Ovo nije tekst u kojem C. W. Leadbeater uve­rava one koji sumnjaju da vidovitost postoji, ovo je tekst za ljude koji ve­ruju u vidovitost. Oni će ovde saznati o više vr­sta vidovitosti i kako usvojiti tehnike koje po­mažu u tome ...

Vidovitost u prostoru je sposobnost gledanja događaja ili prizora, prostorno udaljenih od posmatrača i predalekih za uobičajeno posmatranje. Postoje brojni i razni primeri ove vrste vidovitosti. Smatram da je potrebno pokušati s detaljnijim određenjem. Bitno je pritom obuhvatiti sve slučajeve. Prigodno bi bilo podeliti ih na slučajeve namerne i nenamerne vidovitosti i, kao treću vrstu, navesti polunamerne slučajeve.

Prvo ću prikazati šta je vidljivo za uvežbanog posmatrača s napomenom kako ta moć  deluje i uz kkoja ograničenja. Nakon toga ćemo lakše razumeti razne primere delimične i neizvežbane vidovitosti. Počnimo, dakle, s namernom vidovitošću.

Svako ko poseduje punu astralnu vidovitost biće u stanju da vidi i posmatra u astralnom svetu sve šta želi. Videće najtajnija mesta. Za njega neće postojati niti jedna prepreka nakon što promeni tačku posmatranja.

 

Udaljeni događaji

 

Poseduje li sposobnost kretanja u astralnom telu bez ikakvih će poteškoća odlaziti gde god želi i gledati šta želi unutar granica naše planete. Međutim, većinu toga može videti a da i ne pokrene svoje astralno telo.

Pogledajmo pobliže način na koji se taj nadtelesni vid može upotrebiti za gledanje prostorno udaljenih događaja. Kako, na primer, neko ovde u Engleskoj vidi najsitnije pojedinosti nečega što se u istom trenutku događa u Indiji ili Americi? Kako se to zbiva?

Postoji genijalna teorija koja tumači tu pojavu. Svaka stvar isijava zracima koji se prostiru u svim pravcima.

Slični su donekle sunčevim zracima ali su znatno finije; a vidovitost nije ništa drugo nego moć gledanja uz pomoć tih finijih zračenja. Udaljenost, dakle, ne predstavlja prepreku vidu. Tim su zracima sve prepreke prolazne; mogu se, poput zraka svetla, ukrštati u beskonačnost i u svim pravcima bez ikakvih smetnji. Premda ovo nije potpuno tačno tumačenje delovanja vidovitosti, ipak uglavnom odgovara istini.

 

Zraci

 

Svaka stvar, svaki predmet zrači u svim pravcima; i upravo se na taj način, premda na višem nivou, stvaraju odrazi ili slike zbivanja na fizičkom nivou. Pojave psihometrije takođe se zasnivaju na spomenutim zračenjima.

Ipak, pri korišćenju eteričkih vibracija uz pomoć kojih se mogu posmatrati udaljena zbivanja po­stoje određene praktične poteškoće. Prepreke koje se ispreče ovim zrakama nisu sasvim prozirne. Budući da su predmeti i osobe pos­matranog događaja jednako tako prozirni, lako je kod posmatranja u daljinu doneti pogrešne zaključke.

Ako se umesto eteričkih upotrebe astralne vibracije, dodatna di­menzija donekle ublažava neke poteškoče no nasuprot tome donosi nove probleme. U našem pokušaju shvaćanja praktične upotrebe vidovitosti najbolje je zaboraviti na ovu teoriju zračenja i pozabaviti se metodama gledanja na dalji­nu koje su studentu okultizma na raspolaganju. Postoji pet načina ili metoda, od koji četiri spadaju u vidovito gledanje, dok peta metoda ulazi u područje magije.

 

1. METODA: DUH PRIRODE

 

Ova metoda ne zahteva bilo ka­kvu psihičku sposobnost onoga koji je iskušava. Jedino što je čo­veku potrebno jeste poznavanje načina kojim će pridobiti neko astralno biće koje će za njega obav­ljati zadana istraživanja. To se po­stiže prizivanjem, odnosno invo­kacijom ili evokacijom. Drugim rečima, osoba može nagovoriti ne­ko astralno biće da mu pomogne i to uz  pomoć molbe ili molitve, ili ga može primorati na pomaganje pokretanjem visoko razvijene volje.

