“Ono što ću sad reći će zvučati pomalo pretenciozno, ali je istinito. Ono što sledi bi mogle biti najvažnije minute vaših života. Ako to uspete shvatiti, otkrit ćete tajnu buđenja. Bićete zauvek sretni. Nikad više nesretni. Ništa vas više nikad neće moći povrediti. Ozbiljno to mislim – ništa!”

To je kao kad crnu boju bacite u zrak – zrak ostaje neokaljan. Nikad ne obojite zrak crnom bojom. Bez obzira na što vam se dogodi, vi ostajete nezagađeni time. Ostajete u miru. Postoje neki ljudi koji su u tome uspeli, koji su uspeli ostvariti ono što ja zovem „biti čovek“.

Ne ove budalaštine o tome da sebi dozvoljavate biti nečija marioneta kojom se upravlja, lutka čijim osećajima upravljaju događaji ili drugi ljudi i zbog čega ona svoje osećaje proglašava povređenima. Ja to zovem „biti marioneta“. Dakle, želite li biti marioneta? No, ako odbijete poistovetiti se s bilo kojom etiketom, većina vaših briga će nestati.

Kasnije ćemo pričati o strahu od bolesti i smrti, ali čovjek obično brine o tome što će se dogoditi s njegovom karijerom. Naprimer, mali privrednik, star oko 55 godina, u nekom noćnom klubu pijucka pivo i govori: „Pa vidi ove moje kolege, zaista su uspešni.“ Idiot! Što misli kad kaže „uspešni su“? Njihova imena su u novinama. Je li to uspeh? Jedan je direktor korporacije, drugi je postao predsednik suda, onaj treći je ovo, četvrti ono… Majmuni. Svi oni.

Ko određuje šta znači biti uspešan? Ovo glupo društvo? Glavna preokupacija društva je društvo održavati bolesnim! A što pre to shvatite, tim bolje. Bolesnici! Svi do jednog! Oni su budale, ludaci. A vi ste postali predsednik ludnice i na to ste ponosni iako to ne znači ništa. To što ste predsednik neke korporacije nema veze s uspehom u životu.

Zgrnuta gomila novca nema veze s uspešnim životom. U životu ostvarujete uspeh kad se probudite! Tada se nikome ne morate izvinjavati, nikome ne morate ništa objašnjavati, boli vas briga šta ko o vama misli ili govori. Nije vas briga; vi ste sretni. To ja zovem uspehom. Dobar posao, slava ili sjajna reputacija nemaju nikakve veze sa srećom ili uspehom. Baš nikakve! To je potpuno nevažno.

Sve o čemu takva osoba brine jeste što će njena deca misliti o njoj, šta će misliti komšije, šta će misliti bračni partner. Razmišlja o tome kako je trebao postati slavna osoba. Naše društvo i kultura to danonoćno ulivaju u naše glave. Uspešni ljudi! Što su uspeli? Uspeli su od sebe napraviti magarce jer su svu svoju energiju potrošili na dobijanje nečeg bezvrednog. Uplašeni su i zbunjeni, marionete, poput svih.

Pogledajte kako se kočopere na pozornici. Pogledajte kako se uzrujavaju ako im je košulja umrljana. To vi nazivate uspehom? Pogledajte kako se boje da možda neće biti ponovo izabrani. To je uspeh? Njima se upravlja, manipuliše. To su nesretni, jadni ljudi. Oni ne uživaju u životu. Večno su napeti i teskobni. Može li se to nazvati čovekom? Ali, znate li zašto se to događa? Postoji samo jedan razlog: oni su se poistovetili s nekom etiketom. Oni su „ja“ poistovetili sa svojim novcem ili poslom ili zanimanjem. I tu su pogrešili.

Jeste li čuli priču o pravniku kojem je vodoinstalater uručio račun? Pravnik mu je rekao: „Hej, računao si satnicu 200€. Ni ja kao advokat ne zarađujem toliko po satu.“ Vodoinstalater mu je rekao: „Ni ja nisam toliko zarađivao dok sam bio advokat!“ 😛

Vi možete biti vodoinstalater, avokat, sveštenik ili preduzomač, ali to ne utiče na osnovno „ja“. To ne utiče na vas. Da sutra promenim zanimanje, to bi bilo kao da sam promenio odeću. Ja ostajem netaknut.

Jeste li vi svoje odelo? Jeste li vi svoje ime? Jeste li vi svoje zanimanje? Prestanite se poistovjećivati s time. To dođe i ode.

Kad ovo zaista shvatite, na vas neće uticati nikakva kritika. Isto tako neće vas dirati ni pohvale niti laskanja. Kad neko kaže: „Ti si sjajan tip,“ o čemu ta osoba govori? On govori o „meni“, ne govori o mojem „ja“.

Zar ne?

„Ja“ nije velik ni malen. „Ja“ nije uspešan ni neuspešan. „Ja“ nije niti jedna od tih etiketa. Te stvari dođu i prođu i zavise od kriterijima koje je postavilo društvo. Zavise od vašeg shvatanja i uslovljavanja. Zavise od raspoloženja osobe koja vam nešto govori.

To nema veze s „ja“. „Ja“ nije niti jedna od tih etiketa. Kad se govori „meni“, to se odnosi na uopšteno sebičnog, glupog, detinjastog velikog magarca. Zato, kad kažete: „Ti si magarac,“, ne govoriš mi ništa novo, ja sam magarac već godinama. Uslovljeno sebstvo – pa što ste drugo očekivali? Zašto se poistovećujete s time? Smešno! To nije „ja“, to je „meni“.

Želite li biti sretni?

Trajna sreća nema uzrok. Stvarna sreća nije uzrokovana.

Vi me ne možete usrećiti. Vi niste moja sreća.

Pitajte probuđenu osobu zašto je sretna i ona će vam odgovoriti: „Zašto ne?“

Sreća je naše prirodno stanje. Sreća je prirodno stanje male dece kojima pripada svo blago ovog sveta sve dok ih društvo i kultura ne ukaljaju i zagade svojom glupošću.

Da biste ostvarili sreću, ne morate činiti ništa jer se sreća ne može steći. Zna li neko zašto?

Jer ju već posedujemo. Kako možete steći nešto što već imate?

Onda, zašto je ne doživljavate?

Zato jer morate nešto odbaciti. Morate odbaciti iluzije. Ne morate ništa dodati da biste bili sretni, vi morate nešto odbaciti.

Život je lagan, život je divan. Težak je samo za vaše iluzije, ambicije, vašu pohlepu, vaše žudnje.

Znate li odakle sve to dolazi? Iz poistovjećivanja s raznim etiketama!"

By, Anthony De Mello

---