Strah od javnog nastupa normalan je i prirodan osećaj. Tremu imaju svi, glumci pred predstave, pevači pred koncerte, profesori pred predavanja pa i političari pred javne govore. Takvog straha teško je i gotovo da se i ne može u potpunosti osloboditi, ali se može i to u značajnoj meri ublažiti. Do te mere da neće biti nikakva prepreka istupanju pred drugim ljudima. Tremu psiholozi objašnjavaju kao strah od sramoćenja. Bojimo se da će naši nedostaci izaći na videlo i da ćemo tako postati manji u tuđim očima, jer svakim izlaskom pred publiku, tj. mnoštvo okupljenih ljudi, na kocku stavljamo image koji smo o sebi stvorili. Javlja se strah da će videti nešto što ne želimo da se o nama zna. No, u većini slučajeva takav osećaj nije realan jer nijedan nastup nije pitanje života i smrti, iako se nama uglavnom čini. Neki ljudi takođe tremu osećaju iako na svesnom nivou nemaju nikakvoga straha, nego im se javlja neka nepoznata unutarnja blokada. Suši im se grlo, osećaju grč u trbušnim mišićima, snažno lupanje srca, znojenje, zaborav, te drhtanje glasa. Govornik zna da se njegov strah može i spolja primetiti pa ga i to još dodatno plaši. Uprkos svemu tome, javno istupanje je nužno, jer bilo bi neodgovorno odustati od javnog nastup samo zbog straha. U jednu ruku to možemo nazvati i kukavičlukom, zato se strahu i tremi, ne da treba, nego mora suprotstaviti. I tremu i strah ćemo najbolje umanjiti ako svesno napravimo realnu procenu. Što istupom pred drugim ljudima možemo dobiti a što izgubiti. Razmislite koji su vaši ciljevi zbog kojih trebate javno nastupiti, ali isto tako i što može krenuti po zlu. Što možete izgubiti ako nešto ne ispadne onako kako ste zamislili. Morate pristati na gubitak radi dobitka. Trebate pristati na to da se primeti vaša pogrešivost, da će ljudi primetiti da ste možda manje sposobni nego što biste hteli da se zna. Da niste savršeni. Ali nemojte se ni truditi to sakriti jer niko nije savršen. Setite se bilo koje javne osobe. Ni jedna od njih nije savršena, svi imaju svoje mane, ali je bitno da znaju svoje vrline istaknuti i da se ne boje stati pred reflektor. Tajna uspeha je u prihvatanju činjenice da niste savršeni, da nikad nećete biti ali da ste svesni da možete ponuditi nešto dobro ili novo, nije važno. Profesori u školi objašnjavaju da će strah i sram biti veći ukoliko govornik nije navikao na javne nastupe, zatim ako je publika brojnija, ako je izdvojen i izložen pogledima kao na pozornici, te ako nije navikao na pomoićna pomagala kao što su mikrofoni, kamere. Dakle, strah ćete umanjiti ako se privikavate na ovakve situacije. Takođe, trema je izraženija ako neko previše pridaje važnosti svome nastupu. Početnici će uvek biti lošiji. Ako ste super uspešni u jednom području pri maloj promeni opet će se javiti strah. Ali ljudi ne pamte greške i blagonakloni su posebno prema početnicima. Pri suočavanju sa strahom najbolji prijatelj je priprema. Morate se dobro pripremiti pre svakog nastupa. Budite sigurni da ste dobro uvežbali tekst, pesmu, da ste dobro informirani o temi o kojoj ćete govoriti. Logika je jasna, što bolje nešto radite, veće je vaše samopouzdanje i manja trema. Zato je potrebno raditi na sebi i vežbati. Pohađajte različite seminare, idite na predavanja, radite sa stručnjacima. Zanimljivo je da trema zavisi i od fizičke kondicije. Što smo u boljoj opštoj formi trema je manja. Strah će se smanjivati što budete sigurniji u sebe u bilo kojem području i što se budete manje podcenjivali. Zato vežbajte, učite, usvojite što više veština, ne istupajte u javnost bez dobre pripreme, mislite na sve, pomagala koja ćete koristiti, kakva je pozornice, o kakvoj se publici radi, prikladno se obucite. I najvažnije ne pokušavajte na pozornici biti ono što niste. 😃 
|