Ta se metoda puno koristila na Istoku (a obično se služilo nekim duhom prirode) te u staroj Atlanti­di gde su "gospodari tamnog lica" upotrebljavali posebno određenu i naročito otrovnu vrstu (zlobnu vr­stu) veštačkog elementa. Na spi­ritističkim se seansama ponekad informacije dobijaju istom meto­dom, no obično tu pomaže nedavno umrlo ljudsko biće koje je spo­sobno slobodno da se kreće astra­lom, premda se ponekad i ovde poneki šaljivi duh prirode može predstaviti kao umrli rođak ili pri­jatelj.

Kao što sam već ranije napome­nuo, ova metoda nije stvar vidovi­tosti nego magije. Spomenuo sam je samo zbog toga da čitatelj ne bi došao u zabunu pri svrstavanju ta­kvih primera u sledeće slučajeve vidovitosti koje ćemo sada opisati.

 

2. METODA: ASTRALNA STRUJA

 

Koristeći se ovom metodom stu­dent ne samo da u pokret stavlja astralnu materiju nego u njoj tako­đe stvara neku vrstu privremeno­g telefona. Nemoguće je ovde predočiti svekoliko znanje o astral­noj fizici čak kada bih ga i imao. Mislim da je dovoljna informacija kako je u astralnoj materiji mogu­će stvoriti spojnu liniju nalik telegrafskoj žici koja ima zadatak da prenosi vibracije s jednog njenog kraja i omogućiti na drugom kraju posmatranje onoga što se stvarno događa.

Takva linija ne dobiva se direktnom projekcijom astralne materije kroz prostor, već delovanjem na jedan ili više nizova čestica astral­ne materije koje služe kao provod­nik za vibracije potrebne vrste.

Ovakva se početna radnja obav­lja na dva načina. Prvi je prenos energije od čestice do čestice sve dok se veza ne stvori. Drugi je upo­treba energije s višeg nivoa koji na celu liniju može delovati istvremeno.

 

Astralna radnja

 

Druga metoda zahteva studen­tovu razvijenost do znatno višeg stepena jer se ovde koriste energi­je s viših nivoa pri čemu je potreb­no odgovarajuće znanje i sposob­nost. S druge strane čovek koji je u stanju da oblikuje vezu na ovakav način neće je zapravo ni trebati jer će za vidovito gledanje lakše i bolje koristiti svoje više sposobno­sti.

Problem na koji ovde nailazimo jeste opisivanje. Čak obična i jedno­stavna astralna radnja ne može se lako opisati, premda se srazmerno lako može izvesti. Donekle je to nalik magnetizovanju čelične šipke. Naporom ljudske volje postiže se polarizacija uporednih linija astralnih atoma koji se prostiru od posmatrača koji izvodi ovaj opit pa sve do posmatranog  prizora.

Za to se vreme korišteni atomi ređaju po svojim osima paralelno, čineći neku vrstu privremene ce­vi kroz koju vidovita osoba može posmatrati.

 

Slušanje

 

Metoda nije potpuno prikladna jer može da dođe do poremećaja ili potpunog prekida zbog uticaja neke od nadolazećih astralnih struja. Međutim, jaka volja sigurno će onemogućiti ovakve smetnje. Gledanje nekog udaljenog prizora ili dogadaja posredovanjem astral­ne struje ili astralne cevi nalik je gledanju kroz teleskop.

Ljudi se vide smanjeni, kao na dalekoj pozornici. No uprkos dalji­ni, likovi i obrisi su jasni; kao da ih se gleda izbliza. Moguće je pone­kad ne samo gledati, nego čak i slušati ono što se govori. Ipak, u većini se slučajeva razgovori ne ču­ju. Međutim, kada se radi o "zvuč­noj sceni" moramo pretpostaviti da je osim vidovitosti uključeno i vidovito slušanje.

