Vrednost tišine svi osete u nekom trenutku svog života. Tišina je utešna, hranljiva i ugodna. Otvara nas inspiraciji i njeguje um, telo i dušu. U međuvremenu, ludilo bučnog sveta guši našu kreativnost, našu unutrašnju vezu i koči našu otpornost. Nauka sada pokazuje da je tišina možda upravo ono što nam je potrebno za regeneraciju našeg iscrpljenog mozga i tela. Studije pokazuju da buka ima snažan fizički učinak na naš mozak, uzrokujući povišen nivo hormona stresa. Zvuk putuje do mozga kao električni signali kroz uho. Čak i dok spavamo, ti zvučni talasi uzrokuju da telo reaguje i aktivira amigdalu, deo mozga povezan s pamćenjem i emocijama, što dovodi do oslobađanja hormona stresa. Dakle, život u konstantno bučnom okruženju uzrokovaće da osetite izuzetno visok nivo ovih štetnih hormona. Zanimljivo je da reč buka dolazi od latinske reči nausia, (gađenje ili mučnina) ili latinske riječi noxia, što znači ozleda, oštećenje ili ozleda. Buka je povezana s visokim krvnim protiskom, srčanim oboljenjima, tinitusom i gubitkom sna. Svi smo iskusili štetne posledice zagađenja bukom. Prekomjerna buka može biti velika uvreda fizičkim detektorima, a danas se sve više ljudi identificira kao vrlo osetljivi i nesposobni za funkcionisanje u haotičnom i bučnom okruženju. Ali sada nauka ima dokaz ne samo da buka boli, već i da tišina leči. Efekti tišineSvetska zdravstvena organizacija (WHO) je 2011. godine ispitala i kvantifikovala svoje zdravstveno opterećenje u Evropi. Zaključeno je da 340 miliona stanovnika Zapadne Evrope (oko broja stanovnika Sjedinjenih Država) svake godine gubi milion godina zdravog života zbog buke. WHO je takođe rekao da je glavni uzrok 3.000 smrtnih slučajeva od srčanih bolesti posledica prekomerne buke. Studija profesora Garyja W. Evansa sa Univerziteta Cornell, objavljena u Psychological Science, pokazala je efekte aerodromske buke na školsku decu u blizini minhenskog aerodroma. Studija je pokazala da su deca izložena buci razvila stresnu reakciju zbog koje su zapravo ignorisali buku. Otkrio je da su deca zanemarila i štetnu buku aerodroma, zajedno s drugim svakodnevnim zvukovima, poput govora.
Ovo je istraživanje jedno od najsnažnijih, verovatno i definitivnih dokaza da buka - čak i na nivoima koje ne uzrokuju oštećenje sluha - izaziva stres i štetna je za ljude. - Profesor Gary Evans.
Naučnici nisu aktivno krenuli u proučavanje efekata tišine, već su slučajno otkrili njenu dobrobit. Tišina se prvi put počela pojavljivati u naučnim istraživanjima kao kontrola ili osnova, s kojom naučnici upoređuju efekte buke ili muzike. Lekar Luciano Bernardi proučavao je fiziološke efekte buke i muzike 2006. godine, došavši do zapanjujućeg otkrića. Kada su subjekti njegovog proučavanja bili izloženi nasumičnim delovima tišine između buke i muzike, doživeli su snažne posledice. Dvominutne stanke bile su daleko opuštajuće za mozak od opuštajuće muzike ili duže tišine koja je vladala pre početka eksperimenta. U stvari, Bernardijeve 'nebitne' prazne pauze postale su najvažniji aspekt studije. Jedan od njegovih ključnih nalaza bio je da tišinu pojačavaju kontrasti. Mnogi učitelji i praktičari meditacije to mogu potvrditi, a duhovni učitelji savjetuju učenike da prave česte pauze tokom čitavog dana. Iako o ćutnji možemo razmišljati kao o nedostatku podataka, nauka kaže drugačije. Mozak prepoznaje tišinu i snažno reaguje. Kasnije istraživanje regenerativnog biologa sa Univerziteta Duke Imke Kirste otkrilo je da su dva sata tišine dnevno podstaknula razvoj stanica u hipokampusu, području mozga povezanom s formiranjem memorije, uključujući osetila. Odvajanje vremena za isključivanjePrema teoriji obnavljanja pažnje, kada se nalazite u okruženju s nižim nivoom senzornog unosa, mozak može 'oporaviti' neke svoje kognitivne sposobnosti. S našim digitalnim svetom naš mozak ima manje vremena za isključivanje. Neprestano obrađujemo ogromne količine informacija. Istraživanja su pokazala da stalni zahtevi modernog života stavljaju veliki stres na naš prefrontalni korteks - deo mozga odgovoran za donošenje odluka, rešavanje problema i drugo. Kad provodimo vreme sami u tišini, naš mozak se može opustiti i osloboditi ovaj stalni fokus. Istraživači su otkrili da ćutnja pomaže novim stanicama da se diferenciraju u neurone i integrišu u sistem, te da kada doživimo tišinu, naš mozak može raditi na boljem razumevanju našeg unutrašnjeg i spoljnjeg okruženja. Možemo osmisliti svoj život i steći perspektivu, nešto što je od vitalnog značaja za našu opštu dobrobit. Dok buka stvara stres, tišina oslobađa stres i napetost u mozgu i telu. Tišina nadopunjuje i hrani naše kognitivne resurse. Buka nas tera da izgubimo koncentraciju, kognitivne moći i uzrokuje smanjenje motivacije i funkcionisanja mozga (potkrepljeno istraživanjem o sefektima buke), ali studije pokazuju da neko vreme u tišini može zadivljujuće vratiti ono što je izgubljeno izlaganjem prekomernoj buci. Drevni duhovni učitelji su to oduvek znali; tišina leči, tišina nas duboko uvlači u sebe, a tišina uravnotežuje telo i um. Sada nauka govori istu stvar. Lekovite prednosti prirode i tišine dobro su dokumentisane, ali sada ovoj potrazi za zdravljem i dobrobiti možemo dodati i hranu našeg mozga. Jednostavno, ali drevno iskustvo tišine moglo bi biti samo lekoviti melem koji nam je potreban da ugušimo naš ludi moderni način života.
Tišina je prazan prostor. Svemir je dom probuđenog uma. 
|
