Parapsihologija i neistraženi delovi ljudskog uma
Parapsihologija - (grc. para - pored, mimo; lat.
medicus - lekar) je deo psihologije. Parapsihologija je predmet
ozbiljnih proučavanja kako na Istoku tako i na Zapadu. Poslednjih godina se
sve više ljudi interesuje za natprirodne pojave, razne fenomene i druga pitanja
graničnih područja nauke.Nauka je u dubini svoje duše "strašno"
konzervativna. Otuda i otpor prema parapsihologiji koji, zapravo,
predstavlja samo poseban oblik otpora svemu onom što korenito dovodi u sumnju
neku opšteprihvacenu viziju sveta.
Upozorenje prvo: Ako nešto nismo u
stanju da objasnimo, to ne znači da to "nešto" ne postoji. Upozorenje
drugo: Ako nam se za neku pojavu nudi neko apsurdno tumačenje, ne znači da
te pojave nema. Upozorenje treće: Ako neka pojava protivreči svim
našim prethodnim saznanjima, ne može to biti dovoljan razlog da je poričemo.
Upozorenje cetvrto: Ako medju onima što se nekom disciplinom bave ima
prevaranata i šarlatana, kako u teoriji tako i u praksi, odatle ne sledi
zaključak da su svi oni što se tom disciplinom bave prevaranti i
šarlatani i u teoriji i u praksi. Upozorenje peto: Ako iz priznavanja
neke činjenice proizilaze izvesni neugodni, pa čak i štetni zaključci u
praktičnom pogledu, to još uvek ne znač da takva činjenica ne postoji.
Dakle, možemo krug pojava kojim se parapsihologija bavi podeliti u dve
grupe. U prvu grupu spadaju fenomeni psihokineze, telepatije i vidovitosti.
U drugu grupu spada fenomen takozvane prave prekognicije.
Psihokineza, telepatija i vidovitost zajednički
dele ono što bi se moglo nazvati istrovremenost. U svim ovim slučajevima
prostor kao da ne postoji, a tačke izmedju kojih se uspostavlja izvesna
komunikacija nalaze se u prostoru takoreci uporedo.
Prekognicija
nasuprot tome, predstavlja moc predvidjanja one buducnosti koja u datom trenutku ne postoji čak ni u zametku. Podrazumeva odnos dvaju vremenski udaljenih
tačaka, pri čemu subjekt stepenice na putu ka nekom u sadašnjosti potpuno
nepostojecem zbivanju, na izvestan način preskače.
Svaka od ovih
paranormalnih sposobnosti je dokazana nizom eksperimenata u skladu sa najvišim
naučnim standardima.
Hajsted je, recimo, dokazao da ima subjekata koji
su u stanju da metalnu traku saviju kao da je izložena pritisku težine od pet
tona, a da je pri tom uopšte ne dodiruju. Snel i Van der Sidje
eksperimentalnim putem su utvrdili da su neki obdareni subjekti u stanju da na
razdaljini od trideset kilometara zaštite pacove zaražene babesijom, parazitom
koji napada crvena krvna zrnca, i to samo na osnovu fotografija dotičnih
glodara.
Pouzdano je utvrdjeno i postojanje telepatije i vidovitosti
ogledima što su ih, pored ostalih, vršili Rizl i Prat. Uz parapsihološki
veoma talentovanim čehom Stepanekom, ova dvojica su vršili i eksperimente u
medicinskom centru "Majmonid". Fizičar Helmut šmit konstruisao je mašinu
pomocu koje je dokazao da su subjekti sa paranormalnim sposobnostima u stanju da
predvide čak i tok raspadanja izotopa stroncijuma, a do istih saznanja o
fenomenu prave prekognicije, eksperimentalno proverenih, došli su i saradnici
medicinskog centra "Majmonid", vršeci eksperimente sa prekognitivnim snovima.
U mnogim zemljama sveta, parapsihologija nije priznata
kao nauka, dok je, opet, u drugim ovaj ogranak psihologije čak uzdignut na nivo
proučavanja na univerzitetima. U Evropi postoje katedre u Edimburgu,
Oksfordu i Friburgu, dok se u Americi ova materija razmatra na mnogim mestima.
Za vreme hladnog rata CIA je koristila ljude sa pojačanom osetljivošcu za
špijunažu, isto kao što je i KGB radio u Rusiji. ”O tome tek sada može
da se govori zahvaljujuci nedavno donetom Zakonu o slobodi informacije" - tvrdi
američki naučnik Rasel Targ, fizičar iz Palo Alta, pionir u razvoju lasera,
koji je sa svojim kolegom Haroldom Pathofom na Institutu za istraživanja
Stanford rukovodio programom telestezije, specijalnog dara koji ekstrasensu
omogucava da zapaža stvari i pojave na velikim udaljenostima i opisuje
dogadjaje daleko u vremenu i prostoru. "Sve donedavno CIA nam je
zabranjivala da o tome govorimo" - nastavlja on. ”Naš posao izmedju 1972. i
1992. bio je da stvaramo psiho-špijune za vladu u mirnodopske svrhe, da
predvidimo eventualne vojne kretnje Sovjeta, odredimo njihove tajne lokalitete i
predupredimo rat.