Ispitivanjem se utvrdilo da vido­vita osoba koja koristi ovu metodu ne napušta svoje fizičko telo. Dakle, ne dolazi do astralne pro­jekcije prema objektu posmatranja nego se radi o  stvaranju privreme­nog astralnog teleskopa.

 

Proširiti polje

 

Zbog toga osoba koja promatra udaljeni prizor poseduje i svoje fi­zičke moći. Na primer, i dalje vla­da svojim glasom pa može opisiva­ti viđeno. Očigledno je da je svest oso­be i dalje na ovoj strani astrajnog teleskopa.

Ova metoda ima svoje prednosti ali i nedostatke. Na primer, osoba koja izvodi opit ne može promieniti mesto svog posmatranja. Njegov astralni teleskop ima svoje vidno polje koje nije moguće pro­širiti ili promeniti.

Neki prozar posmatra iz odre­đenog pravca i ne može ga videti iz drugih smerova, na primer od nazad. Ukoliko raspolaže s do­voljno psihičke energije može od­baciti teleskop s kojim se dotad služio i oblikovati novi, koji će ga posmatranom objektu približiti na drugi način. Ova se metoda u prak­si ne upotrebljava često.

Bitno je napomenuti da upotre­ba astralnog vida omogućuje gle­daocu posmatranje zadanog objekta sa svih strana odjednom.

 

Aura

 

Ipak to vredi samo u slučaju ka­da je posmatrani objekt relativno blizu, to jest u dosegu astralnog vi­da. Na udaljenosti od stotinu ili hiljadu kilometara okolnosti su pro­menjene. Astralni vid omogućuje viđenje objekta u dimenziji više ali i ovde je važan položaj objekta. Stoga je to presudan činilac koji ograničava moć na odnosnom nivou.

Uobičajeni trodimenzionalni vid omogućuje nam viđenje svake tačke unutar dvodimenzionalnog li­ka, na primer kvadrata, ali pod uslovom da se kvadrat ne nalazi predaleko od naših očiju. Dodatna četvrta dimenzija neće pomoći čoveku koji se nalazi u Londonu i koji pokušava videti kvadrat u Kalkuti. Astralni pogled usmeren kroz neku cev jednako je sužen i ograničen kao fizički vid pod jed­nakim okolnostima. Međutim, ako se poseduje potpuni astralni vid tada će pod zadanim okolnostirna i na daljinu predočiti auru, a na taj način osećaje kao i veći deo misli posmatranih ljudi.

Ljudi se koriste nekim fizičkim predmetom koji im služi kao po­lazna tačka formiranja astralne cevi ili teleskopa. U tom slučaju predmet predstavlja odgovarajući fokus za snagu njihove volje. Kri­stalna je kugla vrlo čest primer. Ona je jedno od najuobičajenijih žarišta i zbog toga što sadrži osobi­ne koje potiču psihičke sposobno­sti.

 

Bez hipnoze

 

U istu se svrhu mogu upotrebi­ti i drugi predmeti. Značajan broj ljudi ne može koristiti ovu, kao i druge oblike vidovitosti, bez po­moći hipnoze. Čovek koji je hip­nozom oslobođen spona fizičkog tela može sam "stvoriti" astralni teleskop te zatim gledati kroz nje­ga ili to za njega čini hipnotizer. U ovom zadnjem slučaju hipnotizi­rana se osoba njime tada sama slu­ži. Sama nema dovoljno snažnu volju. Nasuprot tome, hipnotizer poseduje potrebnu snagu volje ali nije vidovit. Kada bi uz svoju sna­gu volje mogao uz to i videti, ne bi tražio tuđu pomoć.

Postoje retki slučajevi kada stvoreni astralni teleskop posedu­je moć povećanja promatranog objekta do prirodne veličine. Daka­ko, u svakom slučaju mora doći do određenog povećanja promatra­nog objekta jer bi u protivnom on bio potpuno nevidljiv.

Obično je povećanje posmatra­nog određeno veličinom astral­nog teleskopa pa tako viđen  objekt izgleda kao mala pokretna slika. U malom broju slučajeva, ka­da se likovi posmatrani ovom me­todom vide u prirodnoj veličini, radi se o buđenju neke posebne moći. Pri tome treba biti oprezan jer je ovakve slike potrebno razli­kovati od onih slika koje opisuje naša sledeća podela.

