Izgubljena duša je stanje u kojem je se osoba oseća zbunjeno u pogledu načina na koji se oseća, toga šta misli i šta želi, gde pripada i gde želi da ide. To je bitka u kojoj tuga i strepnja dobijaju na snazi, a snaga i bistrina gube. Izgubljena duša jedan je od koncepata koji većina ljudi barem na neki način može da razume, kada čuje za ovaj pojam.

Ipak, ovo stanje nije lako definisati rečima, jer je pomalo dvosmisleno. Prvo, zato što je sama ideja „duše“ i dalje pomalo nejasna. U religiji duša je ekvivalent nematerijalne supstance, koja naseljava naše telo. Međutim, u kolokvijalnom smislu i psihologiji, ona se odnosi na nečiji unutrašnji svet, ka čemu ćemo se okrenuti. Da li ponavljate iste greške iznova i iznova? Da li se osećate beznadežno, zbunjeno i teško vam je da pronađete svoj smisao i svrhu? Da li vam je tesna sopstvena koža? Možda se odgovor krije upravo u ovim redovima. Saznajte da li ste izgubljena duša, kao i kako da je ponovo pronađete, u nastavku.

Ko je "izgubljena duša"?

Imajte na umu da je ideja izgubljene duše prisutna u mnogim mitovima i legendama, bajkama, pričama, religijama, pa čak i medicini i nauci. Iako se donekle razlikuje, koncept izgubljene duše generalno se odnosi se na vanstelesni duh, našu srž, osuđenu na večno lutanje kao rezultat gubitka ili zbog krivice zbog neplaćenog duga. To je ekvivalent i u psihološkom smislu, na ovaj ili onaj način. Izgubljena duša ima slična značenja u svim ovim oblastima, mada, očigledno, postoje i razlike. Izgubljena duša je generalizovano osećaj da niste svoji ili kao da su određeni delovi vas uspavani ili potpuno izgubljeni. Kao posledica toga, takođe gubite energiju i vitalnost. Isto tako, možete iskusiti snažan osećaj praznine i anksioznosti, koji je gotovo uvek praćen depresijom i umorom. Šta je tačno i ko je izgubljena duša? Da li ste i sami izgubljena duša?

Izgubljena duša u psihologiji

Iako izgubljena duša nema određenu kategoriju u psihologiji (ne smatra se teorijski oboljenjem), to je i dalje jedan od koncepata koje mnogi psiholozi koriste za rad sa klijentima. Ljudi čija je duša izgubljena nisu nužno konkretno depresivni ili anksiozni. Međutim, oni imaju osobine koje ukazuju na nedostatak povezanosti sa sobom i unutrašnjem „ja“. Da li ste izgubljena duša?

Četiri osnovne karakteristike izgubljene duše u psihologiji su:

Odbrambeni mehanizam

Izgubljene duše, iz perspektive psihologa, su ljudi koji konstantno zauzimaju odbrambeni stav. Generalno gledajući, ovi ljudi najčešće imaju duboke strahove ukorenjene u sebi. Zbog toga, oni nesvesno sebi postavljaju zaštitne barijere, koje ih sprečavaju da ih uopšte osveste i primete. Problem je u tome što izgubljene duše ne poznaju ni sebe u srži, jer ih navedeni strahovi prožimaju u svemu i upravljaju svime što rade.

Uska perspektiva

Osoba koju bi psiholozi nazvali „izgubljena duša“ često ima nepokolebljiva, jasno utvrđena verovanja, stavove, mišljenja i ideje, koje je teško poljuljati. Međutim, ovo nema pozitivnu konotaciju u smislu osobe koja je jednostavno snažno izgrađena i stoji iza svojih stavova, već osobe koja ima veoma usku i suženu perspektivu, te odbija da sagleda stvari iz objektivnijeg i šireg ugla. U stvarnosti, njihove vrednosti i sistemi verovanja deo su njihovog odbrambenog mehanizma, zbog čega odbijaju da ih preispituju.