Da bismo taj zadatak izvršili, služili smo se i vec
afirmisanim ekstrasensima i normalnim osobama koje su uvežbavane kako da
upotrebe svest." - Koji su bili najzanimljiviji eksperimenti? "Po našim
radnim protokolima, Hal Pathof i još jedan kolega išli bi do nekog ne mnogo
udaljenog mesta, izabranog nasumice preko kompjutera, a ja bih ostajao u
laboratoriji sa ekstrasensom. Pošto bi dospeo u stanje opuštenosti, ovaj bi
opisivao mentalne slike vezane za lokalitet koji bi trebalo da pogodi. U nekim
slučajevima CIA bi nam davala samo geografske koordinate (širinu i dužinu)
nekog tajnog mesta, ne govoreci nam o čemu je reč. U oba slučaja naši
ekstrasensi, kao na primer Pat Prajs, veoma obdareni policijski funkcioner, ili
Ingo Svan, bili su u stanju da opišu ciljeve do najsitnijih detalja, sa
neverovatnom preciznošcu". - Da li se sećate nekog izuzetnog ”pogotka??
"Ova dva ekstrasensa su uvek pogadjala i svaki put bismo bili ponovo iskreno
iznenadjeni. Secam se da su ratne 1973, za vreme Jom Kipura, Izraelci trpeli
velike gubitke, jer su Egipcani posedovali protivavionsku artiljeriju koja je za
radare bila nevidljiva, a sa kojom su obarali njihove avione. Prajs je
"video" kako Izraelci montiraju na krila svojih aviona neke naprave, to jest
odašiljače za remecenje kola, koje su koristili protiv egipatskih radara i
uspeli da promene dinamiku sukoba. Tako je i bilo. U narednim mesecima
saznali smo da je ta modifikacija stvarno izvršena u maksimalnoj tajnosti.
Na isti način saznali smo i za lokalitete gde su Sovjeti vršili
isprobavanje novog oružja ili tajnih naprava. Sada, sa ovom novom svetskom
situacijom, mislim da ce CIA ponovo pokrenuti programe za psihološka
istraživanja". - Ali, vi niste radili samo za CIA. "Ne, iako me je
placala vlada, moj osnovni posao nije bio da stvorim odredjeni broj špijuna,
nego da razvijem program pomocu kojeg ce se aktivirati paranormalne moci, pre
svega moje.
Te stvari su me privlačile još od detinjstva: tada sam se
zabavljao igrajuci se pogadjanja misli i često mi se dogadjalo da otkrijem ono
što su osobe zamislile, neki broj, predmet. Kao naučnik, želeo sam da taj
svet produbim naučnom metodologijom.
Preokret u životu dogodio mi se kad
sam se razboleo od teškog tumora i kada mi lekari nisu davali mnogo nade da cu
poživeti. Umesto da otpočnem sa hemoterapijom, stupio sam u vezu sa Dzejn
Katrom, spiritualnom isceliteljkom koja je u stanju da svojom energijom i svojim
tehnikama ojača tudji imunološki sistem. Tako sam ozdravio i istovremeno
se za mene otvorila kapija spiritualne dimenzije. Zbog toga sam i
paranormalnim pojavama počeo da pristupam na drugačiji način. Jer, takve
sposobnosti koje nam omogucavaju da primamo informacije iz buducnosti, pomažu
nam i da lakše dodjemo u kontakt sa višom svešcu, koja se naziva i
natprirodnom, vanzemaljskom, nelokalnom. To je, ipak, prilično religiozni
pristup". U svim kulturama se govori o Superiornom Umu. Hindusi govore o
Akaši, nekoj vrsti univerzalnog znanja, onog istog što ga je Jung nazvao:
kolektivno nesvesno. Medjutim, time se i nauka bavila.