 

3. METODA: PROJEKCIJA MISAONOGA LIKA

 

Za primenu ove vrste vidovitosti potreban je nešto viši stepen raz­voja jer ona zahteva odredeni stepen kontrole mentalnog nivoa. Poznato je da misao uglavnom po­prima oblik na svojom vlastitom nivou, dakle na mentalnom, ali u mnogim slučajevima to se događa i na astralnom nivou. Manje je, međutim, poznato da čovek snagom misli i zamišljanjem sebe na odre­đenom mestu stvara misaoni lik samog sebe te se tako stvoreni lik pojavljuje na određenom mestu.

Zamišljeni se lik prvenstveno ob­likuje od mentalne materije, to jest od materije mentalnog nivoa. No u velikom broju slučajeva skuplja oko sebe materiju astralnog nivoa na taj način postaje lakše vidljiv. Brojni su slučajevi kada je takvu formu videla osoba na koju se mi­slilo i to verovatno uz pomoć nes­vesnog hipnotičkog uticaja pr­vobitnog mislioca ili pošiljaoca misli.

 

Utisci

 

U takav statičan lik ne ulazi ni najmanji deo svesti mislioca. Ka­da on krene i odvoji se od svog stvoritelja, postaje potpuno samo­stalno i posebno biće. Povezanost sa svojim stvoriteljem ostvaruje se sama u mogučnosti primanja utisaka koje lik prenosi. Dakle, ovaj oblik vidovitosti sastoji se u spo­sobnosti održavanja veze i nadmo­ći nad novostvorenim likom koji prenosi impresije. Misaoni ih lik prima i prenosi svom kreatoru pu­tem simpatetičkih vibracija, a ne kao u pređašnjem slučaju astralnom telegrafskom linijom.

U idealnom slučaju osoba mislilac projektuje deo svoje svesti u mi­saoni lik, koristeći ga kao posma­tračnicu s koje motri. Vidovita osoba posmatrano vidi jednako dobro kao i da sama stoji na me­stu svog misaonog lika.

Ono što promatra stiče se utisak kao da je nadohvat ruke i u prirodnoj veličini, a ne u smanjenom obliku i udaljeno kao što se to događalo kod pređašnjih oblika vidovitosti.

 

Potreba vežbanja

 

Takođe se, shodno vlastitoj že­lji, može menjati tačka posmatra­nja. Jasno slušanje nije toliko često pridruženo, ali zato se ovde kao naknada pojavljuje neka vrsta mentalne percepcije misli i name­ra posmatranih osoba.

Budući da se svest vidovite oso­be i dalje nalazi u fizičkom telu ona če za vreme vidovitog pos­matranja biti u stanju da razgovara s drugim osobama, naravno, ukoli­ko to može da radi a da se njena poažnja ne poremeti.

U trenutku popuštanja usredsređenosti misli cela će vizija nestati i moraće se stvoriti novi misaoni lik s kojim če ponovno biti omo­gućeno vidovito gledanje. Ova se vrsta vidovitosti retko pojavljuje kod neuvežbanih osoba zbog potrebnog kapaciteta mentalne kontrole a i zbog upotrebe finijih snaga prirode.

 

4. METODA: PUTOVANJE U ASTRALNOM TELU

 

Ovde se radi o potpuno novom obliku vidovitosti. Svest vidovite osobe nije više u fizičkom telu ni­ti je s njime povezana, nego je pre­nesena do samog posmatranog pri­zora. Premda je ova vrsta vidovito­sti za neuvežbanu osobu znatno opasnija od ranije opisanih oblika, ona je nesumnjivo najefikasni­ja. Važno je spomenuti da je po­slednja, peta vrsta vidovitosti, pristupačna samo uvežbanim učeni­cima.

U našem slučaju vidovitost koja se ostvaruje astralnim izlaskom iz tela, fizičko je telo uspavano ili je u transu. Telesni organi, dakle, nisu upotrebljivi. Kako bi se sazna­lo što se videlo u astralu i kako bi se putniku mogla postavljati pitanja o viđenim pojedinostima i detaljima, mora se pričekati s njego­vim povratkom u fizičko telo.

