unošenja kiseonika u organizam. Način na koji dišemo dosta govori o ustaljenom načinu na koji vladamo sopstvenim osećanjima i njihovom ekspresijom. To je princip koji je prvi sistematski formulisao i primenio u terapijske svrhe Dr Vilhelm Rajh, tvorac telesne psihoterapije. On je primetio da je limitirano i kontrolisano disanje nužan pratilac potiskivanja osećanja, pre svega anksioznosti. Manji nivo kiseonika, znači manje energije u sistemu, a samim tim i manje anksioznosti koju treba potisnuti. Rajh je shvatio da za obuzdavanje osećanja i ograničavanje emocionalne ekspresije je neophodno prvo ograničiti i ukrotiti spontan proces disanja.

Disanje i emocionalna ekspresija

Postoje nekoliko indikatora na osnovu kojih možemo proceniti nečije disanje a samim tim i ustaljeni obraza emocionalne ekspresije. Ti indikatori su: intenzitet udisaja i izdisaja, spontanost-rigidnost, dubina i brzina udisaja i izdisaja, ritmičnost-isprekidanost. Takođe, značajni indikatori su i delovi tela koji učestvuju u procesu disanja. Na primer: neki ljudi dišu tako što pomeraju samo gornji deo grudnog koša pri tom nepomerajući dijafragmu i donji deo grudi, neki pak rade suprotno, pomeraju samo dijafragmu i stomak ali ne i gorni deo grudi. Neki ljudi dišu ritmično, ne praveći pauze između udisaja i izdisaja, dok neki prave pauze, ograničavaju udah, ograničavaju izdah ili oba.

Generalno, osobe koje su sklone rigidnoj kontroli osećanja dišu pliće i rigidno. Oni naravno nemaju svest o tome, jer je taj obrazac disanja postao hroničan i automatski, podstaknut osobenošću. Osobe koje primarno potiskuju strah ograničavaju udah (pretežno dišu gornjim delom grudi nepomerajući dijafragmu i donji deo grudnog koša), oni koji primarno potiskuju bol ograničavaju podjednako i udah i izdah (blokiraju podjednako pokrete grudi i dijafragme), dok bes blokeri (osobe koje primarno potiskuju bes) najviše ograničavaju izdah (obično ne dišu gornjim delom grudi koji je kod njih nepokretan, dok je dijafragma pokretljiva uz prisustvo mišićnih tenzija u abdomenu).

Kakav je vaš obrazac disanja?

Postanite svesni na momenat kako dišete. Stavite jednu ruku na vaše grudi a drugu na stomak. Možete zatvoriti oči ako vam je tako lakše da se fokusirate. Dišite onako kako to činite uobičajeno. Otkrijte da li vam se pri udahu pomeraju samo grudi ili i grudi i stomak. Da li vam je dijafragma pokretna i fleksibilna ili je tvrda i nepokretna? Koliko duboko udišete i izdišete? Da li naglašavate udah ili izdah? Da li je vaše disanje spontano ili rigidno? Da li pravite pauze između udaha i izdaha?

Pokušajte sada da dišete na prirodan i spontan način. Opet stavite jednu ruku na vaše grudi a drugu na stomak. Sa udahom osetite kako se vaš stomak penje naviše sa unosom kiseonika, zatim se penju grudi a pri izdahu i grudi i stomak se istovremeno i spontano (neusiljeno) spuštaju. Dakle, udah je u stomak pa u grudi, pa sve napolje. Udahnite kroz nos a izdahnite kroz usta. Neka vam usta budu otvorena pri izdahu. Ako osećate potrebu, možete izdahu dodati spontano ispuštanje zvuka. Uspostavite ritam i nastojte da ga održite. Skoncentrišite se samo na proces disanja i telesne senzacije. Ako osetite da imate višak kiseonika, da vam trnu ruke ili neki deo tela, prestanite na kratko ili smanjite dubinu disanja. Dišite na ovaj način minimum deset minuta. Kako se osećate nakon ove jednostavne vežbe disanja? Šta osećate u telu? Da li imate neke prijatne ili neprijatne senzacije? U kom delu tela?
Registrujte ih.

U telesnoj psihoterapiji terapeut posmatra klijentov način disanja i druge znakove telesne ekspresije. Kada uoči određene blokade u disanju, terapeut ukazuje klijentu na njih kako bi klijent uspostavio pravilno disanje. Pravilno disanje može dovesti klijenta u stanje relaksacije, produbljenog kontakta sa sobom ili u stanje u kome on/ona nastoji da izrazi neko osećanje koje se spontano javlja. Pored rada sa disajnim obrazcima, terapeut radi uporedo i na kontaktu sa klijentom. Terapeut podstiče klijenta da uspostavi kontakt očima kako bi svesno prihvatio i izrazio osećanja kojih se pre plašio da izrazi. U takvom kontaktu klijent se oseća bezbednije i celovitije.

Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email:onlinepsihoterapija@gmail.com