SAZNATI
ZA PROCESE UMA I OSVESTITI UM
Izvod iz knjige
“Saggio
sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”
Andrej
Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović
Imati saznanje o nekoj emocji, odnosno saznati za neku
emociju, znači prepoznati je, poistovetiti se sa njom
i reagovati na tu emociju. Život čoveka neosvešćenog
uma obeležen je konstantno negativnim osećanjima i
negativnim mislima, o kojima ima saznaje samo delimično
i samo u određenim trenucima ili periodima. Često
se može čuti: Počinje da me hvata strah. Ili
Sada osećam bes. U
stvari su se vibracije straha i besa dešavale od
ranije, samo što čovek nije imao saznanja o njima.
Mnogo bi bilo istinitije tvrđenje: Evo, «izlaze»
mi strahovi, što bi uglavnom značilo da čovek
u pitanju saznaje za strahove koji su ukorenjeni u njegovoj
individualnosti.
Imati saznanje
o nekoj emociji, ne znači biti svestan te emocije.
Biti svestan emocije znači prepoznati je, ali bez da
se sa njom identifikuje, tj. posmatrati je kao vibratorni
proces koji se dešava u okviru individualnosti. Ali, bez
da se bude «uvučen» u tu emociju i bez da se na nju
reaguje (u ovim slučajevima često biti svestan
i imati saznanje međusobno se preprliću). Precizinije
rečeno, kada je čovek svestan njegove emocije
i njegove misli uglavnom su usklađene sa Svešću.
Gore napisano ne znači potisnuti emociju. Osvestiti
emociju je skoro sasvim suprotan proces od procesa potiskivanja
emocije. Osvestiti emociju znači uskladiti je sa Svešću,
odnosno, pretvoriti emociju u individualizovanu Sveprisutnu
Vibraciju Ljubavi.
Znači,
sasvim osvešćena emocija je usklađena sa Sveprisutnom
Vibracijom Univerzalne Ljubavi, odnosno sa Svešću.
Potpuno osvešćeni um «sastoji se» od Ljubavi u obliku
ljudske emocije i od Znanja u obliku ljudske misli. Emocije
i misli potpuno osvešćenog uma savršeno su usklađene
sa Beskonačnom Svešću. Biti svestan može se takođe
definisati i na sledeći način: Spoznavati Voleći
i Voleti (S)Poznajući.
Tokom osvešćivanja nekog procesa uma, ima se u većoj meri
saznanje o tom procesu, jer taj proces tj. vibracija tog
procesa se usklađuje sa Beskonačnom Svešću.
Zbog toga se o tom procesu uma ima saznanje u potpunosti
ili makar dobrim delom. Ovo može da da utisak da se strahovi,
patnja, bes povećavaju, dok se u stvari, baš nasuprot
dešava njihovo usklađivanje sa Beskonačnom Svešću.
Prilikom osvešćivanja uma ima se utisak da se misli
i emocije brojno uvećavaju i da postaju jače,
dok se, u stvari, saznaje za procese uma koji se «vuku»
ko zna od kada.
Psihologija i psihijatrija nude instrumente za saznanje o određenim
procesima uma, ali psihologija i psihijatrija teško mogu
da pomognu u korenitom i potpunom rešavanju psihičkog poremećaja.
Za trajno i potpuno rešenje takvog problema, neophodno je
osvešćivanje procesa uma i reprogramiranje karmičkih
uzroka psihičkog poremećaja. Znači, za potpunu
i «trajnu» eliminaciju negativnih emocija i negativnih misli,
neophodno je eliminisati njihove uzroke koji «se nalaze» uvek na nivou
Beskonačne Svesti. Jedan efikasan način za postizanje
tog rezultata je molitveno obraćanje Bogu, npr.: Molim
Boga da reprogramira karmičke uzroke (navesti vrstu
psihičkog poremećaja i ime osobe).
