Parapsihologija (od grčkog para - preko, izvan), čime se naglašava da istražuje fenomene čovekove psihe, ali izvan onoga što spada u klasičnu psihologiju. Kao mlada grana nauke ima mnogo veće pretenzije no što njen neopravdani naziv govori, a to je da oslanjajući se na saznanja opšte psihologije, fiziologije, biologije, kibernetike, fizike, hemije i drugih naučnih disciplina pronađe odgovore i na takva pitanja kojima se bave teorijska fizika i kosmologija (strukturom prostomo-vremenskog kontinuma). Parapsihologija dakle istražuje sve tajanstvene pojave koje su na bilo koji način u vezi sa ljudskom psihom ili silama, a koje se ne daju objasniti poznatim prirodnim zakonima.

Pojave koje izučava parapsihologija možemo svrstati u dve grupe:

1) Parapsihički fenomeni: telepatija, vidovitost, psihometrija, spiritizam, radiestezija, hipnoza, autosugestija, glasologija (govorenje nerazumljivim jezicima).

2) Parafizički fenomeni: telekineza, levitacija, teleportacija, eksteriorizacija, otpomost prema vatri, neosetljivost na bol, isceljivanje rukopolaganjem, kristalima, bojama, muzikom i mirisima, bioelektricitet i aura, fotografisanje misli, misteriozno nestajanje ljudi, neraspadljivost moštiju svetaca i drugi.

Podatke o parapsiholoskim fenomenima nalazimo već u najstarijim dokumentima Ijudske kulture. To su izveštaji o darovitim pojedincima koji su mogli predskazati buduće dogadaje ili primati informacije o dogadajima koji se istovremeno odvijaju, ali su prostorno toliko udaljeni da pod normalnim okolnostima o njima ne mogu nista znati; o naslućivanju značajnih događaja ili o snovima koji su se ispunili; o tajanstvenim podvizima plemenskih vračeva primitivnih naroda; o magijskom delovanju čak i na daljinu; o indijskim fakirima o čudesnim silama koje isceljuju..

Postojanje paranormalnih fenomena, tj. fenomena koji se ne mogu razjasniti nijednom do sada poznatom vrstom energije nameće potrebu naučnog prilaza u proučavanju i tumačenju zagonetnih sila ispod nivoa grubo fizikalnog sveta.

Aura, bioelektricitet i interakcija organizma i okoline

Već hiljadama godina veruje se da čovečije telo, a takode i sva živa bića, okružuje aura što je na kraju i dokazano i snimljeno specijalnim kirlijan -kanlerama. Sovjetski istrživač S. D. Kirlijan, elektrotehnički inženjer i fotograf amater i njegova supruga Valentina, pedesetih godina su konstruisali aparaturu uz pomoć koje su proizvodili snimke na kojima su se uočavali svetlosni obrisi po obodu fotografisanih objekata (listova raznih biljaka i Ijudskog tela). Kirlijanovi su snimali tako što su fotografski film ili ploču dovodili u vezu sa objektom koji su hteli fotografisati, pustajući zatim kroz taj objekat struju iz visokofrekventnog električnog oscilatora (75.000 -200.000 titraja u sekundi). Aura, oreol, korona, kako se naziva taj svetlosni energetski omotač, okružuje sva Ijudska bića, životinje i biljke, ali mi ga golim okom ne zapažamo.

Aura se pominje u svim magijskim tekstovima. Na ikonama sveci imaju krug oko glave za koji mnogi misle da je aura. Iz prakse je svima poznato da nas blizina neke osobe čini nervoznim, napetim, sputanim, a blizina druge osobe, iako je ne poznajemo, može delovati prijatno i umirujuće. Zatim da ponekad osetimo prisustvo neke druge osobe u istoj prostoriji iako je ne vidimo, a isto tako i da možemo predosetiti da li nam je neka osoba naklonjena i ako ona to ne pokazuje nikakvim vidljivim znakom.