Sledeći model
fizičara Dejvida Boma, mi nazivamo produženu svest koja nadilazi vreme i
prostor ”natprirodnom, nelokalnom", što savremeni fizičari smatraju
najvažnijim otkricem kvantne fizike. Danas nauka otkriva ono što su
orijentalne filozofije oduvek tvrdile. Na primer, za Budizam i Vedu, svete
hinduističke knjige, svako bice univerzuma povezano je sa samo jednom Svešcu,
te je razdvajanje od nje samo iluzija. Najvažnija stvar koju smo otkrili u
našim laboratorijama je da bilo koja svest, čak i ona - običnih ljudi, može
da vidi na daljinu i pojmi sadašnje i buduce dogadjaje. Naše telo i naš
duh su povezani za nelokalnu svest, za sve ono što postoji u domenu vremena i
prostora. Ovo nije neka metafizička izjava. Ajnštajn je još 1935.
govorio da su i dogadjaji koji se našoj svesti čine razdvojenim zapravo, po
kvantnoj fizici, medjusobno povezani. Kvantna fizika govori da živimo ne
samo u ovozemaljskom univerzumu.
Najpoznatiji fenomen reinkarnacije na
svetu zabeležen i naučno dokumentovan od Engleskog naučnog kraljevskog
društva 1926. godine u Indiji. Kod starosti od tri godine kada je
progovorila, devojčica Santi Devi Kumari , počela je da govori poditeljima o
svom ranijem životu u mestu Mutra oko 120 kilometara od tadašnjeg mesta u kome
je rodjena. Posle šest godina kada su se naučnici zainteresovali za
slučaj, napravljen je zapis svih secanja koja je devojčica imala o svom
ranijem životu. Potom je prvi put posetila mesto svog ranijeg života
odvela naucnike do kuce u kojoj je ranije živela do 1902. godine i prepoznala
svoga "muža". Zatim je Kumari prepoznala sve rodjake, otkrila gde je u kuci
ostavila razne predmete i ispričala detalje iz svog braka za koje je udovac
posvedočio da ih je znala samo njegova umrla žena. Postoje filmski zapisi
i dokumenta ovog fenomena ali ne i bilo kakvo zvanično saopštenje ili
tumačenje.
NAjveći apsurd je ona navodna Ajnštajnova izjava, On
nikada to ne bi rakao jer je umro odbacujući kvantnu fiziku. "bog se ne kocka"-
je izrečeno na konto nje.
Što se ostalog tiče mogu reći samo ovo. Postoji
fondacija u Americi koja daje milion dolara onome koji dođe i dokaže da poseduje
neku od navedenih parapsiholoških moći, i do sada naravno niko nije pokupio
nagradu. LJudi jednostavno previše gledaju filmove
Efekt Jirgenson Nemački filmski producent
Fridrih Jirgenson je 1959.godine otkrio fenomen da u tzv. „gluvoj sobi“ potpuno
izolovanoj od spoljašnjih šumova i zvukova, nakon višestruko ponovljenih
snimanja magnetofon počinje beležiti šumove i zvukove koji docnije ubrzanim
ili usporenim emitovanjem trake daju reči ili govor nepoznatih osoba na
latinskom ili nekim drugim starim ili stranim jezicima. Pokušaji
dešifrovanja dobijenih tekstova upucivali su uvek na sadržaje Biblije ili
nepoznatih teoloških tekstova. Prilikom ispitivanja su kontrolom
isključene bilo kakve podvale sa podmetnutim ili ranije nasnimljenim tekstovima
na magnetofonskim trakama. Slična ispitivanja ponovljena su 1975. godine sa
snimanjem kamerom na video traci takodje u potpunom mraku u „gluvoj sobi“ u
Berlinu. Tom prilikom na trakama su posle nekoliko stotina sati snimanja „na
prazno“ zabeležene pojave desetak nepoznatih, jasni likovi nemackog glumca
Kurda Jirgensa i glumice Romi Snajder.
Kolektivne halucinacije Situacije u kojima
više osoba, pa čak i nekoliko hiljada ima slušne ili vizuelne halucinacije.
Najčešce pri verskim ili ritualnim obredima, ali i pod hipnozom ili
telepatskim sugestijama. U ritualnim obredima u Africi cela plemena mogu
doživeti razne halucinacije zbog uzimanja različtih halucinogentnih supstanci
i droga. Medjutim, u Evropi su zabeležene pojave masovnog prividjanja
svetaca, Andjela ili Bogorodice (Lurd, Vicenca, Medjugorje, itd). U Indiji
fakiri izazivaju kolektivnu hipnozu prikazujuci na primer „uže koje se samo
uzdiže i uz koje se penje neka osoba“, što „vide“ desetine prisutnih, ali
uključene kamere beleže samo pogled prisutnih uperen u jednu
tačku.
Lunatizmus
Vanmedicinska istraživanja su još
krajem XIX veka potvrdila da postoje kategorije ljudi koje su podložne
psihičkim ili psiho-fizičkim promenama zbog uticaja meseca.