Beskonačna Svest «nalazi» se van «dometa» uma,
odnosno Svest je, između ostalog, i Matrica uma. Da
bi se bilo na putu Pravog Isceljenja, neophodno je osvestiti
individualnost u svojoj celini. Pravo Isceljenje (bilo fizičko
ili psihičko) postiže se kada je Svest čoveka
Potpuno Sazrela. Sva ostala stanja su samo različiti
oblici bolesti.
Ritorna
IMATI
SAZNANJE O NEČEMU NE ZNAČI BITI SVESTAN TOG NEČEGA
Izvod iz knjige
“Saggio
sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”
Andrej
Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović
Čovek neosvešćenog
uma meša stanje saznanja sa stanjem biti svestan, zato i meša termin imati
znanje o nečemu sa terminom biti svestan nečega.
Jedino čovek osvešćenog uma može da raspozna razliku
između imati saznanje i biti svestan. Ne radi se o (ne)poznavanju jezika, već ovakvo
nerazumevanje potiče iz nepoznavanja stanja svesnosti,
odnosno onoga što znači biti svestan. Ovakvo neznanje
dovodi do pretpostavke da su imati saznanje i biti
svesni isto. Biti svestan je evolucija imanja saznanja,
odnosno svesnost je evolucija saznanja.
Osvešćeni čovek raspoznaje
ogromnu razliku koja postoji između biti svestan nečega
i samo imati saznanje o nečemu. Neosvešćeni čovek
ovu razliku ne raspoznaje. Za njega ova dva termina predstavljaju
dva koncepta čije pravo značenje ne poznaje. Tvrditi
da se zna šta znači biti svestan, bez da se i bude
svestan, je kao kad bi se reklo da se zna šta znači
plivati, a bez da se je ikad i ušlo u vodu. Naravno, znati
šta znači plivati, ne znači da neko zna i da pliva.
Osvešćeni čovek pije vodu blizu izvora i poznaje
ukus izvorne vode, dok onaj ko samo ima saznanje o nečemu
može samo da zamišlja kakav je ukus izvorne vode. Napisano
metaforički, onaj ko je svestan može da pije vodu,
dok onaj ko ima saznanje o nečemu može o vodi samo
da govori. Ali, kao što pričanje o vodi ne može da
utoli žeđ, tako ni samo razgovaranje ili razmišljanje
o svesnosti ne znači biti svestan, iako duboko i temeljno
razmišljanje o argumentu svesnost stimuliše procese osvešćivanja. Za individuaciju
Svesti je naročito dobro kada o argumentu svesnost govori čovek koji Raspoznaje Stvarnost od
iluzije ili još bolje čovek čija je Svest Sazrela. I samim svojim Postojanjem Bivajući Svestan
da Jeste i samim svojim Bitisanjem Bivajući Svestan
da Postoji, takav čovek usklađuje vibracije ljudi
sa Beskonačnom Svešću. Pored toga on može da upotrebi i
usmeno prenošenje znanja kao instrumen za dodatnu stimulaciju
procesa osvešćivanja.
Imati saznanje znači imati saznanje
o nečemu. Stanje imanja saznanja o nečemu, je
okarakterisano takođe i identifikacijom sa onim o čemu
se ima saznanje. Što znači da je okarakterisano stanjima
kao što su: privlačnost, odbijanje, neugodnost, prijatnost,
uzbuđenost, euforičnost, tuga...
Stanje biti svestan ne može
se opisati, ali da bi se približno imala ideja o tome, može
se reći da biti svestan znači ne identifikovati
se sa onim o čemu se ima saznanje. Ovo znači takođe
i to da ono čega se je svesni ne utiče na stanje
uma, tj. «um ostaje miran». Identifikovanje se oslanja na
osećanja i misli koja nisu usklađena sa Svešću, a kada se je svesni, osećanja i misli su
usklađene sa Beskonačnom Svešću. Biti svestan
okarakterisano je ne vezivanjem, neprivlačnošću,
neodbojnošću... Biti svestan okarakterisano je
Bezuslovnom Ljubavlju i «ne-dualnom percepcijom».