Objašnjenje za ovo treba tražiti u postojanju aure, tj. u energetskom polju (omotaču), čije se vibracije prenose na drugu osobu stvarajući ono što nazivamo osećanjima. Dr Viktor Injušin sa Kazahstanskog Univerziteta, izvršio je velika istraživanja sa ljudskim energetskim poljem i ustanovio je da se ono sastoji od jona, slobodnih protona i slobodnih elektrona. Iz njegovog posmatranja zaključuje se da se bioplazmatične čestice konstantno obnavljaju u čelijama i da su u stalnom pokretu. Izgleda da u samoj bioplazmi koja je relativno stabilna postoji ravnoteža izmedu pozitivnih i negativnih čestica. Aura, izgleda nije ništa drugo do energetsko polje koje stvara samo telo, odnosno biopalzma ili četvrto energetsko stanje o kome govore izvesni naučnici. Dok senzitivnije osobe auru neke druge osobe mogu registrovati u prisustvu druge osobe, preko odredjenog uzbuđenja, vidovnjaci je mogu doživeti vizuelno, u odgovarajućim bojama.

Rus Lakovski ide još dalje, pa tvrdi da osnova života nije materija već njene nematerijalne vibracije. Temeljne organske jedinice živih bića – čelije, po njemu su neka vrsta elektromagnetnih uređaja koji, slično radio-uređajima, emituju i apsorbuju zračenja visokih frekvencija. Na osnovu eksperimenata on skoro dokazuje da je bolest u stvari posledica poremećaja ravnoteže u čelijskom električnim oscilacijama. Po analogiji sa električnom baterijom koja ne provodi sama energiju koju sadrži, Lakovski je zaključio da energija neophodna za pokretanje i održavanje čelijskih oscilacija - mora da dolazi spolja, tj. iz kosmosa. U tu svrhu konstruisao je spravu za prikupljanje okolne energije i uz pomoć nje eksperimentisao sa biljakam i ljudima!

Američkoj bioenergetičarki, naučnom radniku u NASA Barbari en Brenan i saradniciina pošlo je za rukom da u mračnoj komori zabeleži neznatno povećanje svetlosti za vreme dok su u njoj boravili ljudi. U drugom eksperimentu su uspeli da na crno-belom televizoru pokažu deo auričnog polja, koristeći se aparatom koji se zove kolorazer.U Japanu, Hirosi Motojama bio je u stanju da izmeri niske nivoe svetlosti koja je dolazila od ljudi koji su dugi niz godina vežbali jogu. Istraživanja je vršio u mračnoj komori, koristeći se osetljivom filmskom kamerom. Grupa sovjetskih naučnika sa Instituta za bioinfromatiku A. S. Popov objavila je otkriće da živi organizmi emituju energetske vibracije izmedu 300 i 2.000 nanometara. Oni su to nazvali energijom biopolja ili bioplazmom. Zanimljivo je otkriće da čovekov energetski omotač neprekidno pulsira u bržem ili sporijem ritmu, da se javlja u više svetlosnih slojeva različite debljine i da je zadnji sloj na razdaljini od tela od sedamdeset pet do sto pet santimetara, ali da se taj sloj omotača može prostirati i dalje, kao što je to slučaj kod jogi vežbača. Na to utiču telesni metabolizam, brzina i način disanja, emocije, atmosferski uslovi i drugi faktori.

Planetu Zemlju takođe okružuje energetsko polje, sa njenom magnetnom aktivnošću. Teorijom polja i interakcijom između polja živih organizama i polja Zemlje pokušava se objasniti fenomen orjentacije ptica selica. Kako se psihički život biljaka i životinja bazira uglavnom na instiktivnoj i nagonskoj svesti, inteligentno ponašanje ovih predstavnika života (samooblikovanje, samokretanje, samodiferenciranje, samoograničavanje u prostoru i vremenu), jesu ona bivstveno fenomenalna svojstva života koja se ne mogu objasniti kao rezultat iznenada iskrslog uvida. Ptice koje se orijentišu uz pomoć Zemljinog magnetnog polja ostavljaju svom potomstvu u nasleđe poruke znanje instinktivnog i nagonskog ponašanja, tj. programe niže svesnih reakcija koje im omogućavaju snalaženje u najelementamijim životnim situacijama.