Ponavljanje grešaka

Izgubljena duša iznova i iznova pravi i ponavlja iste greške. Ova vrsta ljudi se iznova nalazi u istim ili sličnim nepovoljnim situacijama, iako pokušava da pobegne od njih. To je delimično ujedno i faktor koji ih čini toliko odbrambeno nastrojenima, jer pokušavaju da se zaštite, a nisu svesni da se štite sami od sebe.

Osećaj nepripadanja

Izgubljene duše u psihologiji smatraju se ljudima koji se osećaju kao da ne pripadaju nigde. Kao da su stranci u sopstvenim domovima, porodici, životu, telu i srcu. Najčešće nisu deo neke grupe prijatelja, niti razvijaju ogromnu strast prema svom poslu ili hobijima kojima sebi popunjavaju vreme, jer im je teško da se pronađu u bilo čemu i istinski povežu sa bilo kime ili čime. Jednostavno, kao što i sam naziv izgubljene duše nagoveštava, ukoliko ste izgubljena duša, velika je verovatnoća da se jednostavno osećate izgubljeno u životu, kao da lutate bez cilja i smisla.

Izgubljena duša u spritiualnosti

Filozofija izgubljene duše u raznim religijama i spiritualnosti je koncept sličan psihološkom fenomenu izgubljene duše, mada ne i identičan. U psihologiji, izgubljena duša je više deo socijalne anksioznosti i odvojenosti i često je kulturološki sindrom. Ono što karakteriše pojam izgubljene duše u spiritualnom pogledu, je osećaj da niste svoji ili osećaj da su delovi vas ili uspavani ili potpuno izgubljeni. Kao posledica toga, takođe gubite motivaciju, životnu energiju i vitalnost, a možete iskusiti i snažan osećaj praznine i anksioznosti, koji je gotovo uvek praćen depresijom i umorom. Da li smatrate da se izgubljena duša? Simptomi izgubljene duše u spiritualnom smislu podrazumevaju:

- Osećaj konstantne blokade

- Osećaj zbunjenosti ili nepotpunosti

- Razočaranje svojim životom

- Doživljavanje sebe kao stranca

- Oblici zavisnosti

- Osećaj tame

- Povlačenje od drugih i strah od kontakta sa drugima

- Stalni umor

- Žeđ za promenom, ali nesposobnost za pokretanjem promene

Šta ako ste izgubljena duša?

Kao što vidite, pojam izgubljene duše poprilično je sličan u svim oblicima, bili oni naučni ili filozofski. Niko ne postaje izgubljena duša ili gubi svoju dušu, bez dobrog razloga. Stoga, da biste se prepoznali i ponovo pronašli svoju dušu, u početku vam treba neko da vas prepozna. Neko ko vam može reći da ste još uvek tamo. Nažalost, to se ne dešava uvek... Takođe se dešava da tokom detinjstva doživljavate zbunjujuće i bolne situacije, a onda su životne okolnosti koje slede toliko invazivne, da ne ostavljaju prostora za samospoznaju.

Mnogo je razloga zbog kojih osoba može postaviti zid između sebe i ostatka sveta, te postati „Izgubljena duša“. Međutim, to je uglavnom da bi se izbeglo da budu oni što jesu. U takvim uslovima, nastaje osećaj da nemamo kuda da odemo, a ne odgovara nam sopstvena koža. Ne brinite, ukoliko mislite da ste izgubljena duša, niste zapravo izgubili svoju dušu, već je držite u tajnosti, kao samonametnuti, nesvesni odbrambeni mehanizam. Pronaći ponovo put do sebe težak je zadatak i vrlo je uobičajeno da takva želja čak ni ne bude tamo. U svakom slučaju, morate znati da možete krenuti na takvo putovanje i naučiti da ponovo budete ono što jeste. Možda će vam trebati pomoć, ali to je definitivno izvodljivo.

---