Ali zbog toga je ono viđeno ja­snije i savršenije. Pritom se vidi i čuje sve ono što se zbiva na pos­matranoj sceni, a ujedno je, sk­ladno čovekovoj volji, omoguće­no slobodno kretanje po prostran­stvima astralnog nivoa.

 

Informacije od bića

 

Krećući se astralom, putnik ima mogučnost proučavati i promatra­ti druge stanovnike astrala, a time i opsežan svet duhova prirode i niže redove deva (anđela).

Astralni putnik je u velikoj pred­nosti aktivnog učestvovanja u pos­matranim prizorima, u razgovori­ma s astralnim bićima od kojih če­sto dobija zanimljive informacije. Ukoliko nauči i ovlada umećem materijalizacije, što ne predstavlja neku naročitu poteškoču, takođe može učestvovati i u scenama na fi­zičkom nivou. Može razgovarati s ljudima koji se nalaze daleko ili se pokazivati udaljenom prijatelju.

Može ostvariti još jednu pred­nost. Pronaći ano što želi.

 

Sloboda kretanja

 

Opisanim metodama vidovitosti čovek je u mogućnosti da pronađe neku osobu i mesto koje već poz­naje i to posredstvom doticaja s predmetom koji je povezan s do­tičnom osobom, kao što je slučaj i u psihometriji. Primenom treće metode moguće je kretanje u odre­đenoj meri i odnosi se na manje udaljenosti.

Koristeći svoje astralno telo, čo­vek se može kretati slobodno i br­zo. Može se uputiti bilo kojim sm­erom i bez velikih problema pro­naći mesto naznačeno na zemljo­pisnoj karti, a da ga nikada pre nije video. Usto ne mora koristiti bilo kakav predmet za uspostavlja­nje veze. Slobodan je da se podgne vi­soko u vazduh i iz ptičje perspektive posmatra područje koje istražuje. Zapravo, primena ove metode znači da su čovekova moc i slobo­da njegova kretanja znatno veće negoli je to bio slučaj s ranije tri opisane metode.

 

5. METODA: PUTOVANJE U MENTALNOM TELU

 

Ova je vrsta samo viši obiik četvrtog tipa vidovitosti. Astralno se telo više ne koristi. Koristi se mentalno telo koje pripada men­talnom nivou te posjeduje sve iz­vanredne moći ovog nivoa. Da bi se služio mentalnim telom čovek mora ostaviti astralni omotač ve­zan za fizičko telo.

Ukoliko, međutim, iz bilo kojeg razloga želi postati primetljiv na astralnom nivou, nije mu potrebno vratiti se do njega i uzeti, nego je dovolino koristiti snagu volje i pri­vremeno ga upotrebiti. Obično je za prvu takvu materijalizaciju u astralu potrebna pomoč majstora.

Ovladavanje kretanjem u men­talnom telu stvara veliku pred­nost koja se sastoji u mogućnosti ulaska u viši svet sjaja i lepote, na nivou blaženstva. Za vreme boravka u astralu student se ospo­sobljuje za najčudesnije spoznaje te praktički isključuje svaku zablu­du.

Dolazak na mentain i nivo mo­guće je samo uvežbanom učeniku. Na našem sadašnjem evolutivnom stadiju mentalno se telo može koristiti jedino posle određenog treninga kojim se stiče znanje o kretanju na mentalnom nivou.

 

Stupiti u dodir

 

Pre nego li okončamo prikazi­vanje pune i namerne vidovitosti odgovorićemo na najučestalija pitanja koja učenici postavljaju o granicama mogučnosti ove vrste vidovitosti. Studenti često pitaju je li jasnovidnoj osobi moguće pro­naći i stupiti u dodir s bilo kojom osobom, bez obzira na to gde se nalazi, i bez obzira na to je li živa iii mrtva.

