Britanski Telegraph razgovarao je sa nekoliko stručnjaka i futurista o budućnosti poput: Alexa Ayada, Orena Ecionija, Tamara Kasriela, Ričarda Votsona, Peter Cochrane, Mark Drapeau a sve na temu šta bi to moglo da nas čeka za nekih 30 godina odnosno njihova predviđanja za 2045. godunu Deljenje emocija biće veliki hit kako kažu futuristi te 2045.godine. Metoda dirkent stimulacije mozga, kao što je optogenetika, omogućiće ne samo čitanje već i zapisivanje informacija u naše neurone. U ovom trenutku prenos podataka izuzetno je slab i najbolje što možemo jese to da postignemo brzinu prenosa podataka od nekoliko bitova u sekundi, ali do 2045. stanje bi se moglo ekstremno dobro popraviti. U budućnosti bi tako postojalo virtuelno tržište koje trguje visoko kvalitetnim emocijama i na kom bi na primer, umetnici kupovali melanholiju, a glumci, bi na prmer za neku uglogu bi tražili saosećanje ili žaljenje. Za 30 godina visoke građevine od stakla i čelika delovaće kao ostaci nekih minulih vremena na isti onaj način na koji gledamo ružne betonske zgrade iz sedamdesetih godina prošlog veka. Kako predviđaju stručanjci za budućnost, čovečanstvo čeka živ materijali koje možemo lakše oblikovati, adaptirati, ali i odlagati. Potpuno novi sintetički oblici života (biološke mašine), biće napravljeni od ćelija bakterija ili algi, uzgajaće se i razvijati prema potrebama stanara. Ti će organizmi udisati zagađen vazduh, pročišćavati otpadne vode i koristiti sunčevu svetlost kako bi proizvodili korisne hemikalije, energiju i toplotu i drugo. Već danas laboratorije sintetičke biologije razmatraju šta nam sve priroda nudi, ali radi se o naučnom, polju koje je tek u ranom razvojom procesu. Nevidljivost je oduvek svima bila privlačna misao i ideja za maštanje. Naučnici su tokom poslednjih nekoliko decenija su došli do saznanja da je moguće osmisliti novu vrstu materijala (metamaterijali) koji bi imali moć difrakcije svetlosti. U teoriji, takvi plaštevi od metamaterijala funkcionišu na principu "zakrivljenja" elektromagnetskih talasa oko objekta koji želimo prikriti pa zbog promena elektromagnetskih talasa zapravo vidimo ono što se nalazi iza određenog objekta. Zasad im je pošlo za rukom učiniti to samo u slučaju određenih boja i iz određenih uglova, a primene takvog otkrića gotovo su beskonačne, od zabave pa sve do skrivanja gradilišta koja će do završetka radova ostati skrivena od očiju javnosti. Kako futurolozi predviđaju do godine 2045, veštačka inteligencija neće dostići nivo ljudske, ali imaćemo inteligentne alate koji će nam dosta pomoći u svakodnevnom životu pomoći. Ako danas pogledamo nema nikakve šanse da je čovek u stanju pročitati i enormno mali deo miliona i miliona naučnoh radova koji su dostupni na internetu. Ali na primer, tajna leka za rak se možda krije u jednom od radova koji su objavljeni prošle godine? Stručnjaci za budućnost smatraju da veštačka inteligencija za 30 godina biti na takvom nivou da će uređaji biti u stanju ne samo čitati već i razumeti naučne radove i na bazi pročitanog donositi zaključke. Pomoći će nam da pronađemo odgovore na neka od najtežih naučnih pitanja. Do 2045. mnogi će verovatno koristiti hoverboard, ali problem će biti to da će vožnja virtualnim hoverboardom biti daleko zanimljivija. Naime, sve ćemo teže razlikovati stvarnost od virtualne stvarnosti. Jer na primer već danas možemo osetiti neke efekte društvenih mreža na ljudska ponašanja, druženja, kao i komunikaciju. Poboljšanje u vidu korišćenja raznoraznih proteza i poboljšanja postaće svakodnevna stvar kada "budućnost dođe". Egzoskelet visiće pored ulaznih vrata koje bi smo oblačili svaki put kada bi izlazili iz našeg doma. Ti civilni egzoskeleti bi nas činili bržima, snažnijim, mogli bi nam poboljšati koordinaciju tela a i nas samih. Bogatiji stanovnici budućnosti, bi imali bolji vid i sluh, a prava kombinacija hrane i lekova dodatno će poboljšati naše performanse. Vožnja bi u budućnosti mogla postati samo sport za entutzijaste. U današnje vreme zagađenje veliki problem čovečanstva. Ali kako nam futurolozi kažu 2045. godine kombinacija razuma i straha dodatno će potdstaći brigu za okolinu i s vremenom ćemo se u potpunosti okrenuti alternativnim izvorima energije, poput solarnih ploča koje će bitu građene u građevinski materijal. U ovom trenutku mašine i uređaji mogu nas locirati, identifikovati ili odgonetnuti šta radimo. Sledeći korak kako vide "stručnjaci budućnosti" je prepoznati emocije. Uređaji ili mašine ćiniće će to uz pomoć prepoznavanja izraza lica, govora tela, praćenja vitalnih znakova i slično. Na primer, pišete li nešto na računaru ono će na bazi brzine kucanja prepoznati jeste li pod stresom i zaključiti da ovo možda i nije najbolje vreme da pošaljete taj ljutiti email nekome. Isto će činiti i vaš automobil koji će vas upozoriti da ne vozite ljuti jer tako ugrožavate ostale i tako vam predložiti šta trebate učiniti ili preuzeti kontrolu od vas. Naravno, sve su to stvari koje se mogu iskoristiti i u druge svrhe. Recimo, online prodavnice mogu vam uvaliti neke proizvode koje možda niste nameravali kupiti. Do 2045. postojaće roboti veličine insekata koji će leteti u rojevima. i ovi robo-insekti bi se na primer u budućnosti mogli koristiti za oprašivanje, ali i u ratne svrhe. Roboti se mogu opremiti i kamerama i uređajima za ispitivanje kvaliteta vazduha i upozoriti vojnike na opasnost od biološkog napada. Mogu biti programirani i za interakciju s pravim insektima. Možda nećemo imati dehidriranu pizzu kao u "Povratku u Budućnost", ali do 2045. gopdine futurolozi kažu da ćemo imati prave 3D štampače koji će biti u masovnoj upotrebi u našim kuhinjama - pa ćemo tako u svakom trenutku moći odštampati nama najdražu vrstu pizze, kolača torte ili sličnog slatkiša. NASA već eksperimentiše sa takvom hranom kako bi se što bolje osigurali za nadolazeće misije. Čim se ujutro probudite i uđete u kupatilo vaše će ogledalo proveriti vaš puls, četkica analizirati vašu pljuvačku, vaga ugrađena u pod proveriti težinu i salinitet kože, WC školjka vašu stolicu, a prikupljeni podaci biće obrađeni i upoređeni sa već prikupljenim podacima. Na osnovu tih podataka računar će vam preporučiti jelovnik, povećanu telesnu aktivnosti ili odlazak lekaru. Kad uđete u kuhinju tamo će vas već čekati prilagođeni jelovnik prilagođen vašim potrebama, a kad izađete iz kuće, bićete u potpunosti spremni za nove radne pobede. Na kraju ako sve ovo bude jednog dana dostupno i ostvarljivo imaćemo za 30-ak godina tj. 2045 lepu budućnost, do tada uživajmo u ovoj današnjici. 
|
