Hm. Reč 'otvoreno' za mene je uvek izazivala prizore slobode; prostranog prostora, širokih horizonata, prijema i istraživanja. Ono što često zaboravljam je da, na tako lepe načine, svet funkcioniše u kontrastima i oni su često oštri. Sve je ciklično; baš kao plime i oseke i mesečeve faze, ulazimo i izlazimo iz ekspanzije i kontrakcije. Isto tako i srce. Otvorenost je često izazvana eksplozijom, iznenadnim udarom vrućine, razoružavajućim prisustvom ili situacijom koja vas ostavlja bez mnogo toga da kažete. U ovim vremenima, bojimo se mraka. Zaboravljamo na kontrast. Molimo za svetlo! U praksi znamo da su sve stvari privremene; znamo da postoji simbiotski odnos između naše percipirane boli i naših željenih ishoda. Uvek ima lekcija. Odabir srca nad egomSrce je veliki učitelj na ovaj način. Vodi nas u dubine za koje do sada nismo imali pojma da postoje u nama, pokazuje nam delove za koje se pretvaramo da ih nema, i maše nam ih u licu. Srce ima sopstvenu inteligenciju, svoje metode za istraživanje i podučavanje. Ona je istovremeno i sopstveni entitet i integrisani vođa sa drugim sistemima tela i energije. Oni koji su najpotpunije iskorišteni u svojoj sposobnosti da vole (svoju srčanu energiju), zrače to prema napolje. Magnetizuje se. Drugi ljudi to mogu osetiti, pa čak i ako ne svesno, zbog toga se menjaju. Utičemo jedni na druge celo vreme, u talasima i sjajnim počecima, u rečima i interakcijama bez reči, u zagrljajima i proračunatim maltretiranjima. Izbor ostaje voditi srcem nad egom kada je cilj imati najzanimljiviji život. Najbogatije iskustvo. Najnepobitnija živost. Najsveobuhvatnije čovečanstvo. Polaganje oružjaPostoji takva hrabrost u životu kada ste slomljeni da je teško naći negde drugde u mnogim slučajevima. Ljubav je gorivo za toliki deo našeg iskustva, sve to, zapravo, i živimo i umiremo da bismo iskusili ovo konačno poravnanje. Preduzimamo strastvenu akciju i zaneseno planiranje do vrhunca svih vremena u potrazi za ovom vibracijom, ovim uzdižućim oblikom čistog izvora. Ono što je nepopravljiva informacija ispod svega je da ne moramo toliko da radimo. Moramo se jednostavno predati. Oni od nas na duhovnom ili jogijskom putu imaju tendenciju da rezoniraju s ovom reči na različitim nivoima, ali mnogi od nas koji su privučeni istraživanjem spoljašnjih granica sebe rođeni su sa žestinom koja može biti prilično nepokolebljiva. Volimo izazove – sebe, svoja uverenja, svoja tela, volimo priliku da rastemo. Ovo takođe može značiti da volimo da se borimo, volimo da utelovljujemo ratnika. Smatramo da je ratnik simbol snage u saosećajnom ratu, ali često, biti ratnik znači položiti oružje. U najvećem smislu, da biste probudili otvoreno srce, da biste osnažili svoj puni potencijal, morate pustiti da intenzitet i toplina vođenja svojim srcem sagore sve ostale stvari koje vam stoje na putu – poput želje za borbom. Reći 'DA' da bi bili OtvoreniDuhovni rast je tako često poput nastanjivanja u peći, u kosmičkoj lomači koja implodira u samu sebe, put je neustrašivo vlasništvo jedne noge ispred druge, u najsloženijem plamenu. Kada odgovorimo na poziv da živimo u potpunosti, prihvatamo da to znači u velikoj radosti i u velikoj tuzi. Kada pozdravljamo intenzitet, verujemo da to znači da više ništa neće biti suptilno. Učimo da pronađemo mir u ovome, na našim prostirkama, u našim meditacijama, sa našim dahom – ipak, iskustvo povećane svesnosti i osećaja je tu. Uvek će biti tu, kao podsetnik da imamo tela, ali mi nismo samo tela. Međusobno smo povezani i sirovi i vibriramo i pružamo se jedno drugom bez upotrebe ruku. Hodamo polja sile, male munje svega što se može zamisliti, sređeno i upakovano u ljupke posude koje se mogu ljubiti i spajati. Ako izaberemo put kojim se manje putuje, onaj na kojem kažemo 'da' da budemo širom otvoreni, znamo da zapravo biramo da nas izazovu. Klimamo glavama bačeni i iznenađeni, kao i zagrljeni i zagrejani. Uzvikujemo raširenih očiju i pljeskamo rukama u prilici da se suočimo sa svime i ustanemo. Predaja je ključna. Upornost je neophodna. Hrabrost je gorivo. Hrabrost je simbolična. Pristajanje na eksplozivan životBuđenje otvorenog srca nema mnogo veze sa nerazboritošću u to gde bacate svoju energiju ljubavi. To ima mnogo veze s pronicljivošću da ostanete otvoreni čak i kada se osećate kao da ste očišćeni i ostavljeni na kiši. Tu je lekcija, u toj vlazi. Svako iskustvo koje imamo istovremeno doživljavaju ili su ga imali svi oko nas. Nemoguće je osećati se usamljeno u tome, u otvorenosti bića, u dopuštanju srcu da vodi put, u dopuštanju da ono bude svetlo vodilja i izazivač naših svakodnevnih dolazaka i odlazaka, dosezanja i promašaja. Kada odlučimo da probudimo naše otvoreno srce, da je probudimo, da joj dozvolimo da bije na prvim linijama fronta, pristajemo na eksplozivan, izvanredan život. Slažemo se da prevaziđemo ono što nam se često govori da je prihvatljivo u smislu raspona osećaja. Koliko je otvoreno Vaše srce?Svesno biramo da odstupimo od svakodnevnog, ograničenog, potlačenog i autocenzurisanog. Biti istinski otvorenog srca znači udarati pulsom božanskog, u svetlu i tami, u izazovu i lakoći, u prihvatanju i previranju, i uvek u predaji svemu što može doći. Istinski avanturistički život ne ostavlja kamen na kamenu, a put istraživača počinje predanošću da svakim danom raste među tim ogromnim kamenjem.
|