Na ovo se pitanje može odgovo­riti potvrdno, ali samo pod jednim uslovom. Eksperimentator mora pronači mogućnost kontakta s do­tičnom osobom. Besmisleno je za­roniti naslepo u beskrajno pro­stranstvo kako bi se pronašao stra­nac između milion drugih osoba oko nas, a da o njemu nemamo bi­lo kakvih podataka, ikakvih obeležja ili predmeta koji mu pripa­daju. Nasuprot tome, čak i najma­nja oznaka biče dostupna i postu­žiće za uspostavljanje veze.

 

Onostrani svet

 

Poznaje li vidovita osoba način traženja, neće imati nikakvih pote­škoća, jer svaki je čovek poput strune ili glazbenog tona koji je njegov izraz u celini. To znači da je sastavljen od proseka frekvenci­je titraja svih njegovih različitih tela na njihovim odnosnim nivoi­ma.

Uspe li prepoznati tu strunu i staviti je u vibraciju, ona ce trenut­no privući čovekovu pažnju  bez obzira na to gde se on nalazi, te odmah evocirati njegov odgo­vor. Pri tome neće biti važno je li osoba živa ili se nalazi u onostra­nom svetu. Mentalna vidovitost pronaći će ga i među neizbrojivim  milionima u nebeskom svetu, i u tom će slučaju čovek biti nesvestan posmatranja.

Jasno je i prirodno da vidovitost koja ne prelazi granice astrala ne može pronaći osobu na mentalnom nivou. Ali moguće je zaključiti da se osoba tamo nalazi budući da udaranje po odgovarajućoj struni na astralu neće doneti nikakav odgovor.

 

Šta se ne sme

 

Ako je tražena osoba eksperimentatoru nepoznata, biće mu potreban neki predmet, na  primer fotografija, pismo pisano njegovom rukom ili bilo kakav predmet koji mu je pripadao i koji je prožet njegovim ličnim magnetizmom. Svaki će takav predmet poslužit iskusnom vidovnjaku.

Ovde moram napomenuti da učenici poučeni takvom umećem nemaju pravo niti slobodu javno, da prikazuju svoje sposobnosti. Ne smeju uspostavljati vezu s izgubijenim ili umrlim rođacima ili prijateljima.

Poruka koja se s našeg nivoa prenosi pomoću takvog posrednika može shodno prilikama biti prenesena. No, posledično ne bi smelo biti odgovora jer bi takav prenos poprimio prirodu fenomena, to jest nečega što bi se na fizičkom nivou moglo dokazati kao magijski čin.

 

Druge planete

 

Često se postavlja pitanje vezano za ograničenost vidovitog gledanja. Granice udaljenosti zapravo ne po­stoje. Postoji jedino ograničenost na određene nivoe. Trebamo se prisetiti da astralni i mentalni nivoi naše Zemlje pripadaju njoj jednako kao i njena atmosfera. No, ipak se ta dva nivoa protežu dalje od atmosfere i našeg trodi­menzionalnog prostora.

Zbog toga prelazak na druge pla­nete ili detaljno razgledavanje istih ne bi bio moguc ni za jedan sistem vidovitosti povezan s tim nivoima. Čoveku je omogućen lagani prelaz na bilo koju od pla­neta koje pripadaju našem lancu svetova. A1i da bi to mogao učini­ti mora podići svoju svest na viši nivo.

Vidovitost će nam pružiti puno vrednih informacija o drugim planetama. Jasniji se pogled može postići izlaskom iz Zemljine atmo­sfere. Lako se može naučiti i moć jakog povećavanja uz  pomoć koje se i običnom vidovitošću može do­ći do vrlo zanimljivih astronom­skih podataka. Za našu Zemlju i njenu neposrednu okolinu, prak­tički nema nikakva ograničenja.

 

Priča o astralnom putovanju

 

Dobar primer potpunog pose­dovanja moći vidovitosti uz po­moc astralnog putovanja iznosi u knjizi Tamne strane prirode gospo­đe Crowe. Priča govori o vidovi­tom čoveku, a iznosi je nemački pisac Jung Stilling. Vidovit je čo­vjek živeo u Philadelphiji u Ameri­ci. Bio je povučen i malo je govo­rio.