U stanju svesnosti čovek zna čitavu Kreaciju (Svest
– vibracije – energija – materija) kao Jedno, što ne znači
da u tom stanju čovek Raspoznaje Stvarnost (Boga) od
iluzije (Kreacije). U stvari, u stanju biti
svestan, čovek se identifikuje sa Svešću i
«doživljava» Svest kao Stvarnu. U stanju Raspoznavanja Stvarnosti
od iluzije čovek Raspoznaje da je i sama Svest, odnosno,
svesnost samo iluzija. Stanje Raspoznavanja Stvarnosti od
iluzije je korak dalje od stanja biti svestan.
Biti svestan znači i percepirati
stvari «direktno» i na neiskrivljen način. Kada se
jeste svesni, stvari se percepiraju onakve kakve jesu, a
ne kakve se one čine kada se samo ima saznanje o njima.
Kada čovek Raspoznaje Stvarnost od iluzije, Zna da,
u stvari, stvari ni nema. Kada je čovek svestan ono
što se percepira ne biva «obogaćeno-začinjeno»
projekcijama, željama, iščekivanjima, strahovima...itd.
Ne radi se o potiskivanju, što je jedna «zagušujuća»
aktivnost, već se radi o osvešćenom svedočenju
slobodnog proticanja događaja.
U određenom smislu, ko je u
stanju saznanja dok posmatra neku umetničku sliku,
preko nje će naslikati manifestaciju svojih projekcija.
Onaj ko je osvešćen, posmatra u miru sliku bez dodavanja
projekcija. Stanje uma čoveka koji je u stanju saznanja,
zavisi mnogo od onoga što percepira, dok stanje uma tokom
stanja biti svestan «ne» zavisi od onoga što percepira.
Naravno, na putu osvešćivanja, momenti svesnosti smenjuju
se sa periodima stanja saznanja. Ima onih koji uspevaju
da bivaju osvešćeni u mnogim prilikama, ali u nekim
prilikama, zapadaju u stanje saznanja. Sličan fenomen
«smenjivanja stanja» dešava se i na relaciji Raspoznavanje
Stvarnost od iluzije – biti svestan. To se događa dok
čovek potpuno ne uskladi tokove uma i individualnosti
sa Svešću, odnosno dok mu Svest ne Sazri.
Sledeće molitve veoma pozitivno
utiču na osvešćivanje uma:
Molim Boga
da osvestim um.
Molim Boga da osvestim (sopstvenu) individualnost.
Molim Boga da mi uskladi vibracije sa Svešću.
Molim Boga da mi reprogramira karmu.
Molim Boga da mi reprogramira samskare.
Molim Boga da Raspoznajem Stvarnost od iluzije.
Molim Boga da osvestim iluzornost Kreacije.
Ritorna
RASPOZNAVANJE STVARNOSTI OD ILUZIJE
Izvod iz knjige
“Saggio
sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”
Andrej
Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović
Biti ubeđeni da je Kreacija
(Beskonačna Svest, vibracije, energija i materija)
Stvarna, jeste privid koji proističe iz Nepoznavanje
Sebe. Ljudski život je san koji čovek, koji ne Zna
Sebe, koji se poistovećije sa telom, sa umom, sa individualnom
Svešću i sa Beskonačnom Svešću, veruje da
jeste Stvaran. Za čoveka koji se zaustavi na konceptualizaciji
gore pomenutog, a bez Spoznaje Istinitosti toga, pomenuta
argumentacija ostaće samo intelektualna špekulacija.
Za onoga ko Zna Sebe, značenje gore napisanih koncepta
jeste individualno spoznata Istina. Ko Zna Boga, Zna da
Bog Jeste Jedina Stvarnost.