Ali i čovek je još uvek i instinktivno i nagonsko biće. On reaguje nesvesnim delom psihe na sve. Vegetativni živčani sistem, koji organski predstavlja biljnost u čoveku, uređen je tako da podražava one ritmove unutar organizma koji su u harmoniji sa spoljašnjim ritmovima. Čovek se, kao i planeta Zemlja, ponaša poput elektromagneta sastavljenog od nekoliko triliona isto tako sićušnih elektromagneta. Svaka ćelija može se uporediti sa elektromagnetom, a u samoj ćeliji deluju još manji sićušni elektromagneti, kako u jedru tako i u citoplazmi. Ljudsko telo je energetski sistem sačinjen od organa, tj. skupa čelija sa istovetnim obrascem vibracija. Čelije nemaju samo histološku sličnost, one imaju istu energiju - energetsku frekvenciju. Ceo organizam je polarizovan: glava, tabani, prednja i zadnja strana trupa itd.

Bioelektrična kretanja u telu su tek četvrti vid elektromagnetnih pojava u organizmu. Ciklično energetsko punjenje vitalnih organa u telu obavlja se putem akupunktumih ili kineskih kanala. Važnu ulogu u tome imaju polovi, magnetne emisije interakcija više energetskih faktora. Interakcija (slaganje) obavlja se određenim ritmovima. Energetsko polje Zemlje, a tako i čoveka, izloženo je dejstvu talasa energije sa drugih planeta i ostalih nebeskih tela, što dovodi do prestrukturiranja sila bioelektrične aktivnosti u čoveku. U prilog ovome idu rezultati istraživanja ruskog načnika dr Emiljeviča Karsanova, pri Kosmobioloskom institutu Kijev, koji je ustanovio da postoji uslovljenost javljanja nekih nervnih oboljenja od trenutnog položaja planeta, a uočeno je da je kod pacijenata koji se operišu za vreme punog meseca, krvarenje obilnija i češće su komplikacije, pa zato mnogi hirurzi tada izbegavaju operacije.

Iz svega navedenog nameće se zaključak da živimo u svetu promenjivog energetskog polja, čiji uticaji usmeravaju naše ponašanje i sudbinu. Pri tome su najuticajniji talasi Zemljinog magnetnog i gravitacionog polja čija su međusobna dejstva u vezi sa silama života. Uticaj Sunca, Meseca i ostalih planeta preko njihovih elektromagnetnih aktivnosti modifikuje u izvesnoj meri strukturu energetskog polja Zemlje, što utiče na čovekovu voljnu aktivnot. Isto tako, samo u znatno manjoj meri, aura ili slično energetsko stanje druge jedinke, vrši uticaj na druge Ijude. Svest, istraživana sa biofizičkog aspekta, vezana je za elektromagnetno polje moždanih talasa. Istraživači su otkrili da su moždani talasi koji čine biofizičku osnovu svesti, nosioci informacionog sadržaja i da su ti talasi, u budnom stanju, pretežno locirani u moždanom tkivu. Neurofizioloski podaci govore da se informacije neprekidno kodiraju iz neuronske mreže u moždane talase, nejverovatnije u formi prostorno-vremenskih raspodela moždanih talasa koji se mogu ekscitirati kroz jedan ili više ultraniskofrekventnih kanala: od 3 do 50Hz (herca); od 13 do 30 Hz; od 3,5 do 8 Hz; i od 0,5 do 3,5 Hz, od kojih prva dva pretežno odgovaraju normalnim stanjima svesti, a poslednja dva normalno nesvesnim stanjima.