Krasile su ga vr1ine ozbiljnosti, dobrote i pobožnosti pa se o tom čoveku nije moglo reći ništa loše, osim da ima neke tajne koje nisu bile bez prigovora. O njemu su kolale mnoge neobične priče. Ispričaćemo jednu od njih:

 

"Neka žena, čiji je muž bio na putu po Europi i Africi, jako se za­brinula zbog njegovog  dužeg nejav­ljanja. Otišla je do tajanstvenog čoveka i zamo1ila ga za pomoć. Pristojno ju je saslušao, zamolio je da ga pričeka na trenutak i povu­kao se u susednu prostoriju. Žena se udobno namestila u fotelju i če­kala. Međutim, zadržao se duže ne­go što je ona to očekivala. Postala je nestrpljiva misleći da je na nju za­boravio. Ustala je i na prstima tiho prišla vratima susedne sobe.

 

Kao mrtav

 

Zavirila je unutra. Na svoje izne­nađenje spazila ga je kako nepo­mično leži na krevetu, kao da je mrtav. Pomislila je da ga ne bi smela uznemiravati. Zato se povukla natrag u sobu i nastavila da čeka. Nakon nekog vremena čovek je ušao u sobu i rekao joj da je njen muž dobro. Nije joj se mogao javi­ti zbog određenih razloga. No tre­nutno se nalazio u jednoj londonskoj kafani i uskoro se trebao vra­titi kući.

I uskoro se zaista vratio. Kada je žena iz njegovih usta doznala raz­log njegove neuobičajene ćutnje, a oni su bili u podudarnosti s reči­ma vidovitog čoveka, poželela je da  proveri tačnost ostalih informa­cija. Kada je kapetan ugledao tu snovidnu osobu odmah je u njoj prepoznao čoveka koji mu je u londonskoj kafani saopštio da je njegova supruga zbog njega jako uznemirena.

Kapetan mu je odgovorio da je bio sprečen da joj se javi ali i to da će se uskoro ukrcati na brod za Ameriku. Potom je izgubio iz vida ovoga stranca i više ga nije video."

Nažalost, danas ne možemo saz­nati kakve je dokaze za istinitost ove priče imao Jung Stilling, prem­da je izjavio kako je uveren u nje­nu istinitost. Međutim, opisao je toliko s1ičnih slučajeva da nema razloga sumnjati u tačnost nave­dene priče.

 

Fenomen

 

Dotična vidovita osoba je razvila svoje sposobnosti samostalno bez nečijeg vođstva ili je to umeće naučila u nekoj školi okultizma. Zasigurno to nije naša škola jer se u njoj zabranjuje učenicima da de­monstriraju ovakvu moć koja se definitivno može utvrditi i dokaza­ti kao fenomen. Da je zabrana opravdana govore nam katastrofal­ne posledice izazvane njenim prolaznim i neznatnim kršenjem.

U knjizi Nevidljivi pomagači opi­sao sam nekoliko savremenih slu­čajeva koji su gotovo posve isto­vetni gore opisanom događaju. Autor istinitih sablasnih priča Stead, opisuje slučaj meni dobro poznate žene. Uobičavala se prika­zivati na daljinu svojim odsutnim prijateljima. Andrew Lang u svo­jim Snovima i sablastima opisuje kako se CIeave, koji se nalazio u Portsmouthu, uspeo dvaput da se javi nekoj mladoj gospođi u Londonu i pritom ju je jako uznemirio.

Ukoliko neko traži dokaze, lako ih može pronaći. Sve što mu je po­trebno jeste da posveti dovoljno vre­mena studiranju ovoga predmeta.

 

Putovanje pre smrti

 

Mogućnost za posećivanje astralnog nivoa često postaje ostva­riva prilikom slabljenja veza izme­đu astralnog i fizičkog tela. Doga­đa se to u trenutku približavanja smrti i to kod osoba koje ovo nisu mogle postici u drugom životnom razdoblju. Zabeleženi su brojni slučajevi koji dobro ilustruju ova­kve fenomene. Iznet ću ovde primer Andrew Langa iz njegove knjige Sablasti i snovi, jer malo je slučajeva te vrste tako dobro opisa­no i dokazano.