Šta to u osnovi čini različitom iluziju od Stvarnosti, tj. iluziju od Boga? U Stvar(nost)i ništa, jer samo Stvarnost Jeste. Drugim rečima, ne može se praviti nikakva razlika, jer ne postoje dva odvojena «elemenata». Samo Bog Jeste Stvaran, a njegove manifestacije ( Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav, Beskonačna Moć, vibracije, energije i materija) su neStvarne. Iluzija postoji samo kao iluzorni fenomen.
Iako se to čini
neopipljivim, Raspoznavanje Stvarnosti od iluzije jeste
najkonkretniji, kao i najvažniji, pokazatelj duhovnog sazrevanja.
Raspoznavanje je neopipljivo za nekoga ko ne Raspoznaje,
a vrlo opipljivo za onoga ko Raspoznaje. Raspoznavanje Stvarnosti
jeste pokazatelj, konkretno opipljiv u bilo kom trenutku,
jer već i samo pitanje: Da li ja raspoznajem Stvarnost
od iluzije?, određuje direktan i nedvosmislen odgovor: Ne, ne Raspoznajem. Onaj ko Raspoznaje
nema potrebe da postavlja takvo pitanje niti ga postavlja.
On jednostavno zna da Raspoznaje. Raspoznavanje Stvarnosti
od iluzije je toliko «munjevito stanje» da raspršuje bilo
kakvu sumnju po tom pitanju.
Naravno, ima
i onih koji se zavaravaju da Raspoznaju Stvarnost od iluzije,
ali lažno raspoznavanje ispliva na površinu. Opipljivi dokaz
da se zaista Raspoznaje ili da se samo zamišlja da se Raspoznaje,
proizlazi iz ponašanja osobe u pitanju. Vezanosti, reakcije
uslovljene verovanjem da je svet stvaran, poistovećivanje
sa emocijama, mislima i ponašanjem, razočaranost iščekivanjima...,
konkretni su i neosporivi dokazi da se svet percepira kao
stvaran i da se time ne raspoznaje Stvarnost od iluzije.
Takođe otuđenost od događaja, od ljudi, od
emocija..., sigurno ne predstavlja Raspoznavanje, već
je ta otuđenost samo jedno stanje čoveka neosvešćenog
uma, samo jedan drugačiji pristup životu. Iluzija koja
sama sebi pristupa na poseban način.
«Razlika» između
Stvarnosti i iluzije je nezamisliva i ne može se rečima
ili na neki drugi način verodostojno opisati. Ono što
se može koliko toliko verodostojno zamisliti, opisati i
objasniti je sigurno u okviru iluzije na relaciji vibracije
– energije - materija. Svest je takođe iluzija, ali
se ne može verodostojno opisati. Raspoznavanje Stvarnosti
od iluzije može se samo individualno Spoznati. Time, gore
pomenuti pokazatelji u vezi Raspoznavanja, nisu ništa drugo
nego okvirni pokazatelji, bez ikakve verodostojne vrednosti.
Samo onaj ko Raspoznaje, može Raspoznavati. Ko Zna, Zna.
Ko ne zna, ne zna, i ne može da Zna sve dok ne (Sa)Zna.
Molim
Boga da Raspoznam Stvarnost od iluzije
Ritorna
LAŽNO
DUHOVNO SAZREVANJE
Izvod iz knjige
“Saggio
sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”
Andrej
Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović
Lažno duhovno
učenje se zasniva na duhovnim konceptima i argumentima,
ali ne daje značajnosti osvešćivanju uma, odnosno
ne sadrži metode za osvešćivanje uma, odnosno individualnosti.
Lažno duhovno sazrevanje je kada je neko ubeđen da
duhovno sazreva, ali u stvari nije tako, uglavnom zbog toga
što on nedovoljno osvešćuje um, odnosno individualnost. Dakle, glavni «krivac» lažnog duhovnog sazrevanja
je nizak stepen osvešćenosti uma, nedovoljan za konkretnu
individuaciju Svesti.
