Bajka o Egu: ko je naš gospodar?
Pre svih priča i koraka, pre svega što bi trebalo da prođemo da bismo se najzad našli pred tim vratima koja predstavljaju prosvetljenje i aktivaciju duhovnog bića u nama, pre promene perspektive posmatranja, sistema verovanja, načina kako gledamo i volimo sebe, da ne davim više - pre svega, postoji jedna priča koja je zapravo bajka o egu.
Kada na Google-u postavite pitanje: Šta je ego? - dobijate niz sajtova i varijacije odgovora na zadato pitanje. Ja ću vam reći šta nije ego. Ego niste Vi, a da bih malo bolje objasnila pisaću o egu kao o potpuno odvojenom entitetu ili bolje porediću ga sa programom (što on zapravo jeste).
Esencijalno ego je deo nas i to onaj deo koji nas ubeđuje da smo ništa više nego telo u kome smo i da smo misli koje imamo. Na osnovu činjenice da je ovo ubeđivanje izuzetno dobro sprovedeno, to verovanje postaje snažno implementirano u nas i na taj način smo u nemogućnosti da postanemo svesni i preuzmemo kontrolu. Postoje dva dela ega: viši ego i niži ego.
Viši ego je onaj kojim definišemo osnovne karakteristike sebe samih i to je urađeno kroz programiranje. Definišemo pol svog tela, kulturu u kojoj smo i kakvo programiranje nasleđujemo od porodice.
Drugi nivo ega je niži ego, ovo je mesto gde skladištimo sve priče, programe i sisteme verovanja koje imamo, sve odluke koje smo doneli u toku života.
Oba Ega su ništa više od lažne slike o nama, koje su utisnute u podsvesti uma. Kombinacija oba nas tera da se identifikujemo i verujemo da smo mi naše misli i to radi tako što nas ubeđuje da naše misli sadrže istinu koja je naša realnost. Nikada nećeš biti dovoljno dobar, ti nisi zaslužan, ne izgledaš dovoljno dobro, nemaš dovoljno novca, nisi pametan, nesposoban si, ti to nećeš moći da uradiš - ovo su neke od misli ega. Taj glas nas tera da se osećamo neprijatno u sopstvenom telu, ili nam nameće da bi trebalo da imamo drugačiju frizuru ili da nosimo određenu odeću da bi izgledali dobro. To je glas koji nas tera da sumnjamo u sebe, to je onaj strah koji nas ukoči kada želimo da kažemo nešto i damo svoje mišljenje, zato što verujemo u svoje misli. Mi se idenifikujemo sa njima i onda postajemo naše misli. Ali kako je ego osmislio i došao do ovih misli? Kroz svako iskustvo koje smo imali u toku života.
Naravno ego nije limitiran samo mislima baziranim na izgledu i na tome kako sebe doživljavamo. Ego generiše misli i formira sisteme verovanja bazirane na svemu sa čime smo suočeni i sa čime se susrećemo u toku našeg života. Često nosimo u sebi sve te priče, kreirajući celokupnu našu realnost oko njih kao istinu, a da nikad ne shvatimo da su te misli i priče samo program i ideje koje smo pokupili tokom vremena našeg života. Ego je taj koji klasifikuje, etiketira, pravi razliku, ima određene emocionalne reakcije na događaje, reči, ljude, situacije i sve ostalo što bi moglo da se navede kao primer za aktivaciju misli i razmišljanja koja nam opsedaju um.
Ako bi se u jednom trenutku samo malo zaustavili i u glavi rekli – Stop, i nekako zamislili da se odvajate od svega što vam u datom trenutku prolazi kroz glavu, kao da samo gledate film i to onaj film koji vam vaš um pušta da gledate, to bi bio prvi korak ka shvatanju da vi niste svoje misli. Taj osećaj posmatranja misli i nepoređenja sa njima je tišina u kojoj se krije ono šta vi zapravo jeste.
U procesu konstantnog razmišljanja o tome šta je bilo juče, šta je bilo pre mesec i godinu dana i u procesu brige o tome šta će biti sutra ili za dve godine, gubi se najbitniji momenat datog trenutka. Kada bi svi uvek bili u tom magičnom SADA, shvatili bi irelevantost vremena uopšte, jer ne postoji ni prošlost ni budućnost, već samo ovaj trenutak sada, što zapravo predstavlja celokupan život. Biti u sada je jedan od najboljih načina da ego, takav kakav jeste, postane limitiran i onemogućen da "radi". Produkt rada ovog programa zvanog ego su misli sa kojima smo se identifikovali i za koje pretpostavljamo da jesu mi. Pronalaženje načina da se iz svesne tišine posmatraju bez ikakvih emotivnih i osećajnih reakcija u telu je način da se oslobodimo lažne slike koju nam je program nametnuo, lažne slike o sebi, o onome šta zapravo jesmo i o našoj celokupnoj realnosti.
Buđenje je težak proces, jer nas navodi da oprostimo, da menjamo sisteme verovanja i razmišljanja, tera nas da kopamo duboko po sopstvenoj ličnosti i da se suočimo sa sobom, navodi nas na menjanje perspektive posmatranja, da iz razmišljanja pređemo u tišinu i postanemo tihi posmatrači svega što se dešava u nama, a samim tim i oko nas.
Ako vas detaljnije zanima da saznate kako ego funkcioniše, mnogo bolje od mene o tome govori Eckhart Tolle. Sve njegove video materijale možete naći na YouTube-u, a ako želite možete sve pročitati i u njegovim knjigama.
Evo i oficijalnog sajta www.eckharttolle.com.