 

"Marija, žena J. Goffe iz Roche­stera, teško se razbolela i nakon dugotrajne bolesti preselila se u kuću svoga oca, udaljenu oko pet­naest kilometara od njene kuće.

Dan pre smrti poželela je da vidi svoje dvoje dece koje je kod ku­ce ostavila na brigu dadiljama. Bila je jako slaba i više je nisu mogli preneti u njen dom. Iz­među jedan i dva sata ujutro pala je u trans.

 

Poseta deci

 

Udovica Tumer, koja je te noci bila uz bolesnicu, svedočila je da su njene oči bile otvorene i uko­čene, a donja čeljust spuštena. Sta­vila je ruku preko usta bolesne žene i nije osetila njen dah. Pomislila je da se nalazi u nesvesti i pitala se je li uopšte još živa.

Sledećeg je jutra umiruća žena kazala svojoj majci da je prošle no­ći u snu bila sa svojom decom.

Dadilja iz Rochestera tvrdila je da je toga jutra, nešto pre dva sa­ta spazila prikazu Marije Goffe ka­ko dolazi iz susedne sobe u kojoj je spavalo starije dete. Barem četvrt sata je stajala uz postelju svoje kćeri. U istoj se sobi nalazio krevet mlađeg deteta.

Njene oči i usta su se kretale, ali reči se nisu čule. Dadilja tvrdi da je bila potpuno budna i da se već danilo budući da je to bio jedan od najdužih dana u godini. Sedela je u svom krevetu i pomno promatra­la prikazu.

 

Duboki trans

 

Malo kasnije je čula kako sat otkucava dva sata. Nedugo posle reče: U ime Oca, Sina i Duha Svetoga, tko si ti? Na to se prikaza okrenula i otišla. Dadilja je obukla svoje halji­ne i sledila je, ali prikaza je nesta­la. Uplašena, šetala je pred kućom sve do šest sati.

Kada su se susedi probudili sve im je ispričala, a oni su mislili da je sve to sanjala. Prernda je tvrdila da je čitavo vreme bila budna, niko joj nije verovao sve dok nisu došle vesti iz West Mallinga i potvrdil tačnost njenog iskaza."

 

Interesantno u tom događaju jeste da je majka morala preći iz običnog sna u dublji trans i tek onda da poseti svoju decu. Među velikim brojem sličnih priča koje se pronalaze u literaturi nai1azimo na još nekoliko takvih slučajeva.

 

Dve slične priče iznosi dr. F. ( Lee. Obe govore o majci na samrti koja jako želi da vidi svoju decu. Pada u dubok san tokom kojeg ih posećuje. Nakon povratka u telo o tome  govori  drugima. Prva priča govori o majci koja umire u Egiptu i koja se pojavljuje kod svoje dece u Torquayu.

 

Uspostavili kontakt

 

Viđena je pri punom dnevnom svetlu, a opažaju je deca i dadilja. U drugoj priči majka koja umire u Cockermouthu javlja se u Settleu. Jasno su je videla i prepoznala njena deca. Autentičnost ovih priča je dobra što se vidi iz potvre pisca navedenih knjiga iz kojih s priče citirane.

Onaj ko poseduje ovaj četvrti tip vidovitosti, osim navedenih raspolaže brojnim i velikim prednostima. Bez muke i troška može posetiti sva lepa i znamenita mesta na zemlji. Ako se radi o naučniku, možemo samo zamisliti šta bi za njega značio pristup i mogućnost korišćenja svih biblioteka sveta.

Sta bi sama nauka dobila kada bi se mogli posmatrati neistraženi hemijski procesi u prirodi? Šta bi filozofima značilo kada bi pred svojim očima otkrili delovanje velikih misterija života i smrti? Oni koji su napustili ovaj nivo za njega više ne bi bili mrtvi. Bili bi živi i tokom dužeg vremena mogao bi se s njima uspostaviti kontakt.

Mnoge religijske koncepcije ne bi više bile stvar verovanja već znanja. Može se pridružiti  vojsci nevidljivih pomagača i na taj način biti koristan u vrlo širokom području. Ako je vidovitost ograničena samo na astral, i onda je to za studenta velika blagodet.

Pripremila: Jasminka Martinovič