O čemu priča zamah ezoterijskih pokreta, krcat tehnikama pomoći i samopomoći, koji je zahvatio celi razvijeni svet, a Zapad ga je imenovao zajedničkim imenom New Age? Priča nam bolnu i dugu priču dezorijentisanog i otuđenog modernog čoveka, izgubljenog među igračkama svog tehnologiziranog i desakraliziranog sveta, zbunjenog slobodama koje si je prisvojio, a s kojima ne postiže žuđenu ekstazu koja bi trajala i učinila ga zauvek savršeno sretnim bićem. Dakle, tužna je to priča o krizi modernog sveta, a protagonisti su na jednoj strani vojska iscelitelja i duhovnjaka najraznorodnijih profila i orijentacija s jedne strane i svi nesretnici koji traže bilo kakvu pomoć s druge strane. Naše vreme je vreme paradoksa. Razvoj informatike nas je meteorski uveo u zonu «sveznalica». Svaki podatak, od najbanalnijeg i najbizarnijeg do strogo čuvanih tajni, s internetom teoretski (i praktično) postaje dostupan svakome. I svi ostali mediji nas svakodnevno bombarduju informacijama. U takvoj poplavi informacija nije ni čudo što je deci našeg vremena dosadno u školi. Taj info-bum je stvorio svojevrsnu «kulu vavilonsku» u kojoj svi sve znaju i niko nikog ne sluša i ne čuje, a još manje razume. No, čini se da je materijalizam s informatikom došao do svoje krajnosti. Ispraznost obezboženog sveta stvari, već dugo uzima danak. Trčimo, zgrćemo, u stanju akutnog stresa, ne stignemo ni uživati u onom što smo skupili, prigrabili, oteli. Što više imamo sve smo nervozniji i nezadovoljniji, sve prazniji. Što god više imamo trebamo još više. Potreba potrebu rađa, želja, želju. U šarenilu materijalističkog sveta se ponašamo kao dete u trgovini igračaka. Sve moramo dodirnuti, isprobati. Tumaramo začarani, uzimamo, ostavljamo, opet uzimamo, a kad treba platiti za lakomislenosti pitamo se zašto? Zavedeni sveznanjem, zaboravljamo stare mudrosti i istinsko znanje i srljamo sve dublje u ponor vlastite praznine. Tradiciju i njene vrednosti , pa i tradicionalne religije, je progutao racionalističko-materijalistički progres, a individualizam sa sumnjivim slobodama je ubrzao stvaranje društvenog haosa (kula vavilonska). U takvoj klimi pojedinac gubi oslonce i orijentire i sve se teže snalazi u šumi besmisla. Dakle, nije pogrešno reći da je novi ezoterijski pokret sa svojim isceliteljskim tehnikama i metodama rođen iz grubog materijalizma i ograničenog racionalizma. To je vapaj modernog čoveka za Živim Duhom. New Age je odgovor na krizu modernog sveta. On nije negacija tradicionalnih religija, kako se često govori. On nije ni neka nova vera, on je samo pesma budilica za umrtvljenu duhovnost. On je viseći most preko ponora koji je izgradio materijalizam, a trebao bi pomoći modernom svetu da se ponovo vrati tradicionalnim vrednostima koje su u temelju svih velikih religija. Kriza modernog sveta je opšta kriza vrednosti, a duhovnost je temeljna vrednost ljudske vrste. Rekla bih da su se i službene religije uljuljkale i ušuškale u svoja skupljena bogatstva i od duhovnosti prave samo dekorativnu predstavu. Živa duhovnost pred čoveka stavlja velike zahteve i zadatke. Kao prvo, stalni napor za ostajanje na Stazi Ispravnosti (po svaku cenu). Nije važno hoće li taj pokret preživeti vreme. Biće dovoljno ako svoje simpatizere vrati njihovim autentičnim religijama i navede ih da zaista i žive po duhovnim pravilima istih. A dok iz sadašnjeg društvenog haosa ne izraste neki novi red utemeljen na starim mudrostima koje su odolele svim burama, olujama i previranjima vremena, dobra je svaka tehnika pomoći i samopomoći koja je bazirana na božanskim principima ispravnosti mišljenja i delovanja. Važno je da se svaki pojedinac nakon korištenja ovakvih metoda ipak pomakne iz svoje akutne patnje i uz pomoć iz duhovnog sveta, pokrene lične snage za isceljenje, pa tako svoj život učini smislenijim, svrsishodnijim i sretnijim. Priznajem da je metoda i tehnika puno i da to mnoštvo izbora može zbuniti, ali kako ni jedan lek nije za sve bolesti i za sve bolesnike, tako ni jedna metoda nije za sve probleme svih ljudi. Svako će u toj ponudi naći upravo ono što mu treba i što će mu stvarno pomoći. Svi duhovni velikani u svim kulturama i tradicijama stalno ponavljaju da samo ljubav može spasiti čoveka i čovečanstvo. A što se mene tiče, ja samo mogu uporno ponavljati njihovu poruku ili napisati neku pesmu. Ako savremeni čovek, stanovnik New Agea ne bude čitao, ne piše mu se dobro, jer će New Age opusteti. I ostaje mi neodgovoreno večito pitanje: "Ko je taj poslednji koji je mogao da pritisne tster "OFF"? Možda je ova muzika New Agea, OK. Nisam siguran, pa zato i ne tvrdim. Jedino mogu potvrditi da ne pripadam tom vremenu u kome će se ona slušati. I to me raduje što je neću morati. Jer pripadam svetu slobodnih ljudi. Jasno mi je zašto je sve to tako. I ostviću vam ovo jednostavno muzičko remek delo, da barem znate u kakvom arhaizmu su živeli vaši preci: 
|