Često su
«žrtve» lažnog sazrevanja i oni pojedinci koji iskreno i
predano meditiraju godinama, pa čak i decenijama, ali
pošto sistem koji koriste ili način na koji ga koriste,
ne osvešćuje u odgovarajućoj meri um, oni nastavljaju
da se vrte u krugu oko sebe, umesto da se kreću ka
Sebi.
Izaći iz
takve situacije vrlo je teško i to uglavnom iz sledećih
razloga: pošto su sebi izazvali san lažnog duhovnog sazrevanja,
teško da će učiniti da se u njihovom snu pojavi
neko ko bi ih mogao upozoriti na problem na koji su nabasali,
tj. na problem lažnog duhovnog sazrevanja. Pored toga, iako
bi im neko ukazao na situaciju u kojoj se nalaze, za njih
bi bilo vrlo teško da prihvate da je to tako. Njihova reakcija
često je sledeća: sve ove godine potrošene (uložene) u meditiranje,
razni kursevi, traženje učitelja, svi oni saveti «prosvetljenih»
koje sam sreo, uloženo toliko energije i truda. Ne, ne mogu
sve to tek tako da odbacim! Pa, nije moguće da ne sazrevam!
Normalno je da ovakva reakcija sprečava mogućnost
promene pravca i sprečava oplemenjivanje svega dobrog
što je čovek nakupio tokom godina «duhovne prakse».
Zbog neosvešćenog uma, čovek izmučen virusom
lažnog sazrevanja, pretvara i najosvešćujuća učenja
u mesečarske koncepte, umesto da ih iskoristi za Buđenje.
Pored toga, čovek koga muči virus lažnog duhovnog
sazrevanja, brka dva termina: imati saznanje o nečemu i biti svestan.
Mnogi koje muči
ovaj virus lažnog duhovnog sazrevanja, uobražavaju da je
ono čime se oni bave jedan duhovni sistem, odnosno
uobražavaju da ih ono čime se bave i način na
koji to rade čini duhovno razvijenim bićima. Svet
je pun disciplina, «prodatih» kao duhovnih, a koje nude
vrlo malo stimulansa za duhovno sazrevanje. Draž takvih
disciplina potiče od toga što pomažu da se sanja prijatniji
san (san bavljenja duhovnošću) od onog, pa recimo tako,
«običnog» sna.
Pomenute vrste
i razlozi lažne duhovnosti, nisu opasni, ali čine da
se čovek zavarava da duhovno sazreva. Mnogo je opasnije
za pojedinca, ali često i za kolektiv, ono lažno duhovno
sazrevanje koje se izliva u abnormalnu nabujalost «duhovnog
ega», kao na primer: ja
meditiram, pratim jedan duhovni put i bolji sam od ostalih
koji ne meditiraju i ne bave se duhovnošću. Ja sam
izabranik, pa čak i ja sam prosvetljen. Obično su posledice
takvog pristupa duhovnosti i životu izolacija, suđenje
drugih, kritikovanje onih koji nisu na takozvanom «pravom
putu», stvaranje duhovnog elitarizma, uverenje da se je
(često jedini) nosilac neoborivih Istina... Takav
«stav» može čak i da se pretvori u «klasično
ludilo», odnosno u psihičke patologije... Jedan od
razloga zbog kojeg se javlja pomenuti problem jeste stepen
viši od kolektivnog proseka osvešćenosti uma (dovoljno
visok stepen da može čoveku da pojača privid da
je duhovno više «zaslužan» nego drugi; tako pupi duhovna
gordost: ja sam svestan
drugi spavaju, drugi ne razumeju istinu, samo je ja razumem),
ali taj stepen nije prikladan za konkretno razvijanje procesa,
neophodnih za istinsko napredovanje u sazrevanju. Dve odlične
molitve za početno prevazilaženje ovog problema su:
Molim Boga da mi
reprogramira karmičke uzroke duhovne gordosti ili Molim Boga da uspem da Volim sebe, Sebe i
druge.
Još jedan razlog pojave problema lažnog duhovnog sazrevanja jeste i
bavljenje energijama (energetska aktivnost), a bez osvešćivanja
uma. Osoba koja radi sa energijama često stiče
energetske sposobnosti i sposobnosti isceljivanja i tako
počinje da daje značaja činjenici da je on
u stanju da upravlja energijama, dok su u stvari, zbog neosvešćenog
uma, energije te koje upravljaju njime, odnosno njegovim
umom i fizičkim telom. Zbog niskog stepena osvešćenosti,
takav energetski operater «vezuje se» i za negativna energetska
polja, koja ne retko «prenosi» i svojim saradnicima i pacijentima.
Naravno, ako se energetska aktivnost ne odvija kako treba,
počinje za to da krivi negativne energetske entitete.
Osvešćen um sam po sebi je najbolji instrument za energetsko
pročišćenje, pogotovo ako se ujedini sa molitvama:
Molim Boga da eliminiše negativne
energije;
Molim Boga da reprogramira energije;
Molim Boga da
negativne energije pretvori u pozitivne;
Molim Boga da
reprogramira karmu energija...itd.
Takav tip energetskog
operatera ostaje zapetljan u svetu energija, meša rad sa
energijama i duhovno sazrevanje i zaluđuje se da je
svet energija polje najvišeg delovanja, dok je svet energija
tek predsoblje predsoblja duhovnog sazrevanja. Naravno rad
sa energijama može biti odličan instrument za stimulaciju
individuacije (sopstvene) Svesti. za duhovno sazrevanje
, pod uslovom da se radi na «aktivan» način i na osvešćivanju
uma, odnosno celokupne individualnosti.
Bavljenje duhovnošću može postati vrlo opasno ako nije oplemenjeno
osvešćivanjem uma i celokupne individualnosti. Pošto
je osvešćivanje individualnosti sinonim
za duhovno sazrevanje,
bez osvešćivanja ne može se postići ni duhovno
sazrevanje. Baš su: ritam osvešćivanja, «postignuta»
svesnost, a kasnije i (stepen) Raspoznavanja Stvarnosti
od iluzije ti koji određuju u kojoj meri pojedinac
zaista duhovno sazreva. Tragalac mora biti vrlo budan, jer
neosvešćeni um je odličan instrument za samozavaravanje
čoveka. Što više čovek neosvešćenog uma «napreduje»,
može da upada u sve suptilnije zamke sopstvenih i tuđih
zabluda. Pošto je neosvešćenost uma osnovni razlog
lažnog sazrevanja, korisno je upitati se: sistem sazrevanja
koji koristim stimuliše osvešćivanje uma ili ne?
U savakom slučaju, onaj ko praktikuje neki od duhovnih sistema,
odnosno veruje da je ono čime se bavi duhovna disciplina,
ali na njegovom putu nedostaju znaci da zaista sazreva,
bilo bi dobro ako bi se upitao da li se tom disciplinom
bavi odano ili je samo duhovni turista? Bilo bi dobro takođe
ako bi se upitao da li ono čime se bavi daje efektivne
rezultate u sazrevanju ili se samo upustio u jednu turističko-duhovnu
avanturu? Nedaća iz koje je dosta teško izvući
se, takođe i zbog toga što su pripadnici duhovno-turističke
avanture obično ubeđeni da sazrevaju i prihvataju
lažno kao istinito, definišući neznalicom, lažovom,
pa čak ponekad i heretikom, čoveka koji im nudi
istinite reči i mogućnost «izlaza» iz njihovih
zabluda. Biti duhovni turista samo po sebi nije toliko opasno,
ako je čovek «namerno odlučio» da bude duhovni
turista. Ono što je važno je da se ne zavara da duhovno
sazreva, jer se tako duhovnjački odmor odmah pretvara
u laganje sebe.
Ritorna