Najednostavniji primeri su da u odredjenim slučajevima kada svetlost punog
meseca obasjava glavu spavača, ovaj dobija košmarne snove, nocne more ili čak
halucinacije. čim se spavač zakloni od mesečeve svetlosti ovaj fenomen
prestaje. Postoje mnogi zabeleženi slučajevi takozvanog “mesečarenja” tj.
hodanja u snu bez budjenja u vreme punog meseca. Medjutim pogrešno je
verovanje da takve osobe koje se inače posle budjenja uopšte ne secaju da su
ustajale iz postelje, mogu da hodaju po krovu ili lebde u stanju koje je slično
beztežinskom. Naprotiv, mnogi “mesečari” tragično završavaju, jer u snu
pokušaju “izaci” kroz prozor, padaju sa terase i sl. pod uticajem snova koje
sanjaju.
Srebrno uže
Kod eksperimenata voljne astralne
projekcije (Out of body exp.) učesnici eksperimenta izmedju svog fizičkog i
astralnog tela vide jednu nit kao uže srebrne boje, organskog izgleda (porekla)
koje se pokazuje elastičnim (produžuje se bez obzira na udaljenost od
fizičkog tela). Ovo uže je srebrne boje i podseca na pupčanu vrpcu koje
oba tela spaja u predelu Solar plexus - Media spinalis. U slučaju prekida
ovog užeta dolazi do fizičke smrti, pa učesnici eksperimenta uvek moraju
voditi računa da kontrolišu stanje “užeta” i imaju ga u “vidu”. U
nevoljnim eksprimentima (stanje - kome, sna, kliničke smrti i sl.) pacijenti se
ne secaju ovog fenomena, vec opis kretanja svog astralnog tela u ovozemaljskom
svetu ili paralelnim svetovima opisuju kao nesputan i slobodan.
Cukarini Amadeo
Italijanski medijum sa
početka XX veka koji je imao sposobnost autolevitacije - lebdenja u vazduhu na
visini od oko 1,5 m. Cukarini je ovu sposobnost dobijao nakon pada u trans.
Poznati italijanski fotograf Franko Murani je 1907. godine napravio više
fotografija kako Cukarini lebdi u vazduhu prilikom jedne seanse u transu, na
kojoj se vide i prisutni svedoci koji su potpisali dokument
parapsihologije.
Gipsani otisci su fenomen koji predstavlja
materijalizovane tragove pojave duhova. Prilikom nekih seansi prizivanja
duhova medijumi su tražili da svoje prisustvo potvrde otiskom šake ili stopala
na posudi u kojoj se nalazio meki gipsani rastvor. U više takvih slučajeva
su zabeleženi tragovi stopala ili šake kao dokaz prisustva duha.
Parapsihologija nema objašnjenje za ovaj fenomen.
Elongacija je
parapsihološki fenomen zabeležen više puta pri kome medijumi mogu da vidno
produže-istegnu svoje organe najčešce ruke ili noge i ponovo ih vrate na
normalnu dužinu. Prvi pismeni tragovi o takvim fenomenima datiraju iz
Starog Egipta gde stoji da su neki sveštenici mogli produžiti udove i do 20
cantimetara. Noviji eksperimenti u prošlom veku sprovedeni od medijuma Keti
King, zatim Meri Siovers dokumentovani su pred svedocima. 1923. godine je
Kingovoj na listu belog papira nacrtan obris šake položene na papir, a potom
nakon pet minuta drugi koji je u svim delovima šake bio manji za oko 2
santimentra.
Fakiri Poznata je vekovima veština indijskih fakira i
magira da pred očima posmatrača delujuci bioenergijom iz ruku izazovu vidljivi
rast mladice drveta mango. Takodje su poznati slučajevi da fakiri snagom
misli ili pokretom ruke "otvaraju" pupoljke različitog cveca. Nemački
naučnik dr. Mozer, koji se bavio ovim fenomenom, 1974. god. je napisao da je
drvo mango posebno osetljivo medju biljkama. Magnetizmom i drugim
zračenjima se može delovati na njegov ekstremno brzi rast. Medjutim, nije
imao objašnjenje za "fakirski mango fenomen".
Jedan
poltergajst slučaj zabeležen u nemačkim medijima se desio kada su se u kuci
jednog vozača kamiona u mestu Nickelheim u pokrajini Oberbajern 1968/69,
dogadjali fenomeni lebdenja posudja u vazduhu, podizanje stolica, skidanje odece
sa dečijih lutaka i stavljanje na sto u erotskim polozajima. Posetiocima
koji su dolazili da vide fenomen padale su kape ili šeširi sa glava, ili su
gadjani različitim predmetima. Grupa naučnika koja je pratila fenomen
zaključila je da se radi o parapsiholoskim mocima (telekinezi) 13. godišnje
cerke vozača kamiona. Zanimljivo pri svemu je da fenomen nije mogao biti
sniman jer su manifestacije prestajale istog trenutka. Vise desetina uglednih
ljudi i naučnika je potvrdilo odigravanje fenomena pred njihovim očima.